Prilikom putovanja u Italiju, na sajam MACFRUT, upoznali smo Miloša Jovića, mladog pčelara iz Medveđe. Kako nam je rekao ovaj mladi pčelar trenutno ima 25 društava, u rodnom selu Crni Vrh. Pčelarstvom se bavi od 2012. godine, i kako ističe, njegovi su se bavili pčelarstvom, pa otuda i ta tradicija, koja
se nastavlja. Miloš je inače lovočuvar, a pčelarstvo mu je hobi.
„Pčelinjak mi je stacioniran, ne selim pčele, ali kada dođe vreme krenuću i to da radim. Za sada je to malo društava, ali imam nameru da širim i da se ozbiljnije bavim ovom granom poljoprivrede“, ističe nam Miloš i dodaje: Kod nas je zastupljen livadski, šumski i bagremov med. Šumski je jedan od retkih medova, koji zamedi jednom, ili dva puta u toku pet godina, ali med je unikat u Srbiji.
Po njegovim rečima nije lako baviti se pčelarstvom. Treba dosta vremena, truda i rada.

„Naše podneblje je idealno za bavljenje pčelarenjem, sa nezagađenim potocima i šumama. Potrebno je samo malo sreće u vidu dobrih klimatskih uslova tokom pet meseci godišnje, koliko traje pčelarska sezona, kako bi rezultati bili dobri“, priča nam Miloš Jović.
Kada je u pitanju prinos obično je to oko 15 kg po košnici. Med prodaje u Medveđi, Leskovcu,Nišu, imaju prodaju i u Prištini. Pravi i vosak, polen propolis, tj. skoro sve proizvode od meda. Miloš je predsednik Udruženja pčelara „Apis“ iz Medveđe. Udruženje pčelara „APIS“ je osnovano 2017. godine, uz podršku projekta

„Podsticanje zapošljavanja mladih“ koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u okviru Nemačko – Srpske razvojne saradnje.
Udruženje pčelara „APIS“ trenutno broji 34 člana. Većinu članova udruženja čine mladi pčelari i pčelarke od 15 do 35 godina starosti iz Medveđe i okoline. Pored mladih članova u udruženju, veliku podršku nam pružaju i stariji članovi, čije je dragoceno dugogodišnje iskustvo u pčelarstvu neprocenjivo.
Imaju veliku podršku od Giz-a, i Help-a, opremu su dobili od njih, četri vrste centrifuge, topionice za vosak, prese za vosak, mešaonice i to sve koriste članovi
Udruženja. Miloš poručuje mladim pčelarima da se udružuju, jer se tako pre dolazi do uspeha.
Udruženim snagama je mnogo lakše i bolje se stiže do tržišta.Udruženja od Ministarstva omladine i sporta dobili su 16 košnica, i 16 pčelinjih zajednica, gde će biti ogledni pčelinjak. Med koji koji proizvedu na ovom pčelinjaku prodavace i novac će stavljati na račun Udruženja. Jablanički okrug ima idealne uslove za bavljenje pčelarstvom, zahvaljujući prirodnim lepotama ovog kraja. Međutim došlo je do smanjenja broja jablaničkih pčelara. Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih, pokušava da preokrene ovaj negativan trend privlačenjem i angažovanjem mladih pčelara tako što im pruža mentorstvo, obezbeđuje opremu, stručne obuke i studijska putovanja.

Izvor:Agrbiznis magazin

Srebrna medalja i čak 94 poena na ovogodišnjem Decanteru za vino DiMASiD 2013 malo poznate srpske vinarije Trišić iz Vranića verovatno je najveće, a samim tim i najprijatnije iznenađenje za vinsku scenu Srbije s ovog prestižnog ocenjivanja. Rezultat izgleda još bolje ako se zna da je ovo praktično prvo vino stvoreno iz vinograda Trišića, te da je Decanter u svojoj istoriji svega četiri vina iz Srbije do sada ocenio s više poena.

Koliko god vest iz Londona bila senzacionalna, DiMASiD 2013 je u proteklih nekoliko godina, od kada ga vlasnik šalje na sajmove i ocenjivanja, osvojio još nekoliko visokih priznanja, doduše ne tako zvučnih kao što je Decanter, ali se već tu dalo naslutiti da izaziva pažnju stručnjaka.

Na prvom ocenjivanju u Jugoinspektu vino je dobilo zlato, baš kao i kaberne sovinjon Trišino vino 2013, da bi ubrzo zatim obe etikete osvojile zlato i na sajmu u Novom Sadu. Prvi veći uspeh izvan Srbije vinarija je imala u Hrvatskoj, gde su takođe oba njena vina proglašena pobednicima u respektabilnoj konkurenciji na manifestaciji Gator Fest 2017. Zlatna priča za obe etikete nastavljena je i na Beowine Fair u Beogradu 2018. godine, kada je Trišino vino proglašeno i za apsolutnog šampiona.

- DiMASiD 2013 je naizgled sve ove godine malo kaskao na ocenjivanjima za Trišinim vinom, po pravilu dobijao nešto slabije ocene, ali sam od starta bio ubeđen da će jednoga dana pokazati pravo lice - kaže Momčilo Trišić.

Vinograd iz kojeg dolazi grožđe za oba vina podignut je u dve faze, kaberne sovinjon i šardone posađeni su 2008. godine, a tri leta docnije merlo, kaberne fran i rajnski rizling. U vinu DiMASiD nalazi se 75% kabernea, gde su blendirane prve tri berbe, od 2011. do 2013. godine, dok su merlo (20%) i kaberne fran (5%) iz 2013. godine. Napravljeno je ukupno oko 1.800 boca.

U ovom trenutku, ovo je peta godina kako DiMASiD 2013 odležava u bocama. Prvih pola godine vino je provelo u inoksu, a nakon toga 15 meseci u barik buradima od srpskog hrasta, od dva proizvođača - Žika Đorić je iskoristio hrast sa Medveđe, a Milovan Lazarević sa Jastrepca.

Inače, Trišić još dodaje da vino nikada nije posebno spremao za ocenjivanja ("kao što većina vinara radi"), nego je uvek uzimao sa gomile i slao.

- Moje vino je jednostavno svuda potpuno isto: u restoranu, vinoteci, u mom podrumu...

A kada smo kod podruma, recimo i to da se vinarija Trišić zvanično otvara tek sredinom juna ove godine. Ko zna, možda do tada i ostane neka flaša ovih vina koja će moći tamo da se kupi.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2522686/veliko-priznanje-za-vino-dimasid-2013-vinarije-trisic-iz-vranica

Kako i priliči pravom domaćinu, Zoran Radovanović, vlasnik firme FLORIVA, iz Prilika kod Ivanjice, dočekao je ekipu Agrobiznis magazina uz kafu i specijalitete ovog kraja. Sa njim smo obišli plastenike,
u kojima se proizvodi vrhunski sadni materijal za poznate kupce.
„Trenutno imamo skoro dvesta hiljada sadnica jagode SENGA SENGANA, koju proizvodimo po narudžbini i predviđeno je da isporuka ide u tri talasa, kako bi sadnja bila izvedena na vreme. Preduslov za
uspešnu proizvodnju jagode, jeste dobar prijem sadnica koji se može postići uz dobru pripremu zemljišta, vlažnost i pravilnu sadnju“ rekao je Radovanović.
U asortimanu Florive nema mnogo jagoda. Oni su se opredelili za šumsku jagodu, REGINU i industrijsku, SENGA SENGANA. Pored proizvodnje sadnog materijala, ova porodična firma se bavi i otkupom brojnih voćnih plodova, među kojima su pored navedenih šumskih jagoda i malina, kupina, aronija i borovnica. Zanimljivo je da u svom sortimentu imaju i ogrozd i žutu malinu u vidu sorte YELLOW KING. Odnedavno, u svojoj ponudi imaju i voćna vina sa ukusima plodova koje otkupljuju, a koji se ubiraju na obroncima Golije i Javora. Ova vina služe se uglavnom na temperati između 14 i
15 stepeni Celzijusovih. Da bi obezbedili dovoljne količine kvalitetnih plodova, Floriva organizuje kooperacije gde svojim partnerima obezbeđuje kompletnu podršku u proizvodnji voća i zagarantovanu
otkupnu cenu.
Proizvodnju voćnih vina kontrolišu od početka do kraja, odnosno od proizvodnje sadnice preko nege zasada, berbe plodova i samog procesa prerade i proizvodnje u voćno vino.Sve ovo lepo je upakovano u atraktivne boce sa zanimljivim etiketama. Među proizvodima našli smo i voćno vino žute maline, što svakako spada u raritet.
Kada je u pitanju sadni materijal, Radovanović kaže da njihova politika nije samo da prodaju sadnice već da kupci budu zadovoljni onim što su kupili. Zbog toga oni sa svakim kupcem razgovaraju o njihovim očekivanjima i načinu pripreme zemljišta jer samo tako mogu biti sigurni da će sadnice koje su proizveli dati pravi rezultat. Da je reč o veoma dobro organizovanoj proizvodnji i vrednim ljudima, videlismo čim smo ušli u dvorište, jer je sav sneg očišćen i to rukama najstarijeg Radovanovića, čiji osmeh nam pokazuje da je njemu rad zadovoljstvo a ne obaveza. U plastenicima smo zatekli i izvesne količine slame i kukuruza za šta nam je naš domaćin rekao, da je to nešto što je deo njihove proizvodnje u zimskom periodu:
„Mi za Božić pripremamo takozvane božićne aranžmane od slame, kukuruza i hrastovog lišća i uzgajamo pšenicu u saksijama. Ova roba se prodaje u marketima, a sve što ne bude prodato mi preuzimamo i ponovo pripremamo za narednu godinu uz nove količine“ objašnjava nam Zoran Radovanović. Proizvodnja sadnog materijala u Florivi je sertifikovana i nastaje od bezvirusnog sadnog
materijala, sa potpuno garantovanim poreklom i proizvode se uz konstantan stručni i inspekcijski nadzor. Prema savetima stručnjaka ove sadnice daju najbolji rezultat ukoliko se sade na zemljištu koje
nije prethodno korišćeno za istu kulturu. Karakteristično za ovaj sadni materijal, je da je bolji prijem prilikom sadnje, brži i ujednačen porast, unifornost cvetanja a uz pravilnu negu dobijaju se plodovi pravilnog oblika, krupni, lepo obojeni i bogate arome i ukusa. U literaturi se navodi da su ovakve sadnice otpornije na biljne bolesti i štetočine.Tokom našeg razgovora sa domaćinima, nijednog trenutka nismo čuli da imaju bilo kakav problem sa plasmanom proizvoda, i sa ponosom su nam rekli da kod njih dolaze na praksu i studenti Poljoprivrednog fakulteta, kako bi na licu mesta videli ono što kroz literaturu detaljno proučavaju.
„Na ovaj način mi dajemo svoj doprinos struci i gradimo odnos sa budućim stručnjacima, koji će svakako biti na neki način naši partneri. Već nekoliko puta mi se desilo da je neko od nekadašnjih studenata bio u prilici da razmatra našu ponudu i mnogo mu je bilo lakše, jer je znao kako radimo i koliko smo posvećeni poslu“- kaže za kraj razgovora naš domaćin.
Pošto nisu mogli da nabave odgovarajuće plastenike za svoje potrebe, Radovanovići su sami u radionicama osmislili svoje i već više od dvadeset godina ih uspešno služe. Na nekoliko godina zamene folije, koje kupuju u inostranstva i veoma su zadovoljni njihovim kvalitetom. Imajući u vidu da su u Ivanjici i okolini snežne padavine vrlo česte i intenzivne, oblik plastenika je upravo prilagođen takvim uslovima rada.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30