Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

Godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su veoma visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

Da bi se "sačekao rod" sa jednog hektara, stručnjaci kažu da treba izdvojiti i više od 30.000 evra, a isplativost je dugoročna. Kako ističu, tek treća generacija potomaka dočeka pravu isplativost od vinogradarstva, ukoliko nastave taj posao. U međuvremenu, ceo posao je vrlo zahtevan i čini ga više vrlo važnih poteza.Krenimo redom. Za početak je neophodno prvo pronaći parcelu, a nije samo cena to što je određuje. Parcela treba da ima pogodnu nadmorsku visinu i strukturu zemljišta, kao i da je dovoljno osunčana. O tome je najbolje konsultovati stručnjake, a poznato je da vinograda u Srbiji najviše ima na obroncima Fruške gore, kao i na području Topole kod Aranđelovca.

U okviru sadnje treba računati i na troškove obrade zemljišta, zatim stubova, žice, sadnica. Tu su i troškovi mehanizacije, traktora, prskanja...

"Treća godina je prva rodna, dok se u petoj godini dobija pun rod. Ako u trećoj godini imate grožđa za branje, onda kreće proces proizvodnje, pa bi trebalo da prođe najmanje godinu dana da dobijete kvalitetno vino", kaže vlasnik vinarije u Topoli, ekonomista po struci.Koliko vina se može dobiti od jednog hektara vinograda zavisi i od toga da li se teži kvalitetu ili kvantitetu. Računa se da se sa jednog hektara može napraviti između pet i osam hiljada boca vrhunskog vina.

Uprkos velikim početnim ulaganjima, zarada je visoka. Godišnji prihod u proseku može iznositi između 50 i 60 hiljada evra. Čista zarada je manja i zavisi od dosta faktora.

Rasponi zarade zavise i od proizvodnje, ali i od oglašavanja i brendiranja, a kako tvrde uvek se mora ulagati u novu opremu.

Naš sagovornik kaže da država daje subvencije uglavnom za opremu i za mehanizaciju, ali da je u Evropskoj uniji poljoprivreda "tako dobro zaštićena da im je teško biti konkurentan".Vinski stručnjak Nenad Andrić objašnjava da je oprema za proizvodnju vina veoma važna, kao i da su srpski vinari toga svesni, pa mnogo i investiraju u nju.

Andrić ističe da je pored skupih presa, koje mogu koštati i do 60.000 evra, novac potreban i za muljače, sudove za odležavanje vina, zatim drvene sudove, flaše, etikete, pampure...

"Veoma skup sport koji se isplati dugoročno. Kada se govori o povratu zarade, smatram da se svakom prodatom bocom podiže vrednost brenda i da treba tako posmatrati", kaže Andrić.Naš sagovornik primećuje da u Srbiji vinarije ne ulažu dovoljno u marketing, što je potrebno jer su srpska vina veoma dobra.

"Pre otprilike pet do šest godina, udeo stranih vina je bio 70 odsto na srpskom tržištu, a domaćih 30 odsto. Danas je to obrnuto i domaća vina čine 70 odsto tržišta. Tih 30 odsto uvoza je količinski isto kao što je nekad bilo 70, samo što je skočila potražnja. Tome je pomogla i sve veća promocija domaćeg vina", ističe Andrić i dodaje da Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju kvalitetnog vina.Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara. U vulkanskom na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vinski turizam se u poslednje vreme sve više razvija. Proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vino-kao-biznis-skup-sport-koji-po-hektaru-donosi-i-do-50000-evra-godisnje-ali-samo/r5jf866

U organizaciji Skupštine opštine i Turističke organizacije, u Rekovcu će u subotu, 4. maja, biti održan drugi "Levački vino fest", na kome će se predstaviti oko 30 vinara i vinarija Srbije, saopštila je danas Turistička organizacija ove opštine.

Uz vinare, predstaviće se i proizvođači rakije i sireva koji se meze uz vino, buradi za vino, proizvođači sadnica vinove loze, Udruženje žena Levca sa svojim specijalitetima... U turističkoj organizaciji, ako bude lepo vreme, očekuju posetioce iz Pomoravlja, Šumadije i ovog dela Srbije.Rekovac i Levač su izrazito poljoprivredno voćarsko-vinogradarski kraj sa dugom tradicijom vinarstva i vinogradarstva. Oko 1.000 domaćinstava opštine bavi se vinogradarstvom, a pod vinovom lozom je oko 500 hektara.Poslednjih godina ulažu se velika sredstva u ovu granu poljoprivrede, a izgradjeno je i nekoliko najsavremeniji vinarija: "Lastar" u Sekuriču, "Miletić" u Opariću, "Vineks" u Belušiću, "Levač" u Rekovcu čija vina osvajaju visoke nagrade na sajmovima u Srbiji i inostranstvu. Levački vinari, izjavili su danas ponosom da su se vina ovog kraja "pila na dvoru Nemanjića", a pili su ga i "rimski carevi", kao i "na dvoru Obrenovića i Karadjordjevića".

Vino fest će u subotu u podne otvoriti predsednik opštine Rekovac dr Aleksandar Djordjević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vina-iz-ovog-kraja-pili-su-i-rimski-carevi-novi-festival-vina-u-subotu/hezzvy5

Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara u nadi da će oživeti kraljevsku tradiciju ispijanja vina od strane kraljeva i poznavaoca, preneo je Rojters.

U vulkanskom tokajskom regionu na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vino Tokaj Asu je postalo omiljeno zbog bogatstva ukusa i kompleksnosti.

Priča se da je Luj XIV, poznat kao Kralj sunce opisao taj napitak kao "vino kraljeva i kralj vina".

Proizvođač vina Rojal Tokaj navodi da je ovo vino koje se prodaje za 40.000 dolara za bocu najskuplje vino na svetu.Druga retka vina mogu dostići višu cenu na aukcijama.

Vrednost vina se značajno povećava godinama koje prolaze, kao investicija za 30, 40 ili 50 godina bilo za konzumaciju ili trgovinu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarsko-vino-najskuplje-na-svetu/ftlx1bw

Delegacija u kojoj su bili profesori Univerziteta u Novom Sadu, tridesetak vinara, kao i vinogradari, nedavno je, u organizaciji Privredne komore Vojvodine, boravila u dvodnevnoj stručnoj poseti vinskoj regiji Eger u Mađarskoj. Cilj posete bio je upoznavanje s razvojem vinogradarstva i vinarstva u regiji Eger, jednoj od 22 u Mađarskoj.U vinskoj regiji Eger vojvođanska privredna delegacija susrela se s tamošnjim vinarima i vinogradarima, predstavnicima Udruženja mladih vinara Egera i Privredne komore županije Heveš, a obišli su i nekoliko vinarije – „Tumerer”, „Sveta Andreja”, „Tot Ferenc”, „Gal Tibor” i „Boljki”.

Po rečima više savetnice za turizam u PKV-u Dragice Samardžić, regija Eger veoma je interesantna, i to ne samo zbog kapaciteta koje ima kada je u pitanju proizvodnja grožđa i vina već i zbog vinskog turizma. Koliko je vinski turizam značajan, istakla je ona, potvrđuje podatak da je u Egeru tokom prošle godine ostvareno 303.000 noćenja turista.

– S tog aspekta može se videti koliko vinski turizam doprinosi razvoju drugih privrednih grana i ostvarivanju prihoda – rekla je Dragica Samardžić. – Naravno, osnov za to je velika proizvodnja, a Eger to ima jer je na tom području oko 6.000 hektara pod zasadom vinograda, što je nešto malo manje od trećine ukupnih površina pod vinogradima u Srbiji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pkv-srpski-vinari-u-madarskom-egeru-08-04-2019

Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. 

Prvi nađeni tragovi vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba, oko 2200. godine pre n.e., i iz gvozdenog doba, oko 400. godine p. n. e. Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina. Poznato je da je rimski car Domentijan (69.-96.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do cara Marka Aurelija Proba, rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.
Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji, međutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobođenjem Srbije. Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana. Osnivanjem “Navipovog” podruma 1848. godine počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.
Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i
podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji
penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.
Dušanov dvadesetpetokilometarski vinovod U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.

Izvor:Agrobiznis magazin

Najpoznatiji vinari iz regiona okupiće se 23. marta u beogradskom hotelu Metropol Palace na prvom Grand Tastingu gde će lično predstaviti najbolja vina iz svojih podruma.Tako će ova svojevrsna „Vinska liga šampiona“ biti jedinstvena prilika da se na jednom mestu, u ambijentu svojevrsnog velikog velikog vinskog bara probaju najbolja vina od Slovenije do Grčke, mnoga nikad ranije prisutna na tržištu Srbije.

Kao nominalni domaćini ove spektakularne vinske manifestacije, najbolji srpski vinari će pred publiku izneti vina koja su poslednjih decenija podigla ugled srpskog vinarstva u međunarodnim okvirima.Tako iz Vinarije Aleksandrović dolaze legendarna vina Rodoslov Grand Reserve 2006 i Regent Reserve 2009, oba u velikim magnum bocama; jedan od pionira srpskog vinskog preporoda Miroslav Kovačević uz nekoliko arhivskih etiketa predstaviće i nove premijum linije crvenih i belih vina iz svog poduma u Irigu, među kojima i Aurelius S 2012 u duplom magnumu, ali i oranž vina rađena na potpuno prirodan način; vinar Milijan Jelić iz okoline Valjeva uz poznate i priznate etikete Mammoth i Millennium najavio je i apsolutni ovdašnji raritet Nebiolo 2012; iz Vinarije Zvonko Bogdan stiže Cuvee No 1 2016, jedino vino iz Srbije koje je prošle godine osvojilo zlato na najpoznatijem svetskom ocenjivanju Decanter u Londonu; župska vinarija Budimir donosi prokupce i tamjanike iz vinograda starih preko 100 godina, a tu su i najistaknutiji mlađi predstavnici sprskog vinskog preporoda, vinarije Temet i Cilić. Praktično sve ono što čini vrh vinske scene Srbije danas!Posebna priča su vinari iz regiona. Legendarni Aleš Kristančič iz Goriških Brda stiže u Beograd s najboljim vinima iz podruma, između ostalog i sa slavnom rebulom Lunar 2007, tu je Veliko Belo 2010 u magnum boci, kao i izuzetno cenjeni penušavac Puro Rose 2010; najpoznatiji hercegovački vinar Radovan Vukoje predstaviće Carsko vino 2012 u duplom magnumu, kao i fantastičnu Vukoje Vranac Rezervu 2012; „genije iz Hrnjevaca“, kako zovu hrvatskog vinara Ivana Enjigija, koji pravi čudesna organska vina, donosi Venje Red 2006 u tamošnjim medijima apostrofiranio kao „remek delo hrvatskog vinarstva“; po prvi put u Srbiju stiže i kultno vino s Korčule Grk Defora vinarije Bire, već godinama u vrhu najboljih belih vina regiona, a koje u Beogradu može da se nađe samo „ispod ruke“.Tim povodom vlasnik vinarije Frano Milina Bire kaže:

– Nisam mnogo razmišljao kada sam dobio poziv za Grand Tasting, bez obzira što s komercijalne strane meni to ništa ne znači jer mi smo mala vinarija i sve što proizvedemo prodamo unapred. Ali ideja da se na jednom mestu nađem i družim s najistaknutijim kolegama iz regiona i da publici zajedno predstavimo ono najbolje što imamo bila je dovoljan razlog da dođem s vinima u Beograd.

Ako je suditi prema reakcijama ovdašnjih ljubitelja vina, jedna od najvećih atrakcija Grand Tastinga 2019 biće Limousina bijela 2006 i Limoosine XL 2007, oba vina iz hercegovačke vinarije Brkić, čija se bukvalno ručna i organska proizvodnja oslanja na pravila biodinamike.– Priroda ima svoje zakonitosti na koje ne možete ili ne želite da utičete – objašnjava Brkić. – Bela Limousine bila je nešto posebno, žilavka kakvu nisam ni u snu očekivao. Pojavila se sama, nisam ja nešto tako ni zamislio, kamoli hteo napraviti, ti ukusi, mirisi i sve što se kasnije dogodilo s njom jednostavno su sami od sebe nastali! Slična stvar dogodila se i sa blatinom iz berbe 2007. godine, koja je stajala u buretu čitavu deceniju dok nije izrasla u sasvim posebno vino. Kao što se bela „limuzina“ od onda više nije ponovila, verovatno više nikada neću ni crnu držati 10 godina u bačvi. To se jednostavno u oba slučaja dogodilo!

Grand Tasting 2019 imaće i jednu svetsku premijeru – Merlot single vineyard reserve 2009 Chateau Kamnik u duplom magnumu, koji će ekskluzivno biti promovisan u Beogradu, a iz te unikatne makedonske vinarije najavljeno je još nekoliko autentičnih bisera, među kojima i jedno od tri svojevremeno najboljih vina od sorte širaz na svetu, zatim Ten Barrels Cabernet Sauvignon Reserva 2011 koji je poneo trofej Master of Cabernet Sauvignon of the World u Londonu 2015. godine, te Terroir Vranec 2011 Grand Reserva proglašen pre nekoliko godina na Decanteru za najbolje crveno vino centralne i istočne Evrope u kategoriji iznad 15 funti!Ne treba smetnuti s uma ni specijalne Private Reserve etikete vinarije Stobi, najbolja vina iz linije Stari podrum crnogorskog giganta Plantaže, fantastične plavce s juga Dalmacije i vinarije Volarević, vina renomirane porodične vinarije Bibić, koja u SAD izvozi čak 80 procenata proizvodnje i čija tradicija seže pet vekova unazad, a oslonac u proizvodnji predstavljaju im lokalne sorte debit, plavina, babić i lasina. Tu su i dve istarskle vinske legende Coronica i Kozlović, koji u Beograd stižu s arhivskim malvazijama i teranima koje je praktično više nemoguće pronaći bilo gde, pa jedna od trenutno najuzbudljivijih vinskih priča iz Makedonije, vina iz vinarije Popov, koja će se pojaviti prvi put u Srbiji, baš kao i autentične blatine i žilavke iz porodične vinarije Škegro.

Poseban segment Grand Tastinga čine vina od autohtonih srpskih sorti, gde će najbolje iz tog domena pokazati vinarije Čokot, Bikicki, Sagmeister i Tonković, a u pitanju su sorte prokupac, tamjanika, crna tamjanika, kadarka, kevedinka, sremska zelenika…Konačno, kao specijalni gost Grand Tastinga predstaviće se najbolja grčka vinarija Alpha Estate s vinima kojima najpoznatiji svetski vinski kritičar Robert Parker daje više od 90 poena, a kao posebno iznenađenje i pravi mali kuriozitet potvrđen je dolazak odabranih vina kultnog organskog vinara sa severa Italije Joška Gravnera.

Ovo je tek deo onoga što će ljubitelji vina moći da probaju 23. marta, kada se u 14 sati otvore vrata Grand Tastinga, a gde će svakoga od njih dočekati i piće dobrodošlice, čuveni italijanski prosecco Borguluce, a unutra uz najbolja vina nalaziće se i probrani sirevi i suhomesnati proizvodi malih srpskih proizvođača.

Kako bi se stvorili maksimalni uslovi za posetioce, broj ulaznica za ovaj vinski spektakl ograničen je na 1.000, a budući da će se točiti raritetna vina čija je cena veoma različita, svaki posetilac uz ulaznicu dobija katalog s opisom svih vina na Grand Tasting 2019, vinsku čašu i apoene u vrednosti od 2.000 dinara, svojevrsni wine money pomoću kojeg će moći da proba i pije vina po želji. Naravno, na licu mesta biće postavljeni punktovi za dokupljivanje vinskih apoena, a biće omogućena i kupovina vina na flašu.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/vinske-zvezde-u-beogradu/

„Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov“, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije „Pusula“.
„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.
Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“.Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.
„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije „Pusula“ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i
nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.
Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu, već će prvenstveno ići na kvalitet.
„S obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača
mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba
da nastavimo“, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije. Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,“- Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Sekretarijat za poljoprivredu Gradske uprave grada Niša, u saradnji sa Gradskom opštinom Palilula, organizovao je stručno predavanje za poljoprivrednike iz oblasti voćarstva i vinogradarstva.
Predsednik opštine Palilula Aleksandar Ždrale je pozdravljajući prisustne na predavanju rekao je da opština Palilula na sve načine želi da pomogne građanima sa njihove terotorije koji žive na seoskim područjima a edukacija proizvođača rakije i vina je jedan od njih
Predavanje su držali stručnjaci iz Sekretarijata za poljoprivredu GU Grada Niša i kompanija i firmi koje su zainteresvane za razvoj proizvodnje vina i rakije sa ovog područja. Ovom predavanju prisustvovalo je oko tridesetak meštana sela Palilule koji već imaju manju ili veću proizvodnju rakije.
„Želimo da razvijemo ne smo epicentar Palilule , već i okolna sela jer nam je cilj da mladi naraštaj ostane na selu . Da bi ostali na svojim domaćinstvima moramo obezbediti sve neophodne uslove da bi mladi mogli da nastave da žive na svojim ognjištima”, kazao je Ždrale.

On je dodao da će se ovakva i slična predavanja održavati tokom cele godine, a ona će obuhvatiti sve grane proljoprivrede.

“Ne treba zaboraviti da opština Palilula ima 15 sela u svom sastavu. Najveće je Lalinac oko gravitiraju druga sela, takozvani Moravski kraj poznati po tome što ovi proizvođači hrane grad Niš zelenšom i ostalim poljoprivrednim proizvodinma. Drugi kraj opštine, Berbatovo, Vukmanovo, Novi Gabrovac je većinom stočarska proizvodnja“, ističe Ždrale.

Na stručnom predavanju iz oblasti voćarstva i vinogradarstva, poljoprivrednim proizvođačima je predstavljen osnovni cilj i zadatak zelene rezidbe u voćarstvu i vinogradarstvu, specijalizovana mehanizacija u voćarstvu i vinogradarstvu, kao i ekološka sredstva i materijali i mašine i oprema u proizvodnji vina. Poljoprivrednici će se upoznati sa ovogodišnjom obavezom obnove registracije poljoprivrednih gazdinstava, planovima sufinansiranja programa iz oblasti voćarstva, vinogradarstva, kao i o drugim aktuelnostima u poljoprivredi.

“Želim da deo rada i truda koji su uložili tokom primarne proizvodnje grožđa i ostalog voća mogu kasnije da oplode na tržištu prodajom svojih proizvoda ili da uživaju u blagodetima koje su proizveli”, kaže Radiša Nikolić, diplomirani inženjer tehnologije hrane i pića.

Rajković Žarko iz Donjeg Međurova ne proizvodi vino i rakiju za tržište već za sopstvene potrebe ali je došao da se upozna sa novim tehnologijama i mehanizacijom za proizvodnju vina i rakije.

“Proizvodim vino i rakiju za svoje potrebe jer je moja oblast ratarstvo, ali želim da se upoznam sa novinama i unapredim proizvodnju. Želim da čujem stručna lica šta će nam reći”, kaže Rajkovič.

Na teritoriji opštine Palilula se nalazi 15 sela koja se naslanjaju na uži gradski deo, Lalinac, Krušce, Mramor, Mramorski potok, Novo Selo, Čokot, Donje Međurovo, Gornje Međurovo, Bubanj selo, Pasi Poljana, Donje Vlase, Gabrovac, Berbatovo, Vukmanovo, Suvi Do. Ukupna poljoprivredna površina Opštine Palilula je 7.395 hektara. Od toga 6.648 hektara su obradive površine, a 747 hekatara su pašnjaci.

Izvor: https://niskevesti.rs/obuka-za-prozvodnju-rakije-i-vina/

Osnovana vinogradarska zadruga Izba Wine - Dom merloa u Vele polju kod Ništa (Foto: Refat/shutterstock.com) U Vele polju kraj Niša osnovana je vinogradarska zadruga pod nazivom Izba Wine, u kojoj će sorta merlo biti centralni putokaz ka boljem vinskom sutra lokalnih proizvođača, prenosi Vino.rs. Niški rejon bio je godinama gotovo nepoznat na vinskoj karti Srbije, dok se nije na sceni, u početku stidljivo i na manjim vinskim manifestacijama, predstavila vinarija Izba izuzetno upečatljivim merloom koji je brzo stekao širok krug obožavalaca. I dok je Ivan Jovanović, vlasnik vinarije, razbijao glavu kako da skupi sredstva i svom hektaru i po vinograda doda još pola ili čak i ceo, došlo je do neočekivanog, rekli bi filmskog obrta. Tokom posete vinariji Izba leta 2018. godine, oduševljen merloom, ljubitelj vina i preduzimljiv čovek poreklom iz Niša predložio je Jovanoviću da delom finansira zajednički projekat. - Ako u okolini ima dostupne zemlje za vinograde i kad je već zemljište očigledno bogomdano za merlo, zašto se vi sitni proizvođači iz ovog kraja ne udružite, a ja ću vam pomoći da svi zajedno napravimo vinogradarsku zadrugu! Rečeno – učinjeno. Tokom nekoliko meseci formirana je vinogradarska (i vinarska) zadruga pod nazivom Izba Wine, kako bi se brend prepoznao u početku. Za početak sedam proizvođača je registrovano, još dvoje su pripremili zemlju te se priključuju. Ivan Jovanović je postavljen na mesto direktora, kupljeno je i spremljeno za sadnju 11,8 hektara, još nekoliko je u postupku kupovine, a već su odrađeni i dogovori za narednih pet hektara zemljišta uz nadu da će se pronaći još toliko do jeseni kada krenu pripreme za sadnju. U vinogradima će biti posađen uglavnom merlo uz nešto prokupca da se "podvuče srpska linija", te moguće malo kaberne frana. - Stvari se brzo odvijaju. Objekat za proizvodnju i lagerovanje vina gradiće se najverovatnije u Vele Polju i vina će ići najverovatnije pod više etiketa, a u odnosu na veličinu svog vinograda zadrugari će imati udeo u vinima. Radiće se i roze vina, u podrumu će biti i srpskog i francuskog hrasta. Lepe vesti za vinsku Srbiju na startu 2019. godine, piše Vino.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31