Gde može da se gaji borovnica?
Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 800 metara, a u južnijim lokalitetima i do 1000 metara. Borovnici odgovaraju laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom (7-10%). To su pre svega šumska zemljišta, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 4,2 i 4,8, odnosno zahteva izrazito kiselo zemljište sa vrlo malim odstupanjima. Borovnica podnosi temperature do -30°C.
Ovo voće se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta i Čajetina, a podignute su i nove površine na jugu Srbije (Crna Trava) koja se nalazi na nadmorskoj visini od 970 metara i odlična je lokacija za uzgoj borovnice.

Površina, prinos i proizvodnja


RZS ne vodi zvanične podatke za borovnicu, ali je prošle godine dao nezvaničnu procenu proizvodnje i površine pod zasadima borovnice. Pored borovnice koja je dominantna voćna vrsta u kategoriji bobičastog voća, ako izuzmemo malinu i kupinu, u ovoj kategoriji voća su: brusnica, ribizla i ogrozd čije su vrednosti zanemarljivo male.
Ukupna površina pod zasadima borovnice, na osnovu procene RZS u 2016. godini iznosi 414 hektara sa ukupnom proizvodnjom od 1.467 tona.
Poslednjih godina povećava se interesovanje proizvođača i preduzetnika u pojedinim regionima Republike Srbije za podizanje novih visoko intenzivnih zasada visokožbunaste borovnice, u gustom sklopu sadnje sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje, uz uvođenje standarda kvaliteta i savremenog sortimenta. Ministarstvo subvencioniše podizanje ovakvih savremenih zasada borovnice, a ove godine je na zahtev proizvođača, uvelo i podsticaje za najnoviju tehnologiju uzgoja borovnice u saksijama/vrećama sa supstratom, obzirom da je borovnica jako zahtevna po pitanju kiselosti zemljišta.

 


Struktura potrošnje


Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova plasira se na svetsko i domaće tržište u prerađenom i svežem stanju.
4 – Izvoz
U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izveženo sveže tj rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izveženo kao zamrznuta borovnica.
Vrednosti izvoza borovnice prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine.

 


Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje.


Uvoz borovnice


U 2016. godini uvezeno je 1.104 tone borovnice, odnosno 26,3% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.498 t). Vrednosti uvoza borovnice prošle godine bila je 2,5 miliona dolara. Borovnica se pretežno uvozila iz Ukrajine, Crne Gore, Poljske.

Sotiment


Najveći broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvođačima, radi sigurnije oplodnje preporučuje gajenje nekoliko sorti koje se međusobno mogu oprašivati. Najzastupljenije sorte u proizvodnim zasadima naše zemlje su:„Duke“, „Bluecrop“, „Blueray“, „Bluetta“, a gaje se i „Spartan“, „Patriot“, „Reka“, „Ozark Blue“, „Nui“, „Huron“ i „Draper“.
Posebna pogodnost za borovnice u Srbiji je njihova specifična sezona sazrevanja, jer rađaju u julu kada je u Španiji završena berba, a u Poljskoj još nije počela, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržištu, kada postoji potražnja za njom i dostigne veću prodajnu cenu.


Cena

Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 800 do 1.000 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg.


Dominantna cena borovnice na kvantaškoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 550 do 800 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 600 din/kg.

 

Samo šest meseci od ukidanja prelevmana na uvoz mleka i mesa postaje jasno da domaći proizvođači nisu bez razloga apelovali na vladu da odloži ukidanje ovog mehanizma za zaštitu tržišta.

Republički zavod za statistiku objavio je da je (od januara do maja) uvoz mesa i prerađevina porastao 69,4 odsto u odnosu na isti period 2016. Vrednost uvoza bila je oko 45,8 miliona evra, a prema nezvaničnim informacijama najvećim delom tog novca plaćena je sveža i zamrznuta svinjetina. U isto vreme, uvezli smo i skoro trećinu više mleka i mlečnih proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede juče nije komentarisalo kako bi ovakve okolnosti mogle da se odraze na domaću proizvodnju mesa i mleka.   

Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imala su upravo ova dva sektora agrara.

Izvor: www.politika.rs

Jagodina -- Ova godina nije naklonjena pšenici, ali će je biti dovoljno za domaće potrebe.

To je izjavio stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

"Ova godina definitivno nije bila za proizvodnju strnih žita. U jesen se, zbog lošeg vremena, produžila setva, kasnila je, bilo je teško da se zemljište pripremi, i pšenica i ostale žitarice su ušle nepripremljene u zimski period. Manje je i zasejano", rekao je Simić.

Prema njegovim rečima, na dosta parcele, tek kada je prošla zima, počelo je klijanje i nicanje, što ne obećava dobar rod.


"Naravno, i ono što godinama pričamo, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje sema sa tavana i naravno i ne mogu se očekivati neki bolji prinose", rekao je Simić.

Oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, dali su mineralno đubriva, koristili sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i od bolesti, na takvim parcelama mogu očekivati zadovoljvajući prinosi. Malo iznad proseka u ovom delu Srbije, a to je iznad šest tona po hektaru, ocenio je iskusni stručnjak.


On smatra da će tropski dani uticati i na prinose i na kvalitet zrna.

Noćne i dnevne visoke temperature ubrzavaju nalivanje zrna, zrna postaju štura, umanjuje se prinos i kvalitet, a kvalitet će uticati i na cenu otkupa, rekao je Simić.

"Idelno je, od kada pšenica počne da cveta, pa do punog zrenja, prođe 30 - 35 dana, temperatura da bude 24 - 25 stepeni, a noćna 12 do 14. Međutim, vidite kako je sada, na ovim temperaturama sve će da se ubrza i imaće odraz na prinos i kvaliet", objasnio je Simić.



Bez obzira što godina nije bila dobra za strna žita, Simić ističe da će Srbija imati dovoljno pšenice za domaće potrebe i da neće biti uvoza.

Dosta će zavisiti i od politike otkupne cene. Koliko će otkupljivači plaćati, koliko će odbijati zbog neodgovarajuće kvalitete i koliko će poljoprivrednicima biti u interesu da prodaju pšenici, naveo je Simić.

Prema njegovim rečima, za nekoliko dana počeće setva ječma u Pomoravlju, Resavi i Levču.

Izvor: www.b92.net

 

Austrija je, zbog hladne zime, imala veoma slab rod jabuka, tako da se od avgusta više neće moći kupiti austrijska jabuka u "Alpskoj republici".

Prema podacima "Agrarmarkt Austria" je 1.maja u skladištima bilo za 80 odsto manje jabuka nego prethodne godine.

Naime, u skladištu je 1.maja bilo ukupno 12.256 tona, od čega 9.693 otpada na sortu "Golden delišes", 688 tona "Evelina", 166 tona "Braeburn" i 137 tona "Gala", koje su najomiljenije sorte Austrijanaca.

Ostatak su bile sorte "Jonagold" I "Idared".

Poređenja radi prošle godine u isto vreme u skladištima je bilo još 57.471 tona jabuka.

Aktuelno mali broj jabuka u skladištima je posledica ekstremno slabog roda.

Zbog nedostatka domaćih jabuka Austrija mora da poveća uvoz, kako bi pokrila potražnju.

Već u januaru je uvoz povećan za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Jako niske temperature krajem aprila izazvale su veliku štetu po rod jabuka u pokrajinama Sstajerska, Koruška, Burgenland, ali i delovima Donje i Gornje Austrije, Tirola i Forarlberga.

Više od 12.000 hektara je pogođeno lošijim rodom jabuka.

Izvor: www.b92.net

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje.

 

Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica.

Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu.

Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine.

Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera.

FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima.

Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima.

Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe.

Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica.

Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji.

U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine.

Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto.

Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom.

Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO.

Izvor: www.blic.rs

Ministarstva poljoprivrede u Albaniji i Hrvatskoj su pre tri dana naložila povlačenje pilećeg smrznutog filea iz Brazila, jer su rezultati njihovih kontrola pokazali da to meso ima salmonelu koja je opasna po zdravlje.

Poslednja pošiljka piletine iz Brazila u Crnu Goru ušla je pre 20 dana i to se meso koristi u restoranima brze hrane, proizvodnji prerađevina od mesa, a u manjem obimu i u maloprodaji, kazala je veterinarska inspektorka Mirjana Drašković.

Drašković je naglasila kako ona od novembra prošle godine upozorava na opasnost uvoza tog mesa iz Brazila.

Kako je rekla, bez obzira na to, pre dvadesetak dana u Luku Bar stiglo je čak devet kontejnera sa, tvrdi ona, opasnim mesom iz te zemlje.

„Toliko sam se borila da se to meso ne uvozi, ali sve je bilo uzalud. To meso se nalazi na našem tržištu, a u sezoni će ga biti još, jer Uprava za bezbednost hrane daje dozvolu da to meso uđe u zemlju i ja ne mogu uraditi ništa da to promenim“, pojasnila je Drašković za Pobjedu.

Kako je kazala, države u regionu pooštrile su kontrolu, ali ne i Crna Gora.

Drašković je, kako je navela, očekivala da će nakon „brazilske afere“ crnogorska Uprava za bezbednost hrane zabraniti uvoz mesa iz te zemlje.

„U Albaniji i drugim zemljama verovatno se ulaže u jačanje laboratorija, a propisi se usaglašavaju sa evropskim standardima“, rekla je ona.

Kako je navela, salmonela je opasna, jer može da izazove trovanje kod čoveka.

Izvor: www.naslovi.net

Naša zemlja sa Republikom Italijom razmenjuje veliku količinu poljoprivrednih proizvoda. Prosečna godišnja vrednost trgovinske razmene u oba pravca iznosi oko 201 milion evra. Pozitivan saldo u razmeni od 44 miliona evra govori nam da je Republika Srbija ostvarila veći izvoz poljoprivrednih proizvoda od količine uvezenih. Prošlogodišnji podaci nam govore da je povećan procenat izvoza proizvoda na tržište Italije za 30% u odnosu na 2015. godinu. Iste godine, kada je reč o uvozu, zabeležen je pad za 3,8% u odnosu na 2015. godinu. Možemo reći da je ostvarena povoljna situacija na tržištu. Izvoz između pomenute dve zemlje u periodu od 2012. do 2016. godine je pretežno rastao iz godine u godinu, dok je uvoz varirao.

 

 

Tabela 1: Ukupna razmena između Republike Srbije i Republike Italije 2012 – 2016. godine u 000 EUR

 

Godina

Izvoz

Uvoz

Saldo

Obim razmene

2012

102.142

71.394

30.748

173.536

2013

124.903

73.819

51.084

198.722

2014

125.100

81.320

43.780

206.420

2015

113.882

84.405

29.477

198.287

2016

148.158

81.174

66.984

229.332

Prosek 2012/2016

122.837

78.422

44.415

201.259

Izvor: RZS, obrada MPZŽS

 

Republika Srbija na tržište Italije pretežno izvozi primarne poljoprivredne proizvode. Na osnovu prošlogodišnjih podataka, najveći udeo u ukupnom izvozu zauzima merkantilni kukuruz, rafinisani beli šećer, rezanca od šećerne repe, sirovo sojino ulje i suncokretova sačma.

Kada je reč o uvozu poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini pretežno su bili zastupljeni proizvodi veće vrednosti kao što su kafa, sveže jabuke, mesne prerađevine, razni prehrambeni proizvodi.

U 2016. godini, Promist povećava svoje tržišno učešće za više od 13%. Elixir Zorka - Mineralna Đubriva prelazi na drugo mesto najvećih uvoznika po tržišnom učešću, uz povećanje od skoro 2% u odnosu na prethodnu godinu. Ove dve kompanije u 2016. pokrivaju više od polovine tržišta uvezenih mineralnih đubriva. Najveći pad u odnosu na prethodnu godinu beleži Borealis (smanjenje za skoro 10% tržišnog učešća). Konzul takođe beleži blaži pad (ispod 2%) tržišnog učešća ali zadržava četvrto mesto.

Svi ostali uvoznici imaju manje od 4% tržišne pokrivenosti u Srbiji ponaosob. Sa top liste 10 najvećih uvoznika u 2016. godini ispada Azot Agro Dunav, a ulazi Agroglobe na  osmu poziciju. Timac Agro Balkans zadržava svoj udeo tržišnog učešća uz promenu pozicije sa 8. na 7. mesto. Najveće promene pozicija zabeležili su Petrokemija (pad sa 5. na 9. mesto –  pad od skoro 4%), Unifert (sa 7. na 10. mesto – pad od oko 2%) i MK Commerce (sa 9. na 6. mesto – porast  manji od 1%). Svi ostali uvoznici su u 2016. godini uvezli zajedno 11,67% od svih uvezenih mineralnih đubriva u Srbiju te godine.

Kada je tržište uvezenih pesticida u Srbiji u pitanju, četiri najjača igrača sa dvocifrenim tržišnim učešćima su Bayer, Syngenta Agro, Agromarket i BASF Srbija. Ove četiri kompanije 2015. su zajedno imale skoro 65% tržištnog učešća. Za razliku od prva tri koja beleže procentualni pad u odnosu na 2015. godinu, samo BASF beleži blagi rast  (ispod 1%). Najveća promena zapravo je činjenica da je na srpskom tržištu uvoznih pesticida u prošloj 2016. godini, najveći porast (7%) zabeležen u segmentu malih uvoznika, odnosno onih koji pokrivaju manje od 1,5% pojedinačno. Došlo je do fragmentacije tržišta, povećane ponude na tržištu, odnosno neki novi igrači su ušli u posao smatrajući ovu granu agrobiznisa vrlo isplativom. Dok „veliki“ gube mali deo kolača, ali zadržavaju svoju poziciju, mali rastu u volumenu.

Pregled tržišnog učešća najvećih uvoznika pesticida 2016

 

Izvoz pesticida

Kada je izvoz pesticida u pitanju, on je značajno manji od tržišta uvezenih pesticida. Najveće izmene su te što se vodeća trojka zamenila. BASF Srbija sa liderske pozicije 2015. godine (tržišno učešće u ukupnom izvozu blizu 20%) pao je na četvrto mesto u 2016. godini (učešće od oko 10%). Njega je zamenio Agromarket (oko 13%) koji je u prethodnoj 2015. godini imao učešće u izvozu od oko 9% i bio peti najveći izvoznik pesticida iz Srbije. Generalno je i ovde primećen trend povećanja procentnog učešća „ostalih izvoznika“ – za oko 5%, tako da su svi „ostali“ zajedno zapravo najveći izvoznik pesticida. Ukoliko vas interesuje ko su oni, ili kompletna sektorska analiza izvoznika, CUBE zna odgovore.

Pregled tržišnog učešća najvećih izvoznika pesticida 2016

 

U Srbiji je trenutno velika bitka između trgovaca, za pilećim mesom što niže cene, što povećava nekontrolisani uvoz mesa sumnjivog kvaliteta. Takve tržišne prilike potrošačima verovatno odgovaraju, jer je meso sve jeftinije, ali na duži rok to nije dobro. Na taj način gubi se sledljivost, što utiče na smanjenje bezbednosti proizvoda, upozorio je Tibor Šimonka, predsednik Uprave slovenačke Perutnine Ptuj. On je dodao da u Srbiji radi oko 130 proizvođača živinskog mesa, a samo 30 do 40 je registrovano.
 
– U Srbiji, ali i u državama regiona, postoji glad za jeftinim mesom. Veliki trgovci nabavljaju svega oko 50% živinskog mesa od tri najveća proizvođača. Mnogo je onih čiji proizvodi dolaze do potrošača čudnim kanalima. Potrebno je da tržište bude bolje regulisano, kako bi kupci bili sigurni da kupuju bezbedne proizvode – kazao je Šimonka.
 
Ova kompanija, od februara 2016. godine u većinskom je vlasništvu Slovenačke industrije čelika, inače u vlasništvu ruske grupacije IMH. Uz Perutninu, koja je privatizovala Topiko iz Bačke Topole, najveći proizvođači na srpskom tržištu su Industrija mesa Matijević i Neoplanta. Naredne godine, kako je najavljeno, planirane su investicije u podizanje farmi koje ispunjavaju više evropske standarde.
 
– Srbija je za nas sve značajnije tržište, ali ima i veliki potencijal pogotovo za uzgoj živine. Nastojaćemo da povećamo broj farmi ali i ulaganja u klanicu i preradu – rekao je Šimonka.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31