Od raspoloživog asortimana, kompleksnih đubriva za ovu svrhu su najpogodnije sledeće formulacije: 7:14:21, 8:16:24 ili 7:20:30 ili 5:20:30. Odnos hraniva u ovim đubrivima, odgovara potrebama vinove loze za đubrenjem. Primenom 500-700 kg spomenutih kompleks đubriva po hektaru u zemljište se unosi:

* 30-50 kg azota (N),

* 70-140 kg fosfora, (P205), i

* 110-250 kg kalijuma (K20)  po ha.

Tolikim količinama fosfora i kalijuma, podmiruju se celokupne godišnje potrebe vinograda u ovim hranivima, a sa 30 - 50 kg azota, osigurava se dovoljna ishrana loze azotom, u jesenjem i zimskom razdoblju.

Primena većih količina azota u jesen nije poželjna, i to iz dva razloga:

* prvo zato što bi preobilna ishrana azotom mogla produžiti vegetaciju i učiniti lozu osetljivom na izmrzavanje; 

* drugo zbog toga što bi došlo do gubitaka azota njegovim ispiranjem iz zemljišta. Zbog toga se vinogradi u jesen smeju đubriti fosforom i kalijumom, i manjim količinama azota.

Što se tiče đubrenja vinograda fosforom i kalijumom, stvari stoje drugačije. Naime, bez obzira što loza tokom jeseni i zime ne uzima veće količine fosfora i kalijuma, oni se neće isprati, jer se ova dva hraniva čvrsto vežu u zemljištu. Zato, fosfor i kalijum je potrebno uneti što bliže korenovom sistemu, tj. što dublje u zemljište. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum vrlo sporo premeštaju u dublje slojeve zemlje - godišnje svega 1-2 cm. Takođe je poznato da vinova loza ima najveću masu korena razvijenu u sloju zemlje između 25 i 60 cm. Dubokom jesenjom obradom zemljište u vinogradu postaje rastresitije, pa loza u takvom zemljištu može bolje iskoristiti hraniva i vlagu iz zemljišta.

Osim redovnog  đubrenja mineralnim đubrivima, vinograde treba povremeno đubriti i stajskim đubrivom. To je vrlo važno zbog održavanja dobre strukture zemljišta i njegove rastresitosti. Ukoliko se đubrenje stajnjakom ne bi sprovodila, ili se organska materija u zemljištu vinograda ne bi nadoknadila na neki drugi način zemljište bi vremenom postalo sve zbijenije, pa bi njegova obrada bila znatno teža.

Da se to ne dogodi, potrebno je da se vinogradi svake treće ili četvrte godine đubre sa 20-40 t stajnjaka po ha. Treba koristiti zreli, fermentisani stajnjak, jer će tada njegovo delovanje biti najveće. U godini u kojoj se primenjuje stajnjak, količine mineralnih đubriva mogu se smanjiti za trećinu, jer npr. 100 kg stajskoga đubriva sadrži samo 0,60 kg čistoga kalijuma. Prema tome nije teško zaključiti da SAMO stajsko đubrivo ne može potpuno zadovoljiti potrebe vinove loze za kalijumom, ako želimo postići visoku proizvodnju, uz odgovarajući kvalitet grožđa, odnosno vina. Obrada zemljišta u vinogradu u jesen je istovremeno i najpogodnija prilika za unošenje stajnjaka.

 

Kako do podrške države za vinograde, rasadnike, vinariju i unapređenje kvaliteta vina?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2877-kako-do-podrske-drzave-za-vinograde-rasadnike-vinariju-i-unapredenje-kvaliteta-vina

 

Uopšte nije lako pronaći i piti vina od manje poznatih sorti koje se čuvaju i gaje na manjim površinama (Thomas Riedl – vinski amater).

Evropske aktivnosti na očuvanju germplazme podigle su svest proizvođača o postojanju zaboravljenih sorti. Kao posledica toga vinski sektor je sve više zainteresovan za manje poznate i zaboravljene sorte.

Popis (onFarm) proizvođača koji na gazdinstvima gaje ove sorte ima za cilj povezivanje vinogradara, ljubitelja vina, trgovaca i novinara.

Sve veći broj vinara je uključeno u očuvanje slabije zastupljenih sorti tako što ih gaje na manjoj površini na svojoj farmi.

Ako uporedimo mali broj biljaka u sklopu nacionalnih kolekcija zaduženih za čuvanje genetskog materijala, ovaj retki genetski materijal je ipak zasađen na jednom većem ali rasutom području, što je moglo dovesti do potencijalne heterogenosti (klonske raznolikosti).

Dodatno, biotipovi poreklom iz različitih izvora mogli bi biti posađeni i ispitani.

Na ovaj način valorizacija stare germplazme predstavlja obogaćivanje kvalitetnog vinarskog sektora.

U sklopu aktivnosti - Popis manje zastupljenih sorti vinove loze na gazdinstvima u evropskoj Vitis bazi podataka (On-farm inventory of minor grape varieties in the European Vitis Database), podržanom od strane evropskog kooperativnog programa za biljne genetičke resurse (European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources) razmatra se osnivanje mreže gazdinstava u evropskoj Vitis bazi podataka. Mreža bi sadržala podatke o vinogradaru, sorti, razlogu zašto gaji datu sortu i opis vinograda. Date informacije bi omogućile razmenu iskustava, olakšale pristup sadnom materijalu i olakšale nabavku (promet) vina od retkih sorti.

Proizvođači koji se bave gajenjem i očuvanjem retkih i zaboravljenih sorti, i koji prodaju proizvode od tih sorti, pozvani su da se priključe mreži. Svoj interes i tražene podatke mogu dostaviti Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu-Zemunu na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prof. dr Dragan Nikolić

 

Svi vinogradari odlično znaju da ako žele kvalitetno grožđe i visoko kvalitetno vino onda od početka proleća svaki dan imaju posla u vinogradu. Od pravilno izvedenih agrotehničkih mera još od aprila meseca zavise količina i kvalitet roda. Svako područje gajenja vinove loze usled različitih meteoroloških uslova se nalazi u nejednakim fazama i podfazama razvoja. Zato je teško dati tačno određene datume izvođenja pojedinih radova, ali se zato vinogradari moraju na vreme informisati o aktuelnim poslovima u vinogradima.

Kvalitetno vino nastaje u vinogradu!

Od brzine porasta lastara zavisi koje ćemo mere agrotehnike primeniti. Od početka aprila do kraja juna u svim vinogradima treba završiti meru plevljenja lastara, odnosno odstranjivanja lastara koji samo troše raspoloživa hraniva, a nisu neophodni za rod. Tako ispravljamo greške nastale u rezidbi „na zrelo“.

U isto vreme ovom merom usklađujemo rodnost i bujnost sorte. Lačenjem (plevljenjem lastara) se uklanjaju suvišni delovi kordunice, kao i lastari sa višegodišnjeg stabla. Treba ukloniti i sve nerodne lastare, kako bi rodni imali više hraniva. Ako imamo primer da su iz jednog okca izbila dva lastara treba ostaviti razvijeniji i rodniji.

Ako se uklanjanje lastara obavlja ranije onda je najlakše obaviti ga ručno, a ako se malo zakasni onda ovaj posao treba obaviti makazama.

Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih sorti

Brojne padavine poslednjih dana su pogodovale razvoju korova pa je neophodno primeniti mere mehaničkog i hemijskog suzbijanja korova. Nakon većih padavina zemljište u vinogradima se uledi pa se stvara pokorica, koju treba plićom, a čestom obradom zemljišta razbijati. U isto vreme do cvetanja vinove loze treba bar dva ili tri puta okopati čokote. Ove mere doprinose očuvanju vlage i stvaranju povoljnih uslova za razvoj loze.

Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih sorti i na svim cvastima jednog čokota. Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana a izuzetno i do 20 dana. Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana.

Sorte sa ranim početkom cvetanja (Smederevka, Game crni, Burgundac…), sorte sa srednjim početkom cvetanja (Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg…) ,sorte sa poznim početkom cvetanja (Muskat Italija, Kardinal, Afuz ali…) Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana, a izuzetno i do 20 dana. Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana.

Ako je sortna karakteristika velika razgranatost lastara, onda su špaliri vrlo gusti, nedovoljno osunčani i provetreni. Veliki broj grozdova se tada nalazi u senci. Savet je da se u tom slučaju prekraćuju zaperci, na rastojanju od četiri do šest razvijenih listova.

Preporuka je da se u ovom periodu obavi i prihrana vinove loze nekim od azotnih đubriva, a količine đubriva zavise od starosti zasada, rodnosti u prethodnoj godini i niza drugih činilaca. Za prihranu se mogu koristiti i folijarna đubriva, a preporuka je da se po jednom aru upotrebi 10-15 kg azotnih đubriva.

U drugoj polovini juna treba početi sa skidanjem svih vrhova mladica kako bismo grožđu obezbedili što više hranljivih materija, bolje dozrevanje i smanjili mogućnost pojave sive plesni. Ova mera može da se uradi makazama, nožem, ili srpom na manjim površinama, a mašinski na većim površinama.

U periodu maj-jun se započinje i sa zaštitom vinove loze, jer se u ovom periodu plamenjača intenzivno širi i to njeno širenje može da traje do kraja vegetacije, pa u ekstremnim slučajevima može dovesti u pitanje i čitav rod. Prvi znaci zaraze se mogu primetiti kad lastari dostignu dužinu od 30 do 40 cm i to sa naličja lista u vidu beličastih pega. Ako vladaju povoljni uslovi zaraza se intenzivno širi.

Do cvetanja treba sprovesti 1-2 tretiranja preparatima na bazi bakra-Bordovska čorba 1%, Bakarni kreč 50, Bakrocid i dr. Prvo tretiranje protiv pepelnice treba sprovesti kad lastari dostignu dužinu 10-20 cm, a drugo 7-10 dana pre cvetanja.

Kako bi zrenje bilo što bolje i kako bi se ostvarila delotvornija zaštita od sive plesni neophodno je dve nedelje do mesec dana pre berbe ukloniti sve listove sa severne strane i iz unutrašnjosti čokota, jer se tako postiže bolja osvetljenost i provetrenost plodova.

Kako bismo sprečili osetljivost na trulež polodova, važno je obaviti tri tretmana protiv ove bolesti i to na kraju cvetanja, kad se zatvaraju grozdovi i u vreme zrenja.

Za širenje fitoplazme u zasadima vinove loze odgovorne su Cikade, a najopasnije larve se javljaju krajem maja i u prvoj polovini juna, zato je neophodno sprovesti tretman sa insekticidima, bar u dva navrata do 20. ili 25. juna.

Kako do krupnijeg i lepšeg grozda?

Kad se završi cvetanje i oplodnja nastupa četvrta faza razvoja vinove loze-rast bobica, i u to vreme se u vinogradu sprovodi prstenovanje, koje se obavlja dvofazno pre cvetanja i u fazi rasta bobica, kako bi se vreme dozrevanja skratilo za 10-15 dana, kako bismo povećali obim bobice, za više od 20 %, i kako bismo dobili potrebnu krupnoću i lepši izgled grozda.

Ovu meru obavljamo specijalnim makazama kojima uklanjamo deo kore u obliku prstena na osnovi rodne mladice, rodnog luka ili lastara. Širina prstena treba da iznosi 3-5 mm i zavisi od klimatskih uslova. Nije preporučljivo da se prstenovanje izvodi svake godine zbog slabljenja čokota.

Ako je čokot preopterećen rodom u cilju dobijanja krupnijih grozdova i bobica i lepšeg izgleda grozda, kao i potpunijeg dozrevanja, dozvoljeno je makazama obaviti proređivanje grozdova. Prvo se uklanjaju sitni i slabo razvijeni grozdovi koji neće dati zadovoljavajući kvalitet, a ako i dalje ima velikog broja grozdova na čokotu, onda treba ukloniti i pojedine dobro razvijene grozdove.

Praksa je da se na jednoj mladici ostavi samo po jedan grozd. Sprovodi se i mera cizeliranja-skidanja pojedinih delova grozda-bobica, nakon cvetanja i oplodnje, kako bi se dobili rastresitiji grozdovi krupnih bobica i lepog izgleda.

-Pravilno raspoređene padavine i dosta sunčanih intervala, blago podignuti tereni, iskustvo predaka u gajenju vinove loze i primena novih tehnologija, po savetima stručnjaka iz ove oblasti osiguraće vrhunski rod.

Autor: dipl. ing. agronomije Danijela Jovanović
Izvor: Prof. dr. Dragoljub Žunić „Vinogradarstvo“, Prof. dr. Nada Korać „Vinogradarski atlas“

www.tehnologijahrane.com

Vinogradarska breskva ili praska, kako je drugačije zovu, je naše staro voće. Može se koristiti u svežem stanju, osušena, za slatko, kompot i rakiju. 

Vinogradarska breskva je voćka oblika i ukusa sličnog običnoj breskvi šefteliji, takođe vrsti breskve. Ipak postoje određene razlike. Okrugla je i po malo izdužena. Krupnija je od šeftelije, a u zavisnosti od vrste meso breskve može biti bele i različitih nijansi crvene boje.

Za njeno uzgajanje nisu potrebna velika novčana ulaganja, težak fizički rad, kvalitetna zemlja, velike količine vode, treba je pustiti da sama raste i radja, odlična kao hobi-delatnost… Ali ako se ulazi u intezivnu delatnost na velikim parcelama sa ogromnim ulaganjima pristup se, naravno menja. 

Voćka bez velike potrebe za vodom

Naziv vinogradarska breskva potiče od toga što se prvobitno uzgajala u vinogradima, kao pojedinačno stablo. U pogledu potreba za vodom, pogoduju joj identični uslovi kao i grožđu. Spada među retke voćke koja nema velike potrebe za vodom. Stiže u isto vreme kada i grožđe.

Intenzivnija rezidba, prskanje i djubrenje neophodni za krupnije plodove

Potrebna joj je intenzivnija rezidba, koju treba da izvede stručno lice, jer tada obezbeđuje veću plodnost. Breskva se mora tretirati hemijskim sredstvima pet do šest puta, od kojih je jesenje i prolećno prskanje bakrom. U proleće, kada krene pupljenje, tretira se protiv kovrdžavosti, i to je najvažnije prskanje. Zimi se đubri sa NPK 16:16:16, a u proleće je redovno đubrenje. Zasad je u petoj godini pun rodnosti. Ako se primenjuju sve nužne radnje (rezanje, krečenje, prskanje, okopavanje, djubrenje…) sa hektara može se ubrati 15-20 tona vinogradarske breskve.

Prodaja plodova, sadnica i koštica

Vinogradarska breskva ima stabilnu cenu već nekoliko godina. Cena ove voćke, u zavisnosti od klase plodova, kreće se od 30 do 50 dinara po kilogramu i ne menja se već nekoliko godina. Osim plodova prodaju se i koštice i sadnice. Koštice uglavnom naručuju veći rasadnici, a sadnice pojedinci koji žele da imaju po koje stablo u dvorištu.

Izvor: gminfo.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30