U Srbiji je registrovano više od 60 proizvoda s geografskim poreklom, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar), najavila je danas podršku u promociji "ariljske maline" i "oblačinske višnje" na tržištu EU, kao i drugim stranim tržištima.

U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, koji su organizovali EBRD i kompanija Nektar.

Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda.

"Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvođačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU", kazao je on.

Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do prerađivačkog sektora.

Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a "Consumer Rules Summit", 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i iz regiona i EU.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović rekao je da u Srbiji ima više od 60 proizvoda sa oznakom geografskog porekla i da ti proizvodi predstavljaju i identitet Srbije.

"To su proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme", istakao je on i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača.

On je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.

Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, i to "ariljsku malinu" i "oblačinsku višnju", ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći prerađivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova.

Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.

Predstavnik FAO Emauel Hidier kazao je da su u Srbiji uspeli da povežu proizvođače, koji proizvode hranu sa geografskim poreklom sa velikim kompanijama, kao i državom.

Smatra da je nužno da se uspostavi određena praksa u dužem vremenskom periodu po pitanju proizvodnje, registracije i sertifikacije tih proizvoda.

"Potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude usklađeno sa EU", kazao je Hidier.

Izvor:https://naslovi.net/2019-09-17/beta/vise-od-60-proizvoda-s-geografskim-poreklom-nektar-promovise-ariljsku-malinu-i-oblacinsku-visnju-video/24159556

Prinos pšenice mogao bi ove godine da bude manji za 18,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, objavio je prognozu Republički zavod za statistiku u analizi "Očekivana proizvodnja pšenice, malina i višanja i zasejane površine kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje, 2019".

Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje, prikazani su prema stanju na dan 23. maja. Na osnovu stanja useva na dan procene, očekuje se proizvodnja pšenice od 2,4 miliona tona.

Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 5,5 procenata, a kod višanja za 24,3 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi ove godine zasejano je više kukuruza (za 4,1 procenat) i soje (za 16,7 odsto), a manje šećerne repe (za 15,8 procenata) i suncokreta (za 12 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (od 2009. do 2018.), proizvodnja pšenice je manja za 4,8 odsto, dok je kod zasejanih površina manje kukuruza za šest i šećerne repe za 31,1 posto, a više soje (za 33,2 procenata) i suncokreta (za 12,2 odsto).

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ocekivana-proizvodnja-manji-prinos-psenice-malina-i-visanja/npkljk6

Delegacija proizvođača višanja nezadovoljnih otkupnom cenom iz Prokuplja tražili su sastanak sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom bez portfelja Milanom Krkobabićem, kako bi im ukazali na probleme sa kojima se susreću, rekao je gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović.

On je juče primio tridesetak proizvođača višanja iz prokupačkih sela nezadovoljnih otkupnom cenom tog voća koja se kreće od 30 do 50 dinara po kilogramu.

„Višnja je ove godine izuzetnog kvaliteta, proizvođači su uložili veliki rad i trud pa su s pravom nezadovoljni otkupnom cenom i traže da im se rad isplati“, rekao je Simonović.

On je naglasio da se cena višnje formira na tržištu, ali kako proizvođači nisu zadovoljni moraju se preduzeti, kako kaže, određene mere kako cena ovogodišnjeg roda bila ekvivalentna uloženom trudu.

Simonović je podvukao da ljudi u prokupačkom kraju žive od poljoprivredne proizvodnje i da od toga koliko zarade zavisi da li će ostati da žive na selu.

„Ako se nezadovoljstvo prodajom poljoprivrednih proizvoda nastavi i narednih godina ostaćemo bez poljoprivrednika i naša sela ostaće pusta, a to ne smemo da dozvolimo“, kazao je Simonović.

Na području Prokuplja višnja je najzastupljenije voće, zasadjena na površini od 2.000 hektara i njenom proizvodnjom bavi se 80 odsto poljoprivrednih proizvođača iz tog kraja.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/proizvodjaci-visanja-nezadovoljni-otkupnom-cenom-kod-nedimovica-i-krkobabica/

Proizvodjači višanja na području opštine Merošina su u dilemi da li da nastave berbu koja je krenula ove nedelje, pošto su otkupljivači za samo par dana snizili otkupnu cenu sa 50 dinara po kilogramu na 30 dinara.
Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da su sa cenom od 30 dinara vlasnici višnjika u „čistom gubitku“, jer samo beračima moraju da plate 20 do 25 dinara po kilogramu.

„Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu“, izjavio je Stojanović.

On je istakao da je nadaleko čuvena oblačinska višnja na području Merošine i Prokuplja ove godine „odličnog kvaliteta“.

„Rod je za oko 20 odsto manji nego prethodne godine, ali su zato višnje znatno krupnije i prosečan rod se ove godine kreće izmedju šest i sedam tona po hektaru. Otkupljivači su se medjutim dogovorili da obore cenu i stalno traže neku ‘dlaku u jajetu’. Navodno ne mogu da plate 50 već 30 dinara zato što su medju višnjama videli neki listić ili nekog crva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prethodnih godina su otkupljivači nisku otkupnu cenu pravdali velikom ponudom višanja na svetskom tržištu i dobrim rodom tog voća u Poljskoj i SAD, ali ove godine to „ne može da im bude argument“.

„Rod višanja u Poljskoj i Americi je prepolovljen zbog mraza, a slična situacija je i u ostatku naše zemlje. Rod višanja je jedino dobar na jugu Srbije. Medjutim, problem je što u našoj zemlji ima malo preradjivača i oni imaju monopol. Proizvodjači višanja na jugu Srbije nemoćni su da bilo šta učine jer nemaju pogone za preradu“, objasnio je Stojanović.

On je podsetio da Merošina ima hladnjaču „Voćar“ kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača.

„Verujemo da se status hladnjače ne rešava i stečaj namerno odugovlači kako bi preradjivači iz drugih delova naše zemlje imali tržište za otkup na ovim prostorima. Proizvodjači sa juga zemlje nemaju alternativu, nemaju nikoga da ih zaštiti i zato se iz godine u godinu ponavlja ovaj problem sa otkupnom cenom“, izjavio je Stojanović.

Kako je kazao Stojanović, na području opštine Merošina višnjom je zasadjeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava ima sopstvene višnjike.

„Zbog niske otkupne cene zasadi se svake godine smanjuju, a veliku štetu nanosi i insekt žilogriz koji napada višnje i u stanju je da čitav višnjik osuši za godinu, dve“, istakao je Stojanović.

Izvor:https://niskevesti.rs/krenula-berba-visanja-u-merosini-vocari-spremni-da-odustanu-zbog-niske-cene/

Istraživanja pokazuju da su višnje melem protiv nesanice. Samo dve čaše soka od ovog ukusnog voća dnevno pomoći će vam da brže zaspite. Ova voćka je prirodan izvor melatonina, hormona koji utiče na san i može vam pomoći da se rešite nesanice.

Stres i tropske vreline tokom leta mogu biti okidač su za nesanicu. A, kada se ona ponavlja iz noći u noć, neminovno je da dođu iscrpljenost, pad energije, dekoncentracija, bezvoljnost, glavobolja, vrtoglavica... Da biste poboljšali kvalitet sna, probajte sa alternativnim rešenjima, koja isključuju upotrebu sedativa. Stručnjaci preporučuju sok od višnje, na osnovu istraživanja koje je sprovedeno. 

U studiji koja je to dokazala učestvovale su osobe koje pate od nesanice. U razdoblju od dve nedelje one su svakodnevno pile 500 ml soka od višanja, a u naredne dve nedelje placebo napitak, nalik ovom soku. Svi ispitanici su izjavili da su lepše i duže spavali, kao i da se nisu mučili, nego su odmah zaspali. Rezultati studije su otkrili da sok od višanja može da produži san u proseku za 84 minuta.

Naučnici su objasnili da se to dešava zato što je ova voćka prirodan izvor melatonina, hormona koji utiče na san i pospešuje ga. Sadrži i aminokiselinu triptofan, a ona je takođe odgovorna za kvalitetan san.

 

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:735270-Sok-od-visanja-za-duzi-san

Svaki pronalazak ima svoju cenu u porodičnom biznisu to je pokazao i patent za trešnje i branje malina i višanja koji je osmislila porodica Petrović iz Mladenovca. Reporter: Ova čudna samohodna mašina može da trese ili bolje reći da bere maline, pronalazak je osmislila i patentirala porodica Petrović iz Mladenovca.

Srbobran Petrović-pronalazač: Ovo je prvenac i nećete verovati on je nastao na sopstvenoj muci, zasadio sam tri hektara višnja i bio je žestok problem branje, razmišljao sam kako ću, i evo na ovaj način rešio branje, da on za jedan minut obere dve biljke ili dve višnje kako hoćete, a onda se priča proširila, videle su komšije, izlazio sam na sajmove, priča išla dalje, jedna, druga, treća i sada imam 6-7 mašina koje su sve moji patenti. 

Pronalazač Srbobran ima dve ćerke i sina a svaki član porodice ima svoju ulogu u preduzetništvo.

Marija Petrović: U našem malom porodičnom biznisu sestra i ja se bavimo dokumentacijom i nabavkom, a imamo mlađeg brata koji je stručno lice da kažemo pošto završava mehanizaciju poljoprivrede u Zemunu i on je konkretno za ovu mašinu pomogao ocu da osmisli novi sistem da mašina može da se okrene oko svoje ose zauzimajući manji prostor. Reporter: Samohodni berač ima jednostavan princip rada. Srbobran Petrović-pronalazač: Prosto je pusti da malina prođe ispod oscilatora koji svojim četkama, prstima otresa samo zrele plodove i ti zreli plodovi maline trakama se prenose pozadi preko ventilatora, čisti se nečistoće iz te maline i malina čista dolazi u gajbu koju radnik može da odnese i da proda. 

Tresač malina je samo jedna od nekoliko mašina koju je porodica patentirala, zanimljiv je i berač višanja koji podseća na krila slepog miša, dobar glas se daleko čuje pa nije čudno što se već i stranci interesuju za izume ove porodice.

Valerij Tupalo-Ukrajina: Na sajmu sam video kako radi berač višanja ,ovu mašinu želim da uvezem u Ukrajinu zato sam i došao ovde.

Sekretarijat za privredu otvorio je konkurs za dodelu subvencija više od 20 miliona dinara za mikro preduzeća i preduzetnike, a porodica Petrović se prijavila na konkurs.

Milanko Veličković- gradski sekretar za privredu: Kod bodovanja komisija je bodovala ono što je najvažnije bilo, i ono što je dobro u ovom konkursu jeste da 21 dobitnik je dobio subvencije na ovom konkursu i zaposleno je 21 lice. Uslovi konkursa su bili dan sa Nacionalne službe za zapošljavanje mora da se zaposli jedno lice na najmanje period od godinu dana. Mi smo ove godine na sajmu zapošljavanja zaposlili preko 3000 lica.

U pronalazačkom poduhvatu porodica Petrović se može pohvaliti da je 2011-te na takmičenju na kome je učestvovalo više od 300 kandidata osvojila čak prvo i treće mesto za najbolju realizovanu tehnološku inovaciju u organizaciji Privredne komore Srbije.

 

Izvor:

RTS1

Emisija: Jutarnji program/RTS 

NOVI SAD - Za sve mlađe od 40 godina koji žele da se bave nekom od poljoprivrednih delatnosti, država i pokrajina nude podsticajna sredstva, poput povraćaja uloženog novca i do čak 90 odsto. Kako se svake godine budžet namenjen agraru povećava, više je i mladih koji u toj delatnosti pronalaze posao i dobar izvor prihoda.

Sa Novosadske Rotkvarije u Lok nadomak Titela. Takav transfer napravio je 31-ogodišnji Đorđe Krkljuš, koji je nakon završenog Poljoprivrednog fakulteta odlučio da se bavi strukom, tako da je kupio parcelu nadomak sela i podigao zasad višanja i trešanja, uz pomoć države i pokrajine.

"Prijavio sam se prošle godine na konkurs za mlade poljoprivrednike i dobio sam 75 odsto povraćaja uloženih sredstava, tako da sam zahvaljujući tom novcu kupio sve potrebne mašine za voćnjak", kaže Đorđe.

Pet stotina sadnica trogodišnjih višanja ove godine daće svoj prvi rod, a uz trenutnu cenu od 150 dinara po kilogramu, Đorđe smatra da se ulaganje u voćarstvo isplati.

"Za pristojan rod, od neke dve tone, potrebno je najmanje 100 sadnica. Uzimajući u obzir to da sadnice koštaju 1,5 evro, i da se za njih još dobije povraćaj, za jedan voćnjak, sa postavljanjem ograde, potrebno je između 500 i 1.000 evra", kaže Đorđe.

Da bi se bavilo poljoprivredom, potrebna je dobra ideja, ali kako sami teško mogu pokrenuti sopstveni biznis, Đorđe Krkljuš samo je jedan od 500 članova Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika, koje je i deo Evropske asocijacije. Cilj je okupiti mlade, ali uputiti ih na sve pogodnosti koje im država i pokrajina nude, a kojih je iz godine u godinu, sve više.

"Prošle godine povrat sredstava na konkursima za mlade poljoprivrednike je bio 80 odsto, a ove godine 90 odsto. Stalno se povećava budžet za poljoprivredu, tako da je sve više ljudi koji mogu da koriste ta sredstva", kaže Aleksandar Milovanović iz Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika.

Podsticajna sredstva postoje i samo ih treba iskoristiti, tako da, nakon nabavke sadnica, Đorđe namerava da za svoj voćnjak u Loku konkuriše i za postavljanje sistema "kap po kap" kao i protivgradnih mreža. Prednosti su, kako ističe, višestruke, a najveća od svih je da radiš "za sebe" i "na svome".

Izvor: http://www.rtv.rs 

U uzgojnom periodu, zemljište se u zasadima višnje može održavati u vidu jalovog ugara, što se preporučuje u aridnim područjima, odnosno u uslovima bez primene navodnjavanja.

Obrada zemljišta u međurednom prostoru sastoji se od osnovne obrade (izvodi se

u jesen), i većeg broja plitkih površinskih obrada (izvode se u toku vegetacije).Osnovna obrada zemljišta (jesenje oranje) se izvodi na dubinu 10−15 cm, nakonrasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva. Obrada se izvodi na nešto veću dubinu ukoliko je zasad višnje podignut na sejancima divlje trešnje i magrive,odnosno na manju ukoliko je u pitanju Oblačinska višnja (na sopstvenom korenu).Obrada se izvodi raonim (jednobrazdni ili dvobrazdni) ili čizel plugovima.Površinska obrada zemljišta se izvodi na dubinu 5−10 cm, više puta (obično4−6) tokom vegetacije. Cilj ove obrade je uništavanje korova, kao i razbijanje pokorice posle kiše. Izvodi se pomoću kultivatora, rotofreza, tanjirača.

 

Zasadi voća u Topoli

Obično se prva obrada izvodi u drugoj polovini marta, a nakon toga po potrebi (zavisno od stepena zakorovljenosti, količine padavina). Ova mera se ne sprovodi ukoliko je zemljište vlažno (kvari se njegova struktura), kao ni ukoliko jepreviše suvo (slabiji efekat površinske obrade).

Održavanje međurednog prostora zatravljivanjem predstavlja jedan od najboljih načina održavanja zemljišta, naročito u humidnijim uslovima, i uz primenunavodnjavanja. Zasniva se na formiranje travnog pokrivača širine 2,5−3,5 m,setvom travnih smeša (engleski ljulj, livadarka, ježevica, itd.) na prethodnodobro pripremljenom zemljištu, ili formiranjem pokrivača od divljih trava.Travni pokrivač se tarupira ili kosi nekoliko puta tokom vegetacije (6−8,zavisno od količine padavina), kada trava dostigne visinu od oko 10 cm.Usitnjena trava ostaje na površini, obogaćujući zemljište organskom materijom.Održavanje zemljišta u redu u zasadima višnje u punoj rodnosti (širine 60−80cm sa obe strane reda) se može obavljati bočnim frezama, ili primenomherbicida, što je najčešći način u savremenim zasadima. Od preparata se mogu koristiti: preventivni herbicidi – sprečavaju nicanje korova, koriste se u jesen ili proleće pre obrade zemljišta, obično u količinama 4−6 kg/ha, uz utrošak vode od oko 500 l/ha; kontaktni neselektivni herbicidi – mogu se primenjivativiše puta tokom vegetacije, u količini 5−7 kg/ha, deluju kontaktno na zelenumasu, bez uništavanja korena, mogu se ujedno koristiti i za uništavanje izdanakau zasadu Oblačinske višnje; selektivni translokacioni herbicidi – primenjujuse u zasadima u kojima dominiraju uskolisni korovi, više puta tokom vegetacijebu količini 1−1,5 l/ha, deluju i na podzemne organe korova, uz relativno sporodejstvo (efekti su vidljivi nakon 2−3 nedelje). Višnja je kao vrsta osetljiva na herbicide, pa je pri njihovoj primeni potrebna posebna pažnja i oprez, naročitokod mlađih zasada. Tretiranje se izvodi pri tihom vremenu.

www.agrobiznis.rs 

ISHRANA

U savremenim zasadima višnje najbolje je kombinovati različite metode za utvrđivanje potreba za hranivima.

 Od organskih đubriva, preporučuje se korišćenje 20−30 t/ha stajnjaka, koji se rastura u jesen, pre osnovne obrade zemljišta, kako bi se uneo na veću dubinu. S obzirom na produženo dejstvo stajnjaka, preporučuje se njegovo unošenje u zemljište svake treće godine.

Fosforna i kalijumova đubriva se rasturaju svake godine u jesen pre osnovneo brade zemljišta, a obradom unose na veću dubinu, što se preporučuje zbog slabe pokretljivosti ovih elemenata u zemljištu. Za ovu namenu se mogu koristiti NPKđubriva koja ne sadrže azot (npr. 0:10:30, 0:15:30), ili đubriva sa nižimsadržajem azota (npr. 8:16:24).

Azotna đubriva se zbog lake pokretljivosti azota u zemljištu dodaju tokom vegetacije, u dva navrata – u fazi kretanja vegetacije, i neposredno pred cvetanje.Od azotnih đubriva se najčešće koristi KAN (27% azota).KAN se koristi na kiselim zemljištima, dok se na alkalnim zemljištimakoristi urea (46% azota), a na izrazito alkalnim amonijum-sulfat (21% azota).

Azotna đubriva u nitratnom obliku se rasturaju po površini obično pred kišu,bez unošenja u zemljište, dok se đubriva u amonijačnom obliku unose u zemljišteobradom, zbog mogućih gubitaka amonijaka isparavanjem.

U zasadima višnje u kojima je postavljen sistem za navodnjavanje „kap po kap”,može se obavljati i zalivanje vodom u kojoj su rastvorena đubriva (fertigacija).Obično se jedan deo azotnog đubriva dodaje rasturanjem KAN-a, a preostala količina potrebnog azota fertigacijom. Poželjno je da ova đubriva pored azota usastavu imaju i fosfor (koji je značajan naročito u periodu cvetanja, jer dovodido povećanja prinosa i kvaliteta plodova) i kalijum (sprečava se deficit ovogelementa, naročito na peskovitim zemljištima i kod slabo bujnih podloga).Ovakav način prihrane se sprovodi do kraja jula.

Kao dopunska mera ishrane primenjuje se i folijarno prihranjivanje – prskanje nadzemnih delova voćke, pre svega listova, rastvorima biogenih elemenata u maloj koncentraciji (0,1−0,5%). Na ovaj način se uglavnom otklanja deficit mikroelemenata, ili se pojava deficita sprečava. Ovakva đubriva najčešće predstavljaju smeše pojedinačnih soli makro- i mikroelemenata. Folijarno đubrenje se primenjuje u kombinaciji sa prskanjem protiv bolesti i štetočina. Ne sme se primenjivati pri visokim temperaturama vazduha, zbog mogućeg oštećenja lista.

NAVODNJAVANJE

U savremenim zasadima višnje, navodnjavanje u periodu pune rodnosti ima veoma

veliki značaj, zbog uticaja na visoku rodnost i krupnoću plodova

Vreme navodnjavanja se najčešće određuje ispitivanjem vlažnosti zemljišta tenziometrom. Optimalna vlažnost zemljišta u zasadima višnje u periodu punerodnosti iznosi 60−80% od poljskog vodnog kapaciteta. Povoljan nivo vlažnostizemljišta održava se kapanjem vode u određenim vremenskim intervalima, uzautomatsku regulaciju potrošnje vode, koja je u intervalu 2−8 l po metru na čas.

U periodu pune rodnosti, potrebe za vodom su posebno izražene u periodu od dvenedelje nakon cvetanja, do dve nedelje pred berbu. Navodnjavanje u ovom perioduveoma pozitivno utiče na intenzitet fotosinteze, porast mladara, povećanjeprinosa i kvaliteta ploda. Navodnjavanje nakon berbe, naročito u sušnimuslovima, veoma pozitivno utiče na diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednugodinu. Navodnjavanje krajem leta treba prekinuti, zbog opasnosti od produžetkavegetacije, slabijeg sazrevanja letorasta, i veće osetljivosti voćaka na mrazeve.

Višnja u vreme zrenja

 

Nega zasada trešnje

Letnja rezidba više utiče na smanjenje bujnosti stabla nego zimska, pri čemu su efekti bolji ukoliko se izvodi ranije (u našim uslovima, krajem juna ilipočetkom jula). Letnja rezidba takođe utiče na poboljšanje osvetljenosti krune, anaročito na diferenciranje cvetnih pupoljaka. U godini nakon letnje rezidbe,krupnoća i kvalitet plodova su bolji. Letnja rezidba se prvenstveno sastoji uproređivanju i prekraćivanju mladara, kao i prekraćivanju grana.

Rezidba trešnje treba da bude prilagođena karakteristikama uzgojnog oblika i njegovog održavanja. Sistemi gajenja koji podrazumevaju podloge slabije bujnosti,kao osnovni problem imaju odsustvo vegetativnih tačaka rasta koje omogućavaju cikličnu smenu rodnog drveta. Kontrola razvoja tačaka rasta se bolje uspostavljana podlogama nešto veće bujnosti, a naročito uz veću zastupljenost letnje rezidbe.Kod vretenastih uzgojnih oblika kod kojih ne postoje trajne skeletne grane(Canovo vreteno), kao i kod onih sa jednim spratom skeletnih grana pri osnovi(vitko vreteno), izvodi se prilično jaka rezidba, uglavnom u toku leta. Bočne grane duž vodilice se skraćuju na patrljke dužine 20 cm iz kojih će se razvitinove grane otvorenih uglova za zamenu (Canova rezidba). Kod ovakvih uzgojnih oblika se često koriste pomotehnički elementi različitih vretenastih uzgojnih oblika (npr. Brunerov rez), i kombinuju zahvati zimske i letnje rezidbe.

U okviru letnje rezidbe primenjuje se pinciranje − odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara u maju, što zaustavlja njegov rast za 15−20 dana, dok se u pazuhu lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Rezidba kod ovakvih uzgojnih oblika zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu.

 

Savremen zasad trešanja

Rezidba trešnje takođe treba da bude prilagođena zahtevima sorte (neke se odlikuju uspravnim rastom i slabijim grananjem – npr. Summit, a neke većim brojem i većim uglom bočnih razgranjenja – npr. Kordia, Regina). Sorte koje imajusklonost ka prerođavanju (npr. Sunburst) zahtevaju intenzivniju rezidbu, dok kodsorti manjeg rodnog potencijala (npr. Burlat, Summit) intenzitet rezidbe treba daje slabiji.

Kao mera za smanjenje prekomerne rodnosti kod trešnje koristi se iproređivanje majskih buketića, koja se izvodi pre otvaranja pupoljaka (utiče napovećanje krupnoće plodova, ranije sazrevanje i manju pojavi truleži plodova).

Održavanje zemljišta, ishrana i navodnjavanje se rade po istom principu kao kod višnje.

 

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

Organska poljoprivreda u Srbiji ima trend rasta ali je proizvodnja apsolutno nedovoljna za potebe tržišta, uglavnom inostranog. Iako se u principu, sve sorte različitih vrsta voćaka mogu koristiti u organskoj proizvodnji, stručnjaci su na osnovu višegodišnjeg iskustva odabrali one sorte koje su najpogodnije za ovakav vid proizvodnje. To su sorte koje dobro podnose nepovoljne klimatske uslove, otporne su na bolesti I napade štetočina. Uz sve ovo, one imaju i odgovarajući kvalitet bilo da se radi o proizvodnji za upotrebu u svežem stanju ili za preradu.

Jabuka je voće koju je čovek prvo počeo da uzgaja a tokom vremena je stvorio veliki broja sorti. Danas, verovali ili ne, postoji preko 10.000 sorti različitih bioloških i privrednih osobina. Vreme zrenja, rodnost, krupnoća ploda i sam kvalitet osnovni su razlike među njima.

Sorte koje stručnjaci predlažu kao pogodne za organsku proizvodnju su : Prima, Šejov sejanac, Fridom, Florina – Kverina, Liberti, Šampion, Budimka, Krstovača i Šumatovka.

Među najrasprostranjenijim vrstama voćki je i kruška. Od šest i po hiljada sorti, za naše podneblje stručnjaci preporučuju  Harou dilajt, Harvest kvin i Lubeničarka koje plodove donose u leto; Konkord, Fetelova i Vodenjara koje sazrevaju u prvoj polovini septembra i  Boskova vočica, Kaluđerka koje su izrazito zimskog vremena zrenja i potrošnje.

Šljiva, jedan od simbola naše regije ima veliki značaj i za organsku proizvodnju. Dobro poznate sorte Čačanska rana i lepotica, prepoučene su od strane stručnjaka. Tu su i Čačanska najbolja, Čačanska rodna, Crvena ranka i Crveni piskavac.

Iako postoji u oko 1000 varijateta, kajsija je voće uglavnom regionalnog karaktera. Osetljiva na mrazeve, zbog ranog cvetanja zahteva više brige i dobar izbor sorte. Stručnjaci su napravili izbor od sedam sorti kajsije : Roksana, Ligeti orijaš, Beržeron, Segedi mamut, Harkot, Silisterska kompotna, Kasna drjanovska.

Trešnja se u Srbiji gaji isključivo na individualnom posedu i na relativno malim površinama jer se najveći deo plodova (čak preko 85%) realizuje kao stono voće, zbog čega se berba obavlja ručno (što poskupljuje proizvodnju) i gaji se najčešće u blizini većih potrošačkih centara. Za trešnju važi da se relativno lako može gajiti po principu organske proizvodnje i a predložene su: Van, Sue, Stela, Samberst i Lapins.

Za razliku od trešnje, višnja se daleko više koristi u industrijskoj preradi. Preko 90 odsto njenih plodova se upotrebi u sokovima, kompotima, marmeladama I džemovima. Iskustvo je pokazalo da su Oblačinska višnja, Lara i Šumadinka dale dobre rezultate u organskoj proizvodnji.

Poizvodnja jezgrastog voća kod nes je deficitarnu. Iako u velikoj upotrebi, ovo voće nam uglavnom dolazi iz uvoza. Orah je svakako najpoznatiji i najznačajniji među njima. Organskoj proizvodnji se lako daju prilagoditi: Šampion, Tisa, Rasna, Bačka, Srem i Trbušani.

Kod nas je nedovoljna i proizvodnja lešnika. Čak nije ni statistički registrovana. Tražnja za ovim voćem je  velika, troškovi proizvodnje relativno niski a cena ploda je visoka. Lešnik je veoma rentabilna voćka, a i pogodna je za gajenje po princpu organske proizvodnje. Sorte koje su izdvojene za ovu vrstu proizvodnje su : Halski džin (Hall's giant), Tonda đentile Romana (Tonda gentile Romana) i Kosford (Cosford).

Uz trešnju, među prvim voćkama u godini stiže i jagoda. Njen ukus i nagoveštaj leta čine je jednom od omiljenih. Veoma je rentabilno voće, posebno ako se gaji u blizini gradova. Ovde je napravljen izbor od 6 novointrodukovanih sorti : Kortina (Cortina), Selena, Marmolada, Miranda, Kareca (Carezza), Madelein.

Srbija je među najvećim evropskim i svetskim proizvođačima maline sa izvozom od preko 50000 tona godišnje. Malina donosi plodove već u prvoj godini i veoma je rentabilno voće. Potražnja je takođe velika. U stručnoj literaturi izdvojene su samo dve novointrodukovane sorte – Tjulamin (Tulameen) i Miker (Meeker).

Sa oko 2700 ha kupina donese godišnje od 10000 do 12000 t roda, što je malo s obzirom na veliku potražnju, kao i pogodne uslove za njeno gajenje u našoj zemlji. Iako veoma popularna, ova voćka ima znatno manji broj sorti od ostalih pomenutih pa je izbor uvek između domaće - Čačanska bestrne i jedne novije – Tornfri (Thorn free).

Ribizla se proizvodi tek sporadično iako se lako razmnožava i gaji. Dobar je izvor vitamin C I drugih nutrijenata. Često se koristiu preradi a lako se može zamrznuti ili koristiti kao stono voće. Mi vam predlažemo sledeće sorte za vaš organski zasad: sorta crvene ribizle – Hajnems rote špetleze (Heinemanns rote spatlese), Detran; sorte bele ribizle – Blanka; i sorte crne ribizle – Ben lomond i Ben nivis (Ben nevis).

Ni sa borovnicom nije mnogo bolja. Pogodna je za organsku proizvodnju jer uspeva na kiselim (pH = 4,0 do 4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, lako se razmnožava reznicama i ne napada je veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Naš stručni tim vam preporučuje: Blukrop (Bluecrop) koja je dobijena ukrštanjem sorti (Jersey * Pioneer) * (Stanley * June); Herbert – Stanley * (Jersey * Pioneer) i Kovil (Coville) – (Yersey * Pioneer) * Stanley.

 

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31