Srbija je u 2019. godini izvezla 14.252 tone višanja, što je najveća količina u svetskoj trgovini. Mađarska je prodala 10.322 tone, Poljska 5.210 tona, pa slede SAD sa 3.176 tona.

Srbija je imala tek četvrtu vrednost izvoza, nakon SAD, Kanade i Mađarske, jer prve dve prodaju višnje po 10 puta većoj ceni, Mađarska za oko 50% većoj, a prosečna izvozna cena iz Srbije bila je oko 70 dinara po kilogramu (570 EUR po toni).

Osim Mađarske, od zemalja sa kojima se graničimo višnje se izvoze i iz Hrvatske i Bugarske, ali po mnogo manjim vrednostima i količinama.

Srbija je bila u mogućnosti da proda najveću količinu višanja zahvaljujući izvozu u Rusiju koji je od 2012. godine povećan 6,2 puta. U vreme poljoprivrednog popisa tri petine vrednosti izvoza išlo je u Nemačku, ali je od tada vrednost smanjena za dve petine. Višnje se izvoze još u BiH, Austriju, Mađarsku, Italiju i Rumuniju i još u pet zemalja za manje od 100.000 EUR po zemlji.

Najveći deo pod višnjama, u vreme poljoprivrednog popisa, nalazio se u Južnoj i Istočnoj Srbiji (70%), zatim u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (13,8%), Vojvodini (11%) a najmanje u Beogradu (5,3%).

Toplička, Nišavska i Jablanička oblast dovoljne su da se objasni više od polovine ukupnih površina pod višnjama, a četvrta je Zaječarska oblast, pa slede oblasti u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i u Vojvodini.

Prokuplje, Merošina, Leskovac i Knjaževac objašnjavaju gotovo polovinu svih površina, a nakon njih slede Šabac, Grocka, Smederevska Palanka i Inđija.

Kaluđerica u opštini Grocka imala je najveće površine pod višnjama ispred Novog Karlovca u opštini Inđija. Vučje u Leskovcu je treće, Rivica u opštini Irig četvrta, a Resinac u opštini Prokuplje na petom mestu.

Prema podacima RZS-a u 2019. godini je proizvedeno 97.000 tona višanja i rod je bio smanjen za četvrtinu u odnosu na 2018.

Prema statistikama FAO višnje su bile na 18. mestu prema vrednosti proizvodnje u Srbiji sa 128 mil USD, iza paradajza (132 mil USD) a ispred malina (127 mil USD).

Prema istom izvoru, Srbija je bila šesti proizvođač višanja u svetu, nakon Rusije, Ukrajine, Poljske, Turske i SAD. Rusija je, uprkos činjenici da je najveći proizvođač višanja u svetu, direktno pomogla proizvodnji višanja u Srbiji kroz uvoz iz naše zemlje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2840610/srbija-u-2019-po-kolicini-izvoza-visanja-prva-u-svetu-ne-i

Svedoci smo situacije u kojoj se veliki broj aktivnih materija, a sa njima i preparata, povlači iz upotrebe i gubi dozvolu za primenu. Druge pak, usled rezistencije patogena su izgubile dejstvo, te nam stoga ostaje sve manji broj registrovanih pesticida za primenu u biljnoj proizvodnji. Ovaj trend
se odrazio i kod primene preparata za suzbijanje jedne od ekonomski najvažnijih bolesti koštičavog voća – Monilinie sp.
Osvrnućemo se pre svega na Monilinia laxa – parazita koji prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća. Posebnu pažnju ćemo posvetiti zaštiti višnje i šljive.
Da se podsetimo biologije, Monilinia laxa napada cvetove posle njihovog otvaranja. Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, ali se javlja i na delovima cveta koji izumiru: krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići, a infekcija može dalje u vlažnim uslovima da se širi na mladare i kasnije plodove. Prezimi u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima. Do infekcije dolazi pri temperaturama od 4 – 32°C i uz
prisustvo slobodne vode na površini cveta. 4 h slobodne vode je potrebno na temperaturi od 20°C za klijanje konidija a za infekcije 7 slobodne vode na temperaturi od 20°C i 18 h pri temperaturi od 10°C.
Pored bitnih agrotehničkih mera kao što je orezivanje i spaljivanje zaraženih grana, i uništavanje mumificiranih plodova zaoravanjem neophodna je i primena hemijskih preparata. Prepati na bazi prohloraza i hlorotalonila se više neće proizvoditi, a oni na bazi iprodiona se ne smeju primenjivati zbog kasnijih ostataka na plodu. Preparati na bazi tiofanat metila, propikonazola, miklobutanila i tebukonazola više ne pokazuju dovoljnu efikasnost, dok oni
na bazi boskalida, piraklostrobina, izofetamida i fluopirama često postavljaju pitanje ekonomske opravdanosti upotrebe istih. Od lokal-sistemičnih pesticida na
raspolaganju nam ostaju oni na bazi ciprodinila čije je dejstvo upitno na visokim temperaturama dok od konvencionalnih kontaktnih kaptan i ditianon u svojim preporučenim dozama je dobro pozicionirati, ali samo u fazi precvetavanja jer su tada potrebni u borbi protiv kokomicesa na višnji, kao i šupljikavosti lišća na šljivi.
Iz ovoga zaključujemo da je u hemijskoj borbi protiv monilije neminovno reaktivirati kontaktne preparate koji su neopravdano bačeni u drugi plan i čije se dejstvo na moniliju i ne pominje u komercijalnim krugovima fitofarmaceutskih kuća zbog njihove relativno niske cene. Tu spadaju:
bakarni hidroksid, kvašljivi sumpor i natrijum bikarbonat. Kod svih kontaktnih preparata je bitno da oni budu prisutni na površini biljnog tkiva pre sticanja
uslova za infekciju. Njihova prednost je i to što su registrovani u organskoj proizvodnji. U praksi je potrebno raditi 3 tretmana protiv monilije jednim od
ovih preparata kod višnje i šljive: faza belih balona, pun cvet i precvetavanje. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat neophodna je i primena svih ostalih
agrotehničkih mera koje su gore navedene i uz obavezan zimski tretman. Kada je reč o primeni ovde treba biti pažljiv i pridržavati se preporuka stručnih lica jer svi oni mogu ispoljiti fitotoksičan efekat na biljku u uslovima neadekvatnih doza i visoke reativne vlažnosti vazduha.
Kad je u pitanju koncentracija preporuka je:
Bakar hidroksid: 0,5% u fazi belih balona, 0,03% puno cvetanje i 0,05% precvetavanje.
Sumporno krečna smeša: 1,5% u fazi belih balona, 1% puno cvetanje i 1% precvetavanje.
Soda bikarbona: 0,8% u fazi belih balona, 0,8% puno cvetanje i 0,8% precvetavanje.Kvašljivi sumpor: 0,75% u fazi belih balona, 0,4% puno cvetanje i 0,6% precvetavanje.
Sumporno krečna mešavina jedina ima kurativni efekat 20-52 sata nakon infekcije, dok bakar, soda i sam sumpor su klasični protektivni fungicidi. Što se tiče
same efikasnosti, bakar hidroksid je dao dobar efekat u fazi belih balona, sumporno krečna mešavina se najbolje pokazala u fazi punog cvetanja, a soda bikarbona u precvetavanju. Međutim, i drugačiji redosledi primene fungicida u ogledima su takođe dali dobre rezultate, pa čak i kada se radilo sa ponavljanim tretmanima jednog te istog fungicida. Rotacijom ovih fungicida kao i primenom u kombinciji sa ciprodinilom se može adekvatno kontrolisati monilia, a ujedno i ostvariti pozitivni ekonomski efekat.
Napomena: svaka proizvodna godina je specifična i svaka primena hemijskih sredstva zahteva prethodnu konsultaciju sa stručnim licem iz oblasti zaštite
bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.
Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti (sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično). Detaljno orezivanje višanja u praksi (kao  što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.
U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.
Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.
Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom
drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj
umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže
ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prva dva proizvoda sa oznakom geografskog porekla u Srbiji bila su vina, dingač i postup. U registar Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije upisani su 2. septembra 1986. godine.Oznaku geografskog porekla u Srbiji ima 69 domaćih proizvoda, a to su između ostalog Sremski kulen, Sjenički sir, Leskovački ajvar, Valjevski duvan čvarci, ali i Pirotski ćilimi i ručno pletena odeća Sirogojno iz Užica. Ipak, Evropski sertifikat o geografskoj oznaci porekla do sada su
dobile samo Ariljska malina i Oblačinska višnja. Zbog toga je kako za Telemaster ocenjuje državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović neophodno još više raditi na brendiranju srpskih proizvoda, budući da su potrošači spremni da takve proizvode plate po većoj ceni.
Poboljšanje imidža, veću prepoznatljivost, ali i bolji plasman na inostrano tržište srpski proizvodi mogu dobiti zaštićenu oznaku geografskog porekla. Tako je do sada prodato više od 1.000 tona ariljske maline, rečeno je na skupu posvećeno promociji zaštićenog geoporekla u Srbiji. Evropska banka za obnovu i razvoj
(EBRD) u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar) najavila je danas podršku u promociji ariljske maline i oblačinske višnje na tržištu EU, kao i drugim stranim
tržištima. U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske
maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom koji su organizovali EBRD i kompanija
Nektar. Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne
većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda. „Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvodjačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji
već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU“, kazao je on. Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do preradjivačkog sektora. Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a „Consumer Rules Summit“, 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i regiona.
Mirjana Milutinović iz Udruženje Ariljske maline rekla je da je ovo značajno za male proizvođače da se izbore konkurencijom:
„Naša konkurencija su maline koje dolaze iz Evrope koje su uglavnom mašinski brane, naša proizvodnja je daleko skuplja, ručno je sve brano, ali nam uglavnom garantuje i mnogo bolji kvalitet. Mi se stvarno nadamo da će nam ovo doneti bolju pregovaračku poziciju u odnosu i na kupce i na dobavljače na tržištu“.
Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe kaže da ako se priča o voću i njegovim karakteristikama određeno podneblje svakako utiče na karakteristiku
voća kao i klima, tekstura i ukus proizvoda. “Ove dve vrste voća o kojima pričamo su poznati širom granica ove zemlje. Ovo je korak u pravcu prepoznavanja, promocije i brendiranja tog voća jer smatramo da imamo čime da se pohvalimo kao zemlja i možda smo nedovoljno radili na tome. Zašto ne bismo kroz deset godina imali situaciju kao što je danas prepoznata pršuta Parma, Šampanj iz Francuske i tako dalje? Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom i to „ariljsku malinu“ i „oblačinsku višnju“, ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti
srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći preradjivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova. Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.
Na ovaj način stvoriće se uslovi za jasnu diferencijaciju proizvoda iz Srbije na globalnom tržištu, što će pozitivno uticati na srpsku ekonomiju, ističu iz Ministarstva poljoprivrede. „Šansa Republike Srbije i naše zemlje u oblasti poljoprivredne prehrambene proizvodnje jeste da što veći broj proizvoda zaštitimo sa oznakom geografskog porekla, ali i da dosledno i u većoj meri naši poljoprivrednici, prerađivači koriste taj instrument“ rekao je Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i dodao da su to proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača. On je još istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.Tendencija u Srbiji je da što veći broj njenih proizvoda dobije zaštićeno geografsko poreklo, podržava organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Evropska banka za obnovu i razvoj. Emanuel Hidijer iz FAO - organizacija za hranu i poljoprivredu kaže da su u
slučaju Srbije radili sa veoma specifičnim proizvodima:

„Ideja je da oznake geografskog porekla mogu da udahnu novi život lokalnim ekonomijama, podstičući ruralni razvoj i otvaranje novih radnih mesta posebno za mlade ljude. Oni čine poljoprivredno prehrambene lance snabdevanja više inkluzivnim, tako što povezuju male proizvođače kvalitetnih proizvoda sa velikim kompanijama“ zaključio je Hidijer i dodao još da potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude uskladjeno sa EU.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji je registrovano više od 60 proizvoda s geografskim poreklom, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u saradnji sa kompanijom Nektar (Nectar), najavila je danas podršku u promociji "ariljske maline" i "oblačinske višnje" na tržištu EU, kao i drugim stranim tržištima.

U taj projekat su uključeni i Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu - FAO, Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Udruženje ariljske maline i Udruženje oblačinske višnje, rečeno je na promociju ta dva proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, koji su organizovali EBRD i kompanija Nektar.

Šef agrosektora Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za region jugoistočne Evrope Miljan Ždrale kazao je da njegova institucija želi da pomogne većoj prepoznatljivosti i konkurentnosti tih proizvoda.

"Želimo da pomognemo malim i srednjim proizvođačima da bolje plasiraju proizvode ne samo u Srbiji već i u inostranstvu. Pokušaćemo da ova dva proizvoda budu registrovana i kao intelektualna svojina ne samo u Srbiji, već i na nivou EU, što će omogućiti bolje pozicioniranje i veću prepoznatljivost kod potrošača na sve konkurentnijem tržištu EU", kazao je on.

Podsetio je i da je od otvaranja kancelarije EBRD u Srbiji, ta finansijska institucija do danas u Srbiju plasirala gotovo 700 miliona evra direktno u agrar, od projekata primarne proizvodnje do prerađivačkog sektora.

Ždrale je najavio održavanje regionalne konferencije EBRD-a "Consumer Rules Summit", 30. septembra i 1. oktobra u Beogradu, koja će biti posvećena poljoprivredi, robi široke potrošnje, maloprodaji i distribuciji, na kojoj će biti kompanije iz EU i iz regiona i EU.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović rekao je da u Srbiji ima više od 60 proizvoda sa oznakom geografskog porekla i da ti proizvodi predstavljaju i identitet Srbije.

"To su proizvodi koji imaju odgovarajuće karakteristike, koje potiču upravo iz tih geoklimatskih uslova na tim područjima ili specifičnog načina proizvodnje, prerade ili pripreme", istakao je on i dodao da takvi proizvodi imaju višu cenu, bolji plasman i prepoznatljivost kod potrošača.

On je istakao da je Ministarstvo poljoprivrede prepoznalo vrednost takvih proizvoda i da je cilj da kroz različite vidove pomoći afirmiše proizvode s geografskim poreklom.

Direktor Nektar grupe Mihailo Janković je rekao da ta kompanija već nekoliko godina u svojim pogonima koristi proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, i to "ariljsku malinu" i "oblačinsku višnju", ističući da je to samo početak brendiranja i promocije voća i proizvoda iz Srbije.

"Proizvodnja hrane je jedan od najvećih izvoznih potencijala Srbije. Mislimo da je ovo jedan od projekata koji treba da doprinese konkurentnosti srpskih proizvoda i srpskog voća i aktivno ga podržavamo", rekao je Janković poodsećajući da je Nektar najveći prerađivač voća u jugoistočnoj Evropi i kompanija broj jedan po proizvodnji sokova.

Istakao je i da je Nektar učestvovao u osnivanju Udruženja Ariljske maline i Udruženju Oblačinske višnje, navodeći da je to pravi korak koji će doprineti boljoj poziciji srpskih proizvoda u inostranstvu.

Predstavnik FAO Emauel Hidier kazao je da su u Srbiji uspeli da povežu proizvođače, koji proizvode hranu sa geografskim poreklom sa velikim kompanijama, kao i državom.

Smatra da je nužno da se uspostavi određena praksa u dužem vremenskom periodu po pitanju proizvodnje, registracije i sertifikacije tih proizvoda.

"Potrošači žele da budu sigurni šta kupuju i zbog čega je bitno da postoji proces sertifikacije koji to garantuje i da to bude usklađeno sa EU", kazao je Hidier.

Izvor:https://naslovi.net/2019-09-17/beta/vise-od-60-proizvoda-s-geografskim-poreklom-nektar-promovise-ariljsku-malinu-i-oblacinsku-visnju-video/24159556

Prinos pšenice mogao bi ove godine da bude manji za 18,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, objavio je prognozu Republički zavod za statistiku u analizi "Očekivana proizvodnja pšenice, malina i višanja i zasejane površine kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje, 2019".

Podaci o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje, prikazani su prema stanju na dan 23. maja. Na osnovu stanja useva na dan procene, očekuje se proizvodnja pšenice od 2,4 miliona tona.

Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu, za 5,5 procenata, a kod višanja za 24,3 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi ove godine zasejano je više kukuruza (za 4,1 procenat) i soje (za 16,7 odsto), a manje šećerne repe (za 15,8 procenata) i suncokreta (za 12 odsto).

U odnosu na desetogodišnji prosek (od 2009. do 2018.), proizvodnja pšenice je manja za 4,8 odsto, dok je kod zasejanih površina manje kukuruza za šest i šećerne repe za 31,1 posto, a više soje (za 33,2 procenata) i suncokreta (za 12,2 odsto).

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ocekivana-proizvodnja-manji-prinos-psenice-malina-i-visanja/npkljk6

Delegacija proizvođača višanja nezadovoljnih otkupnom cenom iz Prokuplja tražili su sastanak sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i ministrom bez portfelja Milanom Krkobabićem, kako bi im ukazali na probleme sa kojima se susreću, rekao je gradonačelnik Prokuplja Aleksandar Simonović.

On je juče primio tridesetak proizvođača višanja iz prokupačkih sela nezadovoljnih otkupnom cenom tog voća koja se kreće od 30 do 50 dinara po kilogramu.

„Višnja je ove godine izuzetnog kvaliteta, proizvođači su uložili veliki rad i trud pa su s pravom nezadovoljni otkupnom cenom i traže da im se rad isplati“, rekao je Simonović.

On je naglasio da se cena višnje formira na tržištu, ali kako proizvođači nisu zadovoljni moraju se preduzeti, kako kaže, određene mere kako cena ovogodišnjeg roda bila ekvivalentna uloženom trudu.

Simonović je podvukao da ljudi u prokupačkom kraju žive od poljoprivredne proizvodnje i da od toga koliko zarade zavisi da li će ostati da žive na selu.

„Ako se nezadovoljstvo prodajom poljoprivrednih proizvoda nastavi i narednih godina ostaćemo bez poljoprivrednika i naša sela ostaće pusta, a to ne smemo da dozvolimo“, kazao je Simonović.

Na području Prokuplja višnja je najzastupljenije voće, zasadjena na površini od 2.000 hektara i njenom proizvodnjom bavi se 80 odsto poljoprivrednih proizvođača iz tog kraja.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/proizvodjaci-visanja-nezadovoljni-otkupnom-cenom-kod-nedimovica-i-krkobabica/

Proizvodjači višanja na području opštine Merošina su u dilemi da li da nastave berbu koja je krenula ove nedelje, pošto su otkupljivači za samo par dana snizili otkupnu cenu sa 50 dinara po kilogramu na 30 dinara.
Stručni saradnik za poljoprivredu u Opštini Merošina Hranislav Stojanović rekao je da su sa cenom od 30 dinara vlasnici višnjika u „čistom gubitku“, jer samo beračima moraju da plate 20 do 25 dinara po kilogramu.

„Minimalna cena sa kojom bi voćari mogli da pokriju troškove proizvodnje i ostvare kakvu-takvu zaradu je 50 dinara po kilogramu. Sa cenom od 60 dinara bi bili zadovoljni i mogli bi da računaju na neophodna ulaganja u obradu i zaštitu zasada za narednu godinu“, izjavio je Stojanović.

On je istakao da je nadaleko čuvena oblačinska višnja na području Merošine i Prokuplja ove godine „odličnog kvaliteta“.

„Rod je za oko 20 odsto manji nego prethodne godine, ali su zato višnje znatno krupnije i prosečan rod se ove godine kreće izmedju šest i sedam tona po hektaru. Otkupljivači su se medjutim dogovorili da obore cenu i stalno traže neku ‘dlaku u jajetu’. Navodno ne mogu da plate 50 već 30 dinara zato što su medju višnjama videli neki listić ili nekog crva“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, prethodnih godina su otkupljivači nisku otkupnu cenu pravdali velikom ponudom višanja na svetskom tržištu i dobrim rodom tog voća u Poljskoj i SAD, ali ove godine to „ne može da im bude argument“.

„Rod višanja u Poljskoj i Americi je prepolovljen zbog mraza, a slična situacija je i u ostatku naše zemlje. Rod višanja je jedino dobar na jugu Srbije. Medjutim, problem je što u našoj zemlji ima malo preradjivača i oni imaju monopol. Proizvodjači višanja na jugu Srbije nemoćni su da bilo šta učine jer nemaju pogone za preradu“, objasnio je Stojanović.

On je podsetio da Merošina ima hladnjaču „Voćar“ kapaciteta 900 vagona, ali je ona već pet, šest godina u stečaju, isto kao i niška hladnjača.

„Verujemo da se status hladnjače ne rešava i stečaj namerno odugovlači kako bi preradjivači iz drugih delova naše zemlje imali tržište za otkup na ovim prostorima. Proizvodjači sa juga zemlje nemaju alternativu, nemaju nikoga da ih zaštiti i zato se iz godine u godinu ponavlja ovaj problem sa otkupnom cenom“, izjavio je Stojanović.

Kako je kazao Stojanović, na području opštine Merošina višnjom je zasadjeno oko 2.000 hektara, a oko 90 odsto domaćinstava ima sopstvene višnjike.

„Zbog niske otkupne cene zasadi se svake godine smanjuju, a veliku štetu nanosi i insekt žilogriz koji napada višnje i u stanju je da čitav višnjik osuši za godinu, dve“, istakao je Stojanović.

Izvor:https://niskevesti.rs/krenula-berba-visanja-u-merosini-vocari-spremni-da-odustanu-zbog-niske-cene/

Istraživanja pokazuju da su višnje melem protiv nesanice. Samo dve čaše soka od ovog ukusnog voća dnevno pomoći će vam da brže zaspite. Ova voćka je prirodan izvor melatonina, hormona koji utiče na san i može vam pomoći da se rešite nesanice.

Stres i tropske vreline tokom leta mogu biti okidač su za nesanicu. A, kada se ona ponavlja iz noći u noć, neminovno je da dođu iscrpljenost, pad energije, dekoncentracija, bezvoljnost, glavobolja, vrtoglavica... Da biste poboljšali kvalitet sna, probajte sa alternativnim rešenjima, koja isključuju upotrebu sedativa. Stručnjaci preporučuju sok od višnje, na osnovu istraživanja koje je sprovedeno. 

U studiji koja je to dokazala učestvovale su osobe koje pate od nesanice. U razdoblju od dve nedelje one su svakodnevno pile 500 ml soka od višanja, a u naredne dve nedelje placebo napitak, nalik ovom soku. Svi ispitanici su izjavili da su lepše i duže spavali, kao i da se nisu mučili, nego su odmah zaspali. Rezultati studije su otkrili da sok od višanja može da produži san u proseku za 84 minuta.

Naučnici su objasnili da se to dešava zato što je ova voćka prirodan izvor melatonina, hormona koji utiče na san i pospešuje ga. Sadrži i aminokiselinu triptofan, a ona je takođe odgovorna za kvalitetan san.

 

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/lifestyle.304.html:735270-Sok-od-visanja-za-duzi-san

Svaki pronalazak ima svoju cenu u porodičnom biznisu to je pokazao i patent za trešnje i branje malina i višanja koji je osmislila porodica Petrović iz Mladenovca. Reporter: Ova čudna samohodna mašina može da trese ili bolje reći da bere maline, pronalazak je osmislila i patentirala porodica Petrović iz Mladenovca.

Srbobran Petrović-pronalazač: Ovo je prvenac i nećete verovati on je nastao na sopstvenoj muci, zasadio sam tri hektara višnja i bio je žestok problem branje, razmišljao sam kako ću, i evo na ovaj način rešio branje, da on za jedan minut obere dve biljke ili dve višnje kako hoćete, a onda se priča proširila, videle su komšije, izlazio sam na sajmove, priča išla dalje, jedna, druga, treća i sada imam 6-7 mašina koje su sve moji patenti. 

Pronalazač Srbobran ima dve ćerke i sina a svaki član porodice ima svoju ulogu u preduzetništvo.

Marija Petrović: U našem malom porodičnom biznisu sestra i ja se bavimo dokumentacijom i nabavkom, a imamo mlađeg brata koji je stručno lice da kažemo pošto završava mehanizaciju poljoprivrede u Zemunu i on je konkretno za ovu mašinu pomogao ocu da osmisli novi sistem da mašina može da se okrene oko svoje ose zauzimajući manji prostor. Reporter: Samohodni berač ima jednostavan princip rada. Srbobran Petrović-pronalazač: Prosto je pusti da malina prođe ispod oscilatora koji svojim četkama, prstima otresa samo zrele plodove i ti zreli plodovi maline trakama se prenose pozadi preko ventilatora, čisti se nečistoće iz te maline i malina čista dolazi u gajbu koju radnik može da odnese i da proda. 

Tresač malina je samo jedna od nekoliko mašina koju je porodica patentirala, zanimljiv je i berač višanja koji podseća na krila slepog miša, dobar glas se daleko čuje pa nije čudno što se već i stranci interesuju za izume ove porodice.

Valerij Tupalo-Ukrajina: Na sajmu sam video kako radi berač višanja ,ovu mašinu želim da uvezem u Ukrajinu zato sam i došao ovde.

Sekretarijat za privredu otvorio je konkurs za dodelu subvencija više od 20 miliona dinara za mikro preduzeća i preduzetnike, a porodica Petrović se prijavila na konkurs.

Milanko Veličković- gradski sekretar za privredu: Kod bodovanja komisija je bodovala ono što je najvažnije bilo, i ono što je dobro u ovom konkursu jeste da 21 dobitnik je dobio subvencije na ovom konkursu i zaposleno je 21 lice. Uslovi konkursa su bili dan sa Nacionalne službe za zapošljavanje mora da se zaposli jedno lice na najmanje period od godinu dana. Mi smo ove godine na sajmu zapošljavanja zaposlili preko 3000 lica.

U pronalazačkom poduhvatu porodica Petrović se može pohvaliti da je 2011-te na takmičenju na kome je učestvovalo više od 300 kandidata osvojila čak prvo i treće mesto za najbolju realizovanu tehnološku inovaciju u organizaciji Privredne komore Srbije.

 

Izvor:

RTS1

Emisija: Jutarnji program/RTS 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30