Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

Šid, 8. jul Kompanija „Dunav osiguranje“, u saradnji s udruženjem novinara za poljoprivredu Agropress, realizovala je nekoliko ciklusa radionica na kojima je potencijalnim osiguranicima i osiguranicima predstavljala vidove osiguranja poljoprivrede: osiguranje useva i plodova, stoke i mehanizacije. Tu pozitivnu praksu i iskustvo nastavljamo i ove godine. Peta interaktivna radionica u novom ciklusu održana je u Šidu, u Sremu, na poljoprivrednom gazdinstvu Trivanović. Predstavnici Glavne filijale Srem Kompanije „Dunav osiguranje“ prezentovali su ponudu Kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede – useva, plodova i stoke, kao i osiguranje imovine.

– U želji da budemo pravi partneri poljoprivrednicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, nastojali smo da prilikom formiranja ponude uzmemo u obzir specifičnosti različitih delatnosti – rekla je na početku izlaganja Milka Dragović, prezenter ponude „Dunav osiguranja“ i preuzimač rizika u Glavnoj filijali osiguranja u Sremskoj Mitrovici.                      

  

   

 – Poljoprivreda je industrija pod vedrim nebom. Koliko god truda, znanja i volje uložili u proizvodnju, poljoprivredni proizvođači mogu ostati bez očekivanih proizvoda i dobiti usled samo jednog padanja grada, poplave ili oluje. Kao lider na tržištu osiguranja s tržišnim učešćem u osiguranju useva i plodova od 50%, čvrsto smo rešeni da nastavimo da pružamo adekvatnu zaštitu našim poljoprivrednim proizvođačima. Kada govorimo o osiguranju biljne proizvodnje, trebalo bi napomenuti da iznos premije za osiguranje varira u zavisnosti od mesta parcele, visine prinosa i cene date biljne proizvodnje. Orijentaciono, za prinos pšenice od 5.000 kilograma po hektaru po ceni od 20 dinara za kilogram, za osiguranje je potrebno izdvojiti samo 2.000 dinara. Za prinos grožđa od 7.000 kilograma, po ceni od 50 dinara za kilogram, potrebno je izdvojiti 30.197 dinara, istakla je Nataša Novčić, direktorka GFO „Dunav osiguranje“ u Sremskoj Mitrovici.

               

Kad je reč o osiguranju životinja, osiguranje jedne priplodne krmače vrednosti 50.000 dinara, za period od godinu dana, proizvođača bi osiguranje okvirno koštalo 4.000 dinara pri kolektivnom ugovaranju, odnosno 5.500 dinara ukoliko se ugovor o osiguranju individualno zaključi. Premija osiguranja po jednom tovljeniku na osiguravajuću sumu od 19.000 dinara proizvođača bi okvirno koštalo 600 dinara pri kolektivnom ugovaranju, odnosno 900 dinara ukoliko se ugovor o osiguranju individualno zaključi. Konačna cena osiguranja određuje se nakon izvršenog pregleda koji obavlja stručno lice „Dunav osiguranja“ i zavisi od uslova držanja, nege i ishrane životinja.

Već nekoliko godina država pokušava da primenom subvencija stimuliše osiguranje biljne i životinjske proizvodnje i unapredi situaciju u toj oblasti tako što registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima regresira 40% premije osiguranja. Slično čine i pojedine opštine, što predstavlja dodatnu subvenciju za poljoprivredne proizvođače. Iako je napredak i dalje simboličan, ta mera, nesumnjivo, daje dobre rezultate i ima podršku i osiguranika i osiguravača. Osim navedenog, kada je reč o osiguranju životinja, „Dunav osiguranje“ je potpisnik Ugovora s Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine u vezi sa sprovođenjem Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku. Tim ugovorom Ministarstvo se obavezalo da plati 100 procenata premije za osiguranje životinja koje su predmet kredita. Svojim klijentima, poljoprivrednim proizvođačima, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnicima pre svega možemo obećati da će naknada štete, kao i do sada, biti brza i efikasna u svakom momentu – zaključila je Nataša Novčić, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Sremskoj  Mitrovici.

Govoreći o osiguranju imovine i značaju ove vrste osiguranja, Nataša Novčić prisutnima na radionici u Šidu rekla je sledeće:

– Posle katastrofalnih poplava koje su našu zemlju zadesile pre nekoliko godina , ali i drugih elementarnih nepogoda, raste interesovanje građana za osiguranje od ovog rizika, što ranije nije bilo tako. Međutim, zbog nezavidne materijalne situacije i niskog stepena svesti naših građana o potrebi osiguranja imovine, zato što se uvek očekuje i, najčešće, dobija pomoć države u takvim situacijama, ima još mnogo prostora za osiguranje. Građani i osiguranici interesuju se za usluge koje „Dunav “ pruža i za način ugovaranja polise, ali i za cenu i naknadu štete.

Cena osiguranja od poplave zavisi od predmeta osiguranja (stambeni, komercijalni i industrijski objekti, objekti u izgradnji, usevi, motorna vozila i drugo). Takođe, cena zavisi od osigurane sume i od učestalosti rizika na nekom području za koji se zaključuje polisa.

Građane najčešće zanima cena osiguranja stambenih objekata. Za stan površine 65 kvadrata, sa svim stvarima u domaćinstvu, uz maksimalnu sumu osiguranja, osiguranje od osnovnih požarnih rizika bez uključenog rizika od poplave košta oko 800 dinara mesečno, odnosno sa ugovorenim rizikom od poplave, u zavisnosti od ugovorene sume osiguranja, od 900 do 1.200 dinara mesečno.

Naknada štete isplaćuje se u vrlo kratkom roku i u skladu sa zakonom, odmah pošto osiguranik dostavi potpunu dokumentaciju na osnovu koje se može utvrditi osnov i visina štete.

Ukoliko je osiguranik više puta pretrpeo štetu od poplave, svaki put će biti namiren po istoj polisi, s tim što se visina naknade utvrđuje za svaki slučaj posebno.

Poplava se, kao rizik pokriven osiguranjem, javlja u više usluga koje naša kompanija nudi na tržištu, bilo kao rizik u okviru osnovnog pokrića, bilo kao rizik čije se pokriće dopunski ugovara, shodno potrebama odnosno stepenu ugroženosti imovine nastupanjem štetnog događaja.

Kod omasovljenih usluga poput auto-kaska, osiguranja vikendica, stvari u domaćinstvu, računara, prenosive tehnike itd, ali i kod osiguranja životinja, rizik od poplave prepoznat je kao jedan u grupi onih čijim se pokrićem pruža i obezbeđuje kompletna zaštita osiguranika, pa je zato uključen i u osnovno pokriće.

S druge strane, kod osiguranja od industrijskih i komercijalnih rizika, osiguranja objekata u izgradnji i montaži, zatim kod osiguranja useva i plodova i slično, rizik od poplave posebno se ugovara u zavisnosti od verovatnoće njegovog ostvarenja i interesovanja samog osiguranika.

Stručni timovi Kompanije u direktnom kontaktu nastoje da pomognu osiguraniku da izabere pokriće rizika kojima bi na adekvatan način zaštitio svoju imovinu i interese, naročito kada je u pitanju osiguranje od prirodnih nepogoda, čije je nastupanje uvek nepredvidljivo i možda retko, ali koje mogu imati katastrofalne posledice, u šta smo se svi, nažalost, uverili.

Profesionalno i na vreme procenjena šteta, kao i blagovremena naknada štete, najbolje su preporuke za rad Kompanije „Dunav osiguranje“ – rekla je na kraju prezentacije u Šidu, Nataša Novčić.

 

 

 

Uredbom Evropske komisije (EK), br. 607/2009 i Uredbom (EU), br. 1308/2013 u zemljama članicama Evropske unije je promenjen način deklarisanja i predstavljanja vina. Na osnovu Zakona o vinu („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12), Republika Srbija je Pravilnikom o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 31/12 i 50/15) uskladila deklarisanje i predstavljanje vina, uključujući i označavanje i obeležavanje vina, sa zahtevima Evropske unije.

Način deklarisanja i predstavljanja vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove gore pomenute EU i domaće zakonske regulative se u velikoj meri razlikuje od ranijeg načina deklarisanja, pa je u cilju pravilnog deklarisanja vina i pomoći proizvođačima i uvoznicima vina u tom procesu bilo neophodno uvesti mehanizam odobravanja deklaracija kroz dodelu kontrolnih brojeva domaćim i uvoznim vinima.

S obzirom da su nakon više od tri godine proizvođači i uvoznici stekli određena znanja vezana za deklarisanje vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove EU i domaće zakonske regulative, kao i iskustva u njihovom deklarisanju i predstavljanju na način koji ne dovodi potrošače u zabludu, ne postoji više potreba za postojanjem ovakvog sistema provere deklaracija, odnosno dodele kontrolnih brojeva. Na osnovu navedenog, a u cilju smanjenja procedura prilikom puštanja vina u promet, Pravilnikom o izmenama pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 62/16) koji stupa na snagu 21.07.2016. godine, odobravanje deklaracija se više neće vršiti kroz proceduru dodele kontrolnih brojeva (http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf).

Deklarisanje i predstavljanje vina je u potpunosti na odgovornosti proizvođača i uvoznika, a isti su i dalje u obavezi da primenjuju odredbe gore navedenog zakona i pravilnika po pitanju deklarisanja i predstavljanja vina, odnosno vin. proizvoda, a pre svega da poštuju zabrane deklarisanja određenih podataka kako se potrošači ne bi dovodili u zabludu (zabrana neovlašćenog korišćenja oznaka geografskog porekla, zabrana deklarisanja geografskih odrednica na vinima bez geografskog porekla, zabrana deklarisanja izraza kojima se ističe kvalitet, izraza od istorijskog nacionalnog i lokalnog značaja kod vina koja nisu kvalitetna vina sa geografskim poreklom i drugo). Prilikom deklarisanja uvoznih vina na srpskom jeziku, uvoznici imaju obavezu da ne prevode oznake geografskog porekla i tradicionalne izraze (deklarišu se na jeziku zemlje gde je vino proizvedeno).

Kontrolu deklarisanja i predstavljanja vina vrše nadležne inspekcijske službe, a u cilju dobijanja informacija oko usklađenosti predloga deklaracija (etiketa) sa važećom zakonskom regulativom, proizvođači i uvoznici vina (pre svega oni koji prvi put vrše deklarisanje i predstavljanje vina) mogu poslati elektronske krajnje verzije predloga deklaracija (etiketa) na, za tu svrhu posebno otverenu e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (u CC Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) i informisati se preko WEB stranice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/),  baneri: Ministarstvo, Sektori, Sektor za poljoprivrednu politiku, Grupa za vinogradarstvo i vinarstvo, Deklarisanje vina. Takođe, stručnu pomoć proizvođačima / uvoznicima može biti pružena od strane zaposlenih Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Grupi za vinogradarstvo i vinarstvo i u Odeljenju poljoprivrede inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića i u drugim nadležnim inspekcijskim službama, a planirano je osnivanje stručne Radne grupe za deklarisanje vina čiji bi članovi analizirali podatke i prikaze na deklaracijama i pakovanjima vina, kao i na reklamnim materijalima i davali sugestije, preporuke i savete proizvođačima i uvoznicima, a sve u cilju pravilnog deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda.

Propisi kojima se uređuje deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje

Propisi kojima se uređuje oblast deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o vinu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/vino1.pdf i http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/Zakon%20o%20vinu.pdf; 

– Pravilnik o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/PRAVILNIK%20O%20NA%C4%8CINU%20DEKLARISANJA%20doc%2029.%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf  i 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf 

Ostali propisi vezani za deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje proizvoda (uključujući i vino i druge vin. proizvode) i drugi bitni propisi se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o bezbednosti hrane:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

– Pravilnik o deklariranju označavanju i reklamiranju hrane:

http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrTrgovina/2014/april/PRAVILNIK.pdf 

– Zakon o zaštiti potrošača:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/ZZP.pdf; 

– Zakon o trgovini:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/zakon_o_trgovini.pdf, http://mtt.gov.rs/download/1(2)/Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20trgovini.pdf; 

– Zakon o oglašavanju:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oglasavanju.html

Dostavljanje podataka putem elektronske pošte

Počevši od 21.07.2016. godine, u cilju informisanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u roku od 10 dana od dana deklarisanja vina/vinskih proizvoda proizvođači / uvoznici šalju podatke o deklarisanim vinima / vinskim proizvodima na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30