Na Opštem sudu Evropske unije u Luksemburgu početkom idućeg meseca kreće rasprava o tužbi Slovenije protiv Evropske komisije.Kako pišu mediji u Ljubljani, reč je u slučaju istarskog vina teran, objavili su slovenački mediji.

Prva rasprava o slovenačskoj tužbi protiv Komisije u slučaju teran predviđena je za 3. decembar, objavilo je ljubljansko "Delo", a kao zanimljivost list navodi da bi sud 11. decembra trebalo da odluči je li nadležan za slovenačku tužbu protiv Hrvatske u slučaju arbitraže o granici.Svoje vino, koje se proizvodi na slovenačkom Krasu, Slovenija je patentirala pri Evropskoj komisiji kao "teran" odmah nakon ulaska u EU 2004. te je kasnije uložila prigovor na pokušaj Hrvatske kao nove članice da registruje tradicionalno vino iz hrvatske Istre, poznato pod istim nazivom.

U "vinskom sporu" koji se razvio između dve članice EU i susednih zemalja posredovali su Evropska komisija i poverenik za poljoprivredu Fil Hogan koji he u novoj Komisiji preuzeti mesto komesara za trgovinu.

Delegiranom uredbom iz 2017. Hrvatska je od Komisije dobila pravo da se istarsko vino s oznakom porekla "Hrvatska, Istra" može prodavati i s dodatkom "teran" na nalepnici, ako je ta oznaka istaknuta nešto manjim slovima.

Slovenija nije zadovoljna takvim rešenjem spora pa je na insistiranje svog tadašnjeg ministra za poljoprivredu Dejana Židana, koji je sada predsednik parlamenta, Evropsku komisiju tužila sudu, smatrajući "popuštanje" hrvatskoj strani pristrasnim postupkom Evropske komisije, zatraživši da se delegirana uredba o priznavanju prava istarskog terana povuče.

Slovenija u tužbi tvrdi da je Komisija svojim postupkom "prekršila temeljna načela evropskog acquisa i poverenja u pravo, načelo zaštite stečenih prava, legitimnih očekivanja te načela srazmernosti", prenose slovenački mediji.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=09&nav_id=1614987

Kvalitetna srpska vina, mlečni proizvodi, kao i organski proizvodi od aronije i tartufa predstavljeni su na nacionalnalnom štandu Srbije na Drugom kineskom međunarodnom sajmu izvoza EKSPO u Šangaju. Domaće privrednike obišli su predsednica Vlade Ana Brnabić, u društvu ambasadorke NR Kine u Srbiji Čen Bo.

Na ovogodišnjoj manifestaciji deset kompanija iz Srbije predstavlja se kupcima iz Kine i celog sveta. Na našem štandu ima najviše prehrambenih firmi, koje nastupaju pod sloganom "Arome čiste prirode".

Na ovoj sajamskoj smotri 3.000 kompanija izlaže svoju ponudu na 400.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.

Naš izlagački prostor su to posetili i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

- Srbija može da ponudi kineskom tržištu kvalitetne proizvode, ali je osnovni problem kontinuitet u isporukama robe, zbog čega je potrebno da se obezbede velike količine - predočio je Ljajić.

On je ukazao na to da se zbog toga mora ići na specifične vrste kvalitetnih proizvoda, koji nemaju konkurenciju na globalnom tržištu ili je pak ona manja.

- Ovde smo videli neke od tih proizvoda koji imaju mogućnosti da se prodaju na ovom tržištu i siguran sam da ćemo iz godine u godinu povećavati i asortiman robe, ali i njihovu količinu, pa i kontinuitet - rekao je Ljajić.

Ljajić je poručio da Srbija mora da bude prepoznatljiva po nekom od proizvoda, i da zato moramo da se koncentrišemo na nekoliko njih i da rebrendiramo proizvode koje izvozimo, što će nam otvoriti vrata i za svu drugu robu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2684842/srpska-vina-mlecni-proizvodi-i-organski-proizvodi-od-aronije-i-tartufa-stigli

Za malo stvari u životu postoji garancija, a pogotovo za uspeh u preduzetništvu i rod grožđa. Svaka branša u kojoj zavisite od sunca i vremena je neizvesna a vinarstvo je jedna od njih.

Ali, kada imate viziju i potrebna znanja, ništa nije nemoguće i uspeh dolazi kao logičan sled uloženog truda. Upravo je to priča o vinariji Aleksić.

Od samog početka, od osnivanja 2006. godine do današnjeg dana ova vinarija je uspela da održi svoj renome.

Zahvaljujući porodičnim vrednostima, u kojima su uvek nalazile motivaciju, tri sestre Aleksić – Dragana, Maja i Marija - već deceniju i po uspešno vode vinariju i dokazuju da je moguće kreirati vrhunske rezultate kao žena u tradicionalnom pozivu kao što je proizvodnja vina.

Temelji vinarije su ekspertiza i stučnost na najvišem nivou. Enolog Jelena Živanović zajedno sa sestrama konstantno radi na usavršavanju proizvoda, čemu su dokaz 74 medalje za kvalitet.

Portfolio vinarije sa 14 etiketa stalno teži ka novinama, pa je poslednja etiketa, penušavac Žuti cvet, sortnog sastava 100% tamjanika, prava inovacija na domaćem tržistu.

Proizvodnja od 500 hiljada litara godišnje, savremena oprema i poštovanje zlatnih standarda u procesu proizvodnje, rezultiraju svake godine rastom tržišne pozcije vinarije.

Sestre svake godine unapređuju koncept u kreiranju premium proizvoda, stalnim usavršavanjem u oblasti enologije i ulaganjem u proizvodnju.Trenutno najveći projekat koji predstavlja veliki korak za vinariju, kao i za osnaživanje juga Srbije jeste podizanje zasada i stvaranje sirovinske baze.

Vranjsko vinogorje spada u Vrtogoski vinogradarski rejon, koji je pod uticajem umereno kontinentalne klime, sa čak 270 sunčanih dana godišnje, svežim noćima i malo padavina, i kao takav je idealan za sazrevanje vinove loze.

Od parcele 70 ha, pod zasadom vinarija Aleksić ima 20 ha, gde su ove godine zasađene internacionalne, a sledeće godine su u planu autohtone sorte. Oživljavanje juga Srbije u smislu poslovnog mapiranja zemlje ovim poduhvatom dobija na značaju.

Zbog specifičnog mikroklimata, teroar vinarije Aleksić je zemljište koje se većinski sastoji od smonice, i tlo je na kojem se već 70 godina u kontinuitetu uzgaja vinova loza. Jedinstvenost ovog podneblja se kasnije reflektuje u vinima i daje im karakterističnost.

Krajnji cilj je da se jedinstvenim načinom sadnje, i ugradnjom sistema za navodnavanje kap po kap dođe do sirovine najvišeg kvaliteta.

Pored velikog broja medalja za kvalitet, vinarija je nosilac nagrade za najboljeg nacionalnog proizvođača od strane AWC iz Beča, kao i nagrade Žena zmaj za preduzetnički poduhvat.

Aleksić vina daruju ono što može da iznedri samo jug Srbije.

Mnoštvo sunčanih dana i posvećenost gajenju vinove loze, vino koje odležava u podrumu sa optimalnim uslovima, darujući mu na svakom koraku ljubav i pažnju - odvaja ova vina od konkurencije.

To su ta jedinstvena vina. Vina, ženskih ruku delo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2665238/jedinstvena-vina-zenskih-ruku-delo-vredne-preduzetnice-vinarije-aleksic-ozivljavaju-jug-srbije

Dušan Janjić, leskovački vinogradar, sa svojom vinovom lozom u ataru sela Živkovo i Rekovac, menja trend koji postoji već nekoliko godina,da se vinogradi ne obrađuju i napuštaju već postojeći zasadi.

Janjić je zadovoljan ovogodišnjim rodom, a i procene stručnjaka iz PSSS Leskovac su pozitivne.

“Ova godina je jedna od boljih u poslednjih deset, pogotovo je to sad izraženo pošto od 2013. i delimično 2017. sve ostale godine su bile kišne i nepovoljne za nas vinogradare”, kaže za Jugmediu Dušan Janjić, vlasnik vinograda i vinarije “Stara priča”.“U našim zasadima imamo trenutno aktuelne internacionalne sorte:”Sovinjon beli”,”Šardone”,”Crni Burgundac”,”Merlo”, “Kaberne sovinjon” i “Muskat Hamburg”, ističe Janjić.

“Ukupna površina naših zasada je 27 hektara, od kojih je 13,5 hektara u selu Živkovo,dok je 13,5 hektara u Rakovcu ( Bujanovačka banja) gde nam se nalazi i podrum „Stari dani“ za sada ima 5 etketa (vrsta vina) „DERT“, „Basma“, „Kalabalak“ , zatim „ABER“ i „ALAL“.

Janjić kaže da je tržište , što se tiče broja vina, dosta bogatije u odnosu na ono od pre 30 godina, ali se na njemu nalaze vina različitog kvaliteta i porekla.

“Inostrana vina boljeg kvaliteta uglavnom su cenovno nedostupna velikom broju ljubitelja vina i na jugu Srbije skoro da ih nema. Južna Srbija je još uvek veliki potrošač makedonskih vina”, ocenjuje Janjić.“Od velikih podruma ostao je još samo “Rubin” dok su ostali vinarski giganti, poput “Navipa”, “Vršačkih vinograda”, “Župe”, uglavnom izgubili trku sa jeftinim vinima iz Makedonije. Na tržištu se sve više pojavljuju vina manjih proizvođača iz Srbije, od kojih su najpoznatiji „Radovanović“, „Kovačević“, „Aleksandrović“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da je pojavom manjih vinarija Srbija krenula putem tradicionalno razvijenih vinarskih zemalja, Francuske, Italije, Portugalije, Španije.

“Pad površina pod vinogradima je vidljiv u svim vinogorjima Srbije”,ocenjuje Janjić.“Vinogradarstvo prati sudbinu čitave poljoprivrede u Srbiji i neophodna je dugoročna strategija države prema poljoprivredi i vinogradarstvu. Vinogradari iz nama susednih država Makedonije i Bosne i Hercegovine imaju redovne godišnje subvencije u proizvodnji grožđa od 500 evra po hektaru,što kod nas nije slučaj”.

“Kod nas kao i u svetu trenutno je trend vina koja su zadržala arome grožđa, odnosno mirišljava vina, tu pre svega mislim na muskatne sorte poput naše Tamjanike”, kaže Janjić.

“Ova godina je bila u celini dobra za vinogradare, suša u razvojnim fazama, a naročito u sazrevanju odgovarala je vinovoj lozi. Prinosi su od 6 do 7 tona po hektaru za vinske sorte i do 12 tona za stone sorte. Što je rod manji to je kvalitet grožđa bolji“, ocenjuje stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Leskovac Aleksandar Mitić.

Izvor:https://jugmedia.rs/vinogradarstvo-prati-sudbinu-citave-poljoprivrede-u-srbiji/

Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju danas (4. oktobar 2019.) je u Skoplju formirana Balkanska vinska mreža, koju će činiti organizacije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore, saopštilo je udruženje Vina Makedonije.

Inicijator okupljanja bila su Vina Makedonije, a u mreži su i Centar vinske kulture "Wine Q" iz Srbije, Udruženje "Salon Žilavke" iz Bosne i Hercegovine i Vinska akademija iz Crne Gore kao partneri na projektu, kao i druga vinska udruženja iz Zapadnog Balkana.

Udruženja će zajedno sprovesti projekat ""Vino kao most za povezivanje zemalja Zapadnog Balkana"", navodi se u saopštenju.

Balkanska vinska mreža će delovati na području povezivanja i promovisanja zajedničkog vina balkanskih zemalja.

Ukupno 15 udruženja proizvođača vina, vinogradara i somelijera potpisalo je memorandum o saradnji, ističe se u saopštenju.

- Polazeći od pretpostavke da smo zajedno jači, formiramo ovu mrežžu koja bi trebalo da pomogne u određivanju stratešških pravaca za budući razvoj vinske industrije, vinogradarstva i vinskog turizma u celom regionu - rekao je predsednik Upravnog odbora udruženja "Vina iz Makedonije Svetozar Janevski i dodao će mreža pružiti efikasna rešenja za prevazilaženje zakonskih i regulatornih barijera koje se pojavljuju pri plasmanu vina iz ovog regiona.

On je naglasio da je jedan od glavnih zadataka promocija lokalnih autohtonih sorti grožđa, kao i vina proizvedenih u našem regionu.

Uspostavljanje i rad Balkanske vinske mreže finansijski je podržao Fond Zapadni Balkan, koji su osnovale Vlade Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2649534/osnovana-balkanska-vinska-mreza-cilj-promocija-autohtonih-sorti-grozdja-i-lokalnih-vina

Glog je po verovanju duboko ukorenjenom u srpskom narodu biljka koja štiti od svakog zla. Njime se kiti kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto zauzima i u religijskim obredima. Legenda kaže da je od glogovog trnja napravljena kruna za Hrista tokom njegovog stradanja, pa ne čude brojni mitovi koji se vezuju za ovo drvo. Od gloga su Kinezi pravili fermentisano piće još pre 9.000 godina, a za lečenje su ga koristili i stari Grci i Indijci.

Glog je samonikla žbunasta biljka iz porodice ruža, raste u vlažnim područjima, na obodima šuma, ali i uz ograde. U pitanju je vrlo otporna biljka, listovi su podeljeni u tri do pet režnjeva i po obodu testerasti, a cvetovi najčešće beli sakupljeni u mirisne cvasti slične štitu sa prašnicima crvene boje. Plod je okruglasto – duguljast i mesnat sa jednom do tri semenke. Lekovita svojstva gloga dobro su poznata već vekovima, a u narodnoj medicini najviše se koristi kod kardio-vaskularnih bolesti. Glog jača i potkrepljuje rad srca, a koristi se i kao prirodni lek za regulaciju krvnog pritiska. Ne samo da snižava povišeni krvni pritisak, već i podiže nizak u slučajevima oslabljenog ili oštećenog rada srčanog mišica. Blagotvorno deluje kod zakrečenja krvnih sudova, upale srčanog
mišića i protiv angine pektoris. Jednom rečju pomaže u lečenju svih vrsta srčanih oboljena.
U narodnoj medicini koriste se cvetovi, listovi i glogovi plodovi bez peteljke koji su bogati antioksidansima. Od cvetova se dobija eterično ulje, a uz lišće služe za pripremu čaja. Plovi sadrže tanin, saponin, glikozide i fruktozu, a izuzetno su bogati kalijumom, natrijumom, kalcijumom i solima fosforne kiseline. U glogu ima masnog ulja, šećera, limunske, vinske i drugih kiselina, dok kora sadrži alkaloide. Cvetovi gloga imaju jak miris i mirišu na med, a beru se u proleće između aprila i juna u vreme kada je drvo u punom cvetu. Suše se u tankom sloju na promaji bez izlaganja sunčevoj svetlosti, jer ne bi smeli da promene boju. Lišće se bere nakon cvetanja biljke i suši isto kao i cvet, dok se plodovi beru u jesen kada postanu potpuno zreli i jarko crveni. Prvo se suše u hladu da svenu, a posle toga mogu da se dosuše i na suncu. Tinkture od svežih plodova gloga danas se najčešće koriste u homeopatiji, a lekovita svojstva
ove biljke potvrdila je i nauka.
Međutim važno je napomenuti duža i svakodnevna upotreba gloga, bilo kroz čaj ili tinkturu može da izazove mučninu, pa čak i trovanje. Zato se preporučuje da se posle pet do sedam dana lečenja čajem od gloga napravi pauza od dva-tri dana. Preporučljivo je da se čaj ne uzima na svoju ruku, već da pacijent tokom terapije bude pod nadzorom lekara ili fitoterapeuta.
Iako je prvenstveno poznat kao biljka za lečenje srčanih oboljenja, glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim učinkom pa blagotvorno deluje na nervni sistem. Pomaže kod umora, manjka energije, nesanice, ankcioznosti, teškog disanja, vrtoglavica, lupanja srca, nervoze, šuma u ušima, malokrvnosti... Može se koristiti kao pomoć kod mršavljenja, jer potiče izbacivanje viška vode iz organizma. Glog jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja savetuje se pacijentima koji imaju razna upalna stanja, ali treba da ga izbegavaju trudnice, dojilje i deca mlađa od 12 godina.Glog se najčešće konzumira kao čaj bilo da se koriste osušene bobice, cvetovi ili lišće.
Priprema je vrlo jednostavna. Jednu kafenu kašičicu usitnjenog ploda gloga preliti sa 150 ml ključale vode, sud poklopiti, ostaviti da odstoji 15-30 minuta. Procediti i piti tri puta dnevno. U borbi protiv aritmije koristi se čaj od cvetova i lišća gloga i to na sledeći način: kašiku sušenog cveta i lista gloga preliti sa 2 dl ključale vode i ostaviti dobro zaklopljeno da odstoji dva sata. Procediti i piti dva puta dnevno po punu šolju. Ako baš niste ljubitelj čajeva valja znati da se od gloga može praviti sok, džem, ali i vino i likera, pri čemu se ne gubi lekovita svojstva ove bilje.
Evo kako ljubitelji vina mogu da naprave svoje omiljeno piće, ali se za razliku od klasičnog vina od grožđa konzumira isključivo jedna rakijska čašica dnevno.
Vino od gloga
Sastojci:
* 1 kilogram svežih, zrelih bobica gloga
* Litar i po prokuvane vode
* 500 gr žutog šećera
Priprema: Dobro oprati i očistiti bobice gloga, te ih sipati u veliku staklenu teglu. Dodati prokuvanu i ohlađenu vodu i žuti šećer. Teglu prekriti gazom i ostaviti na sobnoj temperaturi na tamnom mestu 40 dana. Nakon toga procediti, tečnost sipati u staklenu flašu i čuvati u frižideru. Vino uzimati svako jutro po jednu rakijsku čašicu, pola sata pre doručka.

Izvor: Agrobiznis magazin

Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.

Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: “Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara”.

Osim nove opreme, dobroj sezoni doprineće i kvalitet grožđa. Vinogradari su zadovoljni berbom, uprkos nešto manjem rodu sovinjona i merlota. Očekuju vrhunska vina jer su vremenski uslovi bili povoljniji od prethodne godine.

Jovan Simić iz Udruženja „Gradina“ Valjevo kaže da je ove godine manja potreba za hemijskom zaštitom, a mnogo je bolji kvalitet grožđa “Mesec dana smo više mogli skoro da pustimo da nam zri, da dobijemo na kvalitetu, na šećerima. Prošle godine su bila lepa vina, ove godine će biti jako kvalitetna, možemo čak da se dičimo. Grožđe zaista, obećava, da će vina biti na vrhunskom nivou.

Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo se slaže sa kolegom i dodaje: “Imamo stvarno već prave pokazatelje da ćemo ove godine, na nivou udruženja našeg, „Gradina“, u Mrčiću imati najmanje 25.000 litara vina, što znači da smo ubrali ovde blizu pet vagona grožđa.

Mihajlo Jevtić reporter RTS-a: “U Gradini kod Valjeva najavljuju i proširenje vinograda za još četiri hektara. Krajnji cilj udruženih manjih vinara je proizvodnja 50.000 litara vina. Osnivači ovog udruženja, pre više od dve decenije počeli su sa obnavljanjem vinogradarstva u valjevskom kraju, gde je trenutno pod vinogradima oko 170 hektara”.

Ovog vikenda Palić je domaćin 30. "Berbanskih dana", manifestacije koja se tradicionalno održava u čast berbe grožđa i drugog voća, po kojima je subotičko-horgoška peščara prepoznatljiva.

Prvi dan dvodnevnih Berbanskih dana na Paliću, protekao je u znaku protokolarnih dešavanja. Nakon svečanog otvaranja mogli smo videti ceremoniju primanja novog viteza u red vitezova vina Arena Zabatkiensis, a upoznali smo se i sa ovogodišnjom kraljicom berbe.

"Jako sam srećna što sam ove godine kraljica i ponosno ću da nosim krunu do sledeće godine", ističe Anita Kovač, kraljica berbe.Karlo Slavić proglašen je pudarom godine. Priznanje stiže nakon što je na mađarskom jeziku napisao Istorijat gajenja vinove loze u subotičko-horgoškoj peščari.

"Ja sa ovom knjigom poručujem da današnji vinogradari imaju u pogledu to koliko su se mučili njihovi prethodnici. To uopšte nije laka struka. I prethodnici su imali muke, i današnji vinogradari imaju muke ali se sve to može prevazići prvenstveno sa strukom. Struka je najvažnija", smatra Karlo Slavić, pudar godine.

Vinogradari i vinari na severu Bačke uglavnom su zadovoljni ovogodišnjim rodom i kvalitetom grožđa te očekuju da će i vino biti odlično.

"Još uvek nismo krenuli sa berbom pošto je kod nas kadarka najzastupljenija. Očekujemo za nekih 5-7 dana da krenemo u berbu. Ove godine smo zadovoljni rodom, bilo je par situacija prvo na početku ona kiša, pa loše vreme ali to se izvuklo tokom vremena", kaže Mladen Ćirić, vinar.

Posetioci su i ove godine uživali u bogatom gastronomskom programu, bazaru rukotvorina, meda, voća i naravno vina i rakije. Manifestacija nije mogla da prođe  bez izložbe starih zanata i mašina kojima se nekada bralo voće, kao i takmičenja za najukusnije domaće torte i kolače.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/palic-domacin-30.-berbanskih-dana_1048335.html

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

Moldavija može da se pohvali najvećom kolekcijom vina na svetu. Radi se o podzemnom lavirintu hodnika u blizini mesta Milesti Mici, svega pola sata vožnje udaljenog od glavnog grada Kišinjeva. Lavirint je pretvoren u svojevrsni podrum sa oko dva miliona flaša najkvalitetnijih moldavskih vina od probranih evropskih i autohtonih sorti.

Ovde se nalazi i veliki broj buradi zapremine od šest do 200.000 litara sa visoko ocenjenim vinima koja se decenijama izvoze u SAD, Japan i mnoge druge zemlje sveta.

Flaše su uredno poslagane duž 55 km krečnjačkih hodnika pod zemljom, povremeno i na dubini do 80 metara. Speleolozi tvrde da se tu nalazi čak 200 kilometara raznih hodnika, za sada uglavnom neprohodnih.

Najstarije boce u ovoj kolekciji potiču iz 1969. godine, kada je podrum zvanično i otvoren zahvaljujući vodećoj državnoj vinskoj firmi The State Enterprise Quality Wines Industrial Complex Milestii Mici. Zbog povoljne temperature i vlažnosti, vina ovde odležavaju u idealnim uslovima, a posetioci obilaze hodnike podruma pešice, tokom višesatnog izleta, pa čak i automobilom!Takođe, moguće je da rezervišete i mesto za svoju bocu, koja će tako ostati ovde sačuvana za potomstvo. Jedna od atrakcija je i vodeni zid na ulazu u podzemnu prodavnicu vina.

Vina su kvalitetna, svako ima odgovarajući prirodni čep, voštanu kapu i unikatnu etiketu u skladu sa drevnom mapom podzemnog sveta. Sva su rađena na tradicionalni moldavski način. Neke od najčešćih internacionalnih sorti u Moldaviji su pino noar, traminac, muskat otonel i rizling, dok su od domaćih najpopularnije feteasca, dnestrovscoie, milestscoie, codru, negru de Purcari, trandafirul Moldovei, auriu, cahor-ciuma.

Podzemne odaje su idealno mesto i za proizvodnju penušavog vina po tradicionalnoj metodi, poput Moldavscoe Igristoe, Moldova de Lux i Muschatnoe Igristoe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najveca-kolekcija-vina-nalazi-se-u-moldaviji-najstarije-datira-iz-1969-godine-a-flase/8545l49

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30