Naša zemlja sa Republikom Italijom razmenjuje veliku količinu poljoprivrednih proizvoda. Prosečna godišnja vrednost trgovinske razmene u oba pravca iznosi oko 201 milion evra. Pozitivan saldo u razmeni od 44 miliona evra govori nam da je Republika Srbija ostvarila veći izvoz poljoprivrednih proizvoda od količine uvezenih. Prošlogodišnji podaci nam govore da je povećan procenat izvoza proizvoda na tržište Italije za 30% u odnosu na 2015. godinu. Iste godine, kada je reč o uvozu, zabeležen je pad za 3,8% u odnosu na 2015. godinu. Možemo reći da je ostvarena povoljna situacija na tržištu. Izvoz između pomenute dve zemlje u periodu od 2012. do 2016. godine je pretežno rastao iz godine u godinu, dok je uvoz varirao.

 

 

Tabela 1: Ukupna razmena između Republike Srbije i Republike Italije 2012 – 2016. godine u 000 EUR

 

Godina

Izvoz

Uvoz

Saldo

Obim razmene

2012

102.142

71.394

30.748

173.536

2013

124.903

73.819

51.084

198.722

2014

125.100

81.320

43.780

206.420

2015

113.882

84.405

29.477

198.287

2016

148.158

81.174

66.984

229.332

Prosek 2012/2016

122.837

78.422

44.415

201.259

Izvor: RZS, obrada MPZŽS

 

Republika Srbija na tržište Italije pretežno izvozi primarne poljoprivredne proizvode. Na osnovu prošlogodišnjih podataka, najveći udeo u ukupnom izvozu zauzima merkantilni kukuruz, rafinisani beli šećer, rezanca od šećerne repe, sirovo sojino ulje i suncokretova sačma.

Kada je reč o uvozu poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini pretežno su bili zastupljeni proizvodi veće vrednosti kao što su kafa, sveže jabuke, mesne prerađevine, razni prehrambeni proizvodi.

U 2016. godini, Promist povećava svoje tržišno učešće za više od 13%. Elixir Zorka - Mineralna Đubriva prelazi na drugo mesto najvećih uvoznika po tržišnom učešću, uz povećanje od skoro 2% u odnosu na prethodnu godinu. Ove dve kompanije u 2016. pokrivaju više od polovine tržišta uvezenih mineralnih đubriva. Najveći pad u odnosu na prethodnu godinu beleži Borealis (smanjenje za skoro 10% tržišnog učešća). Konzul takođe beleži blaži pad (ispod 2%) tržišnog učešća ali zadržava četvrto mesto.

Svi ostali uvoznici imaju manje od 4% tržišne pokrivenosti u Srbiji ponaosob. Sa top liste 10 najvećih uvoznika u 2016. godini ispada Azot Agro Dunav, a ulazi Agroglobe na  osmu poziciju. Timac Agro Balkans zadržava svoj udeo tržišnog učešća uz promenu pozicije sa 8. na 7. mesto. Najveće promene pozicija zabeležili su Petrokemija (pad sa 5. na 9. mesto –  pad od skoro 4%), Unifert (sa 7. na 10. mesto – pad od oko 2%) i MK Commerce (sa 9. na 6. mesto – porast  manji od 1%). Svi ostali uvoznici su u 2016. godini uvezli zajedno 11,67% od svih uvezenih mineralnih đubriva u Srbiju te godine.

Kada je tržište uvezenih pesticida u Srbiji u pitanju, četiri najjača igrača sa dvocifrenim tržišnim učešćima su Bayer, Syngenta Agro, Agromarket i BASF Srbija. Ove četiri kompanije 2015. su zajedno imale skoro 65% tržištnog učešća. Za razliku od prva tri koja beleže procentualni pad u odnosu na 2015. godinu, samo BASF beleži blagi rast  (ispod 1%). Najveća promena zapravo je činjenica da je na srpskom tržištu uvoznih pesticida u prošloj 2016. godini, najveći porast (7%) zabeležen u segmentu malih uvoznika, odnosno onih koji pokrivaju manje od 1,5% pojedinačno. Došlo je do fragmentacije tržišta, povećane ponude na tržištu, odnosno neki novi igrači su ušli u posao smatrajući ovu granu agrobiznisa vrlo isplativom. Dok „veliki“ gube mali deo kolača, ali zadržavaju svoju poziciju, mali rastu u volumenu.

Pregled tržišnog učešća najvećih uvoznika pesticida 2016

 

Izvoz pesticida

Kada je izvoz pesticida u pitanju, on je značajno manji od tržišta uvezenih pesticida. Najveće izmene su te što se vodeća trojka zamenila. BASF Srbija sa liderske pozicije 2015. godine (tržišno učešće u ukupnom izvozu blizu 20%) pao je na četvrto mesto u 2016. godini (učešće od oko 10%). Njega je zamenio Agromarket (oko 13%) koji je u prethodnoj 2015. godini imao učešće u izvozu od oko 9% i bio peti najveći izvoznik pesticida iz Srbije. Generalno je i ovde primećen trend povećanja procentnog učešća „ostalih izvoznika“ – za oko 5%, tako da su svi „ostali“ zajedno zapravo najveći izvoznik pesticida. Ukoliko vas interesuje ko su oni, ili kompletna sektorska analiza izvoznika, CUBE zna odgovore.

Pregled tržišnog učešća najvećih izvoznika pesticida 2016

 

U Srbiji je trenutno velika bitka između trgovaca, za pilećim mesom što niže cene, što povećava nekontrolisani uvoz mesa sumnjivog kvaliteta. Takve tržišne prilike potrošačima verovatno odgovaraju, jer je meso sve jeftinije, ali na duži rok to nije dobro. Na taj način gubi se sledljivost, što utiče na smanjenje bezbednosti proizvoda, upozorio je Tibor Šimonka, predsednik Uprave slovenačke Perutnine Ptuj. On je dodao da u Srbiji radi oko 130 proizvođača živinskog mesa, a samo 30 do 40 je registrovano.
 
– U Srbiji, ali i u državama regiona, postoji glad za jeftinim mesom. Veliki trgovci nabavljaju svega oko 50% živinskog mesa od tri najveća proizvođača. Mnogo je onih čiji proizvodi dolaze do potrošača čudnim kanalima. Potrebno je da tržište bude bolje regulisano, kako bi kupci bili sigurni da kupuju bezbedne proizvode – kazao je Šimonka.
 
Ova kompanija, od februara 2016. godine u većinskom je vlasništvu Slovenačke industrije čelika, inače u vlasništvu ruske grupacije IMH. Uz Perutninu, koja je privatizovala Topiko iz Bačke Topole, najveći proizvođači na srpskom tržištu su Industrija mesa Matijević i Neoplanta. Naredne godine, kako je najavljeno, planirane su investicije u podizanje farmi koje ispunjavaju više evropske standarde.
 
– Srbija je za nas sve značajnije tržište, ali ima i veliki potencijal pogotovo za uzgoj živine. Nastojaćemo da povećamo broj farmi ali i ulaganja u klanicu i preradu – rekao je Šimonka.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30