Ceremonijom sečenja slavskog kolača i simboličnim orezivanjem čokota vinove loze, uz zalivanje crnim vinom, vinari i vinogradari u Jagodini, Pomoravlju, Resavi i Levču obeležavaju vinogradarsku slavu Svetog mučenika Trifuna.

Ceremoniju predvode mesni sveštenici, a zbog niske temperature i pandemije virusa korone, mnogo je manje gostiju nego prošlih godina.

U pojedinm vinogradima ceremoniji prisustvuju tri generacije, deda, sinovi i unuci, članovi Viteškog reda Pomoravskog okruga.U Levču, opština Rekovac, povodom Sv. Trifuna, održan je tradicinolani Peti sabor vinara i vinogradara, na kome je svoja vina na ocenu stručne komisije dalo 77 malih i srednjih vinarija Srbije.

Rekovac, nerazvijena opština u Srbiji, i Levač, spadaju u rejon „Tri Morave”, idealno su područje za uzgoj vinove loze, koja se ovde, prema pisanim dokumentima uzgajala pre pet vekova, a prema predanju vino se svake godine, posle berbe, nosilo knezu Lazaru u Kruševac na probu.

U opštini Rekovac danas uspešno radi pet vinarija, koje sa individualnim vinogradarima, imaju više od 1.000 hektara pod vinovom lozom, od kojih su polovina mladi vinogradi i sve je više autohtonih sorti.Na svečanostima, iako su ceremonijalnog karaktera, vinari su dosta pričali o Programu razvoja vinarstva i vinogradarstva za period 2021 - 2031, strateškom razvoju i jednom od osnovnih ciljeva države u ovom sektoru u narednom periodu, ocenivši ga „veoma dobrim”, za gajenje vinove loze.

Program omogućuje povećanje površina pod vinogradima, manje usitnjenosti, povećanje udela domaćih vina na domaćem tržištu, rast izvoza u zemlje Evropske unije, razvoj vinskog i ruralnog turizma, uzgoj autohtonih sorti grožđa, smanjenje uvoza vina, pre svega jeftinih, ocenili su danas za Tanjug vinari Jagodine.Vinari Pomoravlja tvrde da je „Srbija preplavljena uvoznim vinima, pre svega jeftinim iz Severene Makedonije, ali i vinima iz Hrvatske i Slovenije, koja su na našem tržištu oko 60 odsto, dok naših vina nema na tržištu tih zemalja”.

Srbija ima dobro podneblje, zemljište, stručnjaka i može se nositi sa najboljima u svetu, tvrde oni i ističu da su „zadovoljni podsticajima države u ovoj oblasti”.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/472951/Vinari-i-vinogradari-Pomoravlja-obelezavaju-Svetog-Trifuna

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić čestitao je praznik Svetog Trifuna svim vinarima i vinogradarima Srbije.
Predsednik je istakao da je, kao ljubitelj vina ponosan na srpske vinare i njihove rezultate.

- Svim vinarima i vinogradarima Srbije čestitam praznik - Dan Sv. Trifuna i želim im rodnu i dobru godinu. Kao ljubitelj vina, ponosan sam na srpske vinare i njihove rezultate u poslednjih 10 godina. Po kvalitetu vina nadmašili smo mnoge regionalne sile, a nadam se i verujem da će potrošači u Srbiji još veću pažnju i poverenje u budućnosti poklanjati domaćim vinima. Živeli!

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/politika/964948/predsednik-srbije-cestitao-praznik-ponosan-sam-srpske-vinare-srecan-sveti-trifun-foto

Na „Ukusfestu” gurmani su mogli da probaju i dimljenu kobasicu spremljenu po receptu rimskih legionara iz 2. veka, mocarelu obogaćenu limunom i rolnicama od suvog voća, koje po posebnoj recepturi prave ruske snajke

Od cveta pomorandže pravi se med na Svetoj Gori. U nizu prirodnih i lekovitih proizvoda koji su predstavljeni na „Ukusfestu” u Tržnom centru „Stadion”, baš za ovim medom bila je najveća potražnja posetilaca. Iz manastirskih pčelinjaka stigla je i matična mleč, a iz njihovih maslinjaka i hladnoceđeno ulje.

Za one koji vole jaču hranu, domaćini su pripremili pečenicu, slaninu i čvarke, objašnjavajući da u zimskom periodu ovi zalogaji dobro idu sa čenom belog luka jer jačaju imunitet.

Organizatorka manifestacije Kristina Trumanović predlagala je gurmanima da probaju dimljenu kobasicu spremljenu po receptu rimskih legionara iz 2. veka, ali i kobasicu sa krupno seckanim bademima i mediteranskim začinima. Ona je istakla da se prvi put na ovoj gastronomskoj smotri izlaže mocarela obogaćena limunom i belim biberom, ali i medovača sa dodatkom nane.Šumadinci su se pohvalili vinima, a Sremice štrudlama i sitnim kolačima.

U odbrani od virusa, i za opšte zdravlje organizma, poželjno je, kažu stručnjaci za ishranu, u jelovnik uvrstiti sokove od voća i povrća, kompote, džemove i slatko bez šećera ili uz minimalnu količinu zaslađivača. Rajka Mihailović, majka četvoro dece iz Kosjerića, za sokove kojima, tvrdi, nema mane, koristi cveklu, jabuku, borovnicu, dunju, aroniju...

Sladokusci nisu odoleli rolnicama od suvog voća, koje po posebnoj recepturi prave Ruskinje Ženja Kajzer i Tanja Orlova. Ove srpske snaje iz Velike Moštanice, kažu da je posao spor i traži strpljenje. Koriste tehnologiju toplog vazduha, uz pomoć koje se zadržava do 90 odsto svojstava svežeg voća, što znači da ono ne gubi ukus, boju i vlakna. U njihovoj sušari su višnja, malina, kupina, bundeva, kruška, kajsija... Najveći izazov je, otkrivaju Ruskinje, sušiti grožđe jer u njemu ima dosta vode.Na štandovima je kao u špajzu vrednih domaćica bilo i ajvara, paprika punjenih sirom, kiflica, likera, ali i krema i melema. Neki su dolazili po kulinarski savet, a mnogi su napunili ceger i izabrali nešto za sebe ili poklon kojim će obradovati druge.

Majstori slatkih i slanih đakonija tvrdili su da kuvanje ne bi trebalo da uplaši one koji žele da se late varjače. Prema njihovim rečima, glavna mirođija u svakom jelu je – dobra volja i želja da taj posao uspe. Sugrađani će imati priliku i danas od devet do 20 časova da se sretnu sa domaćim proizvođačima.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/472441/Med-od-cveta-pomorandze-i-ulje-sa-Svete-Gore

Srbija je poznata po rodnim vinogorjima i kvalitetnom vinu koje osvaja svetska i evropska tržišta. Međutim, novi favorit stiže iz srca Srbije, jer tamo gde rađa crveno zlato vešti proizvođači uzgajaju i žutu sortu maline, od čega kasnije prave jedinstveno žuto vino.

Radovanovići iz sela Radaljevo kod Ivanjice jedni su od retkih čiji malinjaci se u jeku sezone ne crvene već žute, oni su odlučili da zaokruže proces proizvodnje i nisu se pokajali.

- Ljudi su bili skeptični kada je u pitanju ova sorta, malo ljudi je znalo da žuta malina uopšte postoji. Odlična je zbog svog sastava u sebi, ima dobar odnos šećera i kiselina što je ključno za proivodnju vina. Kada se završi taj ceo proces pravljenja, potrebno je oko godinu dana da se ona vino izbistri i da se oseti pun sjaj žute maline. Taj nivo aroma i ukusa može da stane rame uz rame sa svetskim vinima - rekao je za RINU tehnolog Lazar Simončević.

Radovanovići pored proizvodnje ovog neobičnog pića nisu na tome stali, već prerađivanjem drugih jagodičastih sorti na najsavremeniji način, ono što se nekada stavljalo u tegle danas završava u bocama.

- Od svakog voća može da se napravi dobra rakija, ne samo od šljiva i kajsija. Uspeli smo sa savremenim dvokratnim destilatorom da napravimo rakije od maline i jagode, tako da neće ovo srpsko voće završavati u džemovima već u novom brendu. Ne postoje bolji šećeri u prirodi od voćnih šećera, time smo pokušali da to dokažemo na malo drugačiji način, da dobijemo rakije od jagodičastog voća, u tome smo i uspeli, ono što nam je ostalo da iznađemo tržište. Trenutno je u destilatoru šumska jagoda koja je završila svoju fermentaciju od 21 dana, uz sve primese i enzime koji se dodaju koje su joj potrebni, završena je destilacija kroz jedan potpuno zatvoren krug i aromatizer, merenje procenta alkohola ona se puni u burad i nosi u podrume na čuvanje - kazao je Simončević.

Žuta malina je remotantna sorta maline, srednje krupnih plodova i u nižim predelima Srbije na branje stiže oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Plodovi su pogodni za prodaju u svežem stanju na domaćem tržištu i može se koristiti za zamrzavanje. Ono što je čini različitom od ostalih sorti maline jeste nešto viša cena, a manji troškovi proizvodnje. Berba ove sorte traje dva do tri meseca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3165790/srbija-dobija-novi-brend-jedinstven-na-trzistu-u-ivanjickom-selu-proizvodi-se

Pred nama je još jedna veoma neizvesna godina tokom koje će vinari, trgovci vinom i ugostitelji širom sveta biti prinuđeni da posegnu za najdubljim zalihama kreativnosti i izdržljivosti. Neki od trendova koji će obeležiti ovu godinu direktna su posledica aktuelne krize, a neki su, kao uspon roze proseka, samo nastavak širih višegodišnjih moda i tendencija. Magazin Bloomberg predstavio je trendove koji će obeležiti godinu 2021., a Vino i fino prenosi pet najvažnijih.


Roze proseko

Roze vina i dalje su u modi: pandemija nije zaustavila trend rasta prodaje ovih vina nežne boje i ukusa. Internet prodavac Wineaccess.com prodao je tokom 2020, navodi Bloomberg, sedam puta više boca rozea nego 2019. Glavni adut ove godine biće roze proseko, koji je uspešno lansiran u novembru. Samo u SAD ove godine piće se više od 100 etiketa roze proseka, kategorije koja prošle godine u ovo vreme nije ni postojala.


Onlajn prodaja

Prošle godine svedočili smo bumu onlajn prodaje vina, u inostranstvu i u našoj zemlji. Vino se kod nas prodavalo na najraznovrsnije načine, od biranja etiketa u dobro sređenim prodavnicama do jednostavnog poručivanja direktno od vinarija, uz pomoć Facebook poruka. Trend jačanja onlajn prodaje nastaviće se i u ovoj godini, a nove internet prodavnice, kao što je Pix.wine koja počinje sa radom u aprilu, doneće veliki izbor opcija za zahtevne kupce, od integracije sa velikim kritičarskim sajtovima do pomoći u traganju za retkim bocama.


Portugal - zemlja u fokusu

Prodaja portugalskih vina dramatično je porasla tokom 2020. Kupci širom sveta otkrili su prednosti portugalskih vina koja imaju vrlo razboritu cenu, odličan su izbor za uparivanje sa hranom i iza sebe imaju jaku teroarsku priču. Vina iz doline Duro su, naravno, u centru pažnje, ali i regija Alentežo u sve većoj meri privlači pažnju vinoljubaca svojim svežim, aromatičnim belim vinima i sočnim, jakim crvenim kupažama.


Virtuelne degustacije

Sistem je jednostavan: vino vam stigne na kućni prag, i potom se ono proba tokom vođene degustacije na onlajn konferenciji. Ovaj model je tokom 2020. postigao takav uspeh da će izvesno ostati sa nama i kada istekne ovaj izvanredno težak period. Jedan od neočekivanih pravaca onlajn degustacija jeste i trenutna moda da imućne korporacije poklanjaju svojim zaposlenima pakete vina uz priliku da ih isprobaju uz virtuelno prisustvo uglednih vinskih stručnjaka. Ovakav poklon jeftiniji je od "tim bildinga" u vinarijama, a jednako je sofisticiran.


Održivost - nova vinska matra

Reč "održivost" je, navodi Bloomberg, donedavno bila prazan PR termin. Danas ovaj pojam počinje da označava ozbiljnu posvećenost ekološki čistom vinarstvu, "zelenom" dizajnu vinarija i drugim aspektima koji omogućavaju vinarijama da funkcionišu u sadejstvu sa prirodom. Ova reč, uz to, sada i označava brigu o radnicima, insistiranje na rasnoj ravnopravnosti i, uopšte, društvenu odgovornost u radu, koja je izuzetno bitna mladoj generaciji vinopija. Njima više nije dovoljno da vinio bude kvalitetno i da iza sebe ima zanimljivu istoriju - ono mora biti proizvedeno u skladu sa visokim etičkim načelima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3138341/pet-vinskih-trendova-koji-ce-obeleziti-2021-godinu

Za rešavanje velikog broja problema u vinogradarstvu država je procenila da je potrebno 10 godina, a nakon toga očekuje se da će se površine pod grožđem utrostručiti u odnosu na sadašnje, koje su samo 6.700 hektara. Pored toga, preduslov za veću proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda, čija je površina sada samo 28 ari.

Vlada Srbije nedavno je usvojila i Strategiju razvoja vinogradarstva i vinarstva u narednih deset godina, kojom je predviđeno da se za mere podsticaja iz republičkog budžeta i IPARD fondova izdvoji blizu 500 miliona evra, kako bi se unapredila proizvodnja i na svetskom tržištu napravio prepoznatljiv brend.

Da bi se do toga došlo potrebno je vreme ali i novac kako bi se uočeni nedostaci iz Analize postojećeg stanja, koju je uradilo Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Udruženjem vinogradara vinara Srbije, otklonili. A tih nedostataka je mnogo a da bi se otklonili Srbija će iz budžeta izdvojiti 215 miliona evra a pomoć od 285 miliona evra pružiće EU preko IPARD fondova.Taj novac uložiće se u povećanje površine za uzgoj vinove loze, koje su nesrazmerno male u poređenju sa izuzetno povoljnim agroekološkim i geomorfološkim karakteristikama za razvoj vinogradarstva, školovanje kadrova ali zaštitu srpskog tržišta od nekontrolisanog uvoza grožđa i vina. Pored toga, pet miliona evra na godišnjem nivou, biće usmereno i na marketinšku prezentaciju domaćih vina, koja je do sada bila neadekvatna zbog čega su izuzetno kvalitetna srpska vina ostajala neprepoznatljiva na mapi vinopija u svetu.

Realizacijom ovih ali i drugih mera prevazišla bi se siva slika u ovoj oblasti koja je evidentirana u Analizi postojećeg stanja.

- Na godišnjem nivou od 2014. godine proizvodnja vina se smanjuje za tri posto. Srbija je 2018. godine proizvela 291.000 hektolitar vina što je od 1,3 do čak 9 i po puta manje nego što je u zemljama regiona. Prisutan je i nekontrolisan uvoz vina koja na srpskom tržištu imaju udela blizu 60 posto i neadekvatan marketing za domaća vina zbog čegadomaća vina nisu prepoznata na širem evropskom tržištu. Ta neprepoznatljivost se odražava i na cenu koja na svetskom tržištu niska i u proseku iznosi 1,59 evra po litru. Primera radi, prosečna izvozna cena crnogorskih vina je 2,35 evra a hrvatskih čak 3,03 evra- stoji u Analizi stanja.Vinari kažu da su zadovoljni što je usvojena Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva jer će se ovim dokumentom značajno otkloniti nedostaci u ovoj oblasti.

- Strategija je vrlo obiman dokument koji se kroz osamnaest “poluga” dotiče svake sfere vinskog života, od povećavanja površina pod vinovom lozom, ukrupnjavanja vinograda, komasacije, unapređenja školstva u kome su uočeni mnogi nedostaci, marketinškog nastupa, isticanja geografskog porekla. Ima još mnogo posla, ali u novu godinu ulazimo rasterećeniji. Usvajanje strategije u ovoj godini omogućava planiranje aktivnosti i budžeta za 2021. - navodi Marko Malićanin predsednik Saveza vinogradara i vinara Srbije.

On dodaje da će rezultati biti vidljivi u narednih nekoliko godina.

- Rezultat implementacije ove strategije treba da bude povećanje kvaliteta vina, povećanje potrošnje, edukacija potrošača, suzbijanje sive ekonomije, postavljanje zdrave osnove za stvaranje našeg kvalitetnog sadnog materijala, i uopšte pretvaranje vinarstva u ozbiljnu, veliku privrednu granu. Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara - kaže Malićanin.I Ljubinka O Konor, vinogradarka iz Rajca ima sličan stav.

- Zaštita domaćeg tržišta mora da bude još uređenija jer 60 odsto konzumacije vina u Srbiji su strana. Država jeste preduzela mere za regulisanje uvoza od 2021. godine, ali poželjno je da one budu i oštrije i da se po ugledu na francusku i druge države, prodaja domaćih vina konsekventno podržava -kaže O Konor.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/litar-vina-iz-srbije-u-svetu-kosta-manje-od-2-evra-a-iz-hrvatske-vise-od-3-svake/9b9pg6m

Pogodna umereno kontinentalna klima pravilnih temperaturnih kolebanja i specifična konfiguracija terena uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza. Tradicija uzgoja vinove loze prenosila se s kolena na koleno pa gotovo da nema domaćinstva gde nema bar jedan čokot vinove loze. S toga ne čudi što u oplenačkom kraju važi poslovica “Ko hoće da radi, vinograd neka sadi”.

„Za vinogradare nema odmora, u vinogradu ili u podrumu radi se skoro cele godine. Pre par dana je završena prerada, nastavlja se intenzivan posao u podrumu. Za mesec dana krećemo u rezidbu, zatim nakon toga ide sledeća operacija to je izvlačenje loze koja je ujedno i najteža operacija jer zahteva veliko fizičko angažovanje. Kada smo to završili, kreće vegetacija, pa se obavlja proreda loze koja je najvažnija, nakon nje se radi defolijacija, odnosno skidanje lista u zoni grožđa. Potom pred berbu ponovo proreda grožđa ukoliko je potrebno da bi došli na neki prinos od oko kilogram grožđa po čokotu, što zadovoljava naše potrebe i kvalitet“, kaže za TopPres, Nemanja Arsenijević, vinogradar iz Vinče.Arsenijević ističe da su u ovoj sezoni ostvarili prinose od 800 do 900 grama po čokotu. NJegovi zasadi su na nadmorskoj visini od oko 330 metara, što je prosek za ovaj kraj.

„Svi naši vinogradi se nalaze na različitim lokacijama i na različitim tipovima zemljišta tako da dobijamo grožđe koje u sebi sadrži dosta različitih aroma“, kaže ovaj vinogradar.Vinogradarska proizvodnja može doneti berićet, godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

„Ovo je posao u kome je obrt novca jako spor, prvo se čeka grožđe da stigne na rod pa potom vino, pa naplata. Vinsko tržište u Srbiji je još uvek nedovoljno razvijeno, potrošnja vina po glavi stanovnika je niska. Imamo odličan kvalitet, sve više vinarija se otvara i sve rade na kvalitetu tako da je ovo posao za naredne generacije koje će osetiti ekonomsku korist od našeg rada“, mišljenja je Arsenijević.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/573221/ko-hoce-da-radi-vinograd-neka-sadi-za-vinogradare-nema-odmora-u-vinariji-ili-vinogradu-uvek-ima-posla/

Kao što vino postaje sve bolje kako godine prolaze, tako se, izgleda, poboljšava i naša sposobnost da izdvojimo suptilnosti njegovog mirisa i ukusa. Rezultati novog istraživanja upućuju na to da promene u sastavu naše pljuvačke pojačavaju našu percepciju dima i ljutkastih aroma u crnom vinu.

Zaključci do kojih su, nakon novog istraživanja, došli stručnjaci, mogli bi dovesti do proizvodnje vina koja su više prilagođena određenim grupama potrošača, piše britanski Gardijan, a prenosi RTS.- Mogli bismo proizvodnju vina učiniti raznovrsnijom da bismo napravili ugodnija vina zasnovana na fiziologiji potrošača - rekla je Marija Anheles del Pozo Bajon iz Instituta za prehrambene nauke i istraživanje pri Španskom savetu za istraživanje u Madridu, koja je bila na čelu istraživanja.

Iako ljudi mogu naučiti da cene suptilne mirise i ukuse vina, percepcija njih takođe je u direktnoj vezi sa sećanjima i iskustvom.

- Ako nam je dobro poznat miris koji u našem umu ima emocionalnu vezu, prepoznaćemo ga bez obzira na fizičke uslove - istakla je Federika Zangirela, potpredsednica britanske asocijacije somelijera, koja nije bila uključena u istraživanje.

Našu percepciju vina takođe oblikuju fiziološki faktori poput oblika usta ili sastava naše pljuvačke koja transportuje i rastvara aromatična jedinjenja u vinu, ali i transformišući neka od njih delovanjem enzima koje sadrži.Prethodne studije sugerisale su da kako starimo pljuvačke je sve manje, a time i gušća. Da bi bolje razumeli kako se takve promene mogu odraziti na čovekovu percepciju vina, Bajonova i njene kolege okupile su 11 ljudi starosti između 18 i 35 godina i 11 starijih od 55 godina i obučavali ih kako da prepoznaju i ocenjuju intenzitet aroma u vinu.

Takođe, istraživači su uzeli uzorke pljuvačke učesnika istraživanja i procenili koliko se pljuvačke kod kog ispitanika stvara, a ispitana je i njena pe-ha vrednost, sadržaj proteina i aktivnost različitih enzima.

Dobrovoljci su potom testirani na sposobnost opažanja dima i aroma bibera i drugih ljutkastih ukusa u crnom vinu.

Manje pljuvačke, više mirisnih molekula vina
Stariji učesnici istraživanja bili su osetljiviji na ove arome i ocenjivali su ih intenzivnije i duže vreme u poređenju sa mlađim ispitanicima. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Food Quality and Preference.

Nalazi se uklapaju u Zangirelino iskustvo profesionalnog degustatora vina.

- Međutim, nije samo starosna dob ta koja može uticati na percepciju određenih aroma, već i sadržaj poslednjeg obroka degustatora, to jest ako imaju prazan stomak ili jedu ugljene hidrate, proteine, kiselu ili slanu hranu -objasnila je Federika Zangirela.

Kada je reč o odnosu pljuvačke starijih ljudi i unapređene sposobnosti otkrivanja dima i paprenih ukusa, Bajonova je objasnila da količina pljuvačke može uticati na razblaživanje aromatičnih jedinjenja.

To znači da kada je manje pljuvačke, veći je broj mirisnih molekula koji dolaze u kontakt sa receptorima mirisa u nosu.

Različite proporcije enzima u pljuvački mogu takođe uticati na varijacije metaboličkih procesa tih molekula. Čak se može desiti da molekuli budu "zarobljeni", čime se produžava vreme tokom kojeg ih ljudi opažaju.

- Da bi se utvrdilo da li starije osobe takođe bolje primećuju i druge arome vina potrebna su dodatna istraživanja -naglasila je Bajonova.Njen tim ispituje i to kako hrana koju jedemo može da izmeni našu pljuvačku, a time i našu percepciju vina.

Takođe, treba imati u vidu da vino koje se predugo drži u podrumu može da propadne, tako može i naša sklonost ka uživanju u ovom napitku.

Rezultati drugog istraživanja pokazali su da čulo mirisa slabi kako se primičemo desetoj deceniji života.

Ako ste na pragu tog doba, ako želite da uživate u njima, pravo je vreme da počnete da koristite vina koja čuvate za specijalne prilike.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/zasto-je-vino-ukusnije-kad-je-starije-i-kad-smo-mi-stariji/jrth800

Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji postaju sve značajnije privredne grane.To je prepoznala i država koja kroz subvencije podstiče njihov razvoj. Nedavno je Vlada Srbije usvojila i Strategiju razvoja tog sektora u narednih deset godina.Strategija predviđa da se u narednoj deceniji površina pod vinogradima i količina proizvedenog vina utrostruči.Preduslov za intenzivniju proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda koji su danas u proseku površine od svega 28 ari.

Srbija ima dobre agroekološke i geomorfološke karakteristike za razvoj vinarstva.

"Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara", kaže Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Stručnjaci u oblasti vinarstava i vinogradarstva se školuluju na beogradskom, niškom i novosadskom univerzitetu, ali su svi oni uskostručno obrazovani.

Strategija predviđa školovanje kadrova koji će se vinom baviti od vinograda do polica vinarija i supermarketa širom sveta.

U proizvodnji vina marketing je presudno važan i u njega će se svake godine ulagati pet miliona evra.

Vinarstvo snažno podstiče i turistički razvoj jer taj vid turizma poslednjih godina doživljava ekspanziju.

"Kroz ovu strategiju ćemo i zadržati mlade ljude, edukovane, da im stvorimo uslove da mogu da nastave da žive i da rade, da se ovde razvijaju i kroz taj razvoj školstva smo želeli da na svakom području mladi ljudi dobiju šansu i naravno da ćemo u tome uspeti", ističe Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije.

U Srbiji danas postoji nekoliko desetina vinarija koje prozvodne odlična vina.

Vlasnici najpoznatijih beogradskih restorana kažu da kada je vino u pitanju, naši ljudi najradije biraju domaće.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4196010/vino-vinogradarstvo-srbija-strategija-razvoj.html

Unija poslodavaca Srbije saopštila je danas da je zadovoljna odlukom Vlade Srbije kojom su raspoređene kvote za uvoz vina iz Evropske unije po preferencijalnim stopama za 2021. godine, jer se njome uvodi red na tržšite i omogućava ravnopravna konkurencija.
Ovom odlukom Vlade je ograničena količina vina koju može da uveze jedan uvoznik, a što je bilo predmet osporavanja u prethodnom periodu.Kvote za uvoz vina određene su prema kvartalima, i u prva tri kvartala 2021. pojedinačni uvoznik može da uveze maksimalno 15 posto ukupne kvartalne kvote.

Od ove odluke izuzet je poslednji kvartal. Izuzetno ako jedan uvoznik u prethodnom tromesečju nije dostigao 15 procenata kvartalne kvote, ta količina se dodaje na maksimalnih 15 posto u narednom kvartalu.

„Zadovoljni smo što je Vlada Srbije prihvatila inicijativu Unije poslodavca i donela ovakvu odluku. Njome se uvodi red na našem tržištu vina i omogućava ravnopravna konkurencija svim učesnicima u poslovima uvoza, bez obzira na njihovu veličinu“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor UPS-a.

Ukupna kvota za uvoz vina iz EU u 2021. godini iznosi 2,5 miliona litara i podeljena je na četiri jednake kvartalne kvote od po 625.000 litara, precizira se u saopštenju UPS-a.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ogranicen-maksimalan-uvoz-vina-po-jednom-uvozniku_1189723.html

Vlada Republike Srbije usvojila je pre nekoliko dana dugoročnu strategiju razvoja vinskog sektora, koja do detalja pokriva razvoj našeg vinarstva i vinogradarstva do 2030. godine!

Ideja o stvaranju strategije rodila se u saradnji resornih ministarstava poljoprivrede i finansija sa Savezom vinara i vinogradara Srbije (SVVS), a za posao pisanja strategije angažovana je internacionalna konsultantska agencija Horwath HTL, sa velikim iskustvom u izradi strategija za promociju vinskih regija.

Vest o tome da je dokument prihvaćen i da je sve spremno za početak realizacije objavio je Savez vinara i vinogradara Srbije.

- Posle više od godinu dana napornog rada na izradi Strategije, Savez sa ponosom objavljuje da je Vlada Republike Srbije na današnjem redovnom zasedanju usvojila desetogodišnji program razvoj vinarstva i vinogradarstva, čime su postavljeni jaki temelji i otvoren širok put za razvoj našeg sektora - objavio je SVVS.

Marko Malićanin, predsednik Saveza, kaže za Vino & Fino da je značaj usvojene strategije nemerljiv, jer ona pokriva i unapređuje sve aspekte vinskog i vinogradarskog sektora:

- Radili smo duže od godinu dana na ovome, ali je zbog korone sve bilo stalo na neko vreme. No, od marta smo imali niz radnih sastanaka sa predstavnicima Vlade Srbije kao i agencije Horwath HTL. Konkretno, strategija je vrlo obiman dokument koji se kroz osamnaest "poluga" dotiče svake sfere vinskog života, od povećavanja površina pod vinovom lozom, ukrupnjavanja vinograda, komasacije, unapređenja školstva u kome su uočeni mnogi nedostaci, marketinškog nastupa, isticanja geografskog porekla... Ima još mnogo posla, ali u novu godinu ulazimo rasterećeniji. Usvajanje strategije u ovoj godini omogućava planiranje aktivnosti i budžeta za 2021. - govori Marko Malićanin i dodaje:

- Rezultat implementacije ove strategije treba da bude povećanje kvaliteta vina, povećanje potrošnje, edukacija potrošača, suzbijanje sive ekonomije, postavljanje zdrave osnove za stvaranje našeg kvalitetnog sadnog materijala, i uopšte pretvaranje vinarstva u ozbiljnu, veliku privrednu granu - kaže Malićanin.

Izvor:http://www.vinoifino.rs/novosti/novost_usvojena_strategija_za_razvoj_srpskog_vinarstva_vinski_magazin_vino_i_fino_1450

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28