Godinama unazad jedan broj voćara iz Srbije muku muči sa sušom, gradom, manjim prinosom, ali i niskim otkupnim cenama.Zbog toga, u čačanskom kraju tragaju za alternativnim vrstama, pa su se neki od njih odlučili za banane i kivi.

Pre nekoliko godina porodica Genović iz čačanskog naselja Ljubić, na poklon je dobila sadnicu banane. Jedno vreme, biljka je rasla u saksiji, a potom su je zasadili u dvoriše i to na mestu koje je preko celog dana na suncu."Banane brzo rastu, sadnice su gotovo sve od ove godine, tri su prošlogodišnje. Jedan cvet je ove godine bio, imalo je i plodova, ali da li će porasti, verovatno da neće", rekao je Dejan Genović.

Na drugom kraju grada, u Trbušanima, porodica Pavlović, ima nekoliko stabala banane. Poslove oko održavanja banane Milenko je prepustio sinu. Posle konsultacija sa stručnjacima u vezi zaštite, ove godine su se prvi put pojavili plodovi.

"Prethodnih godina je imala veliki list, ali ne i plodove. Uzrok je bio taj što nije bila zaštićena u jesen dovoljno pa je izmrzla. Koliko se sećam, prošle jesen drvo smo zavili sa folijom, možda i sa slamom, ali evo, ove godine smo imali dva cveta i plodove", izjavio je Milenko Pavlović.

Gajenje egzotičnog voća nije novost u čačanskom kraju. Već dve decenije ispred kuće Dragiše Petrovića u centru grada uspeva kivi. Počeo je iz hobija, a sada godišnje ubere više od stotinu kilograma.

"To su bile vrlo male sadnice koje sam nabavio od jednog čoveka iz Čačka. Opstalo je svih pet, četiri ženska i jedan muški, koji služi kao oprašivač. To je jedna vrlo otporna biljka i rađa svake godine između 100 i 150 kilograma plodova, koje nama čisto služe za ličnu upotrebu", kaže Petrović.

"Izdržava niske temperature, mraz praktično ništa ne može da uradi, jedino u rano proleće krajnji mladari ako krenu mogu da budu oštećeni, ali biljka kao biljka izdržava ove naše kontinentalne uslove", naglasio je on.

Hobistima u Čačku na ruku idu i klimatske promene.

Banane su na više mesta donele rod u čačanskom kraju, ali i nadu uzgajivačima da pored kontinentalnog voća postanu uobičajene gajene kulture.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=12&nav_id=1602959

Smederevka
Smederevka je autohtona balkanska sorta, pojedini autori smatraju da je domaćaa autohtona sorta. Gaji se u Bugarskoj, Ruskoj Federaciji, Moldaviji, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj. Kod nas se gaji u svim vinogorjima. Čokot je srednje bujnosti, grozd srednje veličine ili veliki, konusnog ili cilindričnog konusnog oblika. Sazreva u IV epohi i veoma je pozna sorta. Prinos je od 14000-25000 kg/ha. Primenjuje se kratka ili mešovita rezidba. Kondiri se režu
na 3-5 okaca a lukovi na 6-8 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Vino je pitko, osvežavajuće, harmonično, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, zelenkasto žute boje. Vino se koristi i za popravku onih vina kojima nedostaju kiseline zbog većeg sadržaja ukupnih kiselina. Vino je pogodno i za pravljene vinjaka.
Afuz-ali (stona sorta)
Potiče iz Male Azije. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj, Tunsu, Maroku, Alžiru, SAD i Makedoniji i dr. Kod nas se gaju na Kosovu i Metohiji, u užem području Srbije i mestimično u Vojvodini. Čokot je veoma bujan, grozd je veliki ili veoma veliki, najčešće konusnog oblika, srednje zbijen ili rastresit. Sazreva krajem III ili početkom IV epohe, pozna je sorta. Prinos grožđa se kreće od 15000-25000 kg/ha. Zahteva dugu odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se orezuju na 10-12 okaca a nekada i od 14-16 okaca. Uspeva na propusnim. Rastresitim zemljištima, deluvijalna, karbonatna i plodna.
Rizling italijanski
Rizling italijanski potiče iz Francuske. Gaji se u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Českoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj..kod nas
se gaji u svim vinogorjma. Čokot je srednje bujan. Grozd je mali, srednje veličine, zbijen, valjkast ili kupast. Grožđe sazreva u III epohi, pozna je sorta. Primenjuje se duga odnosno mešovita rezidba, lukovi se režu na osam do 10 okaca. Prinos grožđa je od 10.000 do 15.000 kh/ha. Primenjuje
se duga odnosno mešovita rezidba. Lukovi se režu na 8-10 okaca. Odgovaraju joj rastresita, propusna, umereno plodna, krečna, peskovita i toplija zemljišta. Preporučena sorta za kvalitetnije kategorije sa zaštićenim geografskim poreklom.
Šardone
Šardone potiče iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, SAD. Nešto manje se gaji u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj. Kod nas se u poslednjih nekoliko godina sve više podižu vinogradi sa ovom sortom. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, cilidričan ili cilidrično kupast. Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 6000-10000 kg/ha. Odgovara joj mešovita rezidba, lukovi se režu na 8-10 okaca. Gaji se na propusnim, umereno plodnim, rastresitim, krečnim i toplim zemljištima. Vino je veoma pitko, osvežavajuće, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama.
Sovinjon
Sovinjon je poreklom iz Francuske. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, SAD, Ruskoj Federaciji. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima, ali na malim površinama. Čokot je veoma bujan. Grozd je mali cilindričan i zbijen. Grožđe sazreva krajem II epohe, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa varira od 7000-1200 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 10-12 okaca. Gaji se na rastresitim, umereno plodim, krečnim i toplija zemljišta. Vino je pitko, harmonično, finog blagog muskatnog ukusa, zeleno žute boje.
Žilavka
Žilavka je autohtona sorta grožđa Hercegovine. Bujnog je rasta, redovite i zadovoljavajuće rodnosti. To je srednje kasna sorta koja.Težina grozda iznosi od 150 do 200 grama. Vrlo dobro uspeva na plitkim i krševitim zemljištima. Vino žilavka je sa visoko karakterističnim svojstvenim mirisom. Harmonično je, pitko i lepršavo žuto-zelene boje. Vino žilavka je autohtono belo vino, dobar glas koji se a s pravom pročuo u celom vinarskom svetu.
Morava
Morava je naša domaća sorta vinove loze stvorena na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Nastala
je tzv. Interspecies hibridizacijom u cilju stvaranja kvalitetnih sorti sa otpornošću na pojedine patogene. Iz ovog programa Interspecies hibridizacijom u Sremskim Karlovcima je stvoreno nekoliko sorata stonih i vinskih, koje se mogu gajiti sa redukovanom zaštitom. Za sortu je priznata 2003. godine kada je
u Valjevskom kraju. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene sočne. Vegetaciju započinje ranije od rajnskog rizlinga a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim u trećoj epohi. Rodnost oscilira po godinama od skromne do vrlo visoke i kreće se od 10 do 18 tona po hektaru. Nakuplja od 19 do 21 % šećera uz visok sadržaj kiseline u širi od 8 do 11 grama po litru. Vino je vrhunkog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća
na sovinjon. U uslovima Valjevskog vinogorja 2012 godine kada su se temperature spuštale do – 27 stepeni nije bilo izmrzavanja. Preporučujemo je za dalje gajenje i širenje kao sortu za visoko kvalitetna bela vina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedna firma u Cerovcu nadomak Kragujevca posadila je na površini od 4,5 hektara belu šparglu. Zašto baš špargla? Kažu - jako je zdrava i niko je ne proizvodi u Srbiji.

Špargla je poznata kao povrće za dijabetičare, snižava holesterol, poboljšava probavu, pozitivno deluje na krvni pritisak, imunološki sistem, artritis i smanjenje upala. Takođe, sadrži antioksidans koji štiti kožu od maligniteta.

Ova biljka jako je popularna u zapadnim zemljama, pre svega u Nemačkoj. Za Srbiju ona je još egzotika. Ipak, prvi izdanci, takozvani asparagusi, ubrani su u Šumadiji."Ovogodišnji rod bio je 600 kilograma po hektaru, sledeće godine očekujemo oko tri tone po hektaru, dok se pun rod očekuje tek u četvrtoj godini branja, kada dostiže oko osam tona po hektaru. Ja sam prihvatio ovaj posao zato što sam hteo da radim nešto zanimljivo i da budem prvi u nečemu što je novina kod nas. Veoma je teško brinuti se o špargli, nema ko da ti pokaže, pa moraš sam da naučiš", kaže Marko Simić koji se u okviru firme brine o zasadima špargle.

Špargla je višegodišnja biljka - kad se jednom posadi, traje i do 15 godina na jednom mestu. Pošto razvija veliki korenov sistem, bolje se razvija na lakšim zemljištima, ali zahteva ozbiljne agrotehničke mere."Pre sadnje izvlači se velika količina stajskog đubriva, tačnije 150 tona po hektaru, zatim se duboko ore, oko 50 do 70 centimetara, zemlja se priprema za sadnju, a pre sadnje se razvuče sistem za navodnjavanje koji je obavezan za naše područje", objašnjava Marko i dodaje da s proleća grada nije bilo, a letnju sušu su izbegli upravo zahvaljujući navodnjavanju.

Treba napomenuti da asparagus ne podnosi hlor, pa nije poželjno koristiti vodu iz vodovoda za zalivanje, već izvorsku ili bunarsku vodu. Špargla stiže u maju i junu, što se ocenjuje kao mana, jer kasnije stiže za berbu. Relativno je osetljiva na štetočine i bolesti, pa je samim tim briga za nju veća. Kad su u pitanju sezonski radovi, sada, s jeseni, treba praviti bankove, zemlja se podriva, a nadzemni deo špargle se seče i sitni. Važno je pokriti je folijom kako ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti.U kasno proleće, kada sazri, čim izbije na površinu, seče se, jer ako je i pet centimetara iznad banka – prerasla je za berbu. Kada se oguli, bela špargla se bari, koristi se kao dodatak čorbama, prolećnim salatama, kao namaz ili prilog jelima sa piletinom, ribom i morskim plodovima. U Šumadiji je najčešće pohovana u slanini.

"Ukus je neutralan, nešto poput ukusa krompira", ocenjuje Marko.

Iako je špargla novina u Srbiji, šumadijski asparagus naći će se na meniju beogradskih restorana, a kako kaže Simić, imaju ugovor i sa pojedinim trgovinskim lancima u našoj zemlji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/lek-protiv-kostobolje-nova-moda-na-srpskim-njivama-sumadijska-spargla-sve-popularnija/gn7phfm

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

Kilogram grožđa na pijacama u Srbiji košta od 40 do 250 dinara, u zavisnosti od sorte i grada, što je na nivou prošlogodišnjih cena.

Berba grožđa u domaćim vinogradima je u punom jeku, kako kažu vinogradari, s obzirom na velike kiše pa suše, godina je solidna, manje je roda, ali je kvalitet dobar. I pored slabijeg roda nego prošle godine, cena nije otišla naviše.

- Rod je u srednjem Banatu prepolovljen, najviše zbog obilnih kiša, pa i sitnog grada koji je tukao na nekim mestima. Muskat otonel i šardone najgore su prošli zbog neravnomernog cvetanja. Rajnski i italijanski rizling su lepo rodili i tu će biti kvalitetnog vina. Cena vinskih sorti je trenutno oko 50 do 60 dinara po kilogramu i to se neće puno menjati - rekao je Janko Janošik, predstavnik Udruženja vinogradara i vinara Aradac.S druge strane, vinogradari u smederevskom i aleksandrovačkom vinogorju kažu da im je godina išla naruku, poprilično je izdašna, zrno je krupno i ukusno. U smederevskom vinogorju je rod ove sezone smanjen za petinu u odnosu na prethodne godine, ali je grožđe izuzetno dobrog kvaliteta.Obilne padavine, a posle visoke temperature, pomerile su berbu nešto ranije nego prošlih godina, rane sorte su već obrane, a trenutno je u većini naših vinograda berba negde na sredini. S druge strane, u Vršcu očekuju prosečan rod, nešto bolji nego kod kolega sa severa, ali lošiji od onih sa juga. U srpskoj Provansi, na Fruškog gori, ova godina pamtiće se po vrhunskom sovinjonu.

- Na Fruškoj gori prinos je manji za nekih 20 do 30 odsto, ali kvalitet grožđa je dobar, tako da možemo oceniti kako je ovo solidna berba. Bele sorte su lepo rodile, sovinjon će biti odličan. Godina je bila jako teška, mnogo kiše, pa velike temperature tokom jula i avgusta sa simptomima suše. Na kraju treba da smo zadovoljni. Šardone je ove godine slabo rodio u celoj Srbiji, a koliko vidim, i kod merloa će biti problema sa rodom - kaže Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Utisci kod šumadijskih vinogradara kažu da je kvalitet dobar, a rod nešto smanjen, jedino su vinogradi sa dobro urađenom zaštitom imali dobar prinos kao i ranijih godina. U Jagodini se očekuju odličan kvalitet grožđa, gde možda malo bude problema sa kiselinama jer je prikupljanje šećera dobro, ali je zbog visokih temperatura gubljenje kiselina naglo, no ne u velikim količinama.

- Rod nije loš, sa berbom kasnimo samo desetak dana, što i nije ništa tragično. Beremo šardone i sovinjon blan, posle idu druge sorte. Nema boljeg tla za proizvodnju vina u Srbiji od našeg. Jedino je danas problem pronaći radnike, berače, pa se snalazimo na razne načine. Tražimo ih i preko Fejsbuka - kaže Slobo Đurić, negotinski vinogradar.Očekuje se da će ovogodišnja berba potrajati do oktobra, kada će biti skinute i poslednje kasne sorte grožđa.Kilogram grožđa u marketima košta od 80 do 100 dinara. Na novosadskim pijacama grožđe je od 90 do 150 dinara u zavisnosti od vrste, a na beogradskim cene su paprenije i kilogram može da ide do 250 dinara.

Stone sorte kao što su hamburg, italija i moldavija na oglasima se prodaju od 40 do 60 dinara. Kilogram belog grožđa za proizvodnju vina, na veću količinu, košta između 45 i 55 dinara. Sorte za roze i crno vino nešto su skuplje, od 40 do 70 dinara po kilogramu.

Sovinjon blan i merlo su 60 dinara po kilogramu, župljanka i frankovka 50 dinara, a hamburg 70 dinara. Kilogram prokupca je 40 dinara, vranca i tamjanike 55, rajnskog rizlinga 40, a portogizera 60 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vino-kao-biznis-rod-slabiji-kvalitet-bolji-a-cena-ista/n1p8cqp

Među malobrojnim ratarima u Šumadiji koji su počeli da gaje soju je i Nikola Đurković iz sela Čestin u Donjoj Gruži. U njegovom gazdinstvu proizvodnjom soje počeli su da se bave 2015. godine na površini od jednog hektara. Danas imaju zasejano 2,5 hektara i ove godine zbog poplava očekuje prinos do dve tone po hektaru. Kaže da soja više ostavlja, nego što uzima zemlji i važi za bolje proteinsko hranivo od kukuruza. Taj podatak je važan za njega jer gaji oko 60 grla stoke.

- Gajimo kukuruz na 15 hektara, a lucerku na deset, ali smo odlučili da dodamo i soju. Generalno u odnosu na kukuruz soja ima veću cenu i može da izdrži malo više temperature, koje su sada postale već karakteristične za naše podneblje. Za sada imam promenljiv prinos. U našem podneblju, ovde u Gruži kreće se od 2,5 do tri tone po hektaru. Ove godine biće manji jer su, na žalost, poplave uzele danak. Ali, moram da kažem, da je soja daleko bolje podnela poplave nego kukuruz i lucerka - kaže Nikola, koji je agronom po struci.

Soja se, procenjuje Đurković, pokazala kao izdržljivija biljka u ovom podneblju, iako nema zemlju kao u Vojvodini, gde se najviše i gaji.

- Ovde preovlađuje gajnjača i smonica, ali može da se dobije solidan prinos. S druge strane, cena soje je prošle godine bila 37 dinara. Dakle, dvostruko više nego cena ostalih ratarskih kultura. To je dobar podatak za budućnost, jer još uvek soju ne prodajemo, već koristimo za ishranu stoke. Obzirom da planiramo proširenje zasada soje, to je podatak koji obećava. Za sada dovoljna nam je i činjenica da ima 40 odsto sirovih proteina, a kada se preradi to je od 36 do 42%, dok kukuruz ima 14% proteina - kaže Nikola.

Jedan od pionira u gajenju soje u Gruži je Jovan Nikitović iz sela Kneževac. Počeo sa jednim hektarom pre sedam godina, a sada ima oko 20. Osim dobre cene on navodi još jedan razlog.

- Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako mi smanjuje troškove za veštačka đubriva, jer posle nje, sledeće godine na toj parceli sejem pšenicu. Može se reći da više ostavlja, nego što u prinosu daje - kaže Nikitović

Prinos po hektaru kod Nikitovića je prosečno tri tone. Kao prednost gajenja ove kulture posebno ističe što može da je prodaje tokom cele godine.

- Soju možete da prodajete i posle žetve i tokom cele zime. To je razlikuje od kukuruza i pšenice koji se uglavnom prodaju odmah posle žetve po ceni koja je trenutno aktuelna. Sojinu slamu koristim za grejanje preko kotla na biomasu, tako da troškom koji imam za gorivo i đubrenje anuliram račune za grejanje. Tako mi samo zrno soje ostaje čist profit - kaže Nikitović.

Iako ova kultura nije uobičajena za podneblje Šumadije, malo po malo počela je da se gaji, pogotovu kada je napravljeno akumulaciono jezero. Stručnjaci kažu da je time postignuta potrebna vlažnost vazduha. Nikitović preporučuje svojim kolegama da počnu da gaje soju, bar i na malim parcelama od po dvadesetak ari i da se okušaju u proizvodnji ove ratarske kulture.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2629571/zasto-je-bolje-gajiti-soju-nego-kukuruz-hranljivija-je-isplativija-i-izdrzljivija

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih voćaka naših seljaka, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a posao i ulaganja su mnogostruko manja.

Zova traži suvu i peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine trenutno centar njenog uzgoja u našoj zemlji. Na ovom području desetak voćara uspešno uzgaja zovu, najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom hazberg. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, trenutno je otkupna cena 45 dinara, može se prodati i za više, ali proizvođači računaju ukupno oko 600.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, kaže da se prinos po hektaru može i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.- Otkup je 15 odsto povoljniji nego prošle godine, ali nekad smo prodavali kilogram i za 65 dinara. Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđe, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su vam mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja, lako se umnožava, a nema ni puno posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - Kaže Šerfeze, koji ima oko tri i po jutra pod zovom.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međuredni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu potražnja za zovom je veća nego što trenutno možemo da proizvedemo. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju jer služi i za farbanje - nastavlja Šerfeze.Ovo je jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost kaže prof. dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali i uzgajivač zove. Od cveta se prave sokovi, a sirup zove je po njegovom svedočenju najskuplji koji možete naći na rafovima trgovina u Austriji. Inače u toj zemlji proizvodnja zove je veoma razvijena, godišnje u samo Nemačku izvezu 1.000 tona ove voćke.- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj. Ulaganja su mala, a kada bi domaćinstva uspela da razviju i prerađivačku proizvodnju, sa hektarom ili dva, četvoročlana porodica mogla bi normalno da živi - kaže Ognjanov.

Veliki potencijal nalazi se i u sortama koje niču na našem podneblju. Kako dodaje, popularni hazberg donesi oko 100 grama po grozdu, dok naša ljubostinja i do 450 grama.Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija, a bogato je glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminima. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/biljka-buducnosti-za-vocare-od-hektara-zove-zarada-5000-evra/qbh846z

 

 

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

Javorka i Božidar Đurđević iz svilajnačkog sela Bobova su se posle 34 godine rada i života u Švajcarskoj, u zavičaj vratili pre pet i po godina. Otišli su u prevremenu penziju, jer su želeli da budu sa sinom Miloradom, snahom Suzanom i unucima Milošem i Marinom, ali i ostalom rodbinom.
Sin i snaha su takođe bili u Švajcarskoj, ali su se oni prvi vratili kada se rodio unuk Miloš. Tako su se, kažu, dogovorili, jer je neko morao da brine o Božidarevoj majci i baki, ali i da održava domaćinstvo i veliko imanje.

Sada im je žao što njihovi potomci nisu ostali u Švajcarskoj, pogotovu što je unuk Miloš tamo i rođen.

– Kada su se vratili, počeli su da se bave poljoprivredom. Od poljoprivrede, bogami, nema života. Nema ni za vodu, a kamoli za hleb. Naše devizne penzije ulažemo u imanje. Na kontu nemam više ništa. Kako dolazi, tako odlazi. Ovde može da se živi samo ako za tebe radi desetak ljudi. Kada čitam novine i gledam televiziju, izgleda da se ovde mnogo lepo živi. Ali, tako je samo u medijima. Da budemo iskreni, to nije tačno – ocenjuje Božidar.

Njemu se naročito ne dopada što poljoprivrednici nikada unapred ne znaju otkupnu cenu i što ne postoji višegodišnja poljoprivredna strategija. Nije dobro ni što ponuda i potražnja diktiraju cene proizvoda i stoke.

Njegova porodica obrađuje 40 hektara, desetak svojih, a ostalo uzimaju pod zakup. Sade kukuruz, pšenicu i ječam, jer imaju farmu sa šezdesetak prasića. Ukoliko se pojavi višak, prodaju.

– Eto, cena pšenice je 17,5 do 18,5 dinara po kilogramu. Da bismo bili na pozitivnoj nuli, trebalo bi da bude 20 dinara, a da bi se zaradilo, trebalo bi da plaćaju 23 dinara po kilogramu. Zato sam sav ovogodišnji rod skladištio i čekam povoljniju cenu. Nadam se da ću kroz proizvodnju stoke izvući više para. Ali, za taj dinar više, radimo 70 odsto – ocenjuje Božidar.

U Bobovu ljudi više ne znaju za šta da se opredele. Ako njiva dobro rodi, onda cena mnogo padne. Neko, na primer, uzgaja ovce. Ali, čim ima više jaganjaca, niko više ne pita za njih.

– Cena jagnjadi je 200 dinara po kilogramu, što je da čovek zaplače. Tolika je i cena prasadi, dok je oko Uskrsa bila 300 dinara po kilogramu. To bi se jedino isplatilo kad bi se te životinje odgajale na livadi – sarkastičan je naš sagovornik.Božidar se šali pa kaže da je mala otkupna cena stoke zbog toga što država brine da njeni stanovnici ne jedu previše mesa, jer je ono štetno po zdravlje. Ako građani jedu mnogo mesa, onda će da budu bolesni, pa će za lekove morati da izdvoje puno para.

– Zdravstvo je posebna priča. Tu vlada potpuno rasulo. Iako imam zdravstvenu knjižicu, lekove mesečno plaćam 5.000 dinara jer nisu na pozitivnoj listi. Tačno je da sam i u Švajcarskoj plaćao zdravstveno osiguranje, ali samo 10 odsto. Kada iznos lekova ili bilo koje zdravstvene usluge premaši 700 švajcarskih franaka godišnje, pacijent više ne plaća ni tih 10 odsto. Ovde može da ti treba i 100.000 za lekove, ali ćeš sam morati da platiš – veli Božidar.Zbog čestih provala u kuće u Bobovu, pre nekoliko godina, Đurđevići, kao i ostali meštani, strahuju za svoju bezbednost. Kažu da se osećaju sigurno samo kada su u kući, jer su posle provale, kao i mnogi drugi, ugradili sigurnosne kamere i alarm.

– Sin i snaha su pre nekoliko godina bili na proslavi Nove godine. Kada su se vratili, imali su šta i da vide. Cela kuća bila je ispreturana. Lopovi su uzeli sav pazar od prodaje prasadi u našoj pečenjari. Sin je čuvao pazar da bi od njega platio hranu za svinje. Uzeli su i nakit. Do dana današnjeg lopovi nisu pronađeni – ljutito će Božidar.

Od kada su krađe postale učestale, sve porodice praktikuju da uvek neko ostane kod kuće, tako da ni na jednu zabavu ili na odmor ne mogu da idu familijarno.

Izvor:https://www.vesti-online.com/imanje-pojededevizne-penzije/

Pre samo četiri godine u Srbiji, koja ima odlične uslove za sadnju borovnice, bilo je manje od 200 hektara pod ovom voćkom, a danas se taj broj dosta povećao, na oko 900 hektara, a možda i više. Razlog zašto se ljudi odlučuju za gajenje ove voćke, je taj što je cena stabilna, već dve godine oko
720 dinara do 800 dinara za kilogram, što privlači proizvođače. Mnogi proizvođači su videli sebe u ovoj proizvodnji, što zbog dobre cene, tako i zbog sigurnog plasmana. Svesni su da su početna ulaganja velika, ali i računica da se po ha, može zaradititi oko 5.000 evra.
Za gajenje borovnice odlučila se i Milica Milenković iz Slatine kod Čačka, sa sestrama Brankom i Ružicom. Mlada devojka, diplomirani ekonomista, a i sestre takođe, prošle godine su došle na ideju da gaje borovnicu. Zasad je star godinu dana, sadnice su kupljene kao dvogodišnje, u Holandiji, zasađene u maju prošle godine i ove godine očekuju prvi rod. Dodali su 40 ari gde imaju saksije od 113 litara.

 „Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest
do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.“

Kako nam je istakla Milica, borovnicu će izvoziti u Holandiju, zahvaljujuči braći Maksimović. Milica posećuje razna predavanja veruje u stručnost prof. dr Jasminku Milivojević, i svaka druga edukacija joj je dobro došla. Sebe kako ističe vidi u poljoprivredi, kao mladu i perpektivnu i sa puno ideja. Ima u planu da gaji i druge voćne vrste, ali otom potom, život je pred njom. Sve ovo ne bi uspela da nema pomoć sestara, Branke i Ružice.
Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31