Ova godina išla je na ruku vinogradarima. U Aleksandrovačkoj župi očekuju jednu od najboljih berbi. Razloge da budu zadovoljni imaju i njihove kolege iz Smederevskog vinogorja, dok u Vršcu očekuju prosečan rod. Rane sorte su već obrane, ali zvanično berba grožđa počinje za desetak dana.Berba grožđa rane autohtone župske sorte "jagoda" privedena je kraju u Aleksandrovačkom vinogorju. Zrno krupno i preukusno, a godina izdašna, kažu vinogradari, sa sunčanim danima i svežim noćima."Svaki vinogradar na ovom svetu za dobro vino može da poželi. To je preplitanje minerala, stvaranje dobrih kiselina, ukusa, a sa druge strane nismo imali bolesti u vinovoj lozi", kaže Kosta Botunjac, vinogradar iz Zleginja kod Aleksandrovca.

U Smederevskom vinogorju prinosi su, kažu proizvođači, podbacili za petinu nego lane, ali je grožđe kvalitetnije.

"Bilo je u početku dosta kiše i dobrim tretmanima u vinogradu i ozbiljnim radom mi smo sve to sačuvali. Ima sunca dosta, vlage više ne treba", ističe Dragan Vasić, vinogradar iz Smedereva.

U okolini Vršca završena je berba "muskat otonela". Kvalitetom roda ove rane sorte su zadovoljni, ali im muke poslednjih petnaestak dana zadaje vruć vetar specifičan za ovo vinogorje.

"Visoke temperature dnevne, noćne temperature koje se ne spuštaju ispod 20 stepeni i evo kao što vidite ovaj vruć vetar zaista utiče, isušuje grožđe", navodi Petra Milanović Krajovan iz firme "Vršački vinogradi".

Polovinom septembra će se uveliko brati grožđe u vinogradima širom Srbije. A uz berbu ide i slavlje.

U čast roda, već krajem sledeće nedelje počeće manifestacija "Smederevska jesen". U jeku berbe slaviće se na "Grožđebalu" u Vršcu i u Aleksandrovcu na "Župskoj berbi". A kraj radova u vinogradima obeležiće se u Topoli. Tada će već mlado vino biti u sudovima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3644591/vinogradari-zadovoljni-rodom-rane-sorte-vec-obrane.html

Područje opštine Leposavić, smeštene na padinama Kopaonika i Rogozne, idealno je za poljoprivredu. Zato i ne čudi što je u tom kraju sve više poljoprivrednih proizvođača i što se uz nove vinograde vide i plantaže malina, borovnica, origana i zasadi drugih kultura.U selu Kutnje na 12 hektara prostire se vinograd. Sve je počelo 2000. godine kada je porodica Lakićević odlučila da se posveti vinogradarstvu. Posle 30 godina života i rada u inostranstvu Slaviša Lakićević je odlučio da se vrati u Srbiju i da na porodičnom imanju izgradi vinariju."Ja sam rođen na Kosovu ne u inostranstvu, tako da želja da nešto napravimo dole je od početka bila jaka. Pitanje je bilo samo šta", kaže vlasnik vinarije Slaviša Lakićević.

Podizanje vinograda je velika i dugoročna investicija, koja je doprinela da stalan posao dobije 15 ljudi iz tog kraja.

Milan Lakićević navodi da su ove godine smo podigli dva hektara novog vinograda.

"Imamo dobar tim ljudi koji stoji iza nas iz Italije, poznate svetske stručnjake koji nam pomažu", navodi Milan Lakićević.

Radnik Predrag Vukićević kaže da vinarija predstavlja veliku stvar za Leposavić.

"Velika je stvar da ovako nešto ima kod nas da bi narod opstao i ostao na Kosovu i Metohiji. Sve ovo što radimo, radimo u dogovoru, opremljeni smo najmodernijim mašinama", naglašava Vukićević.

Suzana Vulović naglašava da su u vinariji ove godine napravili kvalitetno belo vino koje je spremno za flaširanje. Takođe, odabrali smo flaše, pampure i etikete za to vino, dodaje Vulovićeva.U vinariji planiraju da u narednom periodu zasade još 50 hektara vinove loze. Nestabilna situacija na Kosovu i Metohiji otežava pojedine poslove.

"Trudimo se da radimo po svim pravilima i zakonima, imamo regularne licence koje treba da se dobije, svi su vinogradi u fazi registracije", kaže Slaviša Lakićević.

Ukazuje na problem registracije vina koja moraju da se rade dva puta i za srpske i za kosovske vlasti.

"To je komplikovana stvar, videćemo kako će se stvari odvijati", navodi Slaviša Lakićević.

Na manjem zasadu pod vinovom lozom očekuje se prinos od oko 2.000 do 3.000 litara crnog i belog kvalitetnog vina.

Ugostitelj Milija Jevremović već nekoliko godina proizvodi vino za sopstvene potrebe. U tom poslu pomaže mu porodica.

"Podizanje vinograda govori o tome da je ovo moja priča, moj život, moje mesto, ovde sam se rodio i to je to. Ne želim odavde da idem", poručuje Milija Jevremović.

Samostalni poljoprivredni proizvođači kažu da nisu svi u mogućnosti da sami započnu posao i zato je pomoć države od presudne važnosti.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559204/leposavic-vino-koje-opstanak-znaci.html

U Srbiji su vinogradi oduvek imali mitski značaj, a ni danas se ne može ništa važno obeležiti bez kapljice dobrog vina. Dragan Reljić, upravnik Kraljevog podruma na Oplencu, povodom slave vinogradara i vinara kaže da su mnogi zasadi loze, pa i oni na na Oplenačko-venčačkom vinogorju bili skoro uništeni.

– Srećom, pre dvadesetak godina počela je njihova obnova i danas na ovom području ima 10 ozbiljnih vinarija. Kraljev podrum je kao i ostali prošao tešku sudbinu, ali polako se vraćamo na mesto koje nam pripada, kaže za danas Rajić i navodi neke interesantne zgode ovog podruma.

U selu Banja, između Topole i Aranđelovca, 1903. godine osnovana je prva vinogradarska zadruga u Srbiji, jedan od osnivača bio je i kralj Petar, a dvadesetak godina kasnije došlo je do razlaza. Naime, kočijaš tadašnjeg kralja Aleksandra hteo je da preda grožđe preko reda, uz izgovor da je to iz kraljevog vinograda, ali su ga ostali seljaci vratili da čeka na red kao i oni. Kralj, besan zbog ovoga, istupio je iz zadruge i napravio svoj vinograd, a to dovoljno govori o demokratiji koja je tada vladala, pripoveda Reljić.

Kada su 1941. okupatorski vojnici stigli na Oplenac, počeli su da kupe sve što im je bilo od koristi, a Kraljev podrum je bio prava poslastica i bačve vina brzo su ispražnjene. Podrumar Mitula Filipović nije to mogao da spreči, ali je oko hiljadu boca starog i izuzetno kvalitetnog vina uspeo da sakrije. U jednu od praznih bačvi uneo je flaše i vino je tako „preživelo“ ceo rat. Vispreni Mitula vino je tu čuvao još desetak godina posle rata, za svaki slučaj, a gde su flaše osim njega niko nije znao. Iako je preživelo rat i silne, obesne vojske, vino zamalo nije popijeno pre petnaestak godina, slučajno.

– Majstori su izvodili neke radove u podrumu i u pauzi, u želji da nešto popiju, dohvatili jednu od flaša. Srećom, naišao je Mićun Gavrilović, tadašnji upravnik Zadužbine, majstorima je doneo obično vino, a stare boce smestio u poslednji sprat podruma, iza sedam brava, kaže Reljić. Inače, na tržištu u aukcijskim kućama, vino ovog kvaliteta, porekla i istorije, imalo bi cenu od tri do pet hiljada evra po boci.

Sveti Trifun i Dan ljubavi obeležen je i u aranđelovačkom hotelu „Izvor“ u Aranđelovcu.

- Pružili smo gostima jedan prijatan doživljaj za ove praznike. Gostima smo omogućili da posete neke vinarije, priredili smo vinsko veče sa vrhunskim izborom vina. Ceo program je prilagođen ljubavi i zaljubljenima, pa i oni koji su to pomalo zaboravili rado se prisete tih trenutaka- rekao je kaže Dragan Todorović, direktor hotela.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sveti-trifun-podno-oplenca/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30