Prema upravo objavljenim istraživanjima zabeležen je porast potražnje potrošača za Bag-in-Box vinima, odnosno vinima u specijalnim vrećama i kutijama.
Do novih podataka, koji su nastali i delimično zbog promene ponašanja potrošača usled pandemije Covid -19, došlo se nakon istraživanja koje je naručila kompanija Smurfit Kappa u saradnji sa Vine Intelligence.
Vino iz kese je privuklo 3,7 miliona novih potrošača u Francuskoj i Velikoj Britaniji tokom proteklih šest meseci. Istraživači su analizirali ponašanje kupaca vina u Francuskoj i Velikoj Britaniji tokom pandemije i došli do zaključka da su oni sve više prelazili na piće i zabavu kod kuće zbog ograničenja kretanja, samim tim više su konzumirali vina pa i ona iz ovih novih pakovanja. Francuska je najveće tržište za ovako upakovano vino, a Velika Britanija je trenutno jedno od najbržih po njegovoj potrošnji. Potrošači su primetili da je ovako vino lakše za upotrebu i čuvanje, ali i lakoću transporta i nižu cenu, koja je glavni motiv prilikom kupovine vina upakovanog na ovaj način.
Prednost ovakvog pakovanja je to da čuva vino do 6-8 nedelja nakon otvaranja u poređenju sa 2-3 dana u staklenim bocama. Vino upakovanog u kese kupuje
skoro 12 miliona potrošača u Francuskoj i 4 miliona potrošača u Velikoj Britaniji. Istraživanje otkriva potencijal rasta potrošača za neverovatnih za 27%.
Komentarišući nalaze istraživanja, Thierri Minaud, izvršni direktor kompanije Smurfit Kappa rekao je: „Budućnost je svetla za naša rešenja sa istraživanjem koje je utvrdilo da su 4,4 miliona potrošača potencijalni kupci proizvoda u narednih šest meseci“.
„Vino u kesi nudi brendovima održiviju, ekonomičniju i potrošačima prihvatljiviju ambalažu, rešenje koje ispunjava trenutna očekivanja potrošača, objašnjavajući njegov uspeh bez premca i njegove snažan rast tržišta“.
Istraživanje je pokazalo da su četiri od deset potencijalnih kupaca vina upakovanog u kesu i kutiju mlađe od 35 godina, i oni bi voleli da imaju mogućnost kupovine u manjim formatima proizvoda. Od najčešćih kupaca istraživaču su saznali da su im pakovanja od tri litra najpogodnija. Vino iz kese se zapravo pakuje u plastičnu kesu sa slavinom, a onda se kesa smešta u kartonsku kutiju. Prilikom istakanja vina u kesi se stvara podpritisak, tako da se kesa skuplja i iznad vina se ne javlja otpražnjen prostor, tako da je smanjen kontakt sa kiseonikom. Na ovaj način vino je dobro zaštićeno i smanjena je mogućnost da vino propada zbog uticaja kiseonika. Ovakvo vino se može duže čuvati. Pakovanje vina u kesi i kutiji je pogodno za proslave sa većim brojem ljudi, ali i za korišćenje u restoranima za točenje vina na čašu.
Imajući u vidu da ovakvo pakovanje ima povoljnije aspekte, sa aspekta ekologije i ekonomije može se reći da imaju pogodnosti. Međutim treba imati u vidu da konzumiranje alkohola u većim količinama nije dobro, i da to ukazuje na negativan trend kod potrošača, jer sve više piju vina u vreme pandemije, što potvrđuje bojazan stručnjaka da može doći do porasta alkoholizma tokom perioda zatvaranja gradova i država.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da li vino ima voćni, zemljani, drveni ili neki drugi ukus i aromu? Kako da "pogodite" odakle potiče vino, od kojih je vrsta grožđa i koliko je staro? Po ukusu i aromi.

Neke najprepoznatljivije predstavio je bistro La Mer na svom sajtu:

- badem - jako suva italijanska vina, kao što su Soave, Prosecco, Valpolicella;

- banana - mlada, jeftina vina, Pinotage iz Južne Afrike, Beaujolais;

- mleveni crni biber - Shiraz;

- breskva - Chardonnay;

- benzin - zreli austrijski i nemački rizling;

- crna ribizla - Cabernet sauvignon, Merlot;

- čokolada - australijski shiraz, negroamaro iz Južne Italije;

- dinja - Chardonnay iz zemalja Novog sveta;

- divljač - crna vina, burgundac, shiraz;

- duvan - mnoga crvena vina i Chianti;

- eukaliptus - Cabernet Sauvignon iz zemalja Novog sveta;

- grejpfrut - sicilijanski Catarratto;

- grožđe - Muskat;

- sveže pečen hleb - šampanjac;

- hrast - mnoga i crna i bela vina;

- jabuka - mnoga bela vina, nemački rizling;

- jagoda - crna Rioja vina, crni burgundac;

- kamen - Chablis;

- kafa - razna crna vina sazrela u hrastovini, burgundac, čileanski Carmenere;

- keks - zreo šampanjac;

- pečeni kesten - vina iz Južne Italije;

- karanfilić - Cabernet Sauvignon;

- koža - robusna crna vina, Syrah;

- kremen - Chablis;

- kupina - argenitnski Malbec;

- kvasac - šampanjac;

- limeta - australijski rizling;

- limun - mnoga mlada vina;

- malina - crni burgundac i crni ppinoti;

- maslina - Cabernet;

- med - Slatka bela vina i zrela suva vina;

- nana - Cabernet Sauvignon iz Novog sveta;

- Nivea - mirisni Traminac;

- orasi - beli bugundac, zreo šampanjac i Chardonnayi sazreli u hrastovini;

- paprika - zelena Cabernet Franc i Cabernet Sauvignon iz hladnih podneblja;

- pavlaka - šampanjac;

pomorandža - mnoga slatka i dezertna vina;

- prepečeni hleb - vina iz hrastovih buradi, zreli šampanjac;

- puter - bela vina, Chardonnay i Burgundac;

- ratluk - Traminac mirisni;

- ruža - Burgundac, Barolo;

- suvo grožđe - slatka jaka vina, muskati likerski

- šljiva - mnoga crna vina;

- špargla - Sauvignon Blanc;

- trava - Sauvignon Blanc;

- trešnja - italijanska crna vina, crni burgundac;

- vanila - crna i bela vina iz mladih hrastovih buradi;

- začini - snažna crna vina, Shiraz, Primitivo, mirisni traminac.

Ako se vino oseća na memlu, mokrog psa, mokre novine... Nema mu pomoći. Otvorite novu bocu!

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3086958/kako-da-na-osnovu-ukusa-i-arome-odredite-o-kom-vinu-je

Vinska kultura je uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala vinsku konferenciju „OKUSI RAZLIKU, OKUSI PROKUPAC!“, u okviru manifestacije obeležavanja Dana prokupca. Konferencija je okupila regionalne, domaće i svetske vinske eksperte, predstavnike vinske industrije i sve
ljubitelje vina kako bi promovisali vina od najvažnije autohtone sorte u Srbiji. Cilj događaja je razmena znanja i iskustava o vinogradarskim, tehnološkim, ali i tržišnim potencijalima prokupca i drugih lokalnih sorti vinove loze, kao i promocija razvoju vinske industrije u Srbiji i povećanje njene međunarodne
prepoznatljivosti.
„Srbija ima divna vina i vreme je da svet to sazna. Prokupac je način da ispričamo jedinstvenu priču o srpskim vinima i da Srbiji damo zasluženo mesto na svetskoj vinskoj mapi. Da bi se to dogodilo, zajedno sa promocijom, moramo raditi na poboljšanju i povećanju proizvodnje, obrazovanju i većem uključivanju mladih u industriju. U ovim teškim vremenima je važno podržati domaće proizvođače da istraju i da ne odustaju od svojih poslovnih planova. Zbog toga je USAID kroz Projekat za konkurentnu privredu, podržao organizaciju Dana prokupca“, izjavila je Šenli Pinčoti, direktorka USAID-ove Kancelarije za
demokratski i ekonomski razvoj.
„Srpsko vino kao brend je u razvoju i puno je posla pred nama kako bismo dobili zasluženu prepoznatljivost u svetu. Upravo zbog toga smo izradili i Strategiju za razvoj vinogradarstva i vinarstva koja će nam biti temelj i putokaz u budućem periodu. Potvrda naše odlučnosti je i činjenica da smo samo u ovoj godini izdvojili tri puta više novca nego prošle godine za razvoj tog sektora. Sve ovo je važno, ne samo za proizvođače vina, već i za celokupnu prehrambenu industriju, ruralni turizam i mnoge druge grane“, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Prokupac se kao vinska sorta zaista vratio na domaću vinsku scenu, što je važno za izgradnju identiteta vinske Srbije. Do pre 5 godina, postojalo je 10
vinarija koje su proizvodile Prokupac, danas ih je 50! Zato je ova manifestacija najveća i najambicioznija do sada – slavimo povratak svih koji proizvode autohtone sorte uključujući i male vinarije“, izjavio Igor Luković, organizator i osnivač manifestacije.
„Na celodnevnoj konferenciji održanoj u hotelu Radisson Collection u Beogradu, domaći i međunarodni vinski stručnjaci, novinari iz zemlje i inostranstva, kritičari i naučnici su na radionicama, vođenim degustacijama i masterklasovima, istakli različite aspekte priče o velikoj srpskoj sorti vinove loze“, dodao je Igor Luković.
Preko 50 vinarija iz Srbije ove godine učestvovalo je na manifestaciji Međunarodni dan prokupca.
„Karavan prokupca“, prošao je i Aleksandrovačkom Župom a vinogradari i vinari ocenjuju da li je trud oko te autohtone sorte koja je dugo zapostavljana, dao rezultate. Igor Luković, vinski kritičar kaže da u periodu posle drugog svetskog rata sve što je bilo lokalno i autohtono nije bilo popularno, jer nije bilo pogodno za industrijsku proizvodnju i da je tu i prokupac negde stradao. „Da smo mi imali San Đoveze kao italijani koji od njega danas prave brumelo i kjanti,
velika vina, on bi bio tretiran na identičan način. Da li od prokupca mogu da se prave velika vina mislim da su vinari u Srbiji u zadnjih desetak godina već dokazali. Jedan od dokaza je i sad najsvežije ovo zlato sa Dekantera za prokupac i 95 poena“, smatra Luković.
Da nije bilo Župljana koji su sačuvali prokupac u starim vinogradima , a potom uprkos teškoćama od njega spravljali i vino, ne bi imali mnogo toga danas da
ponudimo. „Kad se digne gore na metar, na devedeset, on ima neverovatno dugi put sokova, a prokupac kao sorta taj dugi put ne podnosi. To niste znali.
Znači zato je on najbolji na ovim gidžama što mi kažemo na čokotima koji su na zemlji dole. I zato sada upravo slavu nose stari vinogradi koji su na čokotima“, objašnjava Kosta Botunjac, vinogradar - vinar iz Donjeg Zleginja.
Milomir Milosavljević, vinogradarvinar iz Bučja kod Trstenika ističe da i tržište dobro reaguje i da se prokupac sve više traži. „Odrađen na stari način  savremenjen novom tehnologijom, može da da vrlo kvalitetna vina. Evo možemo da vidimo i po tome, mi smo sad na sajmu vina u Beču dobili srebrnu medalju“, ocenjuje Milosavljević., Ono što je važno je da su počeli ozbiljni zahvati na klonskoj selekciji, koji se uglavnom uvozi iz Italije . Taj posao je poveren
relevantnim institucijama baš zbog međunarodnog tržišta koje priznaje samo sertifikovan sadni materijal preneo je RTS.Na nedavno održanom takmičenju za
Svetskog prvaka u prokupcu, u okviru Belgrade Wine Week -a, drugu godinu zaredom za svetskog prvaka proglašeno je vino Breg, prokupac vinarije Doja
iz 2015. Drugo mesto osvojilo je novo vino vinarije Virtus 733 iz 2017. godine, dok su treće mesto podelile vinarije Doja sa svojim Prokupcem iz 2017. i vinarija Toplički vinogradi sa vinom Epigenia iz 2017. godine.
Svetski pravak u prokupcu proglašen je na osnovu glasova vinara i njihovih predstavnika, potpomognutih glasovima izabranih vinskih edukatora i someliera (Aleksandar Duković, Aleksandar Matejić ,Vuk Vuletić, Nemanja Papić…).U revijalnom delu ocenjivanja, u kojem su učestvovali dugogodišnji vinski profesionalci (uvoznici, distributeri, predstavnici medija..), za najbolje vino proglašen je Prokupac kameničarka iz vinarije Aleksandrović iz 2018, srebrnu medalju osvojilo je vino Breg vinarije Doja, a bronzanu prokupac Prince rskavac 2018 iz vinarije Podrum braća Rajković.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da vinogradarstvo ima perspektivu u valjevskom kraju, pokazalo se u proteklih par godina. Nekada zaboravljena proizvodnja, danas sa velikim vinarijama poput „Pusule“ i „Jelić“ čija su vina ovenčana svetskim priznanjima. Pored toga raste i broj malih proizvođača koji na dedovinu podižu vinograde na 10 do 15 ari. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu na porodičnom imanju u selu Miličinica, arhitekta Branimir Ranković, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica, ali i od komšija iz vinarije „Pusula“. Prve čokote zasadili su 2013.godine, dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“. Trenutno je na oko dva hektara zasađeno blizu 8.000 čokota.
„Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvrđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu. Kada govorimo o perspektivama vinogradarstva u valjevskom kraju najbolje je pogledati rezultate i vina. Prava je šteta što u našem podgorskom vinogorju nema više zasada s obzirom na kvalitet zemlje. Nadam se da će pomoć koju država daje doprineti da ih bude više“, kaže Ranković.
Uz zemljišne i klimatske uslove koji u ovom kraju Srbije pogoduju gajenju vinove loze, za proizvodnju kvalitetnih vina, odlučujuća je i puna primena  agrotehničkih mera. Ovdašnji vinogradari kažu da im je na prvom mestu kvalitet proizvedenog grožđa, a zatim prinos. U proseku po hektaru naberu od 8 do 10 tona.
„Najvažniji kvalitet bobica, dok samu rodnost čokota ograničavamo čak i kada su visokorodne godine. Nama je najvažnije da je grožđe zdravo, da je sazrelo kako treba i da možemo da odredimo momenat berbe onda kada mi to želimo, kada ima dovoljno šećera i kada je pH vrednost na određenom nivou. To znači da biramo kada beremo kako bismo u bocu pretočili ono što smo odgajili u vinogradu da bi na kraju vino imalo aromatiku, dužinu trajanja, odgovarajući procenat alkohola i svežinu“, navodi Dijana Milić iz vinarije „Pusula“.
Za proteklih četvrt veka vinova loza je u valjevskom kraju prokrčila sebi put i za ovaj kraj Srbije čulo se nadaleko po dobrom i kvalitetnom vinu. Od stidljivih 30 hektara, po prvom popisu od pre par godina, u podgorskom vinogorju koje se prostire na širem području padina Valjevskih planina, Maljena i Vlašića, sada prema procenama ima preko 200 hektara pod vinogradima.
„Pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, ima interesovanja za sadnju još tri hektara za šta se već pripremaju parcele. To je za naše okruženje i valjevski kraj jako dobra vest. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine ovo je izuzetno dobar pomak“, ocenjuje vinogradar i predesdnik Udruženja vinogradara i vinara „Gradina“ Milovan Stojković, koji je nakon nekoliko decenija pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu na brdu Vinogradina u Mrčiću, nadomak Valjeva.Loza se polako širi kao i proizvodnja vina, kaže Jovan Milinković, iz Poljoprivredne savetodavne i stručne
službe „Valjevo“, i dodaje da je motiv za podizanje vinograda kao i u svakoj proizvodnji zarada, ali ima i ljudi koji se vraćaju tradiciji, žele da obnove ono što su radili njihovi preci.
„Deo njih vidi da može da se zaradi novac i polako šire svoje zasade sa ciljem da bi imali dodatnu zaradu, jer mnogima to nije osnovni izvor prihoda. Većina želi da pokrije troškove proizvodnje, malo proda vina, a deo ostane za njih, dok kod malog broja proizvođača to prerasta u ozbiljnu proizvodnju, to je njihovo opredeljenje i od toga žele da žive. Zanimljivo je da ima malih proizvođača, koji se vraćaju na porodična imanja i žele da posade vinovu lozu. Mislim da je njima najpotrebnija stručna pomoć, jer su to ljudi koji nemaju nikakva znanja u gajenju vinove loze niti u proizvodnji vina. Tu je država prepoznala ulogu
savetodavne službe koja sprovodi savetodavni modul „Proizvodnja i prerada grožđa“ i naša obaveza je da svakom proizvođaču, koji je zainteresovan da posadi, ili već poseduje vinograd, pomognemo da što jednostavnije uz primenu pune agrotehnike i zaštite proizvodi grožđe, a kasnije ukoliko želi i vino“, navodi Milinković.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U toku je berba crvenog grožđa kasne epohe, u koje se svrstava i prokupac, najvažnija autohtona sorta u Srbiji. Prokupac, u narodu poznatiji kao rskavac, zahvaljujući kvalitetu zrna, prva je vinska sorta iz ovog dela Evrope koja je dobila svoj Međunarodni dan, 14. oktobar.Manifestacija je ustanovljena pre pre pet godina, s ciljem da prokupac koji već deceniju i po doživljava pravu renesansu u Srbiji postane prepoznatljiv širom sveta. Mnogo međunarodnih priznatih vinskih sorti kao Šardone, Merlo, Kaberne ima svoj dan i to se pokazalo kao opravdano. Posebno za male vinare iz udaljenijih ali autentičnih vinogorja.U pozadini manifestacija, stručnih radionica, festivala posvećenih samo toj sorti, uz medijsku podršku, lakši je put do krajnjih potrošača, ali i vinskih autoriteta i eksperata u inostranstvu.

"Karavan prokupca", prošao je i Aleksandrovačkom Župom a vinogradari i vinari ocenjuju da li je trud oko te autohtone sorte koja je dugo zapostavljana, dao rezultate.

Igor Luković, vinski kritičar kaže da u periodu posle drugog svetskog rata sve što je bilo lokalno i autohtono nije bilo popularno, jer nije bilo pogodno za industrijsku proizvodnju i da je tu i prokupac negde stradao.

"Da smo mi imali San Đoveze kao italijani koji od njega danas prave brumelo i kjanti, velika vina, on bi bio tretiran na identičan način. Da li od prokupca mogu da se prave velika vina mislim da su vinari u Srbiji u zadnjih desetak godina već dokazali. Jedan od dokaza je i sad najsvežije ovo zlato sa Dekantera za prokupac i 95 poena", smatra Luković.

Da nije bilo Župljana koji su sačuvali prokupac u starim vinogradima , a potom uprkos teškoćama od njega spravljali i vino, ne bi imali mnogo toga danas da ponudimo.

"Kad se digne gore na metar, na devedeset, on ima neverovatno dugi put sokova, a prokupac kao sorta taj dugi put ne podnosi. To niste znali. Znači zato je on najbolji na ovim gidžama što mi kažemo na čokotima koji su na zemlji dole. I zato sada upravo slavu nose stari vinogradi koji su na čokotima", objašnjava Kosta Botunjac, vinogradar - vinar iz Donjeg Zleginja.

Milomir Milosavljević, vinogradar- vinar iz Bučja kod Trstenika ističe da i tržište dobro reaguje i da se prokupac sve više traži.

"Odrađen na stari način osavremenjen novom tehnologijom, može da da vrlo kvalitetna vina. Evo možemo da vidimo i po tome, mi smo sad na sajmu vina u Beču dobili srebrnu medalju", ocenjuje Milosavljević.,

Ono što je važno je da su počeli ozbiljni zahvati na klonskoj selekciji, koj se uglavnom uvozi iz Italije . Taj posao je poveren relevantnim institucijama baš zbog međunarodnog tržišta koje priznaje samo sertifikovan sadni materijal.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4112862/dan-prokupca-crveno-grozdje-srbija-.html

Opština Topola i Organizacioni odbor XVI Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija Oplenac fest pozivaju zainteresovane da prijave učešće.

Ocenjivanje vina će se održati 6. 10. 2020. godine u Kraljevom podrumu, podno Oplenca, sa početkom u 10 sati za vinarije, od 14 sati za manufakturne proizvođače, saopšteno je na sajtu opštine Topola.

Кomisiju čine: prof. dr Slobodan Jović, doc. dr Aleksandar Petrović, dr Marko Malićanin i dipl. ing. Saša Tomić.

Ocenjivanje rakija će se održati 7. 10. 2020. godine u Кraljevom podrumu, podno Oplenca sa početkom u 10 sati za destilerije, od 14 sati za manufakturne proizvođače.

Кomisiju čine: prof. dr Ninoslav Nikićević, dr Branko Popović, dr Ivan Urošević i dipl. ing. Ljubiša Stanković.

Svi zainteresovani proizvođači mogu dostaviti svoje uzorke na ocenjivanje, lično ili poštom u prostorije "stare biblioteke" u Karađorđevom konaku, Kraljice Marije 2, 34310 Topola, najkasnije do 05.10.2020. godine.

Zvanična dodela nagrada održaće se 10. oktobra sa početkom od 11 sati na centralnoj bini Oplenačke berbe u Karađorđevom konaku.

Кontakt telefoni: 064/6155523, 069/5662081, 064/8614288, 064/8614286.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3021574/prijavite-se-na-ocenjivanje-vina-i-rakije-na-oplenac-festu

Vinarije iz Srbije zabeležile su istorijski uspeh na takmičenju BIWC 2020! Grand Trophy osvojila je vinarija Aleksandrović za Trijumf selekciju 2019, a tu su još tri velika trofeja, osam duplih zlata i 36 zlatnih medalja.

Belo vino Trijumf selekcija 2019, šumadijske vinarije Aleksandrović, osvojilo je Grand Trophy za najbolje vino Balkana na takmičenju The Balkans International Wine Competition BIWC 2020, koje je ove godine, po prvi put, održano u Beogradu od 9. do 11. septembra.

To vino je ujedno i pobednik u konkurenciji belih vina, a srpska vina zablistala su u još dve kategorije.

Za najbolje crveno vino sudije na ovogodišnjem BIWC odabrale su Cabernet sauvigonon 2017 iz malo poznate vinarije Radlović, dok je Temetovo vino Tri Morave rezerva belo iz 2017 osvojilo veliki trofej u kategoriji maceriranih i oranž vina.

U kategoriji rozea najbolji je bio Epic rose 2019 vinarije Staro Orahovo iz Bugarske, a trofej u kategoriji slatkih vina i ove godine je otišao u Grčku, za vino Vinsanto 2013 vinarije Domaine Sigalas. Trofej za penušava vina, i ove godine je otišao u bugarsku vinariju Edoardo Miroglio, za penušavac EM Brut Rose 2009.

Trofej za najbolje crveno vino od autohtone sorte osvojilo je Barovo 2017 iz makedonske vinarije Tikveš, a isto priznanje za belu autohtonu sortu dodeljeno je grčkoj vinariji Hatzidakis za Santorini Skitali 2017. Najbolje slatko vino od autohtone sorte je Malvasia 2012 iz vinarije Monemvasia, takođe iz Grčke.

Ceremonija dodele nagrada održana je četvrtak uveče u Sofiji, prilikom otvaranja velikog Festivala balkanskih vina ispred Nacionalne palate kulture.

Posle osam godina u Sofiji, najznačajnije balkansko vinsko ocenjivanje prvi put je održano u Beogradu, a plan je da narednih godina manifestacija menja države i gradove. Nakon Srbije, organizatori su najavili da će naredna zemlja domaćin biti Severna Makedonija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3013864/vinarije-iz-srbije-zabelezile-istorijski-uspeh-na-takmicenju-biwc-2020

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina. Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina.
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd.

Vrste vina
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa.Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka).

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina.

Kiselost vina
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti.Sadržaj alkohola u vinu
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola)Čitanje vinske etikete
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova.

Godište vina

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dalibor Gajić je mladi poljoprivrednik iz Bača, koji se u ovom poslu našao zahvaljujući porodici, u kojoj je bavljenje poljoprivredom tradicija. Ipak, kada su roditelji otišli za poslom u Nemačku, morao je da nastavi sam, piše poslovni portal eKapija.

Bavi se voćarstvom, stočarstvom i proizvodnjom vina. Kupine su, zapravo, odabir njegove majke, kako bi imala za džem, sokove i ostale đakonije. Otac je nabavio 1.600 sadnica i tako su formirali kupinjak."Kvalitetom sam veoma zadovoljan, a prinos je standardan. Naime, kupina je veoma rodna biljka, pa jako retko podbaci u prinosu. Kupinu plasiram po lokalnom tržištu, ali u veoma malim količinama, jer se trudim da sve preradim", kaže Dalibor i dodaje da potražnja za kupinom postoji, kako u svežem stanju, tako i za onom prerađenom.

Ipak, prerada je isplativija, i po nekoliko puta, kaže Gajić.

"Od kupina pravim samo vino, jer nemam mnogo vremena da se tome posvetim. Za sada vino prodajem samo po narudžbini, po preporukama", navodi.Osim voćarstva, odabir ovog poljoprivrednika je i ovčarstvo. Trenutno ima 50 umatičenih ovaca "il de frans" rase.

"To je zahvalna rasa, koja se odlikuje velikom količinom mesa, koje je pritom i veoma ukusno", ističe Dalibor.Za svoju proizvodnju koristi subvencije koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede i zadovoljan je podrškom.

"Treba se i malo snaći u moru propisa i birokratije, ali ko je malo snalažljiv i kreativan može da iskoristi razne šanse koje se pružaju. Nije idealno, ali može se."Na kraju razgovora za eKapiju savetuje mlade da ne sede skrštenih ruku i da preuzmu stvari u svoje ruke: "Ne čekajte pomoć sa strane. Radite, budite vredni i nagrada će stići. Onaj od gore sve gleda."

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/kupine-vino-i-il-de-frans-ovce-odabir-mladog-poljoprivrednika-iz-baca-budite-vredni-i/17s451n

Od davnina se zna da je borovnica lekovita. Borovnica je dobar diuretik, jača imuni sistem, dobra je kod upale grla, pluća, dobra je i kod dijareje. Plod borovnice u sebi sadrži mnoge sastojke, antiocianini, bakar, biljna vlakna, vitamin C, vitamin E, vitamin B, gvožđe, glukoza, kalijum, kalcijum, karotin, mangan, natrijum, organske kiseline, proteine, tanine, folnu kiselinu. Osim ploda, koriste se i listovi, od kojih se prave čajevi i obloge. Listovi se suše u tankim slojevima u hladu, ili u rerni na 40 stepeni. Preliveni vrelom vodom, ublažiće upalu bešike i mokraćnih kanala.

Puno se istraživalo i ustanovljeno je da deluje kao prevencija kod bolesti srca, proširenih vena, i kao dobar andioksidans. Borovnicu treba koristiti i za poboljšanje krvner slike, i može se koristiti i u trudnoći.

Sok od borovnice

Za pripremu soka od borovnice, potrebno je obezbediti: 1kg borovnice, 1kg šećera, 1 l vode, i dva limuntusa. Borovnice treba dobro oprati, preliti vodom, i dodati limuntus. Na kraju sve promešati. Ostaviti da odstoji 24h, procediti, najbolje kroz gazu, i dodati šećer. Staviti da provri nekoliko minuta, uz povremeno mešanje, i onda sipati u obavezno sterilne flaše. Kada se ohladi, staviti na tamno mesto. Sok se može praviti i bez konzervansa.

Slatko od borovnice

Borovnice se dobro operu. Ređati ih u veću šerpu, red borovnice, red šećera, ali treba voditi računa da šećer bude poslednji sloj. Ostavi 24 sata, da borovnice puste sok. Zatim se kuva oko 20 minuta, i pri kuvanju se skida pena, i dodaje po malo vanil šećara. Kada se slatko ohladi, sipa se u tegle.

Za vino od borovnica potrebno je:

- 1/2 kilograma svežih borovnica (kao zamenu možete da upotrebite smrznute)
- 1/2 kilograma bobica smreke
- 1 litar dobrog crnog vina
- pola litra jake domaće rakije
- 3 kašike meda, 3 kašike šećera

Borovnice i smreku operite, i stavite u veliku staklenu teglu. Ulijte vino, i ostavite da odstoji u frižideru 48 sati. Nakon toga u smesu dodajte rakiju, med i šećer. Sve dobro promešajte, i ostavite da odstoji sedam dana.

Lek se koristi tako što se uzimaju četiri supene kašike svakog jutra i večeri. Vino se koristi tri dana ujutro, i uveče, nakon čega se pauzira dva dana. Ako vino popijete, po potrebi možete da napravite novu dozu, i da nastavite da koristite ovaj lek sve dok vaše tegobe ne prestanu.

Borovnica protiv dijabetesa

60 grama sušenih listova borovnice, skuvati u litar vode. Potom procediti i piti tri puta na dan.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31