Da vinogradarstvo ima perspektivu u valjevskom kraju, pokazalo se u proteklih par godina. Nekada zaboravljena proizvodnja, danas sa velikim vinarijama poput „Pusule“ i „Jelić“ čija su vina ovenčana svetskim priznanjima. Pored toga raste i broj malih proizvođača koji na dedovinu podižu vinograde na 10 do 15 ari. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu na porodičnom imanju u selu Miličinica, arhitekta Branimir Ranković, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica, ali i od komšija iz vinarije „Pusula“. Prve čokote zasadili su 2013.godine, dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“. Trenutno je na oko dva hektara zasađeno blizu 8.000 čokota.
„Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvrđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu. Kada govorimo o perspektivama vinogradarstva u valjevskom kraju najbolje je pogledati rezultate i vina. Prava je šteta što u našem podgorskom vinogorju nema više zasada s obzirom na kvalitet zemlje. Nadam se da će pomoć koju država daje doprineti da ih bude više“, kaže Ranković.
Uz zemljišne i klimatske uslove koji u ovom kraju Srbije pogoduju gajenju vinove loze, za proizvodnju kvalitetnih vina, odlučujuća je i puna primena  agrotehničkih mera. Ovdašnji vinogradari kažu da im je na prvom mestu kvalitet proizvedenog grožđa, a zatim prinos. U proseku po hektaru naberu od 8 do 10 tona.
„Najvažniji kvalitet bobica, dok samu rodnost čokota ograničavamo čak i kada su visokorodne godine. Nama je najvažnije da je grožđe zdravo, da je sazrelo kako treba i da možemo da odredimo momenat berbe onda kada mi to želimo, kada ima dovoljno šećera i kada je pH vrednost na određenom nivou. To znači da biramo kada beremo kako bismo u bocu pretočili ono što smo odgajili u vinogradu da bi na kraju vino imalo aromatiku, dužinu trajanja, odgovarajući procenat alkohola i svežinu“, navodi Dijana Milić iz vinarije „Pusula“.
Za proteklih četvrt veka vinova loza je u valjevskom kraju prokrčila sebi put i za ovaj kraj Srbije čulo se nadaleko po dobrom i kvalitetnom vinu. Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u podgorskom vinogorju koje se prostire na širem području padina Valjevskih planina, Maljena i Vlašića, sada prema procenama ima preko 200 hektara pod vinogradima.
„Pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, ima interesovanja za sadnju još tri hektara za šta se već pripremaju parcele. To je za naše okruženje i valjevski kraj jako dobra vest. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine ovo je izuzetno dobar pomak“, ocenjuje vinogradar i predesdnik Udruženja vinogradara i vinara „Gradina“ Milovan Stojković, koji je nakon nekoliko decenija pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu na brdu Vinogradina u Mrčiću, nadomak Valjeva.Loza se polako širi kao i proizvodnja vina, kaže Jovan Milinković, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne
službe „Valjevo“, i dodaje da je motiv za podizanje vinograda kao i u svakoj proizvodnji zarada, ali ima i ljudi koji se vraćaju tradiciji, žele da obnove ono što su radili njihovi preci.
„Deo njih vidi da može da se zaradi novac i polako šire svoje zasade sa ciljem da bi imali dodatnu zaradu, jer mnogima to nije osnovni izvor prihoda. Većina želi da pokrije troškove proizvodnje, malo proda vina, a deo ostane za njih, dok kod malog broja proizvođača to prerasta u ozbiljnu proizvodnju, to je njihovo opredeljenje i od toga žele da žive. Zanimljivo je da ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze niti u proizvodnji vina. Tu je država prepoznala ulogu
savetodavne službe koja sprovodi savetodavni modul „Proizvodnja i prerada grožđa“ i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi, ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe, a kasnije ukoliko želi i vino“, navodi Milinković.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ukupno 2.900 poljoprivrednika prijavilo se do sada na javne pozive u okviru ovogodišnjeg agrobudžeta, saopšteno je Dnevnim novinama u Ministarstvu poljoprivrede.

U tom resoru su istakli da pandemija COVID-19 nije poremetila interesovanje poljoprivrednih proizvođača koji su, uprkos mjerama ograničenja, mogli nesmetano da organizuju proizvodnju i upute zahtjeve na javne pozive.

“Sve mjere i programi ovogodišnjeg agrobudžeta nesmetano se realizuju. Posmatrajući dosadašnju realizaciju, možemo reći da je interesovanje za podršku kroz javne pozive veliko. Do sada se prijavilo oko 2.900 poljoprivrednih proizvođača, prerađivača, pčelara i ribara. Ukupne investicije koje se realizuju kroz njihove projekte su oko četiri miliona eura”, naveli su u Ministarstvu.

Farmeri se, prema podacima Ministarstva, u proteklih godinu najviše interesuju za nabavku mehanizacije.

Po osnovu tih javnih poziva pomoć je dobilo više od 600 poljoprivrednika.

Za unapređenje kvaliteta mlijeka podržano je više od 170 korisnika, dok je za povrtarstvo stiglo više od 400 zahtjeva za podršku.

Predstavnici Ministarstva su dodali da interesovanje raste i u sektoru pčelarstva.

Ne izostaje ni podrška mladim poljoprivrednicima.

“Kroz program ‘Mladi farmer’ i tokom ove godine podržaćemo desetak poljoprivrednika sa 10.000 eura bespovratnih sredstava za početak proizvodnje. Kroz podršku pčelarstvu već smo realizovali podršku za 83 mlada pčelara iz svih krajeva Crne Gore'”, rekli su u Ministarstvu.

Vrijednost ovogodišnjeg agrobudžeta je 61 milion eura, što je 8,3 miliona više nego prošle godine.

“Kroz ovogodišnji agrobudžet, koji je znatno uvećan u odnosu na prethodnu godinu i koncipiran da omogući kvalitetno unapređenje proizvodnje za veliki broj korisnika podrške, Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja objavilo je više od trideset javnih poziva za bespovratnu podršku poljoprivrednim proizvođačima, prerađivačima i ribarima”, istakli su u tom resoru.

U Ministarstvu navode da je kroz IPARD program od početka godine isplaćeno više od 100 poljoprivrednika. Ukupan obim investicije je 2,2 miliona, dok je bespovratna podrška iznosila 1,25 miliona eura.

U Ministarstvu su ukazali i da je Vlada, u cilju ublažavanja posljedica pandemije korona virusa, poljoprivrednicima i ribarima obezbijedila dodatne mjere podrške. Riječ je o avansnim isplatama premija u stočarstvu i biljnoj proizvodnji, plaćanju doprinosa osiguranicima po osnovu poljoprivrede, kao i jednokratnoj podršci korisnicima staračkih naknada.

Jednokratna pomoć dodijeljena je i privrednim ribarima. Podrška je, kako su naveli u Ministarstvu, podrazumijevala i intervencije na tržištu u cilju održavanja stabilnosti tržišta i dohotka proizvođača, povoljne kredite za nabavku obrtnih sredstava i plaćanje kamate korisnicima tih kredita u grejs periodu.

“Krajem aprila avansno je isplaćeno 80 odsto ukupne podrške za premije po grlu u stočarstvu i po hektaru obradive površine, u ukupnom iznosu od 3,3 miliona podrške. Za jednokratnu podršku ribarima isplaćeno je oko 231.000 eura. Do kraja godine očekujemo veća i značajnija ulaganja, posebno kroz IPARD program, s obzirom da je javni poziv za dodjelu bespovratne podrške za primarnu poljoprivrednu proizvodnju produžen do 19. avgusta”, naglasili su u Ministarstvu.Poljoprivrednik Mithad Aličković četiri puta je konkurisao za podršku u okviru agrobudžeta. On u bjelopoljskom selu Bistrica drži oko 40 krava i bavi se proizvodnjom sira.

Aličković za Dnevne novine ističe da je zadovoljan saradnjom sa nadležnim ministarstvom, te da je povraćaj uloženog iznosio 80.000 eura. Investicija je, kako navodi, bila mnogo veća.

Mladi vinogradar Bojan Bulatović korisnik je podrške Ministarstva dvije godine zaredom, a planira da konkuriše i sljedeće. Prošle godine je uz pomoć Ministarstva kupio 4.500 čokota vinove loze, a ove godine 5.500. Ukupna vrijednost obje investicije iznosila je 20.000 eura.

Bulatović je, kako kaže za DN, kupio i opremu za navodnjavanje, metalne stubove za vinograd, naslone za vinovu lozu i posebne uređaje za zatezanje žice.

On i njegova supruga Nina Bulatović naslijedili su dugogodišnju tradiciju bavljenja poljoprivredom, naročito vinogradarstvom, te su odlučili da prošire postojeći vinograd.

Njihovo imanje u Golubovcima, kako navodi, prostire se na skoro 40.000 kvadrata i broji oko 20.000 čokota vinove loze. Bulatovići uzgajaju crnogorski vranac i kratošiju, sorte šardonea, kaberneta i marselana, dok iduće godine planiraju da zasade oko 2.000 čokota malvazije.

“Vinograd od hektar i po i 7.000 čokota podigao je moj otac. Nina i ja smo to proširili za još dva i po hektara. Željeli smo da iskoristimo znanje i porodično iskustvo”, kazao je Bojan, koji je, kao i njegova supruga, diplomirani inženjer voćarstva, vinogradarstva i vinarstva. Trenutno su na magistarskim studijama, a planiraju da osnuju i porodičnu vinariju.Predstavnici Ministarstva poljoprivrede poručuju poljoprivrednim proizvođačima da ne brinu.

“Sve ono što je definisano agrobudžetom biće i realizovano i sva podrška koja je predviđena biće isplaćena. Ono što smo planirali uspješno realizujemo prilagođavajući se trenutnoj situaciji i, kao i do sada, ostvarujući tijesnu saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima. Uspjeli smo da realizujemo mjere podrške i u ovom izazovnom vremenu. Vjerujemo da ćemo u tom zajedništvu nastaviti da uspješno savladavamo i nove izazove”, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Izvor:https://www.cdm.me/ekonomija/skoro-3-000-poljoprivrednika-iskoristilo-podrsku-kroz-agrobudzet/

Pre dva meseca mnogi vinogradari i voćari u Župi ostali su bez ovogodišnjeg roda. Za samo sat grad je na većem broju imanja, i pored ispaljenih više od 60 raketa, sasvim uništio rod. Vinogradi i voćnjaci nisu bili osigurani a nije bilo ni protivgradnih mreža.Vinograde Milosavljevića grad je pogodio i prošle i ove godine. U uslovima grada, kiše i vlage loza nije mogla da precveta, bujna je sada, ali bez roda. Poučen iskustvom, Milomir računa da će i iduće godine imati problem s rodom."Nismo naplatili ništa. Došli su iz Ministarstva poljoprivrede i iz opštine, saslušali našu priču. Preporučili su nam da se osiguramo. Ja mislim da je mreža ipak bolja. Videćemo. Ja već razmišljam o mrežama, da pokrijem jedan deo, jer ima sada mreža koje idu sa strane u redove", kaže vinar Milomir Milosavljević.

Grad je protutnjao i preko Gornjeg Zleginja. Ni braća Rajković dogodine ne očekuju groždje u vinogradima.

"Stanje je takvo da mi samo od ovog vinograda možemo da očekujemo da ga sačuvamo za sledeću godinu. Štetu nisam nadoknadio ništa. Opština je davala da se popunjava nešto, ja to nisam hteo da koristim, neka koriste drugi manji proizvođači. Ovu štetu ne može da nam nadoknadi niko", kaže vinar Dragomir Rajković.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i lokalne samouprave obišli su vinograde i sagledali štetu.

"Svi koji su imali štete na svojim vinogradima preporuka ministarstva je da se osiguravaju i da koriste subvencije u nabavci protivgradnih mreža. Mislim da bi ljudi trebalo da što više to koriste. Jer vidite toliki uloženi trud i rad bude odnesen za pet minuta", kaže Aleksandar Bogićević iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo 450 miliona dinara za nove zasade, žicu, protivgradnu mrežu i izgradnju vinarija.

Vinare, koji proizvode više od 20.000 litara vina godišnje, očekuje i oko milion i 700 hiljada evra iz Ipard programa za zasnivanje i sadnju novih čokota i izgradnju vinarija.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022250/zupski-vinogradi-rod-grad.html

Domaće vode opterećene su organskim materijama koje završavaju u rekama, razgrađuju se i nastaju toksične materije. Nusprodukti proizvodnje u vinarstvu i vinogradarstvu nisu ništa drugačiji od zagađivača poput, recimo, divljih deponija, samo se manifestuju na specifičan, manje vidljiv način za koji većina građana ni ne zna.

Međutim, pitanje je vremena kad će evropska regulativa u vidu strogih kazni za odlaganje otpada doći i kod nas, a zahvatiće nespremne, male vinare i vinogradare širom Srbije, a naročito u Vojvodini, koja pretenduje da proširi područje pod vinogradima.

Zbog ovih i drugih pitanja koja se javljaju u specifičnoj oblasti proizvodnje vina, aktivirali su se stručnjaci iz Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Ova laboratorija broji više od 20 doktora nauka, podeljenih u 10 odeljenja, a koji se bave širokim spektrom oblasti poput mleka i mlečnih proizvoda, mesa, ulja i masti, vina i alkoholnih pića, kvasca, brašna i drugo.

Jednogodišnju analizu postojećeg stanja, uz predstavljanje rešenja za problem odlaganja otpada vodio je projektni tim na čelu sa prof. dr Dragoljubom Cvetkovićem, a u sastavu naših stručnjaka prof. dr Vladimira Puškaša, dr Uroša Mijića i dr Miloša Bjelice.

Profesori Cvetković i Puškaš u razgovoru za 021 otkrivaju koliko je velik problem o kojem govorimo, kako planiraju da zainteresuju vinare i vinogradare za ove buduće obaveze i koliko je Srbija spremna da ulaže ne samo u širenje područja pod vinogradima, već i u zaštitu životne sredine.Godišnje se u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji generiše oko 600.000 tona organskog otpada (biomase, taloga, komine, džibra), zaključak je naših stručnjaka. Za proizvodnju jedne litre vina potrebno je do 1,5 kilograma grožđa, dok je za litar rakije potrebno i više od 15 kilograma voća. To ukazuje na ogromne količine generisanog otpada s kojim se ništa ne preduzima, već ono završava na terenu.

Udeo semenki i koštica koji preostaju nakon prerade nije zanemarljiv. One mogu da se koriste dalje za proizvodnju, na primer, brašna, ali se to retko čini. Takođe, tečnost koja ostaje u kazanu nakon destilacije nema nikakvu vrednost i baca se. Biomasa se u Srbiji i spaljuje, a ima potencijal da se koristi u različite svrhe - kao hrana za životinje, za proizvodnju humusa ili organskog đubriva, za dobijanje alkohola i biogoriva, za proizvodnju papira i ambalaže, različitih predmeta i slično.

Na pitanje 021 zbog čega su naši naučnici radili ovakvu vrstu analize, prof. dr Vladimir Puškaš kaže da je u pitanju namera i želja da se pomogne malim poljoprivrednim gazdinstvima i ukaže na mogućnost korišćenja biomase.

- Manji proizvođači često su "prikačeni" na seosku kanalizaciju, pa se ta biomasa ispušta direktno u vodotok, odnosno u reke. Vode su opterećene organskim materijama i, iako šećer nije toksična materija, produkt njegove razgradnje jeste. Da li je za očekivati da svako poljoprivredno gazdinstvo, stariji samostalni vinar, ima kompletnu opremu? Teško. Potrebno je uhodati proizvođače u sistem i uticati na svest ljudi jer će zbrinjavanje biomase pre ili kasnije postati obaveza u Srbiji - navodi prof. Puškaš.

Kako dodaje, ponovno iskorišćenje biomase predstavlja moguću zaradu za proizvođača i toga treba biti svestan.

Novosadski stručnjaci godinama se bave temom otpadnih voda, a iskorišćenje otpada je velika tema u oblasti nauke, kaže prof. Dragoljub Cvetković. Zato je dobro što je Ministarstvo poljoprivrede i njegova Uprava za agrarna plaćanja prepoznala ovu ideju Tehnološkog fakulteta i njene laboratorije i dodelila joj sredstva za jednogodišnji projekat koji je upravo finalizovan i pred predstavljanjem stručnoj javnosti. Cilj je, kaže Cvetković, da analiza stanja i preporuke stručnih ljudi stignu ne samo do proizvođača, već i do drugih stručnjaka, zaposlenih u službama, donosilaca odluka i svih koji bi zajednički mogli da doprinesu da Srbija ne samo ima dobro razvijeno vinarstvo i vinogradarstvo, već i adekvatnu zaštitu životne sredine.

- U Srbiji postoje veliki sistemi koji imaju kapacitet da se bave biomasom, koji proizvode brašno od semenki grožđa, prave ulje, čak i sapune, imaju vezu sa ugostiteljstvom i zatvorenu priču kad je reč o proizvodnji, zaradi i celom procesu. Nije baš realno očekivati da manji proizvođači to rade, ali cilj projekta je pružiti informacije tim malim proizvođačima i stručnjacima iz poljoprivredne stručne službe. Jedna od tema u Strategiji razvoja poljoprivrede u Srbiji je i biomasa, a najavljuje se ulaganje u opremu i nove vinarije u budućnosti - kaže prof. Cvetković.

Na pitanje 021 koliko je područje pod vinogradima u Vojvodini, prof. Puškaš kaže da se zvanično, u vinogradarskom atlasu, govori o 22.000 hektara, ali da je u realnosti samo 6.000 hektara u Vojvodini pod vinogradima. S obzirom na to da Srbija, nažalost, uvozi veliku količinu grožđa i vina u rinfuziji, a ima područje pogodno za vinograde, za očekivati je da će se u narednih desetak godina puno raditi u razvijanju domaćih vinograda.

- Kada bismo zaista imali tih 22.000 hektara pod vinogradima, bili bismo vrlo ozbiljna vinska zemlja. Epidemija virusa korona jako je pogodila celo ugostiteljstvo, samim tim i vinare, što je dodatna otežavajuća okolnost za razvoj, ali ova priča će biti aktuelnija i treba biti spreman. Zato smo i mi tu - mi nismo samo tehnička laboratorija, već nam je to jedna od delatnosti na fakultetu. Svi naši doktori su u nastavi, ali i u laboratoriji i zato imamo takav povezan odnos sa privredom od samog početka. Uvek smo spremni da pružimo pomoć, uradimo analize, damo mišljenje i ostalo što nam je u delatnosti - kaže Vladimir Puškaš.

I prof. Cvetković je stava da je prošlo vreme kad su laboratorije bile zatvorene sobe. Zato sad stručnjaci izlaze sa svojim nedoumicama i pitanjima u nameri da pomognu svima u lancu privrede, a takav skup održan je na fakultetu, u prisustvu predstavnika ministarstva i drugih stručnjaka koji se bave ovom specifičnom temom.

Prema rezultatima analize na Tehnološkom fakultetu, gazdinstva koja nameravaju da se bave obradom komine nakon presovanja grožđa mogu da se bave izdvajanjem semenki i sopstvenom proizvodnjom ulja, što zahteva malo veća ulaganja u pogone. Mogu te semenke i da prodaju nekoj registrovanoj uljari i da zarade oko 10 EUR po litri ulja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2943307/otpad-od-proizvodnje-vina-moze-da-bude-sirovina-za-novu-proizvodnju-umesto

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze u ovoj godini.

Podsticaji su namenjeni za fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju, izradu vinogradarskog projekta, pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamica za sadnju i sadnju, nabavku sadnica vinove loze, naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Pravo na podsticaje imaju svi koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, fizičko lice koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice i to privredno društvo, zemljoradnička zadruga, zadužbina, srednja škola, naučnoistraživačka organizacija, manastir i crkva.

Zahtev se podnosi do 19. avgusta ove godine, navodi se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja. Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60% od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji može da se ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 80 miliona dinara.

Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj meri su, za analizu zemljišta 200.000 dinara, za izradu vinogradarskog projekta 1.000.000 dinara, za pripremu zemljišta 20 miliona dinara, za nabavku sadnica 30 miliona za nabavku naslona, odnosno kolja 30 miliona dinara.

- Ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade sa srpskim domaćim i odomaćenim sortama vinove loze, podsticaji se uvećavaju za 100.000 dinara po hektaru proizvodnog zasada vinove loze - stoji u javnom pozivu.

Takođe, ako se podsticaji odnose na proizvodne zasade vinove loze koji su u potpunosti podignuti na nadmorskim visinama iznad 200 metara, odnosno na južnim ekspozicijama, odnosno na nagibu terena iznad deset stepeni ili na terasiranim površinama, podsticaji se uvećavaju u iznosu od po 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada vinove loze.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2938181/raspisan-konkurs-za-subvencije-za-podizanje-zasada-vinove-loze

Srbija godišnje proizvede blizu 40 miliona litara vina, a iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije poručuju da će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine.

Ističu da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna i da Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za njegov razvoj.

Povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim Nacionalni tim predlaže da ulože sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih povratnika za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, a posle konsultacija sa stručnjakom u toj oblasti docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslavom Ivaniševićem poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ povećanje obima proizvodnje, poboljšanje kvaliteta vina, što se postiže udruživanjem.

- Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo prošle 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 mil USD, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorti grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu - rekao je.

Navodi da samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu. Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, takođe je moguće pre svega udruživanjem u zadruge.

Krkobabić ističe da je vraćanje starog sjaja vinogradarskim i vinskim zadrugama od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodnog i isplativog za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije.

Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godina, površine pod vinogradima su povećane za 35% i 2018. su iznosile oko 34.000 hektara.
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godini, u Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo.

Kako navodi stručnjak za vinogradarstvo i vina Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego izveze 10-20 miliona litara vina.

Prema podacima Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina.

U periodu 2012-2016. godina Srbija je izvozila godišnje prosečno 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 mil USD, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više -27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 mil USD.

Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji u 2019. godine- izvezli smo 13,3 miliona litara u vrednosti 20.9 mil USD, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina u vrednosti od 30,8 mil USD.

Specijalista za vinogradarstvo Ivanišević poručuje da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 ha.
Ističe da je u vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne četiri do pet godina. Zatim za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su još tri, četiri godine. Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno.

Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 mil EUR.

Zainteresovanim za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama među kojima su "Trifun i Dionis" iz Beške i "Izba vain" iz Vele Polja, Gradska opština Crveni Krst Niš, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine, dodaje se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2885987/u-vinu-je-istina-ali-i-veliki-potencijal

Kadarka, autohtona srpska i balkanska sorta vinove loze, blizak genetski srodnik prokupca, našla je svoj put do Turske i trakijskih vinograda na obroncima planine Strandža. Na tom izvanrednom teroaru nalaze se vinogradi, sada već u svetu čuvene vinarije Chamlija iz kojih dolaze vrhunski papaskarasi, upečatljivi i mineralni beli sovinjon, autohtoni narindže, kao i čitava plejada odličnih vina od bordovskih sorti.

Mustafa Čamlidža, vlasnik vinarije, rado sadi i autohotone sorte sa celog Balkana, a za kadarku kaže da će prva vina od nje na tržištu biti verovatno za nekih pet godina. Nada se da će se u njegovim vinogradima naći i prokupac, koji ovog puta, zbog administrativnih prepreka, nije uspeo da nabavi za sadnju.

Sa dolaskom kadarke iz Srbije takođe je bilo poteškoća, a u celom poslu Mustafi su pomogli Bojan Vukmirica i Saša Čolić iz Srbije.

- Sve je počelo kada se 2012. godine pojavio naučni rad u kojem smo saznali da su prokupac, papaskarasi i kadarka zapravo deda, sin i unuk. Počeli smo da tragamo za loznim kalemovima prokupca i kadarke, a tu mi je pomogao Bojan Vukmirica, povezavši me sa Sašom Čolićem iz kompanije Agroplanta. Poručili smo kadarku, ali na kraju leta 2019. godine, Bojan mi je napisao da je leto bilo veoma loše i da su izgubili veliki broj loznih kalemova. Rekao sam da ćemo raditi sa onim što imamo i započeli smo administrativnu proceduru uvoza, ali ni turske ni srpske vlasti nisu umele da dovrše postupak. Proces je zastao zbog dokumenata u kojima je trebalo da srpske vlasti pokažu da su u pitanju mladice kadarke sa sertifikovanim poreklom. Srbija je, nažalost, odbila da izda takav dokument - govori Čamlidža i dodaje da je potom pronađen zaobilazni način za sertifikaciju na turskom tlu.

- U martu ove godine, Turska je konačno izdala dozvolu za uvoz kadarke, ali je već počelo zatvaranje granica usled pandemije. Odmah sam organizovao vazdušni transport po tri puta većoj ceni, i za samo 24 sata kadarka je prispela na aerodrom u Istanbulu. Mesec dana smo čekali na rezultate testiranja mladica na prisustvo virusa i drugih kontaminirajućih supstanci. Pandemija je prouzrokovala to da su laboratorije radile brzinom puža. Kada smo dobili negativne rezultate, bio sam presrećan. Uspeli smo, a to je najvažnije! Želim da se još jednom zahvalim Bojanu i Saši na izvanrednom materijalu koji odmah počinjemo da sadimo - navodi Čamlidža.

Kaže da ne očekuje nikakve posebne izazove pri sadnji i uzgoju kadarke:

- Kadarka ima slične karakteristike kao papaskarasi i ne verujem da će biti ikakvih problema. Želimo da primenimo naše vinogradarske i vinarske metode u radu sa njom. Verovatno ćemo imati mnogo čokota kadarke!

Veliki turski vinar kaže da je kadarka istinska regionalna sorta sa divovskim potencijalom.

- Ako uzmete u obzir to da kadarka raste u svim balkanskim zemljama osim, možda, Grčke, jasno je da je u pitanju prava balkanska sorta. Pošto znamo da se tržište okreće vinima "lakšeg" tela, sa manjim procentom alkohola i sa začinskim notama, mislim da je ovo sjajna prilika za Balkan. Kadarka je sorta koja se lako može izvoziti, pod uslovom da se od nje pravi kvalitetno vino - zaključuje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2861769/kadarka-iz-srbije-zasadjena-u-turskoj

Strategijom razvoja vinarstva i vinogradarstva u Srbiji za period 2020-2030. godine predviđeno je da se površine pod vinogradima godišnje povećavaju za 750-1000 ha. Kako bi se ispunio planirani cilj neophodno je da se već u 2020. godini krene u zasnivanje novih i proširenje postojećih vinograda.

S obzirom na činjenicu da realizacija investicija podržanih IPARD fondom ne može biti otpočeta pre dobijanja rešenja o odobrenju projekta, investicije koje se odnose na podizanje, restruktuiranje i konverziju vinograda prestale su da budu dostupne kroz IPARD II Program.

Na ovaj način omogućeno je vinarima i vinogradarima da podršku za navedene investicije ostvare u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, kod kojih se realizaciji investicije može pristupiti odmah i na taj način ovaj sezonski posao obaviti na vreme.

IPARD sredstva će i dalje biti dostupna proizvođačima iz sektora vinarstva i vinogradarstva za druge tipove investicija. U okviru Mere 1 i Mere 3 oni mogu da ostvare podršku za nabavku opreme i mehanizacije, ali i za izgradnju i opremanje vinarija.

Na ovaj način, vinari i vinogradari, moći će da dobiju odgovarajuću podršku u pravo vreme, kako bi investicije u koje ulažu mogli da realizuju bez poteškoća.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/10/ipard/ipard-sredstva-za-vinare-i-vinogradare/

PLODNE njive prostiru se na blizu 30.000 hektara trsteničke opštine i predstavljaju izuzetan privredni potencijal ove sredine. Kalemari, povrtari, voćari, vinogradari prednjače po rezultatima i procene su da se samo u toku godine proizvede oko 15 miliona komada loznih kalemova i više od 5.000 voćnih sadnica.- Proizvodimo i prodajemo voćne i lozne sadnice, kao i sadnice ruža i ukrasnog bilja, visokokvalitetnih sorti, a iza rasadnika stoji stogodišnja tradicija u proizvodnji sadnog materijala - napominje za “Novosti” Ivan Đurić, ispred jedne od najuspešnijih kalemarskih produkcija u trsteničkom kraju, ”Agromaks” iz Velike Drenove.

Pod vinogradima je više od 2.000 hektara i zajedno sa proizvodnjom preko 90.000 tona raznovrsnog grožđa, vinogradari i vinari ubrajaju se među potencijale na koje Trstenik ozbiljno računa.- Vinarija “Stemina” osnovana je 2006. godine, ali je porodična tradicija naše kuće značajno duža i zalazi u prvu polovinu 20.veka - kaže za “Novosti” dr Ljubivoje Pantić, vlasnik reprezentativne vinarije. - Plantažni vinogradi sa vrhunskim vinskim sortama karbone suvinjon, merlo, pino noar i šardone, nalaze se na levoj obali Zapadne Morave, na 400 metara nadmorske visine, a godišnje proizvedemo oko do 30.000 buteljki probranih i kvalitetnih vina.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:838163-Sadnice-za-ponos

Vinogradari Toplice, sumiraju rezultate ovogodišnje vinogradarske godine. Oni su jedinstveni u oceni, godina za pamćenje. Osim rada u samim vinogradima, vremenske prilike su im išle na ruku.

U najvećem topličkom vinogradu, koji se nalazi u selu Gojinovac, nedaleko od Prokuplja, ovogodišnja proizvodnja bila je rekordna.

- Prva berba u "Topličkim vinogradima", koji se prostiru na površini od blizu 50 hektara, bila je 2011. godine. Povećanjem površina pod vinovom lozom, povećavala se i količina ubranog grožđa. Ove godine, ubrano je 350.000 kilograma raznih sorti grožđa - izjavio je menadžer u ovim vinogradima Dragan Kovačević i dodao da je kvalitet grožđa bio izuzetno dobar.

Zavisno od sorte grožđa, procenat šećera kretao se od 23 do čak 25,4. Prema njegovim rečima, ove godine očekuje se proizvodnja skoro 250.000 boca različitih vrsta vina.

Najveće količine, skoro 90%, biće plasirane na inostrano tržište, navodi se na sajtu Prokuplja.

I u vinogradu Doja, koji se nalazi na površini od skoro 25 hektara, u Donjoj Jošanici, nedaleko od Blaca, rod je bio izuzetno dobar.

I vlasnici malih vinarija, kao što su Maletić iz Velike Plane, Aranđelović, Stanković i Strahinjićiz Prokuplja, izjavili su da je ovogodišnja godina bila izuzetno dobra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2701534/godina-za-pamcenje-za-toplicke-vinograde-ocekuju-250000-boca-vina-90-namenjeno

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31