Ovog vikenda Palić je domaćin 30. "Berbanskih dana", manifestacije koja se tradicionalno održava u čast berbe grožđa i drugog voća, po kojima je subotičko-horgoška peščara prepoznatljiva.

Prvi dan dvodnevnih Berbanskih dana na Paliću, protekao je u znaku protokolarnih dešavanja. Nakon svečanog otvaranja mogli smo videti ceremoniju primanja novog viteza u red vitezova vina Arena Zabatkiensis, a upoznali smo se i sa ovogodišnjom kraljicom berbe.

"Jako sam srećna što sam ove godine kraljica i ponosno ću da nosim krunu do sledeće godine", ističe Anita Kovač, kraljica berbe.Karlo Slavić proglašen je pudarom godine. Priznanje stiže nakon što je na mađarskom jeziku napisao Istorijat gajenja vinove loze u subotičko-horgoškoj peščari.

"Ja sa ovom knjigom poručujem da današnji vinogradari imaju u pogledu to koliko su se mučili njihovi prethodnici. To uopšte nije laka struka. I prethodnici su imali muke, i današnji vinogradari imaju muke ali se sve to može prevazići prvenstveno sa strukom. Struka je najvažnija", smatra Karlo Slavić, pudar godine.

Vinogradari i vinari na severu Bačke uglavnom su zadovoljni ovogodišnjim rodom i kvalitetom grožđa te očekuju da će i vino biti odlično.

"Još uvek nismo krenuli sa berbom pošto je kod nas kadarka najzastupljenija. Očekujemo za nekih 5-7 dana da krenemo u berbu. Ove godine smo zadovoljni rodom, bilo je par situacija prvo na početku ona kiša, pa loše vreme ali to se izvuklo tokom vremena", kaže Mladen Ćirić, vinar.

Posetioci su i ove godine uživali u bogatom gastronomskom programu, bazaru rukotvorina, meda, voća i naravno vina i rakije. Manifestacija nije mogla da prođe  bez izložbe starih zanata i mašina kojima se nekada bralo voće, kao i takmičenja za najukusnije domaće torte i kolače.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/palic-domacin-30.-berbanskih-dana_1048335.html

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

Moldavija može da se pohvali najvećom kolekcijom vina na svetu. Radi se o podzemnom lavirintu hodnika u blizini mesta Milesti Mici, svega pola sata vožnje udaljenog od glavnog grada Kišinjeva. Lavirint je pretvoren u svojevrsni podrum sa oko dva miliona flaša najkvalitetnijih moldavskih vina od probranih evropskih i autohtonih sorti.

Ovde se nalazi i veliki broj buradi zapremine od šest do 200.000 litara sa visoko ocenjenim vinima koja se decenijama izvoze u SAD, Japan i mnoge druge zemlje sveta.

Flaše su uredno poslagane duž 55 km krečnjačkih hodnika pod zemljom, povremeno i na dubini do 80 metara. Speleolozi tvrde da se tu nalazi čak 200 kilometara raznih hodnika, za sada uglavnom neprohodnih.

Najstarije boce u ovoj kolekciji potiču iz 1969. godine, kada je podrum zvanično i otvoren zahvaljujući vodećoj državnoj vinskoj firmi The State Enterprise Quality Wines Industrial Complex Milestii Mici. Zbog povoljne temperature i vlažnosti, vina ovde odležavaju u idealnim uslovima, a posetioci obilaze hodnike podruma pešice, tokom višesatnog izleta, pa čak i automobilom!Takođe, moguće je da rezervišete i mesto za svoju bocu, koja će tako ostati ovde sačuvana za potomstvo. Jedna od atrakcija je i vodeni zid na ulazu u podzemnu prodavnicu vina.

Vina su kvalitetna, svako ima odgovarajući prirodni čep, voštanu kapu i unikatnu etiketu u skladu sa drevnom mapom podzemnog sveta. Sva su rađena na tradicionalni moldavski način. Neke od najčešćih internacionalnih sorti u Moldaviji su pino noar, traminac, muskat otonel i rizling, dok su od domaćih najpopularnije feteasca, dnestrovscoie, milestscoie, codru, negru de Purcari, trandafirul Moldovei, auriu, cahor-ciuma.

Podzemne odaje su idealno mesto i za proizvodnju penušavog vina po tradicionalnoj metodi, poput Moldavscoe Igristoe, Moldova de Lux i Muschatnoe Igristoe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najveca-kolekcija-vina-nalazi-se-u-moldaviji-najstarije-datira-iz-1969-godine-a-flase/8545l49

Proizvođači hrane i najboljih vina iz zemlje i regiona predstaviće svoje proizvode, koji će moći da se degustiraju na prvom izdanju Belgrade Waterfront Good Food & Wine Festivala – "Siđi do reke", u organizaciji Udruženja "Spektar". Festival će biti otvoren 6. septembra velikim Vinskim defileom Knez Mihailovom ulicom u 17h, dok će glavni, izlagački deo sa pratećim programom – Food & Wine Show biti održan 7. septembra od 17h do 23h na Sava Promenadi.

Tema prvog izdanja festivala je, kao što slogan "Siđi do reke" sugeriše – Beograd na rekama i sve ono što posetioci mogu doživeti i osetiti ako se spuste do Sava Promenade i ostalih kejeva glavnog grada. U skladu sa tim osmišljen je i zabavno-umetnički program sajma. Posetioci i turisti, osim što će, u okviru Food & Wine Show segmenta 7. septembra, probati vina i slane i slatke zalogaje izložene na lepo dizajniranim štandovima i kućicama, moći će da prisustvuju radionicama i prezentacijama koje će održati stručnjaci iz različitih oblasti: food styling, proizvodnja organske hrane, slaganje hrane i vina, proizvodnja vina i rakije, navodi se u saopštenju.

U okviru svečanog otvaranja biće dodeljena priznanja najboljim kompanijama i pojedincima u oblasti proizvodnje hrane i vina, pića, voda… dok će posetiocima biti podeljeno oko 10.000 poklona učesnika i sponzora događaja. Finale sajma Food & Wine show je trosatni večernji Party by Food & Wine show. Muziku tamburaškog orkestra koji će animirati učesnike Festivala, smeniće živa muzika odnosno koncert iznenađenja koji će trajati do 23h.

U okviru programskog segmenta "Poznati u kuhinji", javne ličnosti će se u parovima u prijatnom ambijentu restorana Savanova, takmičiti u pripremanju jela, u prisustvu medija. Kao prateći sadržaj sajma Food & Wine show posetioci će moći da pogledaju i izložbu "Hleb naš nasušni", budući da hleb u srpskoj tradiciji i gastronomiji ima poseban simbolički značaj.

Cilj festivala je promocija privrede Republike Srbije, pre svega u oblasti tradicionalno važne proizvodnje hrane i sve značajnije proizvodnje domaćih vina. Podjednako važan cilj je promocija turizma. Belgrade Waterfront Good Food & Wine Festival organizuje se zahvaljujući pokroviteljstvu Belgrade Waterfront i podršci Glavnog grada, odnosno Sekretarijata za privredu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609989/sajam-hrane-i-najboljih-vina-iz-zemlje-i-regiona-od-6-do

 

Raspisan je drugi konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Cilj je ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za nabavku: opreme za primarnu preradu grožđa; opreme za fermentaciju za bela i crvena vina; opreme za čuvanje i negovanje vina; opreme za punjenje vina i opreme za rakiju.

Konkursom je predviđeno ukupno 15.576.273,80 dinara. Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od
vrednosti ukupno prihvatljivih troškova, odnosno 60% za posebne kategorije.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 9. septembrom 2019. godine.

Više informacija i obrazac prijave možete naći na sledćem linku: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22165

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2599203/raspisan-drugi-konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije-na

Ako je vino „nektar bogova“ onda je francuski Bordo mesto gde se osećate kao da ste zakoračili u raj. Grad je nastao kao keltska tvrđava u trećem veku kada je dobio ime Burdigala. Bordo je smešten na samo 45 kilometara od Biskajskog zaliva Atlantika na ruti važnih trgovačkih puteva pa se vekovima razvijao kao trgovinski centar. Danas je glavni grad regije Nova Akvitanija i departmenta Žironda koji važi za najbolju vinsku regiju u svetu.Vinova loza se u ovim krajevima uzgajala još iz perioda starih Grka, ali za masovni razvoj vinske industrije Bordo može da zahvali, verovali ili ne, Englezima i jednoj ženi. Eleonora od Akvitanije (1122. –1204.) bila je jedna od najbogatijih i najmoćnijih žena u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Sa samo 15 godina udala se za
prestolonaslednika koji je kasnije postao kralj Luj VII. Rodila mu je dve ćerke, a kako ni posle 15 godina nije rodila sina brak je poništen. Osam nedelja kasnije Eleonora se udala za Henrija, koji je dve godine nakon njihovog venčanja postao kralj Engleske Henri II. Ona je na engleski dvor donela vina iz rodnog Bordoa, koje je razmaženo englesko plemstvo prihvatilo sa oduševljenjem. Trgovina vinima dovela je do velike ekspanzije vinograda na području čitave regije Akvitanije. Uprkos ratovima proizvodnja vina u Bordu je napredovala narednih vekova. Ekspanzija koja traje i danas započeta je u 18. veku koje poznato i kao zlatno doba Bordoa. Danas ova vina se izvoze u više od 150 zemalja širom sveta. Najpoznatija su Cabernet Sauvignon, Merlot i Cabernet Franc. Veoma cenjeno i izuzetno skupo je Château Petrus koje se proizvodi od sorte grožđa merlot i dolazi iz područja Pomerola. Petrus je jedno od najskupljih
vina na svetu, a samo jedna flaša košta oko 1.000 evra. Ukoliko je vino starije od petnaest godina cena se udvostručuje ili utrostručuje u zavisnosti od godine berbe grožđa.
Regija Bordo prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Regija se nalazi na jugozapadu Francuske, a sam Bordo je na obali reke Garona koja u tom delu ima oble obale nalik srpu pa je grad vekovima bio poznat i kao Mesečeva luka. Danas, Mesečeva luka je drugo ime za istorijski centar Bordoa koji je pod zaštitom Uneska. Na levoj i desnoj obali reke nalaze se najbolji vinogradi. Nekoliko kilometra nizvodno od centra grada reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi levkasti zaliv prema otvorenom moru poznat i kao estuar Žironda koji je dug oko 70 kilometara i proteže od atlantske obale do oko 100 km u unutrašnjost.
Zašto je to važno? Zato što u ovoj oblasti zastupljeno nekoliko različitih vrsta zemljišta bogata peskom koje pruža savršene uslove za uzgoj različitih vrsta vinove loze, a tople temperature podstiču snažan rast. Klima je umereno primorska sa toplom Golfskom strujom koja zagreva čitavo područje.
Zbog toga ovu regiju retko pogađaju prolećni mrazevi, a grožđe zri sve do oktobra. Jedini problem je velika vlažnost i česte kiše koje dolaze sa Atlantika koje ne utiču previše na samu vinovu lozu i grožđe. Reka Garona je izuzetno važna za ovu regiju i to ne samo zbog vode. Na levojobali gaji se grožđe od kojeg se prave teža, gušća crvena vina. Na samom jugu leve obale raste belo grože od koga se prave izuzetna bela i čuvena dezertna vina. Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina. Garancije kvaliteta vina imala je presudnu ulogu u izgradnji međunarodne reputacije Bordo vina. Prva klasifikacija urađena je 1855. na zahtev Napoleona III koji je tražio da se potvrdi savršenost vina iz Žironde. Ovaj sistem važi i danas, a od
1973. godine bordoška vina su zaštićena i oznakom geografskog porekla. To značida vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima, da mora da odleži u podrumu u buretu, a vina su podeljena u pet kategorija od Premier Grand Cru do Cinquime Grand Cru.
Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Najbolja vina se ne prodaju direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju između negocianta i proizvođača uređuju brokeri, koji dobijaju nadoknadu obično dva odsto od vrednosti vina. Inače, vina iz ove regije imaju u imenu „Chateau“ (zamak) zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.
A, gde je vino tu je hrana. Uspon vinarstva pratio je i razvoj gastronomije na koju su uticali su Španci sa juga, kontinentalna Francuska i Englezi sa severa. Kuhinja Bordoa se mahom zasniva na mesu i divljači sa jakim i teškim sosovima. Poznati su i po tartufima, ostrigama, vrhunskim sirevima, ali glavna zvezda lokalne kuhinje su guščije i pačije paštete. Uz sve to čaša dobrog vina vrhunac su uživanja i za najprobirljivije hedoniste koji dođu u Bordo.

Izvor: Agrobiznis magazin

Područje opštine Leposavić, smeštene na padinama Kopaonika i Rogozne, idealno je za poljoprivredu. Zato i ne čudi što je u tom kraju sve više poljoprivrednih proizvođača i što se uz nove vinograde vide i plantaže malina, borovnica, origana i zasadi drugih kultura.U selu Kutnje na 12 hektara prostire se vinograd. Sve je počelo 2000. godine kada je porodica Lakićević odlučila da se posveti vinogradarstvu. Posle 30 godina života i rada u inostranstvu Slaviša Lakićević je odlučio da se vrati u Srbiju i da na porodičnom imanju izgradi vinariju."Ja sam rođen na Kosovu ne u inostranstvu, tako da želja da nešto napravimo dole je od početka bila jaka. Pitanje je bilo samo šta", kaže vlasnik vinarije Slaviša Lakićević.

Podizanje vinograda je velika i dugoročna investicija, koja je doprinela da stalan posao dobije 15 ljudi iz tog kraja.

Milan Lakićević navodi da su ove godine smo podigli dva hektara novog vinograda.

"Imamo dobar tim ljudi koji stoji iza nas iz Italije, poznate svetske stručnjake koji nam pomažu", navodi Milan Lakićević.

Radnik Predrag Vukićević kaže da vinarija predstavlja veliku stvar za Leposavić.

"Velika je stvar da ovako nešto ima kod nas da bi narod opstao i ostao na Kosovu i Metohiji. Sve ovo što radimo, radimo u dogovoru, opremljeni smo najmodernijim mašinama", naglašava Vukićević.

Suzana Vulović naglašava da su u vinariji ove godine napravili kvalitetno belo vino koje je spremno za flaširanje. Takođe, odabrali smo flaše, pampure i etikete za to vino, dodaje Vulovićeva.U vinariji planiraju da u narednom periodu zasade još 50 hektara vinove loze. Nestabilna situacija na Kosovu i Metohiji otežava pojedine poslove.

"Trudimo se da radimo po svim pravilima i zakonima, imamo regularne licence koje treba da se dobije, svi su vinogradi u fazi registracije", kaže Slaviša Lakićević.

Ukazuje na problem registracije vina koja moraju da se rade dva puta i za srpske i za kosovske vlasti.

"To je komplikovana stvar, videćemo kako će se stvari odvijati", navodi Slaviša Lakićević.

Na manjem zasadu pod vinovom lozom očekuje se prinos od oko 2.000 do 3.000 litara crnog i belog kvalitetnog vina.

Ugostitelj Milija Jevremović već nekoliko godina proizvodi vino za sopstvene potrebe. U tom poslu pomaže mu porodica.

"Podizanje vinograda govori o tome da je ovo moja priča, moj život, moje mesto, ovde sam se rodio i to je to. Ne želim odavde da idem", poručuje Milija Jevremović.

Samostalni poljoprivredni proizvođači kažu da nisu svi u mogućnosti da sami započnu posao i zato je pomoć države od presudne važnosti.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559204/leposavic-vino-koje-opstanak-znaci.html

Šesti Festival šumadijskih vina, u organizaciji Udruženja vinara Šumadije, održan je ovog vikenda u objektima Kraljevske vinarije na Oplencu. Na štandovima su bila izložena odlična vina vinarija: Aleksandrović, Radovanović, Despotika, Tarpoš, Kraljevske vinarije, Arsenijević, Stari Hrast, Ambelos, Art Wine.

Premijerni nastup imala je vinarija Eden iz Ranilovića, za koju se veruje da je u vlasništvu gejming kompanije Nordeus. Njihov sovinjon blan i šardone iz prve berbe 2017. godine već sada predstavljaju respektibilna vina. Tu je i moderan i upečatljiv roze od merloa. Kupaža kabernea i merloa posle osam meseci u čuvenim Seguin Moreau buradima predstvalja ozbiljno vino u najavi. Etikete još nema, jer će se na tržištu naći tek krajem godine, možda i kasnije.

Vinarija Vladimir, Vladimira i Sandre Živanović, postoji od 2014. godine, kad su u Banji kod Topole kupili zapušteni vinograd koji su obnovili. Njihovo vino 1 Hektar je upečatljiva kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana. Eksperimentalna berba bila je 2015. godine iz koje su uslužno napravili oko 500 litara za sopstvenu upotrebu. Naredne godine nastala je i prva etiketa na 3.600 boca. Vino je divnih kiselina i strukture, aromatski lepo, dok će se sa starenjem vinograda i završnica produžavati. Već postoji interesovanje za izvoz ovog vina.

Trilogija je još jedna mlada vinarija iz Banje, koja već ima zapažene rezultate.

Vinarija Pavlović istakla se novom kupažom Istina 2016 u kojoj merlo iz berbe 2016 i kaberne iz naredne godine savršeno pristaju jedno uz drugo.

Vinarije DeLena posebno se istakla crvenim vinom 1903, što predstavlja i godinu formiranja Vinarske zadruge u Topoli. Takođe, kupaža sovinjona i semijona 70/30, te traminac 100 Jazz, uveliko postavljaju etalon kvaliteta.

Novo ime na vinskom nebu, Zmajevac, u vlasništvu crnogorske porodice Krgović, istinski je hit. Bilo da je reč o upečatljivom šardoneu, klasičnoj tamjanici, novom rozeu od merloa i 10% crne tamjanike.

Vinarija Draganić je već dve godine član Udruženja, iako praktično još ne postoji. Predstavili su prvo vino iz prve berbe.

- Palava 2018 još nema ime vinarije na etiketi, jer će izgradnja objekta sa početnim kapacitetom od oko 60.000 litara početi na jesen – kaže Srđan Draganić, vlasnik vinarije.

Palava je belo, izuzetno mirisno i strukturno vino, gotovo gusto i uljasto, slasno ali suvo istovremeno, sa neobično dugom završnicom za prvu berbu. Verovatno je jedinstvena u Srbiji, a nastala je 50-ih godina prošlog veka ukrštanjem sorti Muller turgau i crveni traminac. Osim Češke, ima je u Slovačkoj i na jednom mestu u BiH, a Draganić kaže da se kod njega pokazala kao izdašna sorta.

Posebno interesovanje izazvao je prokupac vinarije Aleksandrović. U pitanju je aromatski kompleksno vino sa začinskim notama, koje do sad nisu bile u tolikoj meri prisutne ni u jednoj čistoj varijanti prokupca. Veruje se da bi to moglo da otvori novo poglavlje u životu ove najpoznatije srpske autohtone sorte.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533640/sesti-festival-sumadijskih-vina-u-znaku-noviteta

Festival tamjanike, koji će se od 8. juna po drugi put održati u Beogradu, zakazan je od 17:30 do 23:00 sata na platou ispred hotela Radisson Collection.

Uz živu muziku posetioci će moći da degustiraju najbolje srpske tamjanike, ali i neke izvan granica Srbije.

- Prijemčivost imena tamjanika, kao i samih vina od te sorte, dobar je adut za popularizaciju vina i vinske kulture kod nas. Ne treba zaboraviti ni potencijal koji tamjanika ima kada su u pitanju inostrani turisti koji uglavnom nemaju prilike da probaju slično vino u svetu, a tu je i zabavna strana čitavog festivala koja se savršeno uklapa uz ova razigrana letnja vina – kaže Vladan Stanojlović Kika, organizator festivala.

Razloga za promociju tamjanike ima dosta, pogotovo što je sve sviše vinara koji su krenuli da sade ovu sortu izvan Župe, njene tradicionalne kolevke u Srbiji. To je dovelo i do toga da je danas možemo pronaći u više stilova.

Osim tamjanika, na festivalu će se naći i nekoliko gostujućih domaćih sorti.

- Ideja je da prikažemo i druge domaće sorte, koje se zasluženo vraćaju u fokus javnosti, jer sve to ide u prilog originalnosti ponude vina na našem tržištu. Tu su crna tamjanika, zatim smederevka, morava, neoplanta, bagrina, jagoda. Ubuduće ćemo tome posvetiti i veću pažnju jer verujemo da njihovo vreme tek dolazi, a na krilima tamjanike proces se može ubrzati – zaključuje Stanojlović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2531070/festival-tamjanike-od-8-juna-u-beogradu-najbolja-srpska-vina-ali-i

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30