Naučnici i vinogradari u SAD trenutno istražuju mogućnost zaštite vinove loze od pepelnice, najštetnije bolesti koja napada ovu vrstu, putem upotrebe ultraljubičastih zraka. Direktna inspiracija za ovu ideju došla je od - borbe protiv koronavirusa.

Kako prenosi Wine Spectator, Džim Bernau, osnivač vinarije Willamette Valley u Oregonu, instalirao je u pogone ove kuće savremeni ventilacioni sistem namenjen zaštiti zaposlenih i posetilaca od bolesti kovid-19.

- "Upalila mi se sijalica u glavi" kada smo počeli da razmišljamo o korišćenju ultraljubičaste svetlosti za ubijanje virusa. To me je podsetilo na istraživanje koje teče već godinama, a radi se o upotrebi UV svetla radi ubijanja patogena u vinogradima - rekao je Bernau za Wine Spectator.

Bernau, kao i većina ekološki orijentisanih vinara, koristi organski sertifikovan sumpor u borbi protiv pepelnice, koja je odgovorna za čak tri četvrtine potrošenih pesticida u SAD. Na inicijativu Bernaua i drugih vinara koji žele da vide održivija rešenja za borbu protiv bolesti vinove loze, nedavno je oformljen međunarodni panel stručnjaka po imenu Light and Plant Health Project, čiji su članovi došli do rešenja za borbu protiv pepelnice koje je istovremeno jeftino i vrlo efikasno.

Kako je rekao prvi čovek ovog panela, Dejvid Gaduri, stručnjak za fitopatologiju sa instituta Cornell AgroTech, najveća efikasnost pri korišćenju ultraljubičaste svetlosti postiže se noću, jer pepelnica ima mehanizam obnavljanja u prisustvu sunčeve svetlosti.

- Naša istraživanja jako je ubrzalo saznanje da je UV svetlost mnogo efikasnija noću. DNK patogena noću se ne obnavlja i zato je efekat mnogo jači - objasnio je i dodao:

- Kada je šardone u pitanju, postigli smo potpuno suzbijanje pepelnice tokom trogodišnjeg perioda, uz jedan tretman nedeljno.

Da bi tretman UV svetlom bio što efikasnijii bezbedniji, staraju se - roboti. U saradnji sa kompanijom SAGA Robotic iz Norveške, razvijeni su roboti opremljeni UV lampama koji će, kako se očekuje, već ove godine ući u serijsku proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3045550/uv-svetlost-je-novo-oruzje-u-borbi-protiv-pepelnice

Kao i sve biljne vrste i vinova loza ima one koje ne podnosi, koje toleriše i koje obožava kada rastu pored nje. Dobrim izborom useva možemo delovati na zdravlje biljaka, veću rodnost, bolji kvalitet bobica grožđa ili će nas one upozoriti na pojavu bolesti.

Kod odabira vrsta treba obratiti pažnju na zahteve vinove loze jer će se najbolje slagati sa onima koje imaju iste ili slične zahteve uzgoja. Traži terene sa umerenom temperaturom, obiljem sunca, dobro dreniranim zemljištem i dovoljno vlage za rast, razvoj i formiranje roda.Ovu pojavu proučavao je austrijski vinogradar Lens Mocer i otkrio da raste lošije u zasadima gde je posađena samo ona dok je u vinogradima gde se pored nje sade i uzgajaju druge biljke, mnogo bolja i rodnija. To ga je navelo da se posveti proučavanju ove pojave. Testirao je više od 170 vrsta i njihovo dejstvo u združenom usevu sa vinovom lozom.U profesionalnim vinogradima često se mogu videti ruže na početku i na kraju. Razlog za takvu sadnju je što osetljive sorte ovog cveća, obole od pepelnice pre nego vinova loza. Zbog toga su pravi indikator za pojavu pepelnice. Grm ruže u zasadu pokazatelj je zdravlja jer ima iste štetočine i bolesti.Miloduh, origano, bosiljak, zdravac osim što deluju pozitivno na otpornost, odbijaju štetočine i doprinose boljem ukusu grožđa. Svaka biljna vrsta deluje na svoj način.

Miloduh će privući mnoštvo pčela koje će pospešiti oplodnju cvetova vinove loze koji nisu privlačni drugim insektima oprašivačima.

Bosiljak će pospešiti rast i razvoj čokota, obezbediće formiranje više cvetova jer sadrži supstancu za intenzivniji razvoj. Pored bosiljka, krastavac i spanać imaju isti efekat.

Geranijum je naročito koristan na područjima gde se često javljaju lisne vaši na ovoj vrsti, čiji miris je neprijatan za njih.

Pored mirođije, jagode i štavlja vinova loza ima dobar imunitet i manje je podložna bolestima.Grašak i ostale mahunarke zahvaljujući bakterijskim kvržicama na korenju obogaćuju zemljište azotnim materijama. Deteline su odličan pokrivač zemljišta, usvajaju azot, a mogu se iskoristiti kao zelenišno đubrivo. Izbegavajte višegodišnji, mnogocvetajući grašak jer negativno deluje u vinogradu.

Drugu grupu čine aromatične vrste koje odbijaju razne štetne organizme. Zbog te svoje osobine, poželjno ih je zasaditi. Ne deluju direktno na vinovu lozu, ali štite je od štetočina. U ovu grupu ubrajaju se: beli luk, nana, ruzmarin, vratić.Pojedine biljke deluju izuzetno negativno. U tu grupu ubrajaju se razno cveće i kupusnjače. Od cveća se mogu saditi lukovice lala, narcisa i zumbula. Oni se ponašaju neutralno u odnosu na vinograd. Neven, peršun, žalfija i hajdučka trava usporavaju rast mladih prirasta. Njihovo negativno delovanje se ispoljava i na udaljenosti od tri metra od zasađenih čokota.

Naročito negativna reakcija može se očekivati kada su blizu posađeni kupus i rotkvice.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/koje-su-dobre-a-koje-lose-komsije-vinovoj-lozi/63636/

Tipični simptomi se javljaju početkom leta. Lastari se povijaju i padaju po zemlji kao da su od gume, i ne odrvenjavaju. Lišće zadebljava , postaje kruto i povija se naniže. Postoje razlike u simptomima kod sorti. Lišće belih sorti dobija zlatasto žutu boju, a kod crnih crvenu. U drugom delu vegetacije na takvim listovima se duž nerava pojavljuju žute pege koje nekrotiraju, a može doći i do pojave uglastih pega.

Ako se simptomi jave pre cvetanja, dolazi do sušenja cvasti. Bobice se smežuraju i postaju gorke. Kod inficirane biljke fitoplazma je u floemu, tada dolazi do začepljenja sprovodnih sudova, i nastaju različiti stepeni oštećenja i propadanja domaćina.

Vektor FD je cikada Scaphoideus titanus Ball. Monofagna vrsta, ima jednu generaciju godišnje. Postoji pet larvenih stupnjeva. Ženka polaže jaja ispod kore dvogodišnjih lastara . U našim uslovima početak piljenja je početkom maja, a prva imaga se javljaju u trećoj dekadi juna. Svi stupnjevi i imago se hrane na naličju vinove loze, isisavajući sadržaj floema, i tako mogu usvojiti fitoplazmu. Larve trećeg stupnja postaju infektivne. Pouzdan indikator prisustva Scaphoideus titanus su brojne egzuvije koje se vide na naličju lišća u drugoj polovini juna. Zaražen sadni materijal je osnovni način širenja bolesti. Dinamika širenja u toku godine vektorom je 5-10 km. Srbija – područje sa brojnim ekstenzivnim zasadima .

Suzbijanje vektora: U zemljama Evrope –rigorozni propisi,

Krčenje i spaljivanje zaraženih čokota

Praćenje pojave simptoma u toku vegetacije

Praćenje pojave Scaphoideus titanus

Suzbijanje vektora kontaktnim insekticidima (Fenitrotion, Lebaycid, Talstar ), 2 tretmana u razmaku od 10 dana u junu,

U matičnim zasadima mora biti veći broj tretmana

Saditi manje osetljive sorte Merlot,Beli Sauvignon,Rajnski rizling

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/17/vinogradarstvo/sta-raditi-ako-se-pojavi-zlatasto-zutilo-vinove-loze/

Uzimskom periodu u zrelim lastarima i starijim višegodišnjim nadzemnim delovima čokota od ugljenih hidrata preovladavaju šećeri, a skrob se nalazi u minimumučime se povećava otpornost vinove loze prema zimskim mrazevima. Da bi biljka stekla otpornost prema nepovoljnim zimskim uslovima, posebno mrazevima, mora proći proces kaljenja. U fenofazi sazrevanja lastara i opadanja lišća dolazi do kaljenja, što uzrokuje razne fiziološke i biohemijske promene koje su veoma važne. Jači rani jesenji mrazevi negativno utiču na pravilno kaljenje. Šta se dešava u biljkama usled kaljenja? Smanjuje se količina ukupne vode , a povećava se količina vezane vode, raste osmotski pritisak ćelijskog soka.


Proces kaljenja vinove loze se odvija u dve faze. U prvoj fazi se u tkivima biljaka pri sniženim temperaturama vrši hidroliza ranije nagomilanog skroba i nakupljanje tzv. zaštitnih materija -šećera. Kod sorata koje su otpornije na mraz ovaj proces se odvija brže.


U novembru i prvoj polovini decembra u trajanju od 3 do 4 nedelje, odvija se prva faza kaljenja na temperaturama od + 2 do – 3 °C . U tom periodu dolazi do procesa hidrolize skroba na nisko molekularna jedinjenja, odnosno šećere, čija je funkcija zaštitna, odnosno povećava se koncentracija ćelijskog soka, pa se time snižava tačka mržnjenja. U drugoj fazi kaljenja, koja se događa sredinom decembra na temperaturama od -3 do -6°C, ćelije se oslobađaju slobodne i slabo vezane vode. Voda izlazi u međućelijske prostore, nastavlja se hidroliza skroba i svi ti procesi su usmereni da se ćelija sačuva od izmrzavanja.


Onima koji se odluče za vinogradarenje u ravničarskim vinogorjima i žele da gaje autohtone sorte, za koje se preporučuje kratka rezidba na kondire, preporučujemo jedan stari način gajenja, formiranje peharastog uzgojnog oblika, sa pritkom kao osloncem ( to je tzv. župski način rezidbe).

Prepoznaje se po tome što se na vrhu stabla formiraju 3-4 kraka raspoređena u obliku pehara, a na vrhu svakog od njih se rezidbom ostavlja po jedan kondir sa po dva okca. Uz čokot se postavlja pritka. Peharasti uzgojni oblik daje mogućnost zagrtanja i očuvanja dovoljnog broja okaca od izmrzavanja.


U ravničarskim vinogorjima vinogradari koji se opredele za špalirski način gajenja kao rešenje za smanjenje rizika od izmrzavanja loze, preporučuje se ostavljanje rezervnog kondira pri osnovi svakog stabla i negovanje jednog ili dva lastara. Sa jeseni, posle opadanja lišća, ovi lastari se povijaju i mogu se zagrnuti potpuno ili delimično. U praksi se pokazalo da je ovo delimično zagrtanje bolje. Zašto? Ako potpuno zagrnete lastare, a zemljište je tokom zime jako vlažno, može doći do truljenja okaca. Ali, ako i delimično zagrnete, samo vrh ovih lastara podrazumeva se da treba da postoji snežni pokrivač koji će sačuvati ova okca. Ako ste već ostavili rezervni kondir i odnegovali dva lastara, onda ih obavezno povijte i delimično zagrnite.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Štetočina Lycorma delicatula je nova pretnja za vinovu lozu, kao i za jabuku, šljivu, krušku, ali i ukrasno i šumsko drveće.

Ovaj insekt je poreklom iz Kine i Vijetnama, a slučajno je donesen u Južnu Koreju i Japan, gde su uočene štete sredinom 2000. godina. U Pensilvaniji (SAD) je primećena 2014. godine, a njena rasprostranjenost širila se kako se povećavala gustina stanovništva i od tada je pretnja Americi, ali i Evropi.

U Pensilvaniji je došlo do pogubne štete za vinsku industriju, gde su neki uzgajivači prijavili 90% gubitka prinosa zbog ove štetočine.

Prednja krila insekta Lycorma delicatula su sivkasta sa crnim tačkama, deo zadnjeg krila je crvene boje sa crnim tačkama, a ostatak je bele i crne boje, dok je abdomen žućkaste boje sa crnim prugama.

Osim stabala, jaja polaže i na drugim mestima poput cigli, kamenja, vozila ili uginulih biljaka. Količina odloženih jajašca na razne materijale može da predstavlja pretnju za njegovo širenje ljudskim uticajem.

Na veće udaljenosti prenose se zaraženim biljkama i materijalima na kojima su položena jajašca. Usled ishrane larvi i imaga dolazi do žućenja listova, a na stablu se javlja izmet. Tokom napada dolazi do lučenja medne rose na kojoj se kasnije razvijaju gljivice. Takođe, znak zaraze može da bude prisustvo mrava, pčela, stršljena i osa koje privlači medna rosa.

U Evropi još uvek nije primećena, odnosno prijavljena, ali ne može se isključiti mogućnost da već postoji neprimećena mala populacija posebno u blizini aerodroma, luka ili železničkih stanica, odakle bi mogla da krene invazija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2730096/nova-stetocina-lycorma-delicatula-preti-vinovoj-lozi

Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.

Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: “Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara”.

Osim nove opreme, dobroj sezoni doprineće i kvalitet grožđa. Vinogradari su zadovoljni berbom, uprkos nešto manjem rodu sovinjona i merlota. Očekuju vrhunska vina jer su vremenski uslovi bili povoljniji od prethodne godine.

Jovan Simić iz Udruženja „Gradina“ Valjevo kaže da je ove godine manja potreba za hemijskom zaštitom, a mnogo je bolji kvalitet grožđa “Mesec dana smo više mogli skoro da pustimo da nam zri, da dobijemo na kvalitetu, na šećerima. Prošle godine su bila lepa vina, ove godine će biti jako kvalitetna, možemo čak da se dičimo. Grožđe zaista, obećava, da će vina biti na vrhunskom nivou.

Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo se slaže sa kolegom i dodaje: “Imamo stvarno već prave pokazatelje da ćemo ove godine, na nivou udruženja našeg, „Gradina“, u Mrčiću imati najmanje 25.000 litara vina, što znači da smo ubrali ovde blizu pet vagona grožđa.

Mihajlo Jevtić reporter RTS-a: “U Gradini kod Valjeva najavljuju i proširenje vinograda za još četiri hektara. Krajnji cilj udruženih manjih vinara je proizvodnja 50.000 litara vina. Osnivači ovog udruženja, pre više od dve decenije počeli su sa obnavljanjem vinogradarstva u valjevskom kraju, gde je trenutno pod vinogradima oko 170 hektara”.

„Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov“, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije „Pusula“.
„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.
Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“.Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.
„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije „Pusula“ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i
nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.
Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu, već će prvenstveno ići na kvalitet.
„S obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača
mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba
da nastavimo“, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije. Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,“- Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Vinogradari Subotičko Horgoške peščare tradicionalno u Januaru na dan Svetog Vinka zaštitnika vinara organizovano posećuju vinograde i proveravaju u kakvom stanju je vinova loza. Sa njima je bila naša Subotička ekipa. Reporter: Vinski vitezovi u prvoj ovogodišnjoj emisiji o vinogradu Petra Dulića u Tavankutu. Provera zdravlja lastara i jokaca. Ferenc Šinka vinogradar sa Palića: Sve je sazrelo kako treba vidi se da je dobro negovano tako da sve je ok, sve je u redu. Reporter: Iako su biljke trenutno u dobrom stanju proizvođači vina strahuje od mrazeva koji su prošle godine odneli polovinu roda. Dragutin Miljković Vinski red ,,Arena Zabatkiensis’’ Subotica U međuvremenu je bilo nekoliko mraznih noći ali ne tako jakih da bi nas naškodilo vinogradima i mi zasad možemo da kažemo da su vinogradi u vrlo vrlo dobrom stanju. Reporter: Snežne padavine pogoduju u vinovoj lozi tvrde vinogradari Petar Čuvardić vinogradar sa Kelebije Vlaga koja nam je potrebna i nismo imali u jesenjem periodu tako da ona vrlo dobro će doći. Reporter: Na severu Srbije običaji nalažu da se u zimski obilazak vinograda ide sa kobasicama i vinom. Miodrag Kujundžić vinogradar iz Subotice Prema tome ono zalivanje da puno rodi znači to vino od prošle godine da bude izdašna vinova loza da bude puno grožđa a ovo se kači za pudara vinogradara pošto su to teški fizički poslovi a ujedno i lepi da se on okrepi da cele godine ima šta jesti i piti. Reporter: Sledeći susret vinogradari Subotičko horgoški peščare Zakazali su za 14 februar dan svetog Trifuna

Izvor:RTS 

Vinova loza se ne gaji samo zbog plodova koje daje, već i kao ukras, pravljenja hladovine i slično. Zbog toga se na okućnici gaje u vidu pojedinačnih ili manje grupe čokota vinove loze koje su namenjene proizvodnji manjih količina vina, kao i stone sorte koje se konzumiraju u svežem stanju. Zbog svoje otpornosti na bolesti, poslednjih nekoliko decenija se na okućnicama mogu videti sorte tipa interspecies hibrida za čije gajenje nije potreban veliki broj tretiranja zaštitnim sredstvima, što dalje doprinosi zdravoj životnoj sredini i lepom mestu za odmor.

Vinova loza je najčešće na okućnici duž staza, ulaza u kuće, garaže ili pomoćne zgrade. Primenjuju se različiti oblici čokota u zavisnosti od naslona (drvo, metal, plastika i ostali materijali). Formiranje uzgojnih oblika na okućnici nije nimalo lako jer su oni najčešće kombinacija više oblika.

Sve o gajenju vinove loze na okućnici možete saznati u novom broju Agrobiznis magazina

U istočnoj Srbiji po izdvajanjima za poljoprivredu prednjači Negotin. Sa 27 miliona dinara, Opština pomaže gajenje svih poljoprivrednih kultura, a za sadnju autohtonih sorti grožđa pokriva sve troškove. Hoće da vrate staru slavu vina sa geografskom oznakom "Negotinska Krajina".

Porodica Stanković iz Negotina kupila je imanje u selu Dušanovac, pre svega da bi napravili vinariju. Sin Aleksandar posle srednje škole, koju je završio u Novom Sadu, rešio je da se pridruži roditeljima u porodičnom poslu.

"Rešio sam da ostanem na imanju, da radimo vinograd, pravimo vino i rakiju, i svešto se radi oko poljoprivrede", kaže Aleksandar.

Domaćinstvo je prilično zahtevno, vrednih ruku nikad dovoljno, a za planiranje zadužena je mama.

"Stignemo sve, naravno uz dobru ekipu i dobru organizaciju, dogovor", ističe Nada Stanković.

Stankovići imaju vinograde na nekoliko lokacija i samo jedan podmlađeni sa starinskim sortama. Oni planiraju i nove zasade, tim pre jer mogu dobiti i subvencije.

"Subvencionišemo sto odsto zasada autohtonih vrsta vinove loze, gde su se mladi ljudi našli i krenuli da razvijaju taj deo poljoprivrede. Mi smo tu da pomognemo maksimalno i želimo da mlade ljude zadržimo ovde", napominje Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.

Vinari su se udružili i sada vino sa ovog područja plasiraju na tržištu sa oznakom geografskog porekla. Pre četiri godine obnovili su udruženje koje sada okuplja petnaest vinarija.

"Imamo internacionalne sorte u samim tipovima vina, ali takođe i bagrinu i crnu tamjaniku i game, koji jeste francuska sorta, semijon takođe, on je u kupaži sa sovinjon blanom i to su one sorte koje će biti ono najbolje iz Negotina", kaže potpredsednik Udruženja vinara "Negotinska Krajina" Vladimir Frunzurelović.

Posle komasacije zemljišta, koja će biti okončana u naredne tri godine, očekuje se da u opštini Negotin bude više od 3.000 hektara ukrupnjenih mladih vinograda, većinom sa autohtonim sortama – bagrina, začinak i crna tamjanika.

Ovaj kraj poznat je po blizu tri stotine sunčanih dana godišnje, što izuzetno pogoduje uzgoju vinove loze.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3203538/negotinska-krajina-na-putu-stare-vinogradarske-slave.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30