Najpovoljnija ekspozicija terena za vinograd su blage kosine okrenute ka jugu ili jugozapadu. Jugoistočni položaji mogu se koristiti u povoljnim klimatskim uslovima, a severni samo u izuzetno toplim područjima. Za gajanje vinove lože najpovoljniji su brežuljkasti tereni i blage padine, a manje povoljni su ravničarski i tereni sa izraženim reljefom. Naročito su nepeoljne depresije u kojima se zadržava voda, a u njima se skupljaju i hladne vazdušne mase koje mogu dovesti do zamrzavanja loze.

Po stepenu inklinacije (nagnutosti) zemljišta se svrstavaju u sledeće kategorije: blago nagnuta zemljišta, s padom do pet stepeni, nagnuta zemljišta, s padom do deset stepeni, strma zemljišta sa padom od deset do 45 stepeni. Najpovoljnija zemljišta za gajanje vinove loze su blago nagnuta zemljišta do deset stepeni.

Opštirnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

BAČVE su hrastova burad većih dimenzija od 1000l i više, a često su zapremine od  2000-5000l sa velikim otvorom kroz koji se neretko može provući odrasla osoba kako bi iznutra očistila i pripremila bure pre njegove upotrebe. Pravilnim održavanjem bačve se mogu koristiti nekoliko decenija. Velike bačve se proizvode od hrastovog drveta, a najčešće se koristi slavonski hrast kitnjak (Quercus Petraea). Postoji vrlo praktičan razlog zbog kojeg se ovaj hrast koristi za bačve, a to je dobra otpornost na „curenje“ odnosno kada se iz njega vino istoči pa se nakon kraćeg perioda ponovo napuni. Bačve se osim za odležavanje vina mogu koristiti kao fermentori, u tom slučaju se pored samog drveta pojedini elementi izrađuju od inox-a.

 

 

Kada se koristi barik, a kada bačva?

 

Barik burad imaju značajno veći uticaj na aromu, taninsku strukturu i ukus vina za razliku od bačvi. Razlog tome je upravo zapremina barika koja je često deset ili više puta manja od zapremine bačvi, pa je samim tim kontakt vina sa hrastovinom značajno veći, a naravno i nagorevanje odnosno tostiranje istog dovodi do intezivnijeg uticaja drveta na vino.S druge strane bačve imaju značajno manji uticaj na karakter vina, odnosno sazrevanjem u njima vina imaju izraženiji sortni miris i ukus u odnosu na vina koja sazrvaju u baricima.

Vinari koji svojim umećem znaju da odrede koji tip barika da koriste, stepen nagorelosti i dužinu perioda sazrevanja napraviće kompleksno vino vrhunskog kvaliteta. Poenta cele priče je da se nađe savršen odnos vina i barika. Ukoliko je sazrevanje kratko, jedva se može primetiti da je vino odležalo u bariku, a sa druge strane ako je vino sazrevalo isuviše dugo dolazi do efekta prebarikiranog vina gde su arome bureta potpuno nadvladale arome vina. Kada je mera prava dobija se vrhunsko vino gde je sazrevanje u bariku doprinelo boji, aromatskom kompleksu, taninskoj strukturi i ukusu vina.

Prilikom upotrebe novog barika uticaj na karakter vina je oko 50%, kod drugog korišćenja 25%, a kod trećeg manje od 10%. Posle trećeg korišćenja uticaj barika na vino je već veoma mali pa se takva burad više ne upotrebljavaju za sazrevanje vina. Što vino iz iste berbe duže odležava u bariku to su sve manje mogućnosti da se to bure iznova koristi za vino iz naredne berbe. Postoji i treća varijanta, a to je sazrevanje vina iz iste berbe u baricima i u bačvama. Da li će vino prvo sazrevati u bariku, a potom u bačvi ili obrnuto zavisi isključivo od enologa.

Bitna stvar je svakako pravilan odabir sorte vina. Jednostavno određene sorte ne trpe sazrevanje u buradima, pogotovo u bariku. Bele sorte se ređe barikiraju, a sorta Chardonnay najbolje podnosi barik, zatim Sauvignon Blanc, Riesling, Garganega…

 

Kod crvenih vina situacija je značajno drugačija, veliki broj sorti odlično podnosi barikiranje, a pomenuću neke od najzastupljenijih: Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Malbec, Merlot, Montepulciano, Sangiovese, Syrah, Grenache, Tempranillo…

Period sazrevanja vina u baricima je uglavnom od 6 – 36 meseci, dok u bačvama vino pogotovo crvena retko kada sazrevaju kraće od 12 meseci pa do 36 meseci. Naravno i ovde postoje odstupanja u zavisnosti od sorte i željenog finalnog karaktera vina.

 

Francuski i Američki hrast se uglavnom koristi za barike, dok se slavonski hrast koristi uglavnom za bačve.

Francuski hrast se deli na nekoliko tipova, a najpoznatiji su Allier i Tronçais (Quercus Sessilis) koji dolazi iz oblasti Auveregne, zatim Vosges, Limousin, Nevers… Stabla iz ovih šuma se razlikuju pa samim tim poseduju drugačije karakteristike, a najcenjeniji su Allier i Tronçais zbog veoma fine teksture odnosno zrna. Cena ovih barik buradi dostiže nekoliko hiljada eura po komadu.

 

Slavonski hrast koji se koristi za barik burad pripada vrsti Quercus Robur, a često se može čuti naziv hrast lužnjak. Burad visokog kvaliteta od ovog hrasta poizvodi se u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Slavonski hrast ima finu teksturu, razlikuje se od francuskog po blažim taninima i nežnijim aromama. Ova stabla rastu sporije i manja su od francuskog hrasta. Barik burad od slavonskog hrasta koštaju od 500-800 eura po komadu.

Američki hrast koji se koristi za proizvodnju buradi uglavnom raste na istočnoj obali u državama Missouri, Minestoa i Wisconsin. Karakteristika ovih buradi je da daju intezivniji miris vanile i tosta kao i određenu dozu slasti.

 

Vino je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića u ljudskoj istoriji, koje se smatra jednim od najvažnijih sastojaka mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja, odnosno kultura. Postoje razne vrste vina koje odražavaju različita podneblja i klime gde su uzgajane različite sorte vinove loze.

Narandžasta vina - na svetskom tržištu može se kupiti vino narandžaste boje, koje je ime dobilo po boji i ne sadrži nikakve citruse. Ovo vino se fermentiše u posebnim glinenim posudama, a zrna se ne odvajaju od opne, koja vinu daju narandžastu boju. Narandžasto vino ubraja se u važna i cenjena vina na svetskom tržištu. U svetu postoji mala količina narandžastog vina, pretežno u Sloveniji, Italiji i Francuskoj. Narandžasto vino proizvode mali vinari na tradicionalni stari način proizvodnje. Zbog toga na tržištu ima i visoku cenu. Narandžasta vina imaju ukus meda i slatkog voća. Ovo vino je prihvaćeno kod mlađih generacija, dok starije generacije kažu da narandžasto vino nije inovacija u voćarskoj industriji. Kažu i da nema poseban miris i ukus, samo je mesto na tržištu pronašlo zbog karakteristične narandžaste boje.

foto: https://www.prowein.com/ 

Plava vina - u Španiji, u vinskoj regiji u okolini Madrida, vinari su proizveli posebno vino koje ima plavu boju. Ovo vino se zove „Gik Blue“ i kažu da je nastalo iz zabave. Dobija se mešanjem različitih sorti crvenog i belog vina sa dva organska pigmenta koja im daju plavu boju. Plavo vino ukusom podseća na rizling. Kako tvrde oni koji su ga probali, plavo vino odlično ide uz suši, ribu i paste. Postoji i plavo penušavo vino, koje se pravi od četiri različita tipa grožđa i mešavine ekstrakta cveća i voća. Ovo vino sazreva tri godine i svaka flaša je ručno obeležena. Neobična boja ovog vina pomogla je da se prodaje u velikim količinama i da se jedna flaša prodaje po ceni od oko 50 €.

Penušava vina – sadrže ugljen-dioksid pod pritiskom, pa se pri otvaranju boce javlja prasak ili obilna pena. Kvalitet ovih vina u velikoj meri zavisi od količine ugljen-dioksida, kao i njihov specifičan ukus. Penušava vina su osvežavajuća i imaju prijatan ukus sve dok iz njih ne izađe ugljen-dioksid. Potrošnja ovih vina je velika, zbog jednostavnije proizvodnje i niže cene.

 

Vina sa voćnim ukusima – su vrlo popularna u Francuskoj. Postoje vina sa ukusom lubenice, limuna, mente i aloje. Mlađe generacije su pokazale veliko interesovanje za ova vina, dok su stariji više zainteresovani za tradicionalna crna i bela vina.

Rast tražnje za vinima u limenkama - prodaja vina u limenkama dostigla je prodaju od 6,4 miliona dolara u SAD (2015. godina). Ovo vino je namenjeno mlađim potrošačima, kiselija su u odnosu na vina u flašama.

Frizzante vina -  su vina koja su malo manje penušava od klasičnog šampanjca. U Italiji se ova vina nazivaju „frizzante“, a u Španiji „Vino de Aguja“. Jedno od najpopularnijih frizzante vina je Gavi vino, zlatno žuto vino sa aromom trava, citrusa i jabuke. Pije se uz riblje specijalitete. Ovo vino je najskuplje italijansko vino koje se pretežno izvozi na tržište SAD.

foto: https://www.prowein.com/ 

Organska vina – su vina koja se dobijaju od grožđa uzgojenog na organski način. Bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, proizvodnja ovog grožđa i vina iziskuje primenu brojnih pravila i kriterijuma. Usled povećane tražnje, interesovanje za organska vina je sve veće. Mnogobrojna statistička istraživanja pokazuju da organska vina najradije piju mlađe generacije, kao i da se za njega više interesuju oni koji manje zarađuju. U svetu nemaju velike količine organskog vina, pa je tako još uvek aktuleno tradicionalno vino.

Rast tražnje vina u domaćinstvima a opadanje tražnje u restoranima – visoke cene u restoranima dovele su do pada tražnje i potrošnje vina. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, uz porodicu u prijatnoj atmosferi, a uz to i po dosta nižoj ceni.

Srpska vina na sajmu u Dizledorfu

Na nacionalnom štandu Srbije velikoj sajamskoj publici predstavljene su „Vinarija Trivanović“ Erdevik, „Vinarija Aleksandrović“ Topola, „Vinarija Lastar“ Rekovac, „Vinarija Zvonko Bogdan“  Subotica, „Vino Budimir“ Aleksandrovac, „PP Erdevik“ Erdevik, „Rubin“ Kruševac, „Vinarija Aleksić“ Vranje, „Vinarija Despotika“ Smederevska Palanka i „Vinarija Virtus“ Žabari.

Selekcija izloženih domaćih vina izazvala je veliku pažnju posetilaca, a interes stranih distributera koji su posetili nacionalni štand potvrđuje da su srpska vina prepoznata kao kvalitetna i konkurentna.

Više o ovoj temi u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs  

 

foto: https://www.prowein.com/ 

Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.  Naprotiv, u vinogradu u periodu od novembra do februara meseca, vinogradare očekuje niz poslova:

  • zaštita čokota od niskih temperatura;
  • jesenja duboka obrada zemljišta;
  • jesenje đubrenje;
  • ispitivanje potencijalne rodnosti;
  • rezidba.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Mlada loza je veoma osetljiva na zimske, prolećne i jesenje mrazeve. Zaštita loze od izmrzavanja zimi, obavlja se tako što se posle opadanja lišća, loza zagrne. Treba zagrnuti najmanje 5-6 najnižih okaca na lastaru. Zagrtanje treba izvršiti umereno vlažnom zemljom.

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Sve više mladih u vinogradima, a vino ove godine će biti...

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3105-sve-vise-mladih-u-vinogradima-a-vino-ove-godine-ce-biti

 

Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u našoj zemlji imaju veoma dugu tradiciju. Osamdesetih godina Srbija je imala oko 100.000 hektara pod vinogradima i izvozila je vina u vrednosti od preko 50 miliona dolara. Međutim tokom devedesetih godina, kada smo kao zemlja bili izloženi atipičnim procesima i vinogradarstvo je kao i druge oblasti doživelo krah. Poslednjih godina, možemo reći da se vinogradarstvo vraća na staze uspeha, i to pre svega zahvaljujući snažnoj kampanji ministarstva poljoprivrede koje podstiče investicije u ovu oblast. Ta podrška ogleda se pre svega u subvencijama i to za lozne kalemove u iznosu 100 %, a za opremu u vinogradarstvu u iznosu od 50%. Takođe vina sa geografskim poreklom sada su zaštićena izdavanjem evidencionih markica. Naravno da troškovi podizanja vinograda nisu mali, jer po jednom hektaru potrebno je izdvojiti između 17.000 i 20.000 evra. Uz činjenicu da se prvi rod dobija tek u trećoj godini potrebno je i strpljenje, ali se nakon toga višestruko isplati. A šta je potrebno znati da bi se podigao vinograd? Pri podizanju vinograda faktori koji imaju odlučujući uticaj na vinovu lozu su svakako klima i zemljište. Klimu određenog područja čine: temperatura, vlaga, vetar i broj sunčanih dana tokom godine. Za uspešnu proizvodnju grožđa najpovoljniji su rejoni sa umerenom klimom. Temperatura je važan činilac za rast i razvoj vinove loze. Ali potrebna količina temperature zavisi od fenofaze u kojoj se loza nalazi. . Pri pupljenju optimalna temperatura je između 10 i 20 OC. Za intenzivan razvoj vinove loze i razvoj okaca potrebna je između 25 i 30 oC. Temperatura niža od +15 oC izaziva usporen rast odnosno cvetanje. Najpovoljnija temperatura za razvoj i sazrevanje bobica grožđa je između 28 i 32 oC, a pri vrednosti ispod 14 oC sazrevanje se usporava. Vlaga je značajna za vinovu lozu jer se pomoću nje transportuju neorganske materije od korena do lišća. Na normalan razvoj veliki uticaj ima i vlaga koja se nalazi u vazduhu u vidu vodene pare. Najpovoljnija vlažnost vazduha je od 70%-80%. Za vegetaciju vinove loze bitna je i količina padavina i kako su one raspoređene tokom godine. U našim uslovima optimalna količina padavina je od 600-800 mm godišnje. Vetar može delovati povoljno ili nepovoljno na razvoj i porast vinove loze. Laki i blagi vetrovi omogućavaju mešanje vazduha kao i lakše i brže sušenje lišća posle kiše, umanjujući time opasnost od gljivičnih oboljenja. S druge strane jaki vetrovi su štetni, jer lome mlade lastare, naglo rashlađuju vazduh, izazivaju hladne kiše, isušuju zemljište, pojačavaju sušu, i povređuju lozu. Svetlost. Vinova loza je izrazito heliofilna biljka, (heliofilan-onaj koji voli svetlost). Ona koristi dve vrste svetlosti, i to direktnu sunčevu svetlost i rasutu, odnosno difuznu. Difuzna svetlost je ona koja se odbija od zemlje ili drugih predmeta. Da bi se obezbedili povoljni uslovi za životne procese vinove loze neophodno je 1200-2000 sati Sunčevog sjaja godišnje. Zemljište utiče na vinovu lovu pre svega svojim mehaničkim i hemijskim sastavom. Veći prosečni prinosi se postižu na dubljim i plodnim zemljištima, ali je procenat šećera u grožđu niži. Na lakšim, propusnim i krečnim zemljištima ostvaruje se manji prinos, ali je kvalitet grožđa i vina daleko bolji. Na zemljištu određenom za sadnju vinove loze mora se pre sađenja izvršiti niz agrotehničkih i meliorativnih mera. Tu se pre svega misli na: krčenje, rigolovanje, odvodnjavinje i navodnjavanje, nivelisanje i đubrenje. Kao najbolji položaj za vinovu lizu smatra se blaga kosina sa južnom i jugozapadnom ekspozicijom i nadmorskom visinom od 100 do 400 m. Sadnja i nega vinove loze Sama sadnja znači odabir željenog sortimenta, utvrđivanje optimalnog vremena i dubine sadnje i razmaka između loznih kalemova. Što se tiče vremena sadnje ona se vrši u proleće i jesen. Mada je kod nas zastupljenija prolećna koja traje od polovine marta do druge polovine aprila. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, na težim, lozni kalemovi se sade na dubini od 30 do 40 cm, a na lakim, propusnim zemljištima na dubini 60-80 cm. Razmak između loznih kalemova je 1-1,5 m u redu i 2-3 m između redova, što znači da je po hektaru potrebno između 2500 i 3500 sadnica. Naravno lozu je nemoguće gajiti bez naslona jer se tad slabo razvija i napadaju je razne bolesti. Naslon najčešće čini splet stubova povezanih žicom. Čokoti vinove loze u prve 3 godine nalaze se u fazi intenzivnog razvoja korenovog sistema i formiranja uzgojnog oblika. Zato je u ovom periodu neophodna stalna nega. Radovi u prvoj godini – Pošto se u proleće prilikom sađenja loze zemlja u vinogradu prilično ugazi, ona se mora prekopati. Ako se to ne učini, zemlja će se osušiti i na površini se stvara kora koja će ubrzo ispucati. Kao direktna posledica pucanja kore javlja se naglo gubljenje zemljišne vlage što u sušnom periodu može vrlo negativno da utiče na prijem loze. U toku vegetacije iz mladog čokota izbiće zeleni lastar. Obično izbija više lastara, ali se ostavljaju samo 2-3 najjača, koji se vezuju uz naslon dok se slabiji uklanjaju. Radovi u drugoj godini – Čim se zemlja u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage, vinograd se odgrće. Čokoti se odgrću od spojnog mesta. U drugoj godini neophodna je i primena hemijskih sredstava radi zaštite od bolesti i štetočina Radovi u trećoj godini– U trećoj godini se obavljaju sve agrotehničke mere kao i u prethodne dve, s tim što se u trećoj godini javlja i prvi ozbljniji rod pa je u jesen potrebno organizovati berbu. Još jedna važna mera, a koja se stalno obavlja u vinogradu jeste rezidba. U našim krajevima najčešće se primenjuju zimska (za vreme zimskog mirovanja) i rana prolećna (za vreme suzenja loze).

Od raspoloživog asortimana, kompleksnih đubriva za ovu svrhu su najpogodnije sledeće formulacije: 7:14:21, 8:16:24 ili 7:20:30 ili 5:20:30. Odnos hraniva u ovim đubrivima, odgovara potrebama vinove loze za đubrenjem. Primenom 500-700 kg spomenutih kompleks đubriva po hektaru u zemljište se unosi:

* 30-50 kg azota (N),

* 70-140 kg fosfora, (P205), i

* 110-250 kg kalijuma (K20)  po ha.

Tolikim količinama fosfora i kalijuma, podmiruju se celokupne godišnje potrebe vinograda u ovim hranivima, a sa 30 - 50 kg azota, osigurava se dovoljna ishrana loze azotom, u jesenjem i zimskom razdoblju.

Primena većih količina azota u jesen nije poželjna, i to iz dva razloga:

* prvo zato što bi preobilna ishrana azotom mogla produžiti vegetaciju i učiniti lozu osetljivom na izmrzavanje; 

* drugo zbog toga što bi došlo do gubitaka azota njegovim ispiranjem iz zemljišta. Zbog toga se vinogradi u jesen smeju đubriti fosforom i kalijumom, i manjim količinama azota.

Što se tiče đubrenja vinograda fosforom i kalijumom, stvari stoje drugačije. Naime, bez obzira što loza tokom jeseni i zime ne uzima veće količine fosfora i kalijuma, oni se neće isprati, jer se ova dva hraniva čvrsto vežu u zemljištu. Zato, fosfor i kalijum je potrebno uneti što bliže korenovom sistemu, tj. što dublje u zemljište. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum vrlo sporo premeštaju u dublje slojeve zemlje - godišnje svega 1-2 cm. Takođe je poznato da vinova loza ima najveću masu korena razvijenu u sloju zemlje između 25 i 60 cm. Dubokom jesenjom obradom zemljište u vinogradu postaje rastresitije, pa loza u takvom zemljištu može bolje iskoristiti hraniva i vlagu iz zemljišta.

Osim redovnog  đubrenja mineralnim đubrivima, vinograde treba povremeno đubriti i stajskim đubrivom. To je vrlo važno zbog održavanja dobre strukture zemljišta i njegove rastresitosti. Ukoliko se đubrenje stajnjakom ne bi sprovodila, ili se organska materija u zemljištu vinograda ne bi nadoknadila na neki drugi način zemljište bi vremenom postalo sve zbijenije, pa bi njegova obrada bila znatno teža.

Da se to ne dogodi, potrebno je da se vinogradi svake treće ili četvrte godine đubre sa 20-40 t stajnjaka po ha. Treba koristiti zreli, fermentisani stajnjak, jer će tada njegovo delovanje biti najveće. U godini u kojoj se primenjuje stajnjak, količine mineralnih đubriva mogu se smanjiti za trećinu, jer npr. 100 kg stajskoga đubriva sadrži samo 0,60 kg čistoga kalijuma. Prema tome nije teško zaključiti da SAMO stajsko đubrivo ne može potpuno zadovoljiti potrebe vinove loze za kalijumom, ako želimo postići visoku proizvodnju, uz odgovarajući kvalitet grožđa, odnosno vina. Obrada zemljišta u vinogradu u jesen je istovremeno i najpogodnija prilika za unošenje stajnjaka.

 

Kako do podrške države za vinograde, rasadnike, vinariju i unapređenje kvaliteta vina?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2877-kako-do-podrske-drzave-za-vinograde-rasadnike-vinariju-i-unapredenje-kvaliteta-vina

 

Uopšte nije lako pronaći i piti vina od manje poznatih sorti koje se čuvaju i gaje na manjim površinama (Thomas Riedl – vinski amater).

Evropske aktivnosti na očuvanju germplazme podigle su svest proizvođača o postojanju zaboravljenih sorti. Kao posledica toga vinski sektor je sve više zainteresovan za manje poznate i zaboravljene sorte.

Popis (onFarm) proizvođača koji na gazdinstvima gaje ove sorte ima za cilj povezivanje vinogradara, ljubitelja vina, trgovaca i novinara.

Sve veći broj vinara je uključeno u očuvanje slabije zastupljenih sorti tako što ih gaje na manjoj površini na svojoj farmi.

Ako uporedimo mali broj biljaka u sklopu nacionalnih kolekcija zaduženih za čuvanje genetskog materijala, ovaj retki genetski materijal je ipak zasađen na jednom većem ali rasutom području, što je moglo dovesti do potencijalne heterogenosti (klonske raznolikosti).

Dodatno, biotipovi poreklom iz različitih izvora mogli bi biti posađeni i ispitani.

Na ovaj način valorizacija stare germplazme predstavlja obogaćivanje kvalitetnog vinarskog sektora.

U sklopu aktivnosti - Popis manje zastupljenih sorti vinove loze na gazdinstvima u evropskoj Vitis bazi podataka (On-farm inventory of minor grape varieties in the European Vitis Database), podržanom od strane evropskog kooperativnog programa za biljne genetičke resurse (European Cooperative Programme for Plant Genetic Resources) razmatra se osnivanje mreže gazdinstava u evropskoj Vitis bazi podataka. Mreža bi sadržala podatke o vinogradaru, sorti, razlogu zašto gaji datu sortu i opis vinograda. Date informacije bi omogućile razmenu iskustava, olakšale pristup sadnom materijalu i olakšale nabavku (promet) vina od retkih sorti.

Proizvođači koji se bave gajenjem i očuvanjem retkih i zaboravljenih sorti, i koji prodaju proizvode od tih sorti, pozvani su da se priključe mreži. Svoj interes i tražene podatke mogu dostaviti Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. i Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu-Zemunu na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prof. dr Dragan Nikolić

 

Svi vinogradari odlično znaju da ako žele kvalitetno grožđe i visoko kvalitetno vino onda od početka proleća svaki dan imaju posla u vinogradu. Od pravilno izvedenih agrotehničkih mera još od aprila meseca zavise količina i kvalitet roda. Svako područje gajenja vinove loze usled različitih meteoroloških uslova se nalazi u nejednakim fazama i podfazama razvoja. Zato je teško dati tačno određene datume izvođenja pojedinih radova, ali se zato vinogradari moraju na vreme informisati o aktuelnim poslovima u vinogradima.

Kvalitetno vino nastaje u vinogradu!

Od brzine porasta lastara zavisi koje ćemo mere agrotehnike primeniti. Od početka aprila do kraja juna u svim vinogradima treba završiti meru plevljenja lastara, odnosno odstranjivanja lastara koji samo troše raspoloživa hraniva, a nisu neophodni za rod. Tako ispravljamo greške nastale u rezidbi „na zrelo“.

U isto vreme ovom merom usklađujemo rodnost i bujnost sorte. Lačenjem (plevljenjem lastara) se uklanjaju suvišni delovi kordunice, kao i lastari sa višegodišnjeg stabla. Treba ukloniti i sve nerodne lastare, kako bi rodni imali više hraniva. Ako imamo primer da su iz jednog okca izbila dva lastara treba ostaviti razvijeniji i rodniji.

Ako se uklanjanje lastara obavlja ranije onda je najlakše obaviti ga ručno, a ako se malo zakasni onda ovaj posao treba obaviti makazama.

Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih sorti

Brojne padavine poslednjih dana su pogodovale razvoju korova pa je neophodno primeniti mere mehaničkog i hemijskog suzbijanja korova. Nakon većih padavina zemljište u vinogradima se uledi pa se stvara pokorica, koju treba plićom, a čestom obradom zemljišta razbijati. U isto vreme do cvetanja vinove loze treba bar dva ili tri puta okopati čokote. Ove mere doprinose očuvanju vlage i stvaranju povoljnih uslova za razvoj loze.

Cvetanje se ne odvija istovremeno kod svih sorti i na svim cvastima jednog čokota. Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana a izuzetno i do 20 dana. Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana.

Sorte sa ranim početkom cvetanja (Smederevka, Game crni, Burgundac…), sorte sa srednjim početkom cvetanja (Rizling rajnski, Rizling italijanski, Semijon, Sovinjon, Muskat hamburg…) ,sorte sa poznim početkom cvetanja (Muskat Italija, Kardinal, Afuz ali…) Većina sorti cvetanje završava za 7-14 dana, a izuzetno i do 20 dana. Razlike između grupa sorti mogu iznositi 5-10 dana.

Ako je sortna karakteristika velika razgranatost lastara, onda su špaliri vrlo gusti, nedovoljno osunčani i provetreni. Veliki broj grozdova se tada nalazi u senci. Savet je da se u tom slučaju prekraćuju zaperci, na rastojanju od četiri do šest razvijenih listova.

Preporuka je da se u ovom periodu obavi i prihrana vinove loze nekim od azotnih đubriva, a količine đubriva zavise od starosti zasada, rodnosti u prethodnoj godini i niza drugih činilaca. Za prihranu se mogu koristiti i folijarna đubriva, a preporuka je da se po jednom aru upotrebi 10-15 kg azotnih đubriva.

U drugoj polovini juna treba početi sa skidanjem svih vrhova mladica kako bismo grožđu obezbedili što više hranljivih materija, bolje dozrevanje i smanjili mogućnost pojave sive plesni. Ova mera može da se uradi makazama, nožem, ili srpom na manjim površinama, a mašinski na većim površinama.

U periodu maj-jun se započinje i sa zaštitom vinove loze, jer se u ovom periodu plamenjača intenzivno širi i to njeno širenje može da traje do kraja vegetacije, pa u ekstremnim slučajevima može dovesti u pitanje i čitav rod. Prvi znaci zaraze se mogu primetiti kad lastari dostignu dužinu od 30 do 40 cm i to sa naličja lista u vidu beličastih pega. Ako vladaju povoljni uslovi zaraza se intenzivno širi.

Do cvetanja treba sprovesti 1-2 tretiranja preparatima na bazi bakra-Bordovska čorba 1%, Bakarni kreč 50, Bakrocid i dr. Prvo tretiranje protiv pepelnice treba sprovesti kad lastari dostignu dužinu 10-20 cm, a drugo 7-10 dana pre cvetanja.

Kako bi zrenje bilo što bolje i kako bi se ostvarila delotvornija zaštita od sive plesni neophodno je dve nedelje do mesec dana pre berbe ukloniti sve listove sa severne strane i iz unutrašnjosti čokota, jer se tako postiže bolja osvetljenost i provetrenost plodova.

Kako bismo sprečili osetljivost na trulež polodova, važno je obaviti tri tretmana protiv ove bolesti i to na kraju cvetanja, kad se zatvaraju grozdovi i u vreme zrenja.

Za širenje fitoplazme u zasadima vinove loze odgovorne su Cikade, a najopasnije larve se javljaju krajem maja i u prvoj polovini juna, zato je neophodno sprovesti tretman sa insekticidima, bar u dva navrata do 20. ili 25. juna.

Kako do krupnijeg i lepšeg grozda?

Kad se završi cvetanje i oplodnja nastupa četvrta faza razvoja vinove loze-rast bobica, i u to vreme se u vinogradu sprovodi prstenovanje, koje se obavlja dvofazno pre cvetanja i u fazi rasta bobica, kako bi se vreme dozrevanja skratilo za 10-15 dana, kako bismo povećali obim bobice, za više od 20 %, i kako bismo dobili potrebnu krupnoću i lepši izgled grozda.

Ovu meru obavljamo specijalnim makazama kojima uklanjamo deo kore u obliku prstena na osnovi rodne mladice, rodnog luka ili lastara. Širina prstena treba da iznosi 3-5 mm i zavisi od klimatskih uslova. Nije preporučljivo da se prstenovanje izvodi svake godine zbog slabljenja čokota.

Ako je čokot preopterećen rodom u cilju dobijanja krupnijih grozdova i bobica i lepšeg izgleda grozda, kao i potpunijeg dozrevanja, dozvoljeno je makazama obaviti proređivanje grozdova. Prvo se uklanjaju sitni i slabo razvijeni grozdovi koji neće dati zadovoljavajući kvalitet, a ako i dalje ima velikog broja grozdova na čokotu, onda treba ukloniti i pojedine dobro razvijene grozdove.

Praksa je da se na jednoj mladici ostavi samo po jedan grozd. Sprovodi se i mera cizeliranja-skidanja pojedinih delova grozda-bobica, nakon cvetanja i oplodnje, kako bi se dobili rastresitiji grozdovi krupnih bobica i lepog izgleda.

-Pravilno raspoređene padavine i dosta sunčanih intervala, blago podignuti tereni, iskustvo predaka u gajenju vinove loze i primena novih tehnologija, po savetima stručnjaka iz ove oblasti osiguraće vrhunski rod.

Autor: dipl. ing. agronomije Danijela Jovanović
Izvor: Prof. dr. Dragoljub Žunić „Vinogradarstvo“, Prof. dr. Nada Korać „Vinogradarski atlas“

www.tehnologijahrane.com

Vinogradarska breskva ili praska, kako je drugačije zovu, je naše staro voće. Može se koristiti u svežem stanju, osušena, za slatko, kompot i rakiju. 

Vinogradarska breskva je voćka oblika i ukusa sličnog običnoj breskvi šefteliji, takođe vrsti breskve. Ipak postoje određene razlike. Okrugla je i po malo izdužena. Krupnija je od šeftelije, a u zavisnosti od vrste meso breskve može biti bele i različitih nijansi crvene boje.

Za njeno uzgajanje nisu potrebna velika novčana ulaganja, težak fizički rad, kvalitetna zemlja, velike količine vode, treba je pustiti da sama raste i radja, odlična kao hobi-delatnost… Ali ako se ulazi u intezivnu delatnost na velikim parcelama sa ogromnim ulaganjima pristup se, naravno menja. 

Voćka bez velike potrebe za vodom

Naziv vinogradarska breskva potiče od toga što se prvobitno uzgajala u vinogradima, kao pojedinačno stablo. U pogledu potreba za vodom, pogoduju joj identični uslovi kao i grožđu. Spada među retke voćke koja nema velike potrebe za vodom. Stiže u isto vreme kada i grožđe.

Intenzivnija rezidba, prskanje i djubrenje neophodni za krupnije plodove

Potrebna joj je intenzivnija rezidba, koju treba da izvede stručno lice, jer tada obezbeđuje veću plodnost. Breskva se mora tretirati hemijskim sredstvima pet do šest puta, od kojih je jesenje i prolećno prskanje bakrom. U proleće, kada krene pupljenje, tretira se protiv kovrdžavosti, i to je najvažnije prskanje. Zimi se đubri sa NPK 16:16:16, a u proleće je redovno đubrenje. Zasad je u petoj godini pun rodnosti. Ako se primenjuju sve nužne radnje (rezanje, krečenje, prskanje, okopavanje, djubrenje…) sa hektara može se ubrati 15-20 tona vinogradarske breskve.

Prodaja plodova, sadnica i koštica

Vinogradarska breskva ima stabilnu cenu već nekoliko godina. Cena ove voćke, u zavisnosti od klase plodova, kreće se od 30 do 50 dinara po kilogramu i ne menja se već nekoliko godina. Osim plodova prodaju se i koštice i sadnice. Koštice uglavnom naručuju veći rasadnici, a sadnice pojedinci koji žele da imaju po koje stablo u dvorištu.

Izvor: gminfo.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30