Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.
Poljoprivrednici poručuju da su podsticaji osnovni motiv za njih da se uključe u organsku proizvodnju, kao i da su iznosi subvencija po grlu u Srbiji namenjeni za organsku proizvodnju među većima u Evropi.

Za organsku proizvodnju sve više su zainteresovani kako poljoprivrednici, tako i potrošači u Srbiji.Ove godine je skoro 20.000 hektara pod organskom proizvodnjom, što je povećanje za više od 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali to je i dalje ispod jednog procenta ukupnih poljoprivrednih obradivih površina, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Navode da je u sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno skoro 7.000 proizvođača.

Rukovodilac grupe za kvalitet i deklarisanje proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede Branislav Raketić rekao je za Tanjug da je ove godine izdvojeno 108 miliona dinara subvencija za organsku proizvodnju, i to 90 miliona za organsku stočarsku proizvodnju, i 18 miliona dinara za organsku biljnu proizvodnju.

"Prema projekcijama i na osnovu izveštaja iz Uprave za agrarna plaćanja, sva ta sredstva će biti utrošena do kraja godine, do kada se podnose zahtevi“, navodi Raketić.

Naglasio je važnost biljne organske proizvodnje, i naveo da su subvencije ove godine za tu namenu uvećane 120 odsto u odnosu na konvencijalnu proizvodnju i iznose 11.440 dinara po hektaru.

Ministarstvo će, kaže, nastojati da napravi diferencijaciju i subvencije podeli u zavisnosti da li je reč o ratarstvu, nekim višegodišnjim zasadima ili gajenju povrća u zatvorenom prostoru zato što su, objašnjava, i troškovi proizvodnje i sama vrsta proizvodnje drugačija i zahteva i drugačije mere podsticaja.

Subvencije za organsku stočarsku proizvodnju su, navodi Raketić, jako dobre i kreću se od 28.000 dinara za krave za uzgoj teladi za tov do skoro 42.000 dinara za krave dojilje po grlu, ali naglašava da se moraju menjati navike stočara, jer organsko stočarstvo podrazumeva ispašni tov, a ne štalski tov.

"Vrlo retko se može videti da na nekim obroncima planine krave pasu na pašnjacima, to je nešto što je sasvim drugačije kada odemo u neke zemlje EU", rekao je Raketić i naglasio da Srbija ima potencijal za razvoj organske stočarske proizvodnje, posebno na jugu zemlje, uključujući i Staru planinu i Suvu planinu.

Raketić kaže da je organska proizvodnja veoma važna u razvoju poljoprivredne i prehrambene industrije, kao i da ima dvojaku ulogu, jedna je zaštita i očuvanje životne sredine, a druga to što malim prozivođačima pruža dobar alat da budu konkurentni na tržištu.

"Kada pričamo o organskoj proizvodnji, pre svega pričamo o izvozu tih proizvoda. Ono što je nama jako bitno je da paralelno radimo i na razvijanju domaćeg tržišta za organske proizvode. Posebno je interesantan deo vezan za organsko stočarstvo, da što više razvijemo sektor mesa, mleka i sektor prozvoda od mleka i mesa koji su dobijeni metodama organske proizvodnje", kaže Raketić.

To je, naglašava, jedan segment koji će biti interesantan u budućnosti.

Rastko Aksentijević, stočar iz Parka prirode Golija, kaže za Tanjug da poljoprivrednici povećanje podsticaja za organsku proizvodnju vide kao jedini način da se pospeši organska proizvodnja za koju navodi da je komplikovana.

Aksentijević je okupio poljoprivrednike iz Kraljeva i Ivanjice i tri godine se bavi organskom poljoprivredom.

U početku ih je u udruženju bilo 20 poljoprivrednika, a sada radi sa 199 kooperanata, kao nosilac grupne sertifikacije organske proizvodnje.

Trenutno imaju više od 1.050 goveda i 1.100 ovaca, a planiraju da naprave ozbiljnu ponudu sira, kajmaka i mesa namenjenog za tržište i da se posvete marketingu.

Aksentijević je rekao da ruralni krajevi imaju prednosti u organskoj proizvodnji, ali da je za njen razvoj ključan seoski turizam koji je, dodaje, u povoju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/cilj-podsticaja-pet-odsto-povrsina-pod-organskom-proizvodnjom_1063917.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30