Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u 2016. godini oko 37 posto zemljine kopnene mase upotrebljeno je za poljoprivredu. Širenje urbanih sredina, upozoravaju naučnici, dovelo je do smanjenja plodne zemlju na planeti čak za trećinu u  poslednjih 40 godina. Kada se tome dodaju klimatske promene koje neminovno utiču na proizvodnju, kao i prekomerna upotreba pesticida poslednjih decenija dolazimo do poražavajućih činjenica – obradivih površinina biće sve manje, a potreba za hranom sve veća.

U potrazi za novim načinima proizvodnje hrane sve više zemalja se okreće alternativnim rešenjima. Jedan od, kako se već pokazalo vrlo perspektivnih modela, je vertikalni uzgoj voća i povrća. Iako je Amerika bila prva zemlja koja je krenula sa ovakvim oblikom proizvodnje, najviše ovakvih, kako ih zovu, fabrika hrane čak 200 ima u Japanu, dok Kinezi imaju oko 80. Nedavno im se priključila i Danska koja je u okolini Kopenhagena otvorila najveću evropsku baštu za vertikalni uzgoj povrća.

Kako je počelo?

Sve je počelo 1999. kada je profesor ekologije i javnog zdravlja na Kolumbija univerzitetu Dikson Despomier dizajnirao prvu baštu za vertikalni uzgoj hrane. Ovaj pionirski poduhvat dočekan je sa dosta opreza, ali se u naredne dve decenije pokazao kao vrlo uspešan i održiv. Farme sa povrćem i manjim, mahom jagodičastim voćem poput jagoda, koje se gaje na ovaj način počele su da niču širom sveta.

Danas u svetu postoji približno oko 74 hektara operativnog vertikalnog poljoprivrednog zemljišta. Ovakav vid proizvodnje često uključuje kontrolisane uslove za rast i razvoj biljaka, kao i tehnike uzgoja bez zemlje kao što su hidroponika, akvaponika i aeroponika. Ovakve bašte mogu se smestiti u zgradama, brodskim kontejnerima, tunelima, fabričkim halama i napuštenim rudarskim oknima. Na ovakav način povrće se uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, sunčevu svetlost zamenjuju LED lampe, a prinos je i do deset puta veći nego na otvorenom. Kako ističu stručnjaci glavna prednost tehnologije vertikalne poljoprivrede je uvećani prinos sa manjom jedinicom površine zemlje. Osim toga, povećana je mogućnost gajenja raznolikih biljnih vrsta koje ne dele isto parče zemlje. Kako su ove fabrike hrane smeštene u zatvorenom, nema bojazni da će doći do ugrožavanja prinosa zbog vremenskih neprilika.

 Kako to rade Danci?

Danci su preuredili staru halu površine 7.000 kvadrata gde će na 14 etaža koje se pružaju od poda do plafona uzgajati salatu, začinsko bilje i kelj. Ova farma je nastala kao plod saradnje Nordic Harvesta i tajvanske grupe YesHealth, a plan je da imaju 15 berbi godišnje i da samo u ovoj hali proizvedu 1.000 tona povrća za godinu dana.

- Nudimo održivi način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode - rekao je osnivač Nordic Harvesta, Anders Riman.

Uzgoj je u potpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojci, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe. Ceo proces ne zahteva upotrebu pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori.

- U našem slučaju koristimo 100 posto energiju iz vetrenjača, nema dodatnog zagađenja vazduha i što je naš doprinos očuvanju životne sredine – naglasio je Riman.

Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti. Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj na otvorenom ili čak u plastenicima i staklenicima. Kako povrće raste u kontrolisanim uslovima i mogućnost izbijanja biljnih bolesti svedena je na minimum. Danci su pedantno izračunali da bi 20 vertikalnih farmi veličine fudbalskog terena mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju.

Ovakav način proizvodnje hrane nije naišao na podršku danskih farmera koji smatraju da je ovim dovedena u pitanje njihova sposobnost da nahrane zemlju.  Farmeri su posebno ukazali na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.

Međutim, Riman naglašava da ovakav način uzgoja hrane ima samo prednosti. Povrće se gaji u blizini potrošača što znači da neće izgubiti ništa od svoje svežine što je ranije bilo neminovno zbog transporta proizvoda od farme do potrošača. Kada je u pitanju upotreba energije, on ističe, da se za proizvodnju koristi isključivo zelena energija, a povrće proizvodi bez upotrebe pesticida što je dodatni plus kada je u pitanju zdravlje kupaca.

Dansko-tajvanska kompanija koja stoji iza najveće vertikalne farme za uzgoj povrća u Evropi već je najavila da će 2021. otvoriti još ovakvih bašta u Evropi, ali i u Singapuru, na Filipinima, u Dubai, Saudijskoj Arabiji i Južnoj Africi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nova vertikalna farma, nedavno ovorena u okolini Kopenhagena, uskoro će proizvoditi 1.000 metričkih tona povrća godišnje.

Najveća vertikalna farma u Evropi zajedničko je delo danskog startapa Nordic Harvest i tajvanske kompanje YesHealth Group, specijalizovane za projektovanje i izradu tehnoloških vertikalni uzgoj povrća.Povrće se gaji na policama poređanim na 14 nivoa, koje pokrivaju prostor od 7.000 kvadratnih metara.Uzgoj je upotpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojcima, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe.Ceo proces ne zahteva upotrebu nikakvih pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori što ceo proces čini potpuno ugljenično neutralnim. Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti.

Kada, tokom sledeće godine, počne da radi u punom kapacitetu, farma će biti u stanju da obezbedi 15 proizvodnih ciklusa povrća godišnje, i to bez upotrebe plodne zemlje i prirodnog svetla, piše Futurism.

Danska kompanija ističe da bi brojne masivne stare hale mogle biti upotrebljene za postavljanje vertikalnih farmi i proizvodnju zdrave i sveže hrane. Tvrde da bi vertikalne farme koje bi zauzimale površinu od 20 fudbalskih igrališta mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju veličine Danske.

izvor:https://www.telegraf.rs/hi-tech/zanimljivosti-hi-tech/3275314-zelena-salata-vertikalna-farma-hrana-za-buducnost?utm_source=timeline&utm_medium=najnovije&utm_campaign=timeline&utm_content=jetset

Bezbednost hrane je pod posebnom lupom nakon širenja virusa SARS-CoV-2, a sve se više govori o samodovoljnosti u poljoprivrednim proizvodima što podstiče inovatore i ulagače na nova rešenja u proizvodnji. Bez obzira na koronu, popularnost vertikalnih farmi godinama raste, a verujemo da će se uzlazni trend nastaviti posebno nakon kritične 2020.

Dokaz tome je nemačka start-ap kompanija Infarm, koja se bavi urbanom poljoprivredom te je razvila tehnologiju vertikalne proizvodnje, a od investitora su prikupili 170 mil USD za dalji razvoj. Cilj im je u sledećih pet godina da prošire svoju mrežu uzgoja u Evropi, Severnoj Americi i Aziji i to za deset puta, navodi Reuters.Ova firma ima sedište u Berlinu, a osnovali su je 2013. godine Osnat Mikaeli i braća Erez i Gaj Galonska. Njihove modularne farme smeštene su na raznim lokacijama u gradu, a proizvodi se mogu naći u prodavnicama hranom, restoranima, trgovačkim centrima pa čak i školama - blizu samih potrošača čime smanjuju negativan uticaj na okolinu.

Povrće koje uzgajaju pakuju dok je sveže, zajedno sa korenom umočenim u rastvor koja ga održava u takvom stanju i na taj mu način produžuju vek trajanja. Ističu kako u proizvodnji ne koriste pesticide, a pored toga, upotrebljavaju 75% manje đubriva i 95% manje vode.

Negativan uticaj na životnu sredinu smanjili su i tako što su dizajnirali sistem upravljanja pa proizvodnju nadziru i kontrolišu iz clouda (oblaka), središnjeg centra Infarma, što ovu kompaniju bitno razlikuje od konkurencije.

Planiraju da prošire područje uzgoja na 465.000 m2 do 2025. godine, u odnosu na sadašnjih 46.500 m2. Trenutno proizvode u 10 zemalja, a bave se uzgojem gljiva, paradajza, jagoda, salate i začinskog bilja. Ova investicija pomoći će nam da napravimo globalni iskorak i na kraju promenimo način na koji se ljudi hrane i razmišljaju o hrani - rekao je Erez Galonska, suosnivač i izvršni direktor Infarma. Kazao je i da njegova firma planira da ostvari dobit do 2023. godine.

Iz Infarma su poručili da u ovom, već trećem krugu ulaganja, očekuju da će prikupiti 200 mil USD. Do sada su ukupno pribavili 300 mil USD.

Do sada su sklopili ugovore vredne ukupno 400 mil USD, a kako bi snabdeli hranom velike trgovce kao što su nemački Aldi Sued, Marks i Spencer MKS.L u Britaniji i Kroger KR.N u Sjedinjenim Američkim Državama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3028472/vertikalni-uzgoj-povrca-i-voca-privlaci-investitore-nemacki-startap-sklopio-ugovore-vredne

Vertikalni uzgoj jagoda je novina na srpskom tržištu, a ovakva vrsta sadnje privlači pažnju i izaziva interesovanje kod voćara. Nikola Stojanović iz Velike Krsne kod Mladenovca opredelio se za vertikalni uzgoj iz nekoliko razloga. Kako kaže želeo je da isprobao nešto novo, ali i da se lično uveri kako ovakav način proizvodnje jagoda funkcioniše u praksi.
„Ovo je nešto novo kod nas u voćarstvu i za sada mogu da kažem da vertikalni uzgoj jagoda ima svoje prednosti, ali i mane, mada se mi trudimo da gledamo samo dobre strane. Želeo sam da probam nešto drugačije, a dugoročno gledano smatram da je ovo dobra investicija i da će sve, nadam se, za koju godinu biti još jeftinije“ – kaže za Agrobiznis magazin Nikola Stojanović.
On je na 45 ari placa zasadio 16.000 živića i četiri sorte jagoda: Albu, Džoli, Kleri i Afriku, sortu koja je potpuno nova na našem tržištu. Pola placa je natkrio, a
polovinu ostavio pod vedrim nebom kako bi mogao da upredi sam uzgoj i naravno prinos. Umesto stiroporskih saksija koje se najčešće koriste prilikom vertikalnog uzgoja jagoda, on je napravio nešto drugačije.
„Sve jagode su na visini od jednog metra. Pravili smo korito, ubacivali stiropor, treset… Sadnja je bila 1. septembra malo smo kasnili, ali za sada ne izgleda loše bar što se tiče Albe i Afrike“.
Kao i kod svakog voća i kod jagoda izuzetno je važan sadni materijal, a naš sagovornik se opredelio za proverenog i kvalitetanog proizvođača.
„Kupio sam sertifikovane trigo sadnice od Maconija, sve što ima po tipovima. Neke su tip 800, druge tip 500 što se i vidi. Recimo, Afrika je tip 500
i ima više pupoljaka i cvetova, daleko je bolja nego tip 800. Sadnice su koštale od 15 do 25 centi po komadu. Prihrana je standardna, a koristimo proizvode Agromarketa i supstrat Flora garb. Sprovedeno je navodnjavanje po sistemu kap po kap, ali iz cisterne i za sada sam zadovoljan kako to funkcioniše“ – kaže Nikola. Ovog proleća mnogi voćari su se žalili na mraz koji je uništio rane sorte voća, ali Stojanović kaže da nije imao veće probleme.
„Mrazeva je bilo, ali nisam imao veću štetu osim što je ponegde stradalo lišće. Ovaj deo koji je natkriven nije imao problem, mada i sama njiva ima blagi pad. U vreme mrazeva nije bilo pupoljaka i cvetova, tako da štete nismo imali“ – dodaje naš sagovornik.
Na pitanje koja je razlika u rastu jagode između onih koje su natkrivene i ovih pod otvorenim nebom kaže da je razlika pre svega u temperaturi. Naime, ako je spoljna temperatura recimo 23 stepena, u delu koji je natkriven bude i po desetak stepeni više što utiče na brži rast, razvoj ali i zrenje jagoda. Pčelama ne smeta to što je natkriveno jer one uvek nađu put do cveta i opraše ga, ali štiti od rutavih buba. Osim neobičnog i atraktivnog izgleda vertikalna proizvodnja jagoda ima niz prednosti i ušteda. Pošto su jagode podignute iznad zemlje, nema problem sa travom. Ipak najveća ušteda je u radnoj snazi.

„Za parcelu od 45 ari ovako posađenih jagoda potrebno mi je još dva radnika i za samo jedan dan možemo da uradimo, recimo, šišanje ili prskanje. Za istu ovakvu površinu kod klasično zasađenih jagoda u zemlji potrebno je mnogo više radne snage i bar pet dana rada. Osim toga i berba je brža i efikasnija što znači da sam opet uštedeo na radnoj snazi, odnosno na angažovanju sezonskih radnika i njihovim dnevnicama“ – ističe Nikola.
Isto to važi i za košenje ili prskanje.
„Za košenje koristim klasičnu ručnu kosilicu, jer je razmak između stubova metar i trideset pa ima dovoljno mesta za prolaz. Što se prskanja protiv insekata tiče, za to koristimo leđnu prskalicu. Uzeo sam Vilidžer prskalicu sa akumulatorom i odlična je. Pritisak bude do četiri bara, tako da ja i još jedan radnik isprskamo sve za sat vremena“ – zaključuje Nikola Stojanović.
Ako je suditi po dosadanjem iskustvu našeg sagovornika vertikalni uzgoj jagoda ima više prednosti nego mana, pa nema sumnje da će se sve više voćara u Srbiji u budućnosti odlučiti za ovakav način sadnje i gajenja umesto klasičnog zasada jagoda u zemlju.

Tekst koji ste pročitali je deo projekta finansiranog delimično sredstvima Ministarstva kulture i informisanja u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2019. godini. Izneti stavovi nužno nisu stav organa koji je dodelio sredstva po Konkursu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31