Javorka i Božidar Đurđević iz svilajnačkog sela Bobova su se posle 34 godine rada i života u Švajcarskoj, u zavičaj vratili pre pet i po godina. Otišli su u prevremenu penziju, jer su želeli da budu sa sinom Miloradom, snahom Suzanom i unucima Milošem i Marinom, ali i ostalom rodbinom.
Sin i snaha su takođe bili u Švajcarskoj, ali su se oni prvi vratili kada se rodio unuk Miloš. Tako su se, kažu, dogovorili, jer je neko morao da brine o Božidarevoj majci i baki, ali i da održava domaćinstvo i veliko imanje.

Sada im je žao što njihovi potomci nisu ostali u Švajcarskoj, pogotovu što je unuk Miloš tamo i rođen.

– Kada su se vratili, počeli su da se bave poljoprivredom. Od poljoprivrede, bogami, nema života. Nema ni za vodu, a kamoli za hleb. Naše devizne penzije ulažemo u imanje. Na kontu nemam više ništa. Kako dolazi, tako odlazi. Ovde može da se živi samo ako za tebe radi desetak ljudi. Kada čitam novine i gledam televiziju, izgleda da se ovde mnogo lepo živi. Ali, tako je samo u medijima. Da budemo iskreni, to nije tačno – ocenjuje Božidar.

Njemu se naročito ne dopada što poljoprivrednici nikada unapred ne znaju otkupnu cenu i što ne postoji višegodišnja poljoprivredna strategija. Nije dobro ni što ponuda i potražnja diktiraju cene proizvoda i stoke.

Njegova porodica obrađuje 40 hektara, desetak svojih, a ostalo uzimaju pod zakup. Sade kukuruz, pšenicu i ječam, jer imaju farmu sa šezdesetak prasića. Ukoliko se pojavi višak, prodaju.

– Eto, cena pšenice je 17,5 do 18,5 dinara po kilogramu. Da bismo bili na pozitivnoj nuli, trebalo bi da bude 20 dinara, a da bi se zaradilo, trebalo bi da plaćaju 23 dinara po kilogramu. Zato sam sav ovogodišnji rod skladištio i čekam povoljniju cenu. Nadam se da ću kroz proizvodnju stoke izvući više para. Ali, za taj dinar više, radimo 70 odsto – ocenjuje Božidar.

U Bobovu ljudi više ne znaju za šta da se opredele. Ako njiva dobro rodi, onda cena mnogo padne. Neko, na primer, uzgaja ovce. Ali, čim ima više jaganjaca, niko više ne pita za njih.

– Cena jagnjadi je 200 dinara po kilogramu, što je da čovek zaplače. Tolika je i cena prasadi, dok je oko Uskrsa bila 300 dinara po kilogramu. To bi se jedino isplatilo kad bi se te životinje odgajale na livadi – sarkastičan je naš sagovornik.Božidar se šali pa kaže da je mala otkupna cena stoke zbog toga što država brine da njeni stanovnici ne jedu previše mesa, jer je ono štetno po zdravlje. Ako građani jedu mnogo mesa, onda će da budu bolesni, pa će za lekove morati da izdvoje puno para.

– Zdravstvo je posebna priča. Tu vlada potpuno rasulo. Iako imam zdravstvenu knjižicu, lekove mesečno plaćam 5.000 dinara jer nisu na pozitivnoj listi. Tačno je da sam i u Švajcarskoj plaćao zdravstveno osiguranje, ali samo 10 odsto. Kada iznos lekova ili bilo koje zdravstvene usluge premaši 700 švajcarskih franaka godišnje, pacijent više ne plaća ni tih 10 odsto. Ovde može da ti treba i 100.000 za lekove, ali ćeš sam morati da platiš – veli Božidar.Zbog čestih provala u kuće u Bobovu, pre nekoliko godina, Đurđevići, kao i ostali meštani, strahuju za svoju bezbednost. Kažu da se osećaju sigurno samo kada su u kući, jer su posle provale, kao i mnogi drugi, ugradili sigurnosne kamere i alarm.

– Sin i snaha su pre nekoliko godina bili na proslavi Nove godine. Kada su se vratili, imali su šta i da vide. Cela kuća bila je ispreturana. Lopovi su uzeli sav pazar od prodaje prasadi u našoj pečenjari. Sin je čuvao pazar da bi od njega platio hranu za svinje. Uzeli su i nakit. Do dana današnjeg lopovi nisu pronađeni – ljutito će Božidar.

Od kada su krađe postale učestale, sve porodice praktikuju da uvek neko ostane kod kuće, tako da ni na jednu zabavu ili na odmor ne mogu da idu familijarno.

Izvor:https://www.vesti-online.com/imanje-pojededevizne-penzije/

Pre samo četiri godine u Srbiji, koja ima odlične uslove za sadnju borovnice, bilo je manje od 200 hektara pod ovom voćkom, a danas se taj broj dosta povećao, na oko 900 hektara, a možda i više. Razlog zašto se ljudi odlučuju za gajenje ove voćke, je taj što je cena stabilna, već dve godine oko
720 dinara do 800 dinara za kilogram, što privlači proizvođače. Mnogi proizvođači su videli sebe u ovoj proizvodnji, što zbog dobre cene, tako i zbog sigurnog plasmana. Svesni su da su početna ulaganja velika, ali i računica da se po ha, može zaradititi oko 5.000 evra.
Za gajenje borovnice odlučila se i Milica Milenković iz Slatine kod Čačka, sa sestrama Brankom i Ružicom. Mlada devojka, diplomirani ekonomista, a i sestre takođe, prošle godine su došle na ideju da gaje borovnicu. Zasad je star godinu dana, sadnice su kupljene kao dvogodišnje, u Holandiji, zasađene u maju prošle godine i ove godine očekuju prvi rod. Dodali su 40 ari gde imaju saksije od 113 litara.

 „Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest
do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.“

Kako nam je istakla Milica, borovnicu će izvoziti u Holandiju, zahvaljujuči braći Maksimović. Milica posećuje razna predavanja veruje u stručnost prof. dr Jasminku Milivojević, i svaka druga edukacija joj je dobro došla. Sebe kako ističe vidi u poljoprivredi, kao mladu i perpektivnu i sa puno ideja. Ima u planu da gaji i druge voćne vrste, ali otom potom, život je pred njom. Sve ovo ne bi uspela da nema pomoć sestara, Branke i Ružice.
Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja u aprilu ove godine prihvatilo je tehničko rešenje u oblasti organske proizvodnje "Održavanje plodnosti zemljišta na organskom gazdinstvu modeliranjem plodoreda sa učešćem lucerke" u kategoriji Novo tehničko rešenje primenjeno na nacionalnom nivou (M 82).

Autori ovog tehničkog rešenja su: dr Vladan Ugrenović, dr Vladimir Filipović, dr Dušica Delić, dr Vera Popović, dr Olivera Stajković Srbinović, dr Milan Ugrinović, dr Gordana Dozet.

Realizatori rezultata su Institut za zemljište Beograd i Institut Tamiš Pančevo.

Korisnici rezultata su PP Mokrin DOO, Institut Tamiš Pančevo, Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Institut za zemljište Beograd, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i RPG Zoran Atanacković iz Crepaje.

Cilj je rešavanje pitanja održavanja plodnosti zemljišta i zaštita biodiverziteta na organskom gazdinstvu koje nema stočarsku proizvodnju, navodi se na sajtu Serbia organica.

Istraživanje je sprovedeno na imanju PP Mokrin, na površini od 25 ha, modeliranjem i dimenzioniranjem plodoreda sa učešćem lucerke, na zemljištu tipa beskarbonatna ritska crnica. Lucerka je posejana u jesen 2015. godine na pet hektara (20% obradive površine).

Veći deo zelene biomase lucerke iskorišćen je za proizvodnju komposta za potrebe održavanja plodnosti zemljišta na imanju. Upravo u tome je inovativnost predloženog tehničkog rešenja, jer se u Srbiji lucerkin kompost do sada nije proizvodio. Kako bi se obezbedila ekonomska održivost, organizovana je proizvodnja semena lucerke.

Radi proizvodnje komposta, zelena biomasa prvog i trećeg otkosa lucerke, kao i prosušena biomasa posle berbe semena, košene su i seckane kombajnom za nisku silažu i skladištene. Kompostna gomila negovana je zalivanjem vodom, mešanjem i pokrivanjem. Posle devet meseci dobijen je zreo lucerkin kompost.

Rezultati istraživanja u Mokrinu ukazuju na značajan uticaj lucerke na obezbeđenost zemljišta azotom, jer je ukupan azot u zemljištu posle dve godine, kada je lucerište razriveno (0,25%), bio značajno veći u odnosu na kontrolno zemljište (0,22%). Takođe, respiracija zemljišta, ukupan broj mikroorganizama, gljiva, Azotobactera-a i amonifikatora bio je veći u odnosu na kontrolno zemljište, što ukazuju na pozitivan efekat lucerke na biodiverzitet i aktivnost mikroorganizama u zemljištu.

U analiziranom dvogodišnjem periodu proizvodnje semena zajedno sa proizvodnjom komposta, ostvaren je povoljan bruto finansijski rezultat, a ostvareni profit osigurava održivost predložene nove tehnologije.

Preporučeno vreme iskorišćavanja lucerke u ovom istraživanju je dve godine. U petopoljnom plodoredu lucerka se na istu njivu vraća svake pete godine, a na polovini tog perioda ta njiva se đubri kompostom proizvedenim na imanju.

Ilustracija:https://www.ekapija.com/business-advice/2605685/proizvodnja-semena-lucerke-i-njenog-komposta-odrzava-plodnost-zemljista-na-organskom-gazdinstvu

Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre sedam dana u okolini Mladenovca i čekaju se rezultati, a u međuvremenu farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama - Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštititi vakcinacijom, a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.

"Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi", kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara, kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.

"Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije, zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest", navodi Budimović.

U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama. Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda, ali ne može da bude trajna.

"To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno", kaže Budimović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/220772/Africka-kuga-svinja-je-opasna-ekonomska-bolest.html

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Da najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji pokazao je Živojin Antić iz Ćuprije koji se već sedam godina uspešno bavi njihovom proizvodnjom. Seme ovih paprika Živojinu stiže sa različitih krajeva sveta i do sada su se sve sorte dobro pokazale, rod je čak i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla.
Živojin Antić iz Ćuprije od 2013. godine proizvodi ljute paprike. Trenutno ima preko 250 različitih sorti ljutih paprika koje su stigle sa Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika, Amerike i sve su kako sam kaže u Pomoravlju rodile i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla."Mnoštvo boja, oblika i raznovrsnosti daje mi mogućnost da svoju maštu i ljubav iskažem na različite načine jer kada imam mnogo vrsta paprika to je lepo i kada se vidi ali ipak najbitnije je što u meni budi izazov u zavisnosti od vrsta paprike, neke su niske, neke visoke , jedne se rade i tretiraju na jedan druge na drugi način. U Srbiji su najidealniji uslovi za proizvodnju paprike i paradajza. Recimo dobijem sortu iz Amerike koja rađa 15 plodova kod njih, a kod nas rodi od 50 do 70 paprika. Moj cilj je da ljudima pokažem ovu proizvodnju da ih zainteresujem i edukujem, pogotovu bih voleo da radim sa mladim ljudima da im pokažem da je naša zemlja plodna i da je treba koristiti u prave svrhe", rekao je Živojin Antić,povrtar,

Živojin Antić poslednjih godina obučava sve zainteresovane za proizvodnju i gajenje najljućih paprika na svetu a među njima je i dvadesetdevetogodišnji Tomislav iz Sombora.

"Ja sam počeo amaterski da pravim neku svoju baštu i pošto nisam imao znanja onda sam kucao i na You Tube-u šta me je zanimalo od tih tutorijala i tako sam i naišao na Živojina. Posle godinu dana sam ga se setio kada mi je i trebalo, otkrio sam njegovu stranicu a on je tamo napisao da traži nekoga da ga edukuje, ja sam se prijavio odmah. Ja već duže vreme proučavam zdravlje a sa njim je povezana hrana, pogotovu istražujem organsku i biohranu. Imam od dede zemlju koju planiram da iskoristim a možda jednog dana i proširim", kazao je Tomislav Videkonjić."Jedinica za merenje ljutine paprika je skovil. Sve naše paprike su ljutine do nekih maksimalno 40 hiljada skovila kao što je recimo vezenka koja od naših paprika ima najveću ljutinu za razliku do karoline riper koja je najljuća na svetu i koja ima i do dva miliona i 300 hiljada skovila. Ona je čak 60 puta ljuća od naše najljuće paprike", dodao je Živojin Antić.

Živojin u Ćupriji gaji preko 1000 različitih vrsta i sorti biljaka a među neobičnim povrćem našli su se i specifični po boji i obliku patlidžani koji nisu tipični za ovo podneblje a dobro uspevaju.

"Ja sam probao i putem tih društvenih mreža i prijatelja nabavio razne sorte plavog patlidžana. Imam i beo, i zelen, i žut i izdužen i takozvanu zebrinu koja je ljubičasto bela na pruge i to jeste dobra priča jer možemo kao i kod svih organskih sorti da vadimo seme i da sledeće godine ponovo sadimo", rekao je Živojin Antić.

Živojinu je cilj da pored edukacije svih zainteresovanih ljudi napravi ukrštanjem nove sorte ljutih paprika ali i ostalog povrća koje mu stiže sa različitih krajeva sveta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/najljuce-paprike-se-gaje-i-u-srbiji_1039033.html

"Ovo je usamljeni slučaj i posledica sklopa mnogih mikro ekoloških faktora, kaže za „Politiku” profesor Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačkuok se u srpskim voćnjacima sade šljive, maline i jabuke, jedan proizvođač iz Konjevića kod Čačka uspeo je odgaji bananu.

Kako prenosi agencija Rina, posle redovnog zalivanja, đubrenja i zaštite tokom zime biljke koju je bojažljivo iz saksije presadio u deo dvorišta obasjan suncem, ove godine prvo su se nazreli žuti pupoljci, a potom i mali plodovi. Na jednom stablu, kako se navodi, već ima četrdesetak banana, što je dočekano kao veliko iznenađenje.

Vest da u okolini Čačka uspeva ovo tropsko voće, koje u Srbiju najčešće stiže iz Ekvadora i Kolumbije, a raste u više od 150 svetskih država, zaintrigirala je javnost, ali ne i stručnjake. Tvrde da je banana iz čačanskog kraja rezultat klimatskih promena koje imaju tendenciju da menjaju biljni svet. Ali i da bismo u budućnosti možda mogli da očekujemo još uspešnih uzgajivača plodova koji do sada nisu bili karakteristični za ovo podneblje.

Da li je baš realno da ćemo, kako se navodi, na pijacama u budućnosti moći da kupujemo domaće banane, limun ili smokve jednakog kvaliteta kao iz uvoza?

Profesor Duško Brković, doktor bioloških nauka sa Agronomskog fakulteta u Čačku, za „Politiku” kaže da su takve prognoze ipak preterane, ali da je činjenica da globalne klimatske promene, porast temperature i vremenska kolebanja imaju uticaj na asortiman voća koje se može gajiti i u Srbiji.

– Ovo jeste prilično senzacionalno. Jer, proizvođač je uspeo da odgaji bananu, klasičnu suptropsku i tropsku biljku, na otvorenom prostoru. Prethodno je dve godine rasla u saksiji u kućnim uslovima. Ali, ovo je ipak usamljen slučaj i posledica sklopa mnogih mikroekoloških faktora – objašnjava profesor Brković. Pominje i drugo voće koje ranije nismo mogli da zamislimo u našim krajevima. Kaže da je, recimo, pre dvadesetak godina smokva u Srbiji bila „pojam”, ali da sada „već hvata maha”.

– Dosta se gaji. Najpre je počelo uzgajanje u baštama u gradovima, gde su manja klimatska temperaturna kolebanja, ali je sada već viđamo i u selima. Kao i limun, ili badem, koji zahteva topliju, mediteransku klimu. Temperature su u porastu, što pogoduje uzgoju tog voća – ističe naš sagovornik. Ipak, dodaje, o nekom većem uzgoju ili šansi za izvoz tropskog ili mediteranskog voća ne može biti reči, već samo o uzgajanju iz hobija u baštenskim uslovima. Sve drugo značilo bi drastične klimatske promene, gotovo kataklizmične, koje bi se odrazile na ljudsku i životinjsku populaciju, a kakve se ne predviđaju u skorijoj budućnosti.

– Takvo voće ne može da ima ni prinos ni ukus ni kvalitet kao tamo gde se masovno gaji jer je klima najpogodnija. To je odgovor zašto je naša malina takva kakva jeste i pravi srpski brend, jer je upravo ovde za nju najbolje podneblje – ističe Brković. Zvanična svetska istraživanja, objašnjava, pokazuju da su globalni porast temperature i kolebanja (amplitude) evidentni i da će biti sve učestaliji. Moguće je, dodaje, da će to sporadično i uticati na promene u asortimanu biljaka koje će se uzgajati u Srbiji. Pre svega voćnih kultura, i to po principu „ako komšiji uspeva limun, zašto da ne probam i ja”. Međutim, ne veruje da bismo i u ratarstvu mogli da pobegnemo od već postojećih kultura. Možda će samo neke od njih moći da se gaje na većim nadmorskim visinama. Pominje primer osnovne ratarske kulture – kukuruza, koji je poreklom iz Srednje Amerike, gde su temperature znatno više nego kod nas. U Srbiji se kukuruz najpre gajio izrazito u nizijskim predelima (Vojvodina, Pomoravlje, Stig…).

– Sada ga viđamo i na 800 ili 900 metara nadmorske visine i imao je rod. Ali ponovo se vraćamo na to da takav kukuruz ne može da se poredi sa onim u nižim predelima – kaže profesor Duško Brković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433769/Banana-uspeva-u-Cacku-ali-je-nece-biti-na-pijaci

Aleksandar Lukić ističe da je u kozarstvo ušao sa desetak grla, a danas u gazdinstvu ima četrdeset umatičenih. Ceo posao oko koza radi sa suprugom.
Mesečno preradi do 4000 litara mleka, što je sasvim dovoljno da se na tradicionalan način naprave pristojne količine više vrsta sireva, od dimljenih do onih sa začinskim biljem. Konkurencija nije problem, a državne subvencije od 7.000 dinara po grlu ističće da su redovne i neophodne.“Ne idemo na intenzivnu i veliku proizvodnju i razmišlajmo da jednog dana krenemo na organsku proizvodnju, jer nam nije važna profitabilnost, već gledamo da do te profitabilnosti dođemo na drugi način. Opstajemo tako što smo našli neki optimalan broj koji možemo da prodamo. Ko god ima veći broj grla, pa krene sa 50 do 100 grla koza, a nikada nisu držali koze, pa onda kada dođe velika količina mleka, daje se u bescenje na otkup”, rekla je Aleksandar Lukić.

Međutim, prethodnih godina otkupna cena kozijeg mleka bila je oko 60 dinara, dok je ove godine pala na 45 dinara za litar, a kozije meso je sve teže prodati.

“Jako slabo uzimaju jaretinu i pečenjare i sve ostale kafane. Jagnjetinu možete da prodate, ali je ovo postao veliki problem. Uglavnom većina grla ode za remont stada. Te godine, kada pravimo remont za zamenu grla, ove starije isključujemo i odlaze za našu ličnu potrošnju, uglavnom”, dodala je Lukić.

Lukić ističe da su strpljenje i umeće ključ svakog uspeha koji treba isplanirati, a da kozarstvo može biti i te kako solidna dopuna kućnog budžeta. Beograd, Novi Sad i Subotica su tržišta za sve njihove proizvode, ali se znatan broj proda sa kućnog praga.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/moze-li-se-ziveti-od-kozarstva_1033189.html

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

- Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije - objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Konoplja se može uspešno gajiti iza različitih preduseva, u pogledu kojih nema posebne zahteve. Bitno je da zemljište bude u dobroj kondiciji, bogato vlagom i hranljivim materijama. Međutim, konoplja se može uspešno gajiti i u monokulturi, dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa. Uslov je obilnije đubrenje stajnjakom, ali je potrebno obratiti pažnju na pojavu štetočina, pre svega - konopljinog buvača.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Potrebna količina semena takođe zavisi od svrhe gajenja:

- za zrno 20-25kg/ha
- za cvet 10-15kg/ha
- za stabljiku 40-50kg/ha

Kod guste setve (međuredni razmak od 12,5-25 cm), nije potreban ulazak mehanizacije na parcelu iz razloga što gust usev uspešno uguši korov. Kod guste sadnje, biljke su tanke i visoke sa kratkim granama u gornjoj visini stabla.

Kod širokoredne setve (međuredni razmak od 50-70 cm) radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korenovog sistema biljaka, potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje. Špartanje je potrebno obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

Ukoliko je setva izvršena u široke redove potrebno je izvršiti odsecanje vrhova (piniciranje) i to kada su biljke visine 30-50 cm. Piniciranje podrazumeva da se porast jednostavno pokosi podignutom traktorskom kosom, tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Ovom merom se potencira grananje i na svakoj biljci dobije se 2-6 produktivnih grana. Na ovaj način se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Ukoliko je žetva veoma rana, prinos stabla je veći, dok sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakana veći u kasnijim žetvama. Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Specifičnost žetve konoplje za zrno je njeno izvođenje aksijalnim kombajnom, jer on ima bubnjeve u pravcu kretanja, pa ne dolazi do zamotavanja vlakana na kombajnu. Za branje cveta potreban je berač, specijalna mašina za konoplju. Kod proizvodnje zrna prinos je veći sa kasnijom setvom, tako da je optimalno vreme žetve otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, tj. polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Tradicionalni metod žetve primenjuje se kod šireg razmaka (oko 70 cm), ukoliko se biljke ne piniciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do četiri metra.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.

- Minimalna površina za gajenje konoplje je 0,5 ha. Prinos konoplje je različit, u zavisnosti da li je ona sejana za cvet, za zrno ili stabljiku. U prinos zrna bude 300-1000kg/ha, suvog cveta 200-1000kg/ha, a stabljike 8-10t/ha. Naravno ako se gaji za cvet, prinos zrna je manji i obrnuto. Cela biljka konoplje može da se iskoristi, i šteta je što mi u Srbiji do sada nismo imali mašine za preradu stabljke. Ima nekih naznaka, da će u budućnosti to biti sve interesantnija sirovina, pa se i interesovanje povećava za izgradnju mašina za preradu - objašnjava Timotijević.

Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

- Ekonomska isplativost konoplje je pitanje za koje je nezahvalno dati odgovor - kaže Timotijević.
Opšta računica po njenim rečima može da bude da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Nakon Udruženja, 2016. godine, osnovana je i Poljoprivredna Zadruga Konoplja. Poljoprivredna Zadruga sa članovima potpisuje ugovore o otkupu, te prerađuje konoplju i plasira svoje gotove proizvode na tržište Srbije pod brendom GRAMINA. Trenutno imaju oko 15 svojih proizvoda, koji poseduju sve potrebne sertifikate, kako bi mogli da se prodaju na tržištu.

Izvor:

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević posetio je plantažu trešanja Zemljoradničke zadruge Agrodunav u Karavukovu, koja je jedan od najboljih primera intenzivne proizvodnje voća u Vojvodini.
Sve je počelo sa oglednim poljem trešnje na jednom hektaru godina pre šest godina, dok danas Zemljoradnička zadruga Agrodunav ima četvorogodišnji zasad trešnje na deset hektara i mladi voćnjak na još deset hektara. Proizvodnja trešnje je ratarsku proizvodnju stavila u drugi plan, jer ovde se proizvodi trešnja evropskog kvaliteta koja lako pronalazi put do kupca.

"Zadovoljstvo mi je što smo danas upravo ovde na parcelama Agrodunav Karavukova, da odavde pošaljemo jednu jasnu poruku kako može da se intenzivnim bavljenjem poljoprivredom, u ovom slučaju voćarstvom, postigne dovoljan nivo dohodka po jedinici površine po hektaru i na taj način ostvari profit", rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu,

Mi smo za ovih nekoliko zadnjih godina prve parcele su ovde podignute 2016. godine pod trešnjom, 2018. imamo nove zasade i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je sve vreme podržao finansijski podizanje ovih zasada.

"Zadruga iz Karavukova je jedan primer kako se i kod nas može proizvoditi kvalitetno, a ono što je još bitnije kako je zadruga uspela da promeni strukturu proizvodnje. Poznata ratarska zadruga koja je pre par godina ušla u proizvodnju trešanja, sad šire posede. Mi ovo što smo danas videli je za svaki respekt", izjavio je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Sorte Regina, Kordia i Ferovia pokazale su se kao veoma rodne, ali uz svu primenu agrotehnike. Zbog previše kiše ova godina i nije jedna od najboljih, ali ipak.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/primer-iz-karavukova-vocarstvo-se-isplati_1028940.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31