Vino nije samo prijatno alkoholno piće. Mnoge naučne studije potvrdile su da umerene količine ovog "božanskog nektara" pomažu zdravlju, a ljudi koji uopšte ne piju vino češće su bolesni od onih koji ga umereno piju i kraće žive. Crno vino sadrži važne polifenole u većim količinama, ali oni koje sadrži belo vino imaju znatno jače antioksidativno dejstvo, tako da su obe vrste vina odlične za ljudsko zdravlje. *Zaštita krvnih sudova – kod osoba sklonih sužavanju krvnih sudova i trombozi, redovno ali umereno pijenje vina može doneti poboljšanje, odnosno delovati preventivno. Uz obroke i pre odlaska na spavanje piti lagano crno vino – oko 2 dl na dan. *Zaštita od malokrvnosti – umerenim pijenjem crnog vina anemije se mogu sprečiti, odnosno popraviti. Svakog dana jedna čaša za ručak i nakon večere. *Budući da crno vino jače deluje na snižavanje holesterola, vrlo je pogodno za lečenje bolesti srca i krvotoka. Ako ne volite ili ne podnosite crno vino, možete piti belo. Svakog dana jedna do dve čaše vina uz obrok. *Protiv Alchajmerove bolesti – uz svaki obrok treba popiti oko decilitar vina. Polovinu količine valja popiti pre jela kad brzo dolazi u krv i za nekoliko minuta stiže u mozak. Ostatak popijte uz jelo ili nakon obroka. *Za one koji su pod konstantnim stresom, preporučuje se tokom dana 2 dl omiljenog vina. Pri tom, važi pravilo da bela vina daju podsticaj, dok crna više ublažavaju i smiruju. *U narodnoj medicini vino se oduvek smatralo vrlo delotvornim preventivnim sredstvom protiv prehlade. Budući da vino čak može uništiti bakterije i viruse, pomaže protiv prehlade, kašlja i gripa. Američki naučnici dokazali su da umerene količine vina mogu do 85% ojačati otpornost protiv prehlada. Kod kašlja, bronhitisa, temperature, prehlade, bolova u zglobovima i glavobolje, tokom dana, najbolje uz obroke, bolesnik bi trebao popiti do 3 dl vina. Kod upale grla vino piti u malim gutljajima i pustiti da polako klizi preko jezika. Ako morate uzimati lekove, obavezno pročitajte ima li nuspojava zbog delovanja alkohola. *Starije osobe sa slabim želudačnim lučenjem trebale bi pre, tokom i nakon jela popiti kiselije belo vino. Jedna čaša vina kao pomoć probavi preporučuje se i svim mlađim, zdravim ljudima. Ako vas muči prevelika količina želudačne kiseline, morate biti oprezni sa belim vinom. Umesto njega, preporučuje se neko manje kiselo crno vino. Mlada i suva bela vina mogu pomoći i kod nadimanja. Mineralne materije i elementi u vinu prirodno podstiču rad creva. Preporučuje se po jedna čaša uz obroke, u podne sveže belo vino, a uveče lagano crno vino. Kako Francuzi leče prehladu: Flašu crnog vina začiniti sa 10-15 grama cimeta i zasladiti sa 4-5 kašika šećera. Zagrevati bocu u toploj vodi do 60 stepeni C. Pre pijenja dodati u čašu malo dobro oprane limunove kore. Trebalo bi popiti polovinu zagrejanog crnog vina na dan, a podeliti ga na tri obroka.

Selo Velika Hoča, koje je udaljeno nekoliko kilometara od Orahovca, danas pokušava da oživi tradiciju vinarstva.

Vinarstvo se ovde negovalo vekovima. To im dovodi turiste iz različitih krajeva, pa ovo srpsko selo živi posebno preko leta.

Hočanske vinice, iako orunule, i danas čuvaju najbolje matohijska vina. Vreme im je nešto dodalo, a nešto oduzelo, ali svi pokušavaju ono nesretno da zaborave i vrate se normalnom životu. 

Neki od tih objekata su očuvani, a neki prepušteni vremenu, koje ih nije štedelo. Uvek sa istim pitanjem – ostati ili napustiti, ni meštani nisu imali volje da u njih ulažu, već su se borili i još uvek bore da prežive. 

U kuću Spasića, gde je sniman film Stršljen, turisti rado dolaze. Posebnu pažnju privlači ikonostras koji je donet sa pokloničkog putovanja iz Jerusalima, 1865. godine. 

Nije samo dečansko vino ovde posebno, već i ono iz vinarije Ljubiše Đuričića koje se pije i u Francuskoj. 

Jedno od najstarijih srpskih naselja u Metohiji, poznato još od 12. veka kada ga je Stefan Nemanja priložio manastiru Hilandar, u srednjem veku bilo je privredni i duhovni centar sa 24 crkve i dva, tri manastira. 

To što je ostalo živi u slozi, nadajući se i ovoj berbi grožđa u svojoj zemlji.

Izvor: www.b92.net

 

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu dunje:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

Drugi sajam sira, vina, meda i tradicionalnih proizvoda okupio je u restoranu "Komlen" na Tjentištu brojne izlagače sa područja Foče, hercegovačkih i drugih opština sa regije, čiji su domaći specijaliteti privukli ogroman broj posetilaca i turista iz evropskih zemalja.

"Carska rakija", nevesinjski nadaleko poznati sirevi, fočanski "zlatni sir", proizvodi od smokava, prirodni čajevi, melemi i tinkture, rukotvorine i suveniri, bogatstvo domaćih, tradicionalnih proizvoda, samo su deo bogate festivalske ponude predstavljene u prirodnom ambijentu Nacionalnog parka "Sutjeska", koji je organizator sajma.

Najveća gužva je na štandu Bože Vlačića iz Trebinja, koji je predstavio proizvode od smokve.

- Slatko od smokava, džem, rakija, liker od smokve i lavande, paleta proizvoda je velika. Ne bih voleo da mi se ponovi ovakva godina i pored stalnog zalivanja i čuvanja slab je prinos, ali ja sam zadovoljan. Potražnje uvek ima, a to pokazuje i ovaj sajam - kaže Vlačić.

Nevesinjci su se predstavili bogatim mlečnim i proizvodima od meda.

- Med i sve ostale pčelinje proizvode, propolis, polen, mešavine rakije medovače. Ovo je jedna od najlošijih godina za nas pčelare u poslednjih pedeset godina i više, ali borimo se - kaže pčelar Radmilo Govedarica iz Nevesinja.

- Tu su visokokvalitetni sirevi, sirevi za mezu sa paprikom, biberom, do najvećeg specijaliteta - sira iz mijeha, zatim tri vrste kajmaka, visokokvalitetno mleko sa hercegovačkih planina i visoravni - rekao je Blagoje Kravić, predstavnik mlekare "Perfeto plus" iz Nevesinja.

Da priroda čuva lek za svakoga pokazao je pčelarski centar "Batinić" sa Sokoca koji je predstavio različite prirodne preparate od biljaka i meda.

Organska proizvodnja bez hemije garantuje kvalitet, ističu Batinići.

- Tu su melemi na bazi meda, tinkture od biljaka, trava, kreme protiv bora, za njegu kože, kozmetika, mešavine za jačanje imuniteta, biljne kapi za ublažavanje različitih tegoba. Veliko je interesovanje za proizvode, svi traže prirodno, koliko god to ne izgleda nekad tako - kaže Dragan Batinić, vlasnik pčelarskog centra "Batinić".

Domaće proizvode od najkvalitetnijeg voća i povrća, ali i lekovitog bilja sa obronaka Zelengore, Vučeva i Maglića predstavilo je seosko domaćinstvo Kovač sa područja Tjentišta.

- Slatko od jagoda, borovnice, šipurka, ajvar, sokove od voća, naša je proizvodnja, a sve proizvode pravimo sa čistom izvorskom vodom koja nije hlorisana tako da je sve zdravo i lekovito - kaže Ramiz Kovač, koji se može pohvaliti kvalitetnom domaćom rakijom od jabuka "Ramizovačom".

Čuda prirode pretvorena u kvalitetne preparate predstavila je manufaktura Vladičić iz Foče, dok su kvalitetne tradicionalne proizvode od voća i povrća vešto spremile vredne ruke domaćica iz ustikoljanskog Udruženja žena "Emina".

Glavna tema ovogodišnjeg sajma je orijentisanost ka održivom razvoju u ruralnim područjima. Osim što okuplja brojne izlagače, sajam pruža mogućnost da se autohtoni proizvodi Foče i opština u okruženju promovišu u turističkom smislu i to u jedinstvenom prirodnom ambijentu najstarijeg nacionalnog parka u BiH.

Ovim sajamom pokušavamo da motivišemo domaće proizvođače i pružimo plasman njihovih prirodnih proizvoda. Svi ovi proizvodi uskoro će se moći prodavati u našoj namenskoj prodavnici koju ovde imamo, tako da nastojimo da cela regija ima korist od NP `Sutjeska`, kao što Republika Srpska ima korist jer ovde je sve više turista, a već je posećenost viša za oko 20 odsto nego lani - rekao je direktor Nacionalnog parka Dejan Pavlović.

On naglašava da gosti stižu sa svih kontinenata, te da se javlja potreba za sve većim smeštajnim kapacitetom, što će biti omogućeno uz pomoć Vlade Srpske.

Izvor: www.blis.rs

Prilikom nazdravljanja, u mnogim zemljama koristi se reč toast (koja označava i prepečeni hleb). Poreklo takve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino. Starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija. Prosečan broj zrna grožđa potreban da se dobije boca vina je šest stotina. Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa. Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih, koristili su krpe potopljene kojima su zatvarali boce.

Na krajevima vinograda sade se ruže, kako bi prve reagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što napadnu vinograd. U srednjem veku vino se koristilo i kao novac. Šampanjac je najbolji između četvrte i desete godine starosti. Vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip. U svetu ima oko 8 miliona hektara vinograda, i grožđe ima primat među svim voćem.

Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa. Vino u otvorenoj boci u frižideru može da stoji 6 do 16 puta duže (a da se ne pokvari) nego na sobnoj temperaturi. Kada su počeli da se koriste plutani zapušači, boce za vino menjaju oblik – umesto kratkih i loptastih izrađuju se visoke i tanke, i polažu se u horizontalni položaj prilikom odležavanja. Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi. Istina je da neka mlada vina mogu biti ‘oštra’ i potrebno im je nekoliko godina dok izgube to svojstvo. Međutim, vredi pravilo - ako su vina dobra kada su starija, onda su i dobra dok su mlada. Iako je moguće da tekstura bude malo oštra, svi ukusi bi trebali biti vrlo dobro izbalansirani.

Vrhunski vinogradi u Napa dolini prodaju se za više od 2.500 dolara za ar! Brix označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° bx će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12,5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca. Imate karijes, a ne volite da idete kod zubara? Problem možda možete da rešite pijući vino.

”Vinska glavobolja” još nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti, histamini, amino-kiseline, tanini i etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastove buradi u kojoj vina odležavaju. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači je šardone (chardonnay) - belo vino odležalo u hrastovini.

Prosečan Bosanac i Hercegovac, godišnje potroši 50 evra na vino, a Bosna i Hercegovina se po ukupnoj konzumaciji vina u svetu nalazi na 51. mestu, sa 1.082 centilitara godišnje, stoji u najnovijem istraživanju Movehuba.

Na vrhu liste nalazi se Andora, sa potrošnjom od 4.626 centilitara godišnje, sledi Hrvatska (4.420), a treće mesto pripalo je Sloveniji (4.407).

Švicarci, svetski lideri na ovom polju, najmanje se ustežu kada je reč o ceni ovog alkoholnog pića - građani te zemlje godišnje u proseku potroše 604 evra na vino.

Kada su u pitanju zemlje iz regiona, Srbija se nalazi na 44. mestu, a prosečan građanin ove zemlje godišnje konzumira 1.443 centilitra.

Bobice ribizle sadrže čak polovinu dnevnih potreba vitamina C, zbog čega se preporučuje kod bolesti izazvanih manjkom vitamina, na primer kod avitaminoze. Zbog visokih koncentracija vitamina C, ova voćka predstavlja i izuzetno delotvoran antioksidans, u sprečavanju različitih oblika karcinoma. Ribizla je dobar izvor i vitamina K, pa se preporučuje za održavanje zdravlja kostiju, jer aktivira osteokalcin, koji pomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Takođe obezbeđuje sposobnost zdravog zgrušavanja krvi, kao i zaštitu kardiovaskularnog sistema.

Sadrži i druge važne sastojke kao što su tanini, pektini, bioflavonoidi. Plodovi i sok korisni su kod bubrežnih bolesti, grčeva i bolova organa za varenje. Narodni lekari smatraju je biljkom izbora za jačanje i čišćenje krvi. Osim toga, čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega, i ublažava tegobe izazvane reumom.

Plod i prerađevine od crne ribizle normalizuju i stabilizuju krvni pritisak, a posebno se preporučuje osobama koje su malokrvne. Lekovito deluje i kod čira na želucu, gastritisa, ateroskleroze, poremećaja metabolizma... Sok od crne ribizle pomaže i kod krvarenja desni i proširenih vena, a pozitivno utiče i na povećanje koncentracije i pamćenja. U suštini, svaka bobica ribizle predstavlja malu multivitaminsku "pilulu", jer sadrži veliku količinu niacina koji je bitan za nerve, pantotensku kiselinu važnu za ćelijsko disanje i lepu kosu, kao i brojne minerale koji povoljno utiču na ukupno zdravlje organizma.

Sok od ribizle

1 kg crvenih ribizli

1 kašika limuntusa

1 kg šećera

750 mL vode 

Ribizle je potrebno očistiti od peteljki, i dobro izgnječiti. Zatim dodajemo limuntus u smesu, i sve izmešamo, pa poklopimo. Nakon 24h što su ribizle odležale, smesi dodajemo šećer i vodu, sve izmešamo i procedimo kroz gazu. Dobijenu sok  sipamo u čiste i sterilne flaše. Držimo u frižideru.

Vino čisti krv

Kao dobar čistač krvi, preporučuje se vino od ribizle. Ružičasto, srednje jako vino, dobija se kada se ribizle, po želji, kada je reč o količini, usitne i uz dodatak vode, šećera, vinskog kvasca i suvog grožđa stave u staklene flaše. Navedena mešavina stavlja se u flaše do pola, a zatim čeka 40 dana, da sve fermentira na toplom mestu. Nakon toga mešavina se procedi, i ostavi da stoji u sterilnim flašama. Izvesno vreme se sačeka da vino dozri pre konzumiranja, a zatim čuva na dobro rashlađenom mestu.

Od davnina se zna da je borovnica lekovita. Borovnica je dobar diuretik, jača imuni sistem, dobra je kod upale grla, pluća, dobra je i kod dijareje. Plod borovnice u sebi sadrži mnoge sastojke, antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, vitamin E, vitamin B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, natrijum, organske kiseline, proteine, tanine, folnu kiselinu. Osim ploda, koriste se i listovi, od kojih se prave čajevi i obloge. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu, ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, ublažiće upalu bešike i mokraćnih kanala.

Puno se istraživalo i ustanovljeno je da deluje kao prevencija kod bolesti srca, proširenih vena, i kao dobar andioksidans. Borovnicu treba koristiti i za poboljšanje krvne slike, i može se koristiti i u trudnoći.

Sok od borovnice

Za pripremu soka od borovnice, potrebno je obezbediti: 1kg borovnice, 1kg šećera, 1 l vode, i dva limuntusa. Borovnice treba dobro oprati, preliti vodom, i dodati limuntus. Na kraju sve promešati. Ostaviti da odstoji 24h, procediti, najbolje kroz gazu, i dodati šećer. Staviti da provri nekoliko minuta, uz povremeno mešanje, i onda sipati u obavezno sterilne flaše. Kada se ohladi, staviti na tamno mesto. Sok se može praviti i bez konzervansa.

Slatko od borovnice

Borovnice se dobro operu. Ređati ih u veću šerpu, red borovnice, red šećera, ali treba voditi računa da šećer bude poslednji sloj. Ostavi 24 sata, da borovnice puste sok. Zatim se kuva oko 20 minuta, i pri kuvanju se skida pena, i dodaje po malo vanil šećara. Kada se slatko ohladi, sipa se u tegle.

Za vino od borovnica potrebno je:

- 1/2 kilograma svežih borovnica (kao zamenu možete da upotrebite smrznute)
- 1/2 kilograma bobica smreke
- 1 litar dobrog crnog vina
- pola litra jake domaće rakije
- 3 kašike meda, 3 kašike šećera

Borovnice i smreku operite, i stavite u veliku staklenu teglu. Ulijte vino, i ostavite da odstoji u frižideru 48 sati. Nakon toga u smesu dodajte rakiju, med i šećer. Sve dobro promešajte, i ostavite da odstoji sedam dana.

Lek se koristi tako što se uzimaju četiri supene kašike svakog jutra i večeri. Vino se koristi tri dana ujutro, i uveče, nakon čega se pauzira dva dana. Ako vino popijete, po potrebi možete da napravite novu dozu, i da nastavite da koristite ovaj lek sve dok vaše tegobe ne prestanu.

Borovnica protiv dijabetesa

60 grama sušenih listova borovnice, skuvati u litar vode. Potom procediti i piti tri puta na dan. 

Nekada su na rafove stizala pre svega sa dugačkih industrijskih traka, a danas se sve više piju ona proizvedena u zanatskim radionicama. U srpsku industriju piva polako ulaze mali, takozvani kraft proizvođači, dok u slučaju pića bogova, porodične vinarije skoro da su preuzele primat.

PIVO hoće bolje

U Srbiji se godišnje proizvede oko pet miliona hektolitara piva. Oko 90 odsto stiže iz pogona velikih kompanija, devet odsto od regionalnih igrača, dok svega jedan odsto tržišta drže male zanatske pivare.

Srpsko pivo je poznato u regionu, tako da tradicionalno najveću količinu piva izvozimo u bivše jugoslovenske republike - kaže Dimitrije Ivanović, sekretar Udruženja za prehrambenu industriju PKS. - Bitno je reći da su "kraft" radionice prave porodične, zanatske radionice. Oni proizvode male količine i time se bave ljudi iz ljubavi. Tu nema velike zarade, ali porodica može da živi. Koliko je naše pivo interesantno, govori i podatak da su velike multinacionalne kompanije investirale u našu proizvodnju piva. Industrija piva i slada Srbiji ima tradiciju dugu tri veka, zapošljava više od 2.500 radnika i sarađuje sa granama privrede koje zapošljavaju oko 35.000 ljudi.

Srpske pivare, međutim, trenutno koriste svega polovinu raspoloživog kapaciteta, a mogle bi da isporuče čak 12 miliona hektolitara piva godišnje.

Registrovano je oko 20 zanatskih pivara, sa tendencijom porasta - dodaje Ivanović. - Zanatske pivare ne proizvode veliku količinu piva, ali su asortimanom piva raznovrsni i imaju šta da ponude. Kapaciteti zanatskih pivara takođe su šaroliki i variraju. Proizvođači kraft piva su zainteresovani da zajednički istupaju i organizovani su u Grupaciji proizvođača piva pri Privrednoj komori Srbije, zajedno sa proizvođačima industrijskog kapaciteta.

VINO SA POREKLOM

U Srbiji su definisana tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja. Raspolažemo sa 22.150 hektara pod vinovom lozom, a godišnje se proizvede oko 170.000 tona grožđa.

Danas se proizvodnja grožđa u Srbiji pretežno obavlja na porodičnim gazdinstvima, koja najvećim delom imaju vinograde do 50 ari, sa izuzetkom nekoliko velikih vinarija koje poseduju sopstvene vinograde - kaže Dimitrije Ivanović.

Tokom 2015. godine registrovana je proizvodnja od 42 miliona litara vina. Proizvodnja vina registrovana u industriji tokom 2015. godine bila je na nivou od oko 24 miliona litara. Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 gazdinstava, dok je za proizvodnju vina registrovano 289 proizvođača. Njih stotinak ozbiljno radi. Proizvodnja vina traži velika ulaganja, ali država daje dobre podsticaje.

Prema podacima Uprave carine, Srbija godišnje izveze vina u vrednosti oko 20 miliona dolara, dok je uvoz znatno veći i kreće se u vrednosti od oko 40 miliona dolara. Najveći obim trgovine vinom ostvarujemo u okviru regiona CEFTA, pri čemu je i dalje naročito izražen uvoz sa ovog tržišta. Deo trgovine vinom odvija se sa zemljama EU, a znatan deo i sa Ruskom Federacijom.

Posmatrano po zemljama, najveća količina vina uvezena je iz Makedonije, oko 72 odsto, i Crne Gore, 16,5 odsto - dodaje Ivanović. - Najveća količina vina izvezena je na tržište Rusije, oko 36 odsto, i Bosne i Hercegovine, nešto više od 36 odsto. Kina je veliki potencijal, jer tu možemo dosta da izvozimo. Srbija kao zemlja sa dugom vinskom tradicijom i kao zemlja koja teži ulasku u Evropsku uniju usaglasila je zakonsku regulativu koja reguliše geografsko poreklo vina sa EU zahtevima. Naime, najnovijom regulativom uspostavljen je takozvani PDO/PGI sistem geografskog porekla za vina koji je obavezujući za sve proizvođače. U Srbiji su vina klasifikovana na ona bez geografskog porekla i ona sa geografskim poreklom. Kako bi se istaklo bogatstvo različitosti naših vinogradarskih regiona, uvedeno je obeležavanje vina sa geografskim poreklom evidencionim markicama. Trenutno ima oko 200 vina u sistemu oznake geografskog porekla.

U toku je donošenje novog zakona o vinu i pratećih podzakonskih akata u čijoj izradi PKS ima aktivno učešće, a koji će u potpunosti biti usaglašeni sa EU regulativom koju u korak pratimo. Briga u narednom periodu će biti da se poveća konkurentnost domaćih vina na stranim tržištima.

 

CENE U PLUSU

PROSEČNA proizvođačka cena grožđa za jelo u 2015. godini iznosila je 0,58 evra po kilogramu, dok je prosečna proizvođačka cena grožđa za preradu u istoj godini bila na nivou od 0,32 evra po kilogramu. U odnosu na godinu ranije, cena grožđa za jelo niža je za 6,23 odsto, dok je cena grožđa za preradu viša za čak 58,4 odsto, prevashodno zbog odgovarajućeg kvaliteta grožđa iz berbe 2015. godine.

Cene vina u maloprodaji imale su rastući trend, ali od 2014. godine dolazi do stagnacije cena i njihovog blagog pada. Tokom 2015. godine, cena belog vina u maloprodaji iznosila je 1,89 evra po litru, što je nešto niža cena u odnosu na prethodnu godinu, ali je za 3,5 odsto viša od proseka prethodnog petogodišnjeg perioda. Prosečna cena crvenog vina u 2015. godini bila je 2,03 evra po litru, što je za 2,4 odsto viši nivo cene u odnosu na 2014. godinu i 3,5 odsto više od nivoa petogodišnjeg proseka.

Izvor: www.novosti.rs

Svako ko se ovog vikenda našao u Zemun parku, zaustavio se da pogleda šta se to dešava u Mini Mall-u gde je Agrobiznis magazin uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu Agropress, organizovao dvodnevnu i već dobro poznatu manifestaciju Sajam hrane pića VIKEND DOBROG UKUSA: Ova manifestacija promoviše pre svega domaću hranu i tradicionalno privlači veliku pažnju posetilaca. Očekivano, jer smo poznati po dobrom zalogaju, a i ne škodi da se popije koja čaša vina ili rakije. Do sada se na ovim sajmovima predstavilo više od 300 izlagača iz raznih krajeva Srbije.

„Jedva sam čekala ovu manifestaciju, kako bih  kupila najbolji kulen iz Bačkog Petrovca, a i sireve sa raznim ukusima“, rekla nam je Marija,  koja živi u Zemun polju, dodajući da joj je drago što je u sandučetu našla flajer. Ona ističe da je ovakva manifestacija dobra za taj deo grada naročito kada se dešava za vikend nešto tako lepo za ljude iz ovog kraja čula sam da je i veče pre bilo lepo na Zemunsoj pijaca gde je organizovan “Noćni market”.

 

Mada je već počelo leto, i dalje su aktuelni džemovi, med i proizvodi od meda, slatka, poneki  ajvar, a neizostavno su tu bombone, ratluci, sokovi od aronije, zove, jagode.. I ovog puta, karving majstor Dejan Ilić demonstrirao je svoje umeće rezbarenja: napravio je od lubenice prelepu fontanu, koja je privukla pažnju velikog broja posetilaca. On je naime od dve lubenice sačino bazene sa vodom koji su dekorisani karving tehnikom. Da bi ambijent bio lepši dodao je i dekoracije od kupusa i šargarepe od čega je nastao prelepi cvet majstorkih ruku delo. Dejan je rado razgovarao sa posetiocima, a već se dogovorio sa nekim roditeljima da mališanima ulešaju rođendan “voćnim stolom”.

 

Manifestaciju je ulepšalo Kulturno-umetničko društvo IZVOR iz Beograda, i svojim igrama mamili su osmehe na na licu posetilaca. Među klincima koji su se okupili da gledaju nastup svojih drugara videlo se da će bit i novih folkloraša.. KUD Izvor, koji brižljivo čuvana rodnu baštinu Srbije, osnovan je 1998.godine. Poslednjih deset godina, jedini u Srbiji drže besplatne škole folklora. Nastupaju na raznim manifestacijama u zemlji, i u inostranstvu. Trenutno imaju više od 150 članova,i taj broj stalno raste.

 

Ljubitelji slatkiša uživali su u ratlucima, gumenim bombonama i drugim poslasticama. Kako je bilo izloženo više od 20 vrsta ratluka nemogavši da se odluče koji izabrati kupci su najčešće kupovali od svake vrste, ali - kako nam kažu prodavci – najtraženiji su bili oni  koji su upravo njihov specijallitet i specifičnost: sa orasima, brusnicama i kokosom, a veliku pažnju privukao je i ratluk od mente i brusnice. Za 30 dinara dobije se 100 grama ratluka.  Kako i uvek,najmlađe je najviše zainteresovao štand sa bombonama, sa mnogo šarenila i  boja. Oni su želeli sve da probaju i trebalo im je dosta vremena da se odluče šta da odaberu i kupe.

Prema rečima  Antuna Đerke, firma je osnovana 1962.godine. Proizvode gumene i žele bomone raznih oblika, salonske bombone, medena srca, medene ukrase, orasnice, ratluk sa orasima i lešnikom, bombone za dijabetičare i druge vrste slatkiša. „Tajna je u tome što koristimo samo najkvalitetnije sastojke za proizvodnju. To je i najvažnije“, objašnjava Antun. „Recepti su jednostavni za ručnu proizvodnju, a svake godine ubacimo neke nove ukuse.“ Sirupe od zove i jagode pripremljene na tradicionalan način predstavila je Biljana Maksimović iz Brankovine. Za ove tople dane dobro će nam doći. Mališani iz folklora IZVOR sun am rekli da im se najviše dopao sok od jagode ali bombone koje je proizveo čika Antun.

 

 

Na sajmu se predstavlja i preduzeće „Agro Iris“iz Šapca,  osnovano u novembru  2016. godine, ali je već osvojio nekoliko značajnih priznanja. Na 84. Međunarodnom novosadskom sajmu poljoprivrede njihov proizvod suva šljiva je osvojila veliku zlatnu medalju, a čips suva jabuka zlatnu medalju, dok je preduzeće „Agro Iris“ šampion kvaliteta grupe proizvoda za suvu šljivu. Imajući u vidu tradiciju bavljenja voćarskom, odnosno povrtarskom proizvodnjom, u Pocerini i Mačvi, opredelili su se za sušenje voća i povrća u mobilnim sušarama, kako bi njihovi proizvodi preradom dobili dodatnu vrednost. Četiri mobilne sušare na usluzi kooperantima stacionirane su na njihovim gazdinstvima u Tabanoviću, Grušiću, Zablaću i Jelenči. Na ovaj način u projekat su uključena 22 poljoprivrednika.

Galeriju sa fotografijama pogledajte na linku: https://www.facebook.com/pg/agrobiznismagazinsrbija/photos/?ref=page_internal 

Video prilog je na ovom linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/ 

 

 

Agrobiznis magazin, u saradnji sa tržnim centrom ZEMUN PARK, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu “AGROPRESS”, organizuje 17. i 18. juna Sajam hrane i pića. Radno vreme sajma je od 12h do 20h. Na sajmu će učestvovati izlagači iz različitih delova Srbije, sa svojim proizvodima.

Na prethodnim manifestacijama, naši izlagači su uspešno predstavili svoje proizvode a bilo je i degustiranja različitih vrsta meda, raznovrsnih zimnica, slatkiša, veoma kvalitetnih vina i rakija.

U subotu u 17h KUD "Izvor" iz Beograda igrom će ulepšati ovaj događaj. 

Dođite da se družimo!

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31