Berba malina je pri kraju, a sezonu je obeležila visoka otkupna cena, ali i pad prinosa. Uzgajivači kupina u ovu sezonu ponovo ulaze sa niskom otkupnom cenom, ali za organsku je izvesno da će biti dvostruko skuplja, jer je potražnja veća od ponude.U ražanjskom kraju počela je berba kupina. Proizvođači su zadovoljni rodom i kvalitetom, ali ne i niskom otkupnom cenom, kojom ne mogu da pokriju troškove proizvodnje i uloženi trud."Posle branja ide rezarnje, prskanje, iznošenje. Ponovo prskanje, prehranjivanje, okopavanje", objašnjava Nataša Užarević, proizvođač kupina iz sela Grabovo.

"Borićemo se da bude veća cena, ako je ikako moguće. A ako ne, verovatno će berba i sve ostalo oko kupine stati", navodi Nevena Jocić, proizvođač kupina iz Ražnja.

Srbija je po proizvodnji kupina među liderima u svetu. U ražanjskom kraju nakon šest godina niske otkupne cene uticale su da mnogi odustanu, pa je kupinjaka četiri puta manje.

"S obzirom da je velika potražnja u svetu za kupinom bila i prošle godine, da je rod koji je nama plaćan 40 dinara izvezen po ceni od 190 do 250 dinara, a ove godine je još veća tražnja – tako da smo očekivali mnogo veću cenu od 100 do 120 dinara po kilogramu", ističe Zoran Stojanović iz Udruženja voćara Ražanj.

Viša otkupna cena zavisi i od sorte, ali najviše se plaća organska kupina. U Srbiji ima oko dva procenta takvih parcela.

"Pa biće ovo 'lohnes' i 'čester', to su do šezdeset, sedamdeset dinara u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, u organskoj je nešto drugo, puta dva je to otprilike", kaže Miro Rajković iz Prilika.

Velika ulaganja potrebna su za uzgoj borovnica, ali ovom sezonom su zadovoljni proizvođači.

"Zadovoljan sam i sa kvalitetom i sa otkupnom cenom koja će biti u proseku četiri i malo jače evra", naglašava Mladen Nikolić iz Požege.

I dok mnogi voćari beru brigu zbog otkupnih cena, sezonci sa osmehom beru crnu ribizlu u ivanjičkom kraju.

"Možda zato što se sedi, nisi savijen, a berba dosta brže ide i lakše je", objašnjava Radoje Dovijanić iz Ivanjice.

A potrebno je mnogo manje truda i ulaganja oko uzgoja crne ribizle, kažu proizvođači.

"Ribizla se kosi tri do četiri puta. Prska se tri do četiri puta. Znači, nema freziranja, nema vezivanja, nema kopanja, što sve košta", poručuje Miro Rajković iz Prilika.

Za malinu kažu da je crveno zlato, ali i sa površine od jednog hektara crnih ribizli može se ubrati 18.000 evra.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4027685/bibacasto-voce-maline-kupine-borovnice-ribizle-cena-.html

Prema zvaničnim podacima Republičkog Zavoda za statistiku, od 19. marta 2020. godine, u Srbiji je lane uzgajano 14.000 konja različitih rasa, što je za oko 18 odsto manje nego samo pre tri godine. Još 1975. godine koristili smo u poljoprivredi i transportu čak 290.000 grla, uglavnom rase nonijus.Zbog uvođenja mehanizacije u poljoprivredu, naglo je prestajao značaj ovih životinja. Za samo dve decenije broj konja je smanjen na 74.123, da bi 2015. bilo jedva 15.222 grla. U vreme sankcija i ekonomske krize porasla je potreba za konjima, ali potom je njihov broj ponovo počeo da pada. Tokom poslednje tri godine broj kobila i ždrebnih omica u Srbiji se malo menjao i kretao se oko 8.000 grla.

Računa se da na području Beograda, takođe, nema bitnijih promena, jer se uzgaja oko hiljadu grla konja, dok je broj kobila i ždrebnih omica statistički beznačajan.

Na području Južne Srnije broj konja se smanjio sa deset na sedam hiljada grla. Isrtovremeno broj kobila i ždrebnih omica je opao sa pet na tri hiljade grla. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji lane je bilo 5.000 grla konja, što je za 30 odsto manje nego tri godine ranije. Bilo je oko 3.000 kobila i ždrebnih omica, odnosno za četvrtinu manje. U Južnoj i Istočnoj Srbiji 2019. godine bilo je 2.000 grla konja, odnosno čak za trećinu manje nego tri godne ranije. Zabeleženo je da je lane bilo 1.000 kobila i ždrebnih omica, što je upola manje nego 2017. godine.

Jasno je da konji neminovno “gube bitku “ u odnosu na značaj mehanizacije u poljoprivredi i transportu. Ali je, takođe, vidljivo da uloga konja raste u okviru sve masovnijih privredno-turističkih manifestacija kod nas i u svetu. U tom smislu posebno mesto imaju konji lipicanerske rase. Računa se da u Srbiji sada ima oko 2.000 konja te rase i da će ih narednih godina biti još više. Posebno najkvalitetnijih grla, čija vrednost u inostranstvu dostiže znatno veće iznose od onih na našem tržištu. Tako lipicaneri postaju ekonomski sve interesantnija grla u Srbiji, pa se očekuje i podrška države, kako bi se njihov broj povećao.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-srbiji-ostalo-tek-14000-kona-uglavnom-za-ukras-20-07-2020

Uprkos čestim kišama i velikoj vlažnosti zemljišta, Nikola Ivanović, iz sela Moštanica, kod Vranja, ove godine je uspeo da svoju papriku zasađenu na oglednoj parceli od oko petstotina kvadratnih metara, kao i onu koju je zasadio na površini od pola hektara, sačuva od biljnih bolesti.Tvrdi da je ovakve rezultate ostvario zahvaljujući agrotehničkim merama koje je primenio kako na oglednoj, tako i na ostalim parcelama uz pomoć Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarastvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

"Po njenoj preporuci uradili smo osnovno đubrenje peletiranim stajnjakom u količini od 0,8 do 1 tone po hektaru, uz startno đubrenje N:P:K u količini od 400 - 500 kg/ha. Pazili smo da ne preteramo sa đubrenjem koje može da dovede do poremećaja u odnosu između snage biljke i broja plodova, a rezultat može da bude prevelik broj plodova na biljci koji po pravilu ostaju sitni", kaže Ivanović i dodaje da je prilikom rasađivanja paprike strogo vodio računa da ona bude rasađena do korenovog vrata kako bi se što bolje primila.Radi boljeg prijema biljaka prilikom rasada, obavljeno je navodnjavanje sistemom kap po kap, uz fertigacionu primenu N:P:K (5:55:10) u koncentraciji od 0,2 odsto i Ph green zajedno sa fertigacionim đubrivima, s tim da ukupna koncentracija u radnom rastvoru nije prešla 0,1%. Posle rasađivanja pravljene su veće pauze između zalivanja kako bi se stimulisao razvoj korena. U tim prvim fazama primenjen je N:P:K (10:40:10) na nekih sedam dana u koncentraciji od 0,5% (50 grama na 10 litara vode). Ovakva prihrana posebno je korisna ukoliko se u tom periodu ukorenjavanja i vegetativnog porasta ne prihranjuje putem sistema navodnjavanja kap po kap.

"Od cvetanja paprike pa do kraja vegetacije i nadalje primenjivaćemo formulacije N:P:K (11:7:33 + 4 MgO) i odvojeno Ca - Nitrat ( 15 - 0 - 0 + 25,5 CaO). Od početka cvetanja u zavisnosti od snage zemljišta i osnovnog đubrenja krenućemo sa manjom količinom od na primer 20 - 30 kg/ha nedeljno i postepeno ćemo povećavati sve do nekih 50 do 80 kg/ha i to dva do tri puta nedeljno u punoj berbi. Posle ovakve prihrane, plodovi brzo rastu, imaju odličnu boju, trajnost i sjaj", ističe ovaj povrtar.Stručnjaci vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe ističu da prihrana paprike u početku nije tako jednostavna jer zavisi od tipa i pH zemljišta osnovnog đubrenja, snage biljke, vremenskih uslova, pinciranja i drugih faktora.

"Dok ne krenu sa berbom, proizvođači treba da imaju aparaturu koja meri količinu i pristupačnost hraniva u tlu i na osnovu stanja useva i vremenskih prilika da iskombinuju prihranu. Ukoliko postoje uslovi za folijarno, preporučujemo ga sa formulacijom N:P:K 20:20 :20 u koncentraciji 0,3 - 0,7 % (30 -70 grama na 10 litra vode). Što se tiče navodnjavanja u ovakvim godinama trebalo bi zalivati po tenziometru i osvežavati papriku kratkim vlaženjem jer je to odlična prevencija pojave suve truleži vrha ploda", naglašava savetodavac za ratarstvo.Na oglednom polju kod ovog povrtara, zasađeno je oko deset hibrida i lokalnih sorti koje se nalaze u fazi razvoja: otvoren drugi cvet na glavnom stablu i prvi plod na glavnom stablu dostigao tipičnu veličinu i oblik (BBCH 62 -71). Na nekim sortama registrovano je prisustvo lisnih vaši koje direktno štete prouzrokoju sisanjem biljnih sokova, ali su i prenosioci virusa od kojih je u proizvodnji paprike najznačajniji virus mozaika krastavca.

"Redovnim pregledom cvetova zabeleženo je takođe prisustvo larvi i odraslih jedinki tripsa na jednom hibridu, koji direktno štete prouzrokuju sisanjem sokova, ali su i vektori veoma destruktivnog virusa - virusa bronzavosti paradajza. Obavezan je pregled useva metodom otresanja cvetova i listova na beloj podlozi i ukoliko se evidentira prisustvo tripsa obavezna je primena hemijskih mera zaštite", naglašava savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/u-usevima-paprike-registrovano-prisustvo-tripsa-obavezan-pregled-metodom-otresanja-cvetova/61532/

Poljoprivredno gazdinstvo Žužane Sabo Nađ i njenog sina Zoltana Saboa iz Bečeja bavi se raznovrsnom ratarskom proizvodnjom, ali i stočarstvom.Pre četiri godine su uvezli iz Nemačke 30 junica rase šarole, starosti 20 meseci, držali ih četiri meseca i veštačkom oplodnjom počeli da proširuju zapat tako da sada na farmi već imaju oko 100 grla.

- Goveda rase šarole su lepa, ali su malo divlja. Nisu toliko pitoma, ali lepo i jednostavno se tele što nas je i opredelilo da se bavimo njihovim uzgojem. Vole da imaju prostora za ispust na otvorenom, a sve u svemu, do sada nismo imali problema – kaže Žužana Sabo Nađ.

U ovom gazdinstvu ženska telad ostavljaju za priplod za proširenje farme, a bikovi se tove i prodaju klaničarima.

Značajno je bavljenje i ratarskom proizvodnjom, na sopstvenim površinama i oranicama koje uzimaju u arendu. Seju soju, suncokret, uljanu repicu, kukuruz, paštrnak, nekada i industrijsku papriku, od pre dve godine su odustali od šećerne repe, ali u ovom bečejskom gazdinstvu napominju da to ne znači da nikada više neće uzgajati slatki koren.

– U setvenoj strukturi zastupljeni su ječam, sirak, raž i usevi za silažu, odnosno sve što je potrebno za stočnu hranu govedarske farme. Naše iskustvo je da ratarstvo i stočarstvo moraju da idu zajedno. Doduše, za četiri godine na farmi nismo imali bog zna kakvu zaradu, ali je dobro da smo uvećali broj goveda i nadamo se da će rezultate doneti u narednom periodu – optimista je Žužana, napominjući da ono što je zafalilo na farmi dodato je iz ratarske proizvodnje, ali i da stajnjak sa farme dopronosi boljoj plodnosti zemljišta, smanjenju troškova za veštačka đubriva i boljim prinosima.

Ona dodaje da su u poljoprivredi uslovi stabilniji i da država efikasnijim merama pomaže gazdinstvima, opredeljenje za razvoj i opstanak u poljoprivredi, bilo bi veće. Do sada još nisu koristili podsticajna sredstva iz pokrajinskih i republičkih izvora, ali su preko Fondacije „Prosperitati“ od novca koji je obezbedila Vlada Mađarske, uspeli da dobiju pare za kupovinu nekih mašina i izgradnju jedne štale, tako da raspolažu sopstvenom poljoprivrednom mehanizacijom i dobrim uslovima za držanje stoke.

– Sada imamo uslove, pa samo ostaje da se radi. Sve što je do sada ulagano ima smisla i finansijskih efekata – smatra naša sagovornica.Žužani je pre 26 godina umro suprug, sin Zoltan iz tog braka je nakon studija ostao u poljoprivredi, dok sin Peter iz drugog braka je na studijama u Mađarskoj. Sin Zoltan Sabo je završio studije agronomije na smeru zaštite bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Gedeleu, kod Budimpešte, a majka Žužana bila je uporna u nagovorima da se vrati i posvete se unapređenju poljoprivrednog gazdinstva. – Nekada mi je zbog toga žao, nekada ne. Nadamo se boljim vremenima za poljoprivredu, jer je budućnost u proizvodnji zdrave hrane. Kada bi otkupne cene poljoprivrednih proizvoda bile stabilnije, sve bi bilo drugačije, ovako malo se vrtimo u krug, pa kako se ko snađe – keže Žužana. Zoltan Sabo kaže da je planirao da se vrati čim dođe do diplome.

- Rodio sam se u ovom poslu i ništa drugo neću raditi nego ću nastaviti porodičnu tradiciju. Obično nas pitaju da li vidimo budućnost u poljoprivredi. A mi radimo i ne znamo baš uvek šta vidimo, jer u poljoprivredi ima puno posla. S obzirom na to da imamo farmu goveda, poslovi su neizbežni svaki dan od jutra do sutra, a uvek se nameću računice da li je ono čime se bavimo isplativo ili ne, ali volimo i radimo – ističe Zoltan.

Zoltan naglašava da ne čekaju, kako to poljoprivrednici znaju da govore, da nikada ne valjaju cene.

– Svi kukamo, ali problem je ako se uzme olovka i sve stavi na papir, ili u računar, pa podvuče crta, onda vidimo da vrlo malo imamo zarade. Zbog toga mnogo toga treba da radimo da bar negde nešto pretekne za egzistenciju. Teško je biti pametan pa predvideti gde će biti zarade, jer svaka godina je drugačija. Kada nešto ima dobru cenu onda nema roda, a poslednjih godina dešava se da nema ni dobrog roda, ni cene, pa je tada najlošije. Jednostavno, uvek čekamo da bude bolje – napominje Sabo.

Prema njegovim rečima da su cene poljoprivrednih proizvoda adekvatne uloženom novcu i radu, podsticaji ne bi bili potrebni poljoprivrednicima, ali u uslovima kada se cene formiraju van realnih tržišnih kretanja, onda je logično da svakom proizvođaču nešto nedostaje.

-Uvek nešto moramo da uložimo i onda čekamo da se uloženo vrati, a na drugoj strani uvek nam je prazan yep. Teško je nekada i reći šta bi nam od podsticaja trebalo. Jako je dobro da imamo podsticaje, međutim, uslovi nisu baš za svakoga – utisak je Saboa.

U ovom poljoprivrednom gazdinstvu ne uspevaju da sve poslove obavljaju sami, nego imaju i četvoro stalno zaposlenih, tako da egzistenciju obezbeđuju za članove porodice i porodice zaposlenih.

– Probamo i nastojimo da svi budemo zadovoljni ali u poslednjih nekoliko godina teško izlazimo na kraj. Ekonomska situacija je takva kakva je, ne baš najpovoljnija, ali uvek se nadamo da će biti bolje. Mi poljoprivrednici uvek kukamo i nadamo se boljitku – zaključuje Zoltan Sabo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-gazdinstvu-zuzane-sabo-nad-iz-beceja-i-nenog-sina-zoltana-mnogo-ulagana-i

 

Peruanski ljiljan ili alstromerija (lat. Alstroemeria aurea), poreklom je iz južne Amerike gde ima oko 60 vrsta ovog prelepog cveća. U pitanju je višegodišnja ukrasna biljka koja ne zahteva posebne uslove za negu. Sadi se u baštama, ali kako ne voli vetar treba birati mesta koja su zaštićena od vetra, na sunčanoj strani ili u blagoj senci. Egzotični, nežni cvetovi peruanskog ljiljana često se koriste kao dodatak buketima i u vazi mogu potrajati i više od dve nedelje.

Kako se sadi?

Peruanski ljiljan raste kao divlje cveće širom južne Amerike, a ime alstromerija dobila je u čast švedskog botaničara Klausa von Alstroemera, koji je doneo njeno seme u Evropu u 18. veku. Kao i većina ljiljana razmnožava se deljenjem. Sadi se u zemlju  bogatu humusom i dobre drenaže, uz neutralan do blago kiseli pH faktor tla. Biljka najbolje uspeva u mešavini ilovače, treseta i peska jer joj je potrebna dobro drenirana podloga. Pre sadnje, u rupu koju smo iskopali, treba staviti organsko đubrivo kako bi se  biljka što bolje privikla na nove uslove. Ukoliko želimo da imamo prelepi žbun ljiljana treba ga ostaviti na istom mestu nekoliko godina.

Ovom cveću najviše prija sunčana pozicija u bašti, a ako je sadite u saksije birajte što veće jer dostiže visinu i do jednog metra pa vrlo brzo preraste saksiju. Ima osetljiv koren koji se sporo obnavlja ukoliko je oštećen o čemu treba voditi računa prilikom presađivanja. Takođe, neophodan je razmak od bar 70 santimetara između sadnica kako bi biljka lepo napredovala i razvijala se.

Osetljiva je na zimu i mraz, pa se preporučuje da se biljka na jesen pokrije suvim lišćem ili malčem od bar 20 santimetara kako bi se sačuvala od smrzavanja. Ako nemate malč pri ruci kao zaštita može da posluži sasušeno lišće, piljevina koja se naspe preko orezane biljke i sve se dobro utopli najlonom. Ukoliko se sadi u predelima gde su oštre i jake zime, onda se preporučuje da se biljka izvadi i tokom hladnih dana i čuva u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10 stepeni. Retko se razmnožava iz semena koje ima sporu klijavost, a mladice se sade tek kad prođu zimski mrazevi.

Alstromerija razvija podmladak iz kojeg se razvija korenje, a kasnije cvetne stabljike s uskim listovima. Na dugačkoj drški stabljike cvetaju trubasti cvetovi raznih boja od nežno roze, bele, narandžaste, ljubičaste i crvene boje do šarenih. Cveta od kasnog proleća do kraja leta. Sunce i letnja žega neće prouzrokovati veće probleme ovom cveću, a zalivanje vodom obogaćenom đubrivom sa fosforom će produžiti period cvetanja. Ipak, treba voditi računa da se ne zaliva previše, a stručnjaci preporučuju da se zaliva pri korenu u kasnim popodnevnim satima kako bise lišće osušilo na suncu u slučaju da ste i njega pokvasili. Na tržištu su dostupne sadnice različitih boja i nijansi, ali i patuljasti peruanski ljiljan koji duže cvata.

Bolesti i kako je zaštiti?

Cvetovi peruanskog ljiljana cenjeni su kao rezano cveće jer se mogu održati u vazi i više od dve nedelje. Za što duže i lepše cvetove u vazni potrebno je sa stabljike ukloniti lišće. Kada cvet uvene u bašti potrebno je ukoliniti ne samo cvetnu glavicu na vrhu, već celu stabljiku sa cvatom, čime se potiče rast novih cvetova.

Alstromerija je u principu otporna biljka, ali je napadaju puževi i biljne vaši, dok previše zalivanja može dovesti do pojave gljivičnih bolesti.

Jedan od prvih znakova da je vaša biljka bolesna je pegavost listova. U pitanju je gljivična infekcija koja se brzo širi. Prvi znak je odumrlost vrhova lišća po kome se sporadično pojavljuju branom fleke slične pegama. Ubrzo list počinje da se suši i potrebno je odmah ga ukloniti. Da bi se izbegla ova bolest treba voditi računa da zasadi budu suvi. U slučaju dugotrajnog kišnog i vlažnog vremena kod peruanskog ljiljana može da se pojavi i siva plesan. Ovo gljivično oboljenje manifestuje se sivkastom prevlakom po lišću i cvetovima. Nastaje i kada su biljke gusto posađene jedna pored druge, pa je potrebno razrediti ih. Budući da se ovo gljivično oboljenje brzo povlači po sušnom i toplom vremenu dovoljno je ukloniti delove biljke koji su se sasušili i vaš ljiljan će se bez problema oporaviti.

Zbog specifičnog prijatnog mirisa peruanski ljiljan je često  na meti puževa i raznih insekata. Ukoliko primetite da su listovi izgrickani po ivicama obavezno biljku isprskajte nekim od sredstava za zaštitu protiv štetočina.

I za kraj savet stručnjaka koji upozoravaju da treba biti oprezan sa ovim cvećem, jer može da izazove alergijske reakcije. Zato, obavezno koristite rukavice bez obzira šta radite oko ove biljke, posebno prilikom sadnje mladica, kako biste se zaštitili od moguće alergije.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae. Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan, a neoplođeni ženski cvetovi ostanu otvoreni i sledećih dana. Lubenica je stranooplodna biljka i proizvodi se najčešće iz rasada, ali može i direktno iz semena. Gaji se na otvorenom polju, u plastenicima i
kombinovano. Rana proizvodnja uspešna je u plastenicima bez ili s povremenim grejanjem.
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 15 °C, a optimalna oko 30 °C. Ako temperature tokom gajenja padnu ispod 10 °C, biljka počinje žuteti i vrlo teško se oporavlja čak i ako su kasnije temperature povoljne. Lubenice su biljke intezivnog svetla. Oblačno vreme, naročito u vreme rasta plodova, nepovoljno utiče na njihov porast.
Voda
Snabdevanje vodom treba biti dovoljna naročito u fazama razvoja vreže, u cvetanju i zametanju plodova. Za rast i razvoj lubenice potrebno je 300-400 m3 vode/ ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida. 
Zemljište
Zemljište za gajenje lubenica mora biti rastresito, dobre strukture, duboko poorano u jesen, na oceditom terenu. Idealna su aluvijalna zemljišta gde se voda ne zadržava i glinasto-peskovita zemljišta. Hladno, zbijeno, vlažno zemljište nije dobro za ovu proizvodnju. Koren lubenice je dug, ponekad i više od 2 m, ali u sloju 40-50 cm od površine je najveća masa. Za rast i plodonošenje kiselost zemljišta treba biti pH 5,0 – 5,5.
Plodored
Za lubenice, kao i karastavce dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali od toga se može i delimično odstupiti.
Obrada zemljišta
Zemljište za gajenje treba da ima najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti u manje grudice pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac i pogoduje dobrom razvoju korenja i zdrav rast biljke. Kako bi poboljšali rast
biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno sitniti.
Đubrenje
Osnovnom obradom unosi se stajsko đubrivo i kompost 30-40 t/ha i ako je moguće, unošenje zrelog stajskog đubriva u toku sadnje u kućice. Treba voditi
računa da stajsko đubrivo koji se unosi u toku sadnje ili setve bude humificirano, tj. dobro zrelo jer u suprotnom mladi koren ili klica mogu izgoreti i ceo trud je uzaludan. Ako se stajsko đubrivo unosi u kućice potrebno je oko 2 kg po kućici, stavlja se na dno, a iznad stajskog đubriva nanosi se tanki sloj zemlje.
U osnovnoj obradi unosi se 400-500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1. Fosfor je vrlo značajan za dobar prinos.
Prihrana lubenice (ako nema preporuke i analize zemljišta) vrši se 10 dana od presađivanja do 50 % težine prva dva ploda. Važno je pratiti razvoj biljke kao i u vreme stvaranja vreže (grana, loze), treba prihraniti sa KAN-om 150-170 kg/ha u dva ponavljanja. Prihrana se izvodi pre navodnjavanja, treba paziti da đubrivo ne padne na list, kako ne bi došlo do paleži. Ovo nije važno ako je sistem zalivanja kap po kap, pa se đubrivo zajedno sa vodom unosi u zonu korena.
Ujedno to je i najbolja metoda. Praksa je pokazala da 3-4 prihranjivanja u razmacima od osam dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim s  ikroelementima (magnezijumom, bakrom i gvožđem), daju odlične rezultate u kvalitetu i prinosu lubenica. Kristalinska đubriva mogu se i folijarno primeniti
u koncentraciji od 0,1-0,2 %, s tim što se mora pratiti uputstvo za tu vrstu primene. Folijarnu prihranu treba vršiti kasno posle podne, rano u jutro ili za vreme oblačnih dana.
Setva i sadnja
Poznato je nekoliko načina gajenja lubenica, a najčešći su: Gajenje u niskim tunelima - Na pripremljenu zemlju (stajsko đubrivo, đubrivo, dezinsekcija i dr.) se postavlja crna folija koja mora dobro prijanjati uz zemljište. Na razmak 70-80 cm u redu naprave se otvori u koje se seje seme ili sade sadnice lubenice. Posejane ili posađene lubenice pokriju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela visine 50-70 cm. Red od reda udaljen je 80-100 cm. Viša temperatura
zemljišta pod crnom folijom, dovoljno vlage, pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, daju dobre uslove za rast i razvoj biljke. Ako su dani topli, tunele treba na krajevima otvarati i vršiti provetravanje zasada da se spreči rana pojava bolesti. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida. Ovo gajenje omogućuje 10-15 dana ranije plodonošenje i biljke su otpornije na štetočine i bolesti. Iz rasada - Setva semena za gajenje rasada lubenica koje trebaju biti spremne za sadnju za kraj aprila vrši se 10. - 15.03. u zaštićenom prostoru (plastenik, staklenik, topla leja). Seme se seje u tresetne
kocke ili kontejnere prečnika 8-10 cm ili Jiffi kocke. Do nicanja temperatura treba biti 22-25 ºC, a posle nicanja temperatura se snižava nekoliko dana na 15-16 ºC kako bi se razvilo čvrsto i kratko stablo.
U fazi 2-3 lista temperatura se ponovo podiže na 20-23 ºC, ali tokom noći treba ostati na 15-16 ºC. U fazi 6-8 listova i kada koren omota tj. ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje. Nekoliko dana pre presađivanja temperature se postepeno snižavaju, ventilacija i krovni prozori ostaju otvoreni i preko noći, a biljke se obilno zaliju dan pre presađivanja. Sadnice se ručno ili sadilicama sade u pripremljene rupe, treba paziti da se ne posade dublje nego što su bile u lončiću. Posle sadnje biljke treba obilno zaliti s 25- 30 l vode/m2. Sadnja bujnih sorata treba biti na razmak 100 cm u redu, a 150 cm između reda, dok kod sorata sa manje lista sadnja može biti 100 x 100. Na većim površinama na svakih 80-100 m ostave se putevi širine 3 m za prolaz mehanizacije.
Danas je uglavnom ceo ciklus mehanizovan, tako da se u jednom prohodu postavlja sistem za navodnjavanje na zemljište, zatim crna folija s rupama za rasad, odmah se vrši sadnja, a na rasad se navlači zaštitni perforirani pokrivač (agril i sl.). Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Nega zasada
Međuredno kultiviranje nije potrebno ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore s lozom i lišćem.
Od početka plodonošenja zaliva se svaki nedelju. Bolje je jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo ako je navodnjavanje putem rotirajućih dizni, iz razloga što svakodnevno vlaženje lista ima za posledicu pojavu bolesti. Ako je navodnjavanje metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer se na taj način ne ugrožava nadzemni deo biljke.
Berba i prinosi
Lubenica je zrela 80-95 dana od dana sadnje. Danas je na tržištu prisutno puno sorata različitih dužina vegetacije, a porast i zrenje direktno je vezana za broj sunčanih dana. Bere se ujutro, odsecanjem drške nožem ili mehanički. Prinos zavisi od sorte, a kreće se od 20-60 t/ha. Kalkulacija proizvodnje lubenice po
hektaru za 2016. godinu - Možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 308.000.00 na 1 ha. Vrednost proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio veoma nizak analizirane godine, glavni razlog je veoma kišovita godina i grad koji je oštetio velik deo useva na samom početku vegetacije. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 22,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 0,89, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 0,89 dinara, odnosno ostvaren je gubitak od 0,11 dinara na uložen 1 dinar.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 343.770,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 61 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 20% i troškovi radne snage 19%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Koloseo i Vaska. Na početku pripreme Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 15:15:15 i AN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 20.300,00.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 65.270,00 dok su troškovi radne snage iznosili 69.000,00. Ostvaren je gubitak od 35.770,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 5. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 480.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga prošlogodišnjeg smanjenog prinosa je grad koji je uništio veliki deo useva tokom početka vegetacije, a pri tom usev nije bio osiguran, što se ove godine promenilo i kompletan usev je osiguran kod osiguravajuće kuće ,,Delta Generali’’. Iako je ove godine bila velika suša, navodnjavanjem je postignut zadovoljavajući prinos koji je doneo profit nakon prošlogodišnjeg neuspeha. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 6 t/ha.
Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,62, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.62 dinara dobiti. Na gazdinstvu je ove godine ostvaren dobitak u iznosu od 184.130,00 dinara po hektaru.Troškovi su se smanjili ove godine i oni iznose 295.870,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište mnogo više za razliku od prethodne
godine jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija
su učestvovali u ukupnim troškovima sa 27%, troškovi radne snage učestvovali sa 25%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih troškova. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 0,89 (2016. godina) na 1,62 (2017. godina), što predstavlja udvostručeno povećanje koeficijenta ekonomičnosti. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 576.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga povećanja prinosa jeste vrlo pogodni agrotehnički i klimatski uslovi za proizvodnju, prinos je zadovoljavajuć i ostvaren je solidan profit u iznosu od 282.680,00 dinara po hektaru proizvodnje. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 4 t/ha. Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,96, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.96 dinara dobiti.
Kalkulacija proizvodnje lubenice po hektaru za 2018. godinu Troškovi ove godine su veoma slični kao i prošle godine i iznose 293.320,00 po 1 ha.
U strukturi troškova imali smo promene u vidu smanjenja troškova navodnjavanja i povećanju troškova radne snage obzirom da su se dnevnice povećale sa 1.600,00 na 1.800,00 dinara. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 48%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 23%, troškovi radne snage učestvovali sa 28%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih
troškova. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Na osnovu grafičkog prikaza vidimo da je vrednost proizvodnje lubenice bila najveća u 2018. godini, kada je i ostvarena najveća dobit od 282.620,00. Takođe, možemo zaključiti da je na ovom gazdinstvu ostvarena dobit i u 2017. godini, dok je ostvaren negativan finansijski rezultat u iznosu od 35.770,00 dinara 2016. godine usled nepogoda koje su zadesile usev.

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodica Denić, Vladimir i sin Radovan, obrađuju oko 100 jutara plodnih silbaških oranica. Kada je u pitanju ratarstvo, prednost daju soji i kukuruzu, a imali su i proizvodnju pšenice na oko pet jutara. Ovih dana pripremaju se za poslove oko vađenja crnog luka iz jesenje setve i kontrolišu stanje useva industrijske paprike.

"Svake godine povrtarsku proizvodnju zasnujemo na oko 15 jutara, ove sezone u pitanju je crni luk i industrijska paprika. Uskoro ćemo vaditi luk ali odmah da kažem da ga je (iako traži dosta nege i zalivanja) mnogo lakše proizvesti nego prodati. Potražnja je slaba. Prošle godine posao sa lukom je bio je solidan, ovogodišnju proizvodnju smo finansirali sopstvenim sredstvima i sad se pitamo da li ćemo uspeti pokriti troškove jer ima dosta ulaganja. Na jesen smo zalivali kako bi nicanje bilo što bolje, a tokom proleća, pre kiša morali smo ponovo da ga zalivamo, što je poskupelo proizvodnju. Luk je odličnog kvaliteta i očekujemo oko 40 tona po jutru", kaže dvedesetdevetogodišnji Radovan Denić, napominjući da nema ugovorenu proizvodnju već se uzda u dugogodišnje kupce, a prodaja ispod 20 dinara značila čist gubitak. Denići ovih vrelih julskih dana obilaze usev začinske paprike koju tradicionalno gaje godinama, a ovog proleća proizvodnju su zasnovali na površini od 8 jutara.

"Papriku smo posejali 28. marta, odlično je nikla i napredovala sve do pojave obilnih kiša i hladnih noći što je usporilo rast mladih biljaka. Ovako sunčano i toplo vreme joj odgovara tako da sam zadovoljan, trenutno je u fazi punog cvetanja i formiranja plodova. Špartali smo je i prihranili tako da mogu reći da sam zadovoljan", navodi naš sagovornik i napominje da je kao i prethodnih godina u pitanju ugovorena proizvodnja, a bio bi zadovoljan ukoliko bi rod bio oko 10 tona po jutru. Dodaje da luk vadi mašinski, a berba paprika je znatno komplikovaniji posao obzirom da se obavlja isključivo ručno."Često na njivi bude i po 100 sezonskih radnika, papriku odmah pakuju u džakove i vozimo je na otkupno mesto, ovde u selu. Kako bismo bili sigurni u dolazak sezonaca, posao oko branja paprike sa grupovođama ugovaramo tokom zime, obzirom da u periodu kada je vreme berbe ima mnogo drugih poslova koji zahtevaju ručni rad", objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik.Nedavno su Denići požnjeli pet jutara pšenice i kako kažu prinos je dobar, ali nadali su se boljem. Obzirom na sušu u najznačajnijem periodu za rast ove važne žitarice nekoliko puta su je navodnjavali, tretirali protiv bolesti, prihranili tako da su u proseku po jutru imali 5.200 kilograma.

"Pšenicu sejemo zato što je ona odličan predusev za crni luk koji ćemo sejati u avgustu, a na jednom delu te parcele već smo posejali postrnu soju koja je u fazi klijanja te je u nedostatku kiše zalivamo. Kukuruz koji smo zasejali na oko 40 jutara je u dobrom stanju, ali obilaskom njiva primetio sam da soji nedostaje vlage te ćemo najverovatnije morati da je navodnjavamo", navodi naš sagovornik ističući kako bez navodnjavanja nema ni proizvodnje ni prinosa. Prema njegovim rečima, gorivo, i za obrađivanje i za navodnjavanje je zaista velika stavka koja poskupljuje proizvodnju. Kad intenzivno zalivaju, treba im dnevno oko 100 litara. Velika su to ulaganja, a cene poljoprivrednih proizvoda uvek su neizvesne. Tokom žetve dobiju akontnu cenu i često su prinuđeni da odmah prodaju svoju robu.

Denići imaju sopstvenu mehanizaciju koju polako obnavljaju i modernizuju zahvaljujući podsticajima. Nekada su, kako napominje Radovan, imali krave i bikove, to je bio težak i naporan posao bez finansijskih rezultata te su se godinama unazad okrenuli ratarenju i proizvodnji luka i paprika, obzirom da imaju odlično znanje i iskustvo.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/denici-uspesno-uzgajaju-zacinsku-papriku-i-crni-luk-nemaju-ugovor-o-otkupu-nego-stalne-kupce/61376/

Postoji nekoliko podela među borovnicama, a zahvaljujući većem izboru sorti može se naći ono što najviše odgovara proizvođačima . Verovatno najznačajnija karakteristika sorte jeste vreme zrenja (postoje rane sorte, srednje i kasne). Pored vremena kada se mogu brati tu su još bitne osobine kao što su veličina plodova, kako podnose transport, njihov izgled i boja. Same sadnice borovnice na tržište dolaze kao jednogodišnje, dvogodišnje ili trogodišnje biljke.

Mogu biti golog korena ili se nalaziti u kontejnerima. Svaka od opcija ima svoje prednosti i mane, na proizvođačima je da odaberu šta im najviše odgovara.

Djuk (Duke) – veoma cenjena sorta jer njeni plodovi za berbu stižu u rasponu od mesec dana kad je manja ponuda na Evropskom tržištu. Velika je prednost što ima kasnije cvetanje, pa se umanjuje pretnja od kasnih prolećnih mrazeva. Za branje stiže polovinom juna i može se brati narednih mesec dana. Ne treba čekati sa branjem jer dolazi do gubitka arome.
Hana čois (Hannah’s Choice) – novija sorta borovnica na našem tržištu. Spada u grupu onih sorti čiji plodovi ranije sazrevaju, a plodovi su srednje veličine.
Eliot (Elliott) – Spada u veoma kasne sorte borovnice, a kao jedna od glavnih prednosti se navodi da plodovim sadrže najviše antioksidanasa. Plodovi su srednje veličine. Preporučuje se za mašinsku berbu i nakon toga za zamrzavanje.
Čantiklir (Chanticleer) – skoro se pojavila kod nas. Plodovi su srednje veličine, a cvetanje je malo kasnije nego kod drugih sorti. Plodovi borovnice dobro podnose manipulisanje sa njima nakon berbe.
Bluta (Bluetta) – Ima plodove koji su sitniji i tamnije su boje. Ne spada u cenjene kod kupaca, međutim dodatni plus joj je što dobro podnosi niske temperature.Spada u sorte borovnice koje rano dospevaju za branje. Slabije podnose kasniji transport.
Čendler (Chendller) – Plodovi se mogu početi brati u drugoj polovini maja meseca
Derou (Darrow) – relativno novija sorta na našim prostorima, plodovi su joj krupniji. Preporuka za
sadnju još jedne sorte radi boljeg oprašivanja.

Blukrop (Bluecrop) –spada u veoma cenjene borovnice koje dospevaju sredinom sezone. Beba se može obavljati mehanizovano i dobro podnosi kasniji transport. Bobice su krupne i čvrste strukture, ostaju na peteljkama neko vreme nakon dozrevanja. Sam žbun dobro podnosi niže temperature.
Bludžej (Bluejay) – Dobro se razvija i treba je malo jače orezivati zbog bujnosti. Samooplodna sorta čiji se plodovi dobro drže na stablu i nakon što sazre. Plodovi su krupniji i imaju plavu boju, solidno podnose transport nakon branja. Žbun se dobro drži kada su niže temperature.
Blurej (Blueray) – Bobice ove sorte borovnica su krupne, svetloplave boje. Plodovi za branje stižu srednje rano u odnosu na sezonu. Nakon branja plodovi dobro podnose transport.
Patriot – ova borovnica spada u grupu niskožbunastih, što je svrstava u
grupu zanimljivih za gajenje u vrtovima. Plodovi su kod nje krupni i čvrste građe. Da bi se postigao maksimum, žbun treba dobro orezivati.

Ozarkblu (Ozarkblue) – Berba plodova počinje u drugoj polovini jula meseca. Spada među one koje vole toplije predele, za dobijanje boljih rezultata treba saditi dodatnu sortu radi oprašivanja.
Kovil (Coville) – sa ovom sortom se može očekivati umeren prinos. Ima dosta raširen grm koji se dodatno formira orezivanjem.
Spartan – Ima plodove sa dobrom aromom i krupne, svetloplave boje.
Nalazi se u grupi borovnica koje počinju da sazrevaju polovinom sezone i dosta dobro rađa. Plodovi se koriste na sve načine, a berba se može obavljati mašinski. Podnosi niže temperature, ali ne i one preko -25.

Toro – dobro podnosi niske temperature. Bobice su krupne i čvrste.
Mada se smatra samoplonom vrstom, ukoliko se posade druge sorte unutar plantaže prinosi će se povećati.

Meader – poseduje krupnije plodove ii ma dobar prinos. Neophodno je malo više orezivati žbun. Otporna sorta prema nižim temperaturama.
Berkli (Berkley) – Ova borovnica ima plodove svetloplave boje i vrlo krupne. Ima malo slabije izraženu aromu, koristi se u svežem stanju ili se zamrzava. Berba se uglavnom obavlja mehanizovano, ali treba biti pažljiv tokom operacije. Stablo spade u grupu osetljivijih na izrazito niske temperature.
Goldtraub (Goldtraube) – bobice ove sorte borovnice se mogu brati već u prvoj polovini jula meseca.
Herbert – ima krupne plodove, ali nije pogodna na duži transport. Dobro podnosi niske temperature do -25. Ova sorta borovnica za berbu stiže polovinom avgusta.
Erbliblu (Erbiblue) – plodovi su krupni i imaju plavu boju za berbu stiže tokom avgusta meseca.
Blugold (Bluegold) – Plodovi za berbu počinju dozrevati polovinom jula meseca.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/08/vocarstvo/za-koju-sortu-borovnice-se-odluciti/

U današnje vreme paradajz možemo naći na policama prodavnica tokom čitave godine, ali ipak nam je najdraži sočni domaći jer je dozreo na suncu. Koliko treba truda, vremena i strpljena do lepih i ukusnih plodova, najbolje znaju povrtari i baštovani koji se tokom uzgoja često suočavaju sa problemima koji mogu da dovedu do slabih i loših prinosa.Loši uslovi za uzgoj su čest problem. Kod sadnje ne treba zaboraviti da je paradajz toploljubiva biljka i da nedostatak sunčeve svetlosti i(li) položaj u senci, dovode do manjeg broja plodova. Ova vrsta zahteva najmanje šest sati direktne sunčeve svetlosti i dobru cirkulaciju vazduha. Pregusto posađene biljake dovode do slabije provetrenosti što omogućava razvoj bolesti, a osim toga, u takvim se uslovima takmiče za hranljive materije i vodu.

Kod sadnje rasada uvek vodite računa da ga sadite bez cvetnih pupova ili cvetova, a kako piše balconygardenweb, ako ih ima, uklonite ih jer će to pomoći jačanju korena biljke.

Ponekad može da se dogodi i da biljci opadaju cvetovi, a neki od razloga su nedostatak svetlosti, niske i visoke temperature, nepotpuna oplodnja, suv vazduh, a važno je i pravilno đubrenje.Naime, prekomerno đubrenje, posebno sa previše azota, jedna je od glavnih grešaka u uzgoju jer će tada biljka proizvesti više lišća i zelene mase, a manje cvetova i plodova. Paradajz se najčešće đubri s NPK đubrivom, a kako piše hiddenspringshomestead, dobra alternativa mu je pileće đubrivo. Dakle, šolju ovog đubriva treba pomešati sa 15 litara vode i s time zaliti tlo oko biljke. Takođe, dobro je oko stabljike dodati usitnjene ljuske jaja ili pripremiti čaj od njih što će im osigurati kalcijum. Ukoliko se javi vršna trulež plodova, to je najčešće znak nedostatka kalcijuma u zemljištu. Takođe, ponekad plodovi budu naborani i nepravilnog oblika, a razlog tome su hladne noći u vreme formiranja plodova.Do napuknutih plodova može da dođe kada koren biljke ne dobija ujednačene količine vode. Prevelika količina koja odjednom krene kroz stabljiku do ploda, može da ga naduva poput balona koji onda pukne. Stoga, umesto svakodnevnog površinskog zalivanja radije to obavite jednom ili dva puta nedeljno tako da dobro natopite tlo oko biljaka.

Treba napomenuti da ih nikako ne treba zalivati po lišću kako se ne bi stvorili uslovi za gljivična oboljenja. Naravno, ako uzgajate paradajz u posudama, on zahteva češće zalivanje.Baštovani često zanemaruju malčiranje paradajza, ali to je vrlo dobra metoda jer se tako zadržava vlaga i smanjuje rizik od gljivičnih bolesti. Nakon sadnje biljaka, oko njih može da se doda slama, tresetna mahovina, seckano lišće i slični materijali.

Što se tiče bolesti, paradajz možete zaštititi i sredstvima koja sami napravite. Za to vam mogu poslužiti mleko i(li) soda bikarbona, a recept pronađite ovde.Takođe, za bolji rast jednom mesečno paradajzu možete dodati gorku so. Kod primene na biljke pomešajte kašiku te soli u 4 litre vode i upotrebljavajte jednom mesečno. To će podstaći njihov rast, sprečiti trulež plodova, ali i učiniti kožu paradajza crvenijom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koje-su-najcesce-greske-pri-uzgoju-paradajza/61262/

Različite vrste tikve u Evropu dospele su posle otkrića 'novog sveta' jer je njihova postojbina centralna Amerika. Reč je o toploljubivim vrstama koje mogu da se uzgajaju u zatvorenom prostoru ili na otvorenom polju. Setva na otvorenom se obavlja kada prođe opasnost od kasnog mraza. Tikve koje formiraju dugačke vreže, proizvođači orezuju kako bi dobili što krupnije plodove.Kako bismo uzgajali krupne plodove tikvenjača, potrebno je ispoštovati zahteve koje one imaju. Reč je o biljkama koje stvaraju veliku vegetativnu masu, krupne plodove i zbog toga za setvu treba odabrati kvalitetna, humusom bogata zemljišta. Na isto mesto ih možete posaditi tek posle nekoliko godina. Potrebno je sačekati između tri ili pet godina da bi opet došle na isto mesto. To najviše zavisi od kvaliteta zemljišta. Birajte osunčane terene.Ova povrtarska vrsta formira glavnu vrežu iz koje se bočno razvijaju dodatne vreže. Biljke koje se ne orezuju formiraće više manjih plodova, a neki od njih neće uspeti da sazru do kraja vegetacije. Kako bi dobili krupne, zrele plodove potrebno je obaviti rezidbu vreža. Broj plodova po biljci ne treba da prelazi šest. Uobičajeno da po jednoj tikvi proizvođači ostave četiri do pet plodova.

Rezidba vreža obavlja se iz dva razloga:

1. Da se reguliše njihov rast i formiranje biljka
2. Da se podstakne formiranje krupnih plodova.
Za obavljanje rezidbe biće vam potrebne vrtne rukavice i makaze. Dezinfikujte makaze pre svake upotrebe kako biste sprečili prenošenje biljnih bolesti. Rezidba se obavlja nakon što se plod formira. Na ovaj način omogućavamo mu da usvaja sva hraniva koja se crpe iz zemlje i stvaraju fotosintezom. Kod orezivanja potrebno je obratiti pažnju da se posle poslednjeg ploda ostave četiri ili pet listova koji će doprineti njegovoj boljoj ishrani. Sam rez se pospe zemljom kako bi rana što pre zarasla. Bočne vreže se otklanjaju što pre kako ne bi trošile hraniva i iscrpile biljku.

Prilikom rezidbe možemo ostaviti jednu, dve ili tri vreže po biljci. Broj plodova zavisi od broja vreža.Kod orezivanja na jednu vrežu, uklanjaju se sve one bočne. Ostaje jedna, glavna, na kojoj pustimo da se formiraju dva do četiri ploda. Nakon formiranja poslednjeg ploda ostave se četiri lista, a vreža se prekrati. Ovakav način je najpogodniji kada tikvenjače uzgajamo na siromašnijem i zemljištu lošeg kvaliteta.

Rezidba biljke sa dve vreže se obavlja na taj način što se ostavi glavna i najrazvijenija bočna vreža. Na svakoj od njih se formiraju dva do tri ploda. Prekraćivanje vreža se obavlja na isti način kao i u prvom slučaju.

Ako se odlučite da formirate tri vreže, ne ostavlja se više od dva ploda po jednoj vreži.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-pravilno-orezati-tikve/61123/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31