Pokušali smo u ovom broju da potražimo odgovore na postavljena pitanja u vezi IPARD programa. Mnogima će verovatno biti lakše ako su u nedoumici, i ako žele da podnesu zahtev za IPARD. Kako se finansira investicija, da li se plaćanja vrše sa namenskog računa poljoprivrednog proizvođača.
Kako može da se finansira investicija do momenta dobijanja sredstava iz IPARD fonda?
Investicija se može realizovati iz sopstvenih sredstava, ili iz pozajmljenih izvora finansiranja (npr. krediti banaka). Pritom, predmet investicije ne sme biti
finansiran iz drugih izvora javnog finansiranja, odnosno ne sme biti u postupku za ostvarivanje finansiranja iz drugih javnih izvora finansiranja (npr. postupak ostvarivanja prava na podsticajna sredstva za istu, ali kroz neki projekat ili iz budžeta JLS).
Koliko ponuda dobavljača podnosilac zahteva treba da priloži uz Zahtev za odobravanje projekta i da li mora da izabere najjeftiniju ponudu?
Podnosilac zahteva treba da priloži jednu, ili tri prikupljene ponude u zavisnosti od vrednosti investicije i to jednu ponudu za investicije do 10.000 evra, odnosno tri ponude za investicije preko 10.000 evra. Od tri prikupljene ponude jedna se upisuje u obrazac Zahteva za odobravanje projekta i tretira se kao izabrana, odnosno ponuda po kojoj podnosilac želi da realizuje investiciju. Pritom, ne mora da bude izabrana najjeftinija ponuda. Ponude međusobno moraju
da budu uporedive po sadržaju i specifikacijama i važeće na dan podnošenja zahteva. Ne dostavljaju se jedino za realizovane opšte troškove, za koje se dostavlja račun. Kao osnovica za obračun IPARD podsticaja uzima se najjeftinija ponuda ili referentna cena ukoliko je ona najniža. Obračun se vrši za ponudu koja je izabrana od strane podnosioca zahteva i kao takva upisana u obrazac Zahteva za odobravanje projekta.
Da li se plaćanja moraju vršiti sa namenskog računa poljoprivrednog gazdinstva?
Ne, plaćanja se mogu vršiti i sa drugog tekućeg računa podnosioca zahteva, ali podnosilac zahteva mora imati dokaz iz banke da je račun sa kog plaća
otvoren na njegovo ime.
Da li se vrši kontrola nad investicijom koja se realizuje uz IPARD podršku?
Da, kontrola nad predmetnom investicijom se sprovodi kao kontrola na licu mesta i to: pre odobravanja projekta, nakon realizacije investicije, a pre isplate IPARD podsticaja, kao i u roku od pet godina od dana isplate IPARD podsticaja. Poslove kontrole investicije sprovodi Sektor za kontrolu na licu mesta, u okviru UAP.
Da li se u sklopu poziva za IPARD Meru 7 boduje isključivo fakultet u oblasti turizma i ugostiteljstva?
Prilikom primene postupka bodovanja i rangiranja zahteva za odobravanje projekta u okviru IPARD Mere 7, dodatnih deset bodova dobija podnosilac zahteva koji ima fakultetsku diplomu, pri čemu stečena diploma ne mora biti u oblasti turizma i ugostiteljstva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Od sredine juna čak 393 "čuvarkuće" dobile su pravo na žig u projektu "Stvarano u Srbiji". Od ariljske maline i oblačinske višnje, potvrdu kvaliteta proizvoda domaćeg porekla, dobili su i proizvodi iz tekstilne, metalske, prehrambene industrije, trgovinski lanci. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Veljković kaže za RTS da je najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig iz oblasti prehrambene idustrije.Saša Veljković je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, naveo je da je osnovna ideja celog projekta bila da ne zovu ljude da kupuju nešto samo zato što je iz Srbije, već zato što je kvalitetno.Naglasio je da nije lako utvrditi da je nešto domaće i kao primer naveo da neki proizvođač ajvara kupi paprike iz Severne Makedonije, uveze tegle iz neke od okolnih zemalja i to sklopi i stavi neku etiketu moravske kolibe.

Na pitanje koliko se to često dešava, kaže da ima slučajeva.

"Ima i obrnutih slučajeva, da nešto za šta mislite da je strani brend se pravi od domaćeg voća, u domaćih fabrikama, naši radnici prave", kaže Veljković.

Objasnio je da se za utvrđivanje domaćeg porekla gleda izlazna cena iz fabrike i da mora minimum 80 odsto stvorene vrednosti da bude u Srbiji – sirovina, materijala, znanja, kreativnosti...

"Ostavili smo onih 20 posto, jer jednostavno nekada vam fale neke stvari koje se ne rade u Srbiji ili rade nedovoljno kavalitetno", dodao je Valjeković.

Kada je reč o utvrđivanju kvaliteta proizvoda, kaže da je to teže utvrditi, ali da se posmatraju mnoge stavke – specifičnost proizvoda, tehnologija proizvodnje, sastojci, da li su pantentirani i imaju neki vid intelektualne svojine, laboratorije i dobrovoljne analize, standardi kvaliteta, specijalna svojstva...

"Na sve to mi imamo i često posete članova tehničkih komisija koji obilaze pogone tih preduzeća, gledaju kako oni proizvode i na koji način i to je vid provere na terenu", rekao je Veljković.

Postupak nakon prolaska tehničke komisije je da ide proizvod na kraju na Savet i da kada to prođe dobija žig "čuvarkuća".

"Pri potpisivanju ugovora proizvođač se obavezuje da neće ni u nekom narednom periodu da promeni tu neku recepturu na uštrb kvaliteta ili na uštrb domaćih sirovina, jer bi u protivnom izgubio pravo na žig", naglasio je Veljković i dodao da se žig dobija na tri godine.

Najveći broj onih koji su aplicirali i dobili žig, skoro 60 odsto, je iz oblasti prehrambene idustrije.

"Uglavnom je u pitanju hrana, mlečni proizvodi, sirevi, sokovi, neka alkoholna pića i to je nešto gde očigledno Srbija ima odlične potencijale za razvoj, sirovinsku bazu", ističe Veljković.

Ukazao je da ima proizvoda i koji su odbijeni, da je apliciralo blizu 600, a žig dobila 393 proizvoda.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4153493/cuvarkuca-zig-proizvodi-kupovina.html

 

Mandevila (lat. Mandevilla) je cvetna letnja penjačica koja će vas ostaviti bez daha raskošnim bojama cvetova od bele preko nežno ružičaste, žute do tamno crvene. Ime je dobila po čuvenom engleskom diplomati Henriju Mandevilu koji je u 19 veku, pored ovog cveta, doneo mnoge egzotične biljne vrste iz Brazila u Evropu.  Poznata je i pod imenom dipladenija ili brazilski jasmin. Idealna je terasu kada iz žardinjera pada kao cvetni slap koji se može peti uz rukohvate i gelendere, a pravi je izbor za osunčane terase jer odlično podnosi jako, letnje sunce.

 Raste do pet metara

Mandevila je višegodišnja biljka iz porodice zimzelenovki. Vodi poreklo iz tropskih predela južne Amerike gde raste kao žbun iz koga se puštaju vitice koje se kače za čvrstu  podlogu i pretvaraju u raskošne penjačice. Može da poraste i do pet metara u visinu. Voli jako sunce i peskovitu, dobro dreniranu zemlju bogatu humosom, a može se gajiti i u saksijama. Loše podnosi hladnoću i mraz, pa ukoliko je imate na terasi obavezno je unesite na toplo čim spoljna temperatura padne ispod sedam stepeni.

Ramnožava se poluzrelim reznicama u avgustu uz obavezno korišćenje hormona za ožiljavanje drvenastih biljaka. Dobro je da reznice nakon skidanja potopite u toplu vodu (oko 32 stepena Celzijusa) dok ne prestane da curi mlečni sok. Tada reznice naprašite hormonom i stavite u sterilan pesak na temperaturu iznad 22 stepena Celzijusa. Reznice će se ožiliti za nekoliko nedelja. Stručnjaci za cveće preporučuju da se sadi u tresetne supstrate, i što je još važnije zemlja mora da ima dobru propusnu moć, jer ovo cveće ne voli preterano zadržavanje vode oko korena. Orezujte se u rano proleće kada se saksije iznesu na terasu kako biste uklonili odumrle grane. Listovi su jajastog oblika, sjajni, kožasti, tamnozelene boje dužine do 6 santimetara, pri vrhu zašiljeni i raspoređeni jedan naspram drugog. Već sa prvim toplim danima cveta u obliku privlačnih trubica prečnika 10 do 12 centimetara. Imaju spiralno uvijenu krunicu, a u zavisnosti od vrste ili nemaju nikakav miris ili fini, prijatan miris koji je najintenzivniji u večernjim satima. Cvet proizvodi i plodove, male čaure prepune semena, ali iz njih retko kad može da iznikne i formira se nova biljka.

Mandevila nije zahtevna biljka za uzgoj, a kako je u pitanju klasična puzavica morate joj obezbediti stabilan oslonac kao što je ukrasni štap ili ograda uz koju će se zakačiti. Brzo raste i za vreme intenzivne vegetacije potrebno je češće je zalivati, ali vodite računa da se voda ne zadržava u tacni od saksije, jer vrlo lako dolazi do truljenja korena a samim tim i do propadanja biljke. Redovno treba uklanjati uvele cvetove kako bi se napravio prostor za nove cvetne izdanke. 

Zbog bujnog i obilnog cvetanja neophodna je prihrana kako bi biljka zadržala bujnost tokom cele sezone. Zalivati biljku kada je zemljište suvo na dodir. Iskusni baštovani preporučuju da se zaliva ustajalom vodom (ako može držite vodu u otvorenim staklenim posudama) u koju se dodaje vodorastopivo đubrivo. Po površini se mogu posuti i granule sporootpuštajućeg đubriva koje šest meseci polako otpušta hranljive sastojke tokom zalivanja.

 Kako je zaštiti od bolesti?

Kao i sve biljke i mandevila je sklona raznim bolestima od sive plesni do biljnih vaši. Prvi znaci bolesti vide se na listovima koji postaju deformisani i lepljivi. Ako malo bolje pogledate uočićete sitne bele tačkice biljnih vaši koje sisaju biljne sokove i izlučuju metljiku. Pažljivo operite biljku vodeći računa da se oko korena ne zadržava voda. Najbolje je da uzmete manji, mekani sunđer i s njim nežno operete listove. Orežite oštećene delove, a kada se lišće prosuši isprskajte neki insekticid u spreju kako biste sprečili povratak biljni vaši. Oko izbora se konsultujte sa fitoapotekarom u biljnoj apoteci koji vam može preporučiti koji insekticid da kupite. Ukoliko niste ljubitelj hemije i želite da izbegnete ovakvu vrstu  zaštite vašeg cveća, onda nabavite bubamare. One su prirodni predatori biljnih vaši s kojima se hrane i vrlo brzo će očistiti vaše cveće od dosadnih bubica koje uništavaju biljke.  Ako se prilikom pomeranja listova iznad biljke podigne oblak belih mušica, to je znak da je mandevilu napala bela leptirasta vaš. Ovi insekti mogu da budu prava napast, a najbolje se razvijaju u toploj i suvoj sredini. Odrasle jedinke polažu jaja na ivicama lista. Na naličju lista se mogu naći larve koje izgledom podsećaju na male štitaste vaši. Hrane se isisavanjem sokova iz biljke, pri čemu izlučuju lepljivu tečnost, "mednu rosu", na kojoj se razvijaju gljive čađavice. Ukoliko bolest nije zahvatila veći deo lišća leptiraste vaši je moguće oprati mlakom sapunicom, ali nemojte zaboraviti da deterdžent sperete toplom vodom. U ovu svrhu može da posluži tečnost za pranje sudova. Ukoliko se leptirasta vaš baš nakotila onda je jedino rešenje primena insekticida. Zanimljivo je da leptirovu vaš privlači žuta boja i naseljava samo dobro održavano cveće.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo Pravilnik za sredstva za subvenciju koji obuhvata sektor jakih alkoholnih pića. U ovoj meri po prvi put je obuhvaćena i izgradnja objekata što to do sada nije bio slučaj. Ranije investicije uglavnom su se odnosile na opremu. Sada je obuhvaćeno sve što bi moglo da se investira u ovom sektoru.

Limiti po gazdinstvu su dosta veliki, i dati su i po različitim namenama, predviđeni su opšti troškovi za projektante, troškovi izgradnje i troškovi opreme.

Nakon Pravilnika biće objavljen i Javni poziv, u kome će biti dati budžet za ovu meru i rokovi, dok pravila možete videti jasno i iz pravilnika.

Konkurs se odnosi na ono što je investirano od određenog datuma, 15.11.2020. pa do podnošenja zahteva, i predviđeno je da se ovaj javni poziv objavljuje svake godine.

Za investicije u izgradnju biće potrebno ispoštovati svu regulativu po zakonu o planiranju i izgradnji.

U nastavku možete naći linkove do objavljenog pravilnika i javnog poziva:

http://uap.gov.rs/novi-pravilnik-o-podsticajima-za-preradu-i-marketing-poljoprivrednih-i-prehrambenih-proizvoda-u-sektoru-proizvodnje-jakih-alkoholnih-pica/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je novi Pravilnik o podsticajima za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića.
Njime se bliže propisuju vrste podsticaja, uslovi, način ostvarivanja, maksimalni iznosi po korisniku i po vrsti pojedine mere.

Predmet podsticaja jesu prihvatljive investicije i troškovi u izgradnju objekata, kupovinu nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje jakih alkoholnih pića, kao i opšti troškovi koji podrazumevaju izdatak za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta.

Podsticaj mogu ostvariti svi koji su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu. Tu su preduzestnici, privredna društva, zemljoradničke zadruge...Visina podsticaji utvrđuje se u iznosu od 60 odsto od vrednosti realizovane prihvatljive investicije, umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost.Najviši ukupni iznos podsticaja, koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini, je 41.000.000 dinara.

 

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/933916/subvencije-pecenje-rakije-novi-pravilnik-podsticajima-sektoru-proizvodnje-jakih-alkoholnih-pica

U dvorištu Milisavljevića u Knjaževcu rodio je kivi. Posađen je pre pet godina od jedne sadnice, sada prekriva čitavo dvorište, a za desetak dana kad počne berba biće oko 150 kilograma tog voća.Mnogobrojni plodovi kivija u dvorištu Najdana Milisavljevića privlače pažnju svih koji ovih dana prolaze pored njegove kuće. Iako je voćna vrsta toplijih krajeva Najdan kaže da kivi dobro podnosi naše uslove i da ga nije teško gajiti.

„Ne prska se, traži dosta vode da se poleva preko leta, jer čim malo mu ne dostaje voda on uvene. Traži puno vode, zato ne bi mogao da ga posadiš na nekom brdu gde nema voda. Može, recimo, tu pored reke gde ima voda da bi crpeo vodu iz zemlje“, objašnjava Najdan Milisavljević iz Knjaževca.

Pet ženskih i jedna muška biljka koja služi kao oprašivač čine malu zajednicu kivija u dvorištu. Plodovi u oktobru polako sazrevaju, još su tvrdi i biće spremni za berbu tek za desetak dana.

„Treba mu jedno mesec dana posle berbe da sazri, da odstoji i krajem novembra, u decembru već može da se koristi za jelo“, kaže Ružica Milisavljević.

Najdan uspešno proizvodi i sadnice kivija kalemljenjem, tako da mu je deo dvorišta rezervisan i za mali rasadnik.

Od plodova kivija sa svoje male plantaže u dvorištu Milisavljevići prave slatko i sokove, dok viškove podele rodbini i prijateljima.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4124992/plantaza-kivija-dvoriste-knjazevac.html

Bez zakupca ove godine je oko 175.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, za tri godine prve zakupce je dobilo više od 5.000 hektara, a uprkos restituciji, taj fond državnog zemljišta se ne umanjuje jer se identifikuju nove parcele, kažu u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.Direktor te uprave Branko Lakić ističe da je zemljište koje je bez zakupca uglavnom lošeg kvaliteta, da se, uglavnom, nalazi na lokacijama koje klimatski nisu najpogodnije za različite vrste poljoprivredne proizvodnje, i da je najčešće reč o trsticima, močvarama i pašnjacima u brdskim ili visokim planinskim predelima. Cilj države je da se što više poljoprivrednog zemljišta obrađuje jer to donosi nove vrednosti.

– Uprava je u prethodne tri godine dala na korišćenje više od 5.250 hektara zemljišta koje je do tada bilo zaparloženo – kaže Lakić. – Zakup se ne plaća, a radi se isključivo o zemljištu koje nije korišćeno i nije bilo u zakupu prethodne tri agroekonomske godine.

Iako finalna faza restitucije umanjuje fond državnog poljoprivrednog zemljišta, površine koje se nude u zakup ostaju iste jer se identifikuju nove državne parcele.

– Tendencija jeste da se smanji površina državnog poljoprivrednog zemljišta usled restitucije, ali pozitivan paradoks je to da se površine državnog zemljišta u vlasništvu države smanjuju, a površina u zakupu ostaje ista ili se, čak, u velikom broju lokalnih samouprava uvećava – kaže Lakić.

On ističe da je to rezultat rada Republičke uprave i lokalnih samouprava na identifikaciji državnog poljoprivrednog zemljišta korišćenjem najnovijih softverskih tehnologija u saradnji s Republičkim geodetskim zavodom.U Upravi kažu da je najbolji način da se kvalitet zemljišta poveća – obrada i zakup na duži period.

– Prošle godine smo vlasnicima preživara dali u zakup poljoprivredno zemljište na period od deset godina i imamo pozitivnu reakciju, pre svega, uzgajivača goveda. Trend je da će zakup na zemljištu biti ponuđen na više godina na javnim nadmetanjima, i to ne samo stočarima – kaže Lakić.

Dugoročni zakup na najmanje deset godina jedan je od uslova za korišćenje novca iz IPARD fonda, a Lakić ističe da je cilj da se stočarima i ratarima omogući kvalitetno planiranje proizvodnje, što bez dužeg perioda zakupa nije moguće.

Prihod od zakupa 60 odsto je državni, a 40 procenata koriste gradovi i opštine u kojima je zemljište, dok se u Vojvodini državni deo deli na jednake delove između Republike i Pokrajine.

– Novac se koristi za realizaciju godišnjeg programa za investicije, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprvirednog zemljišta, a Uprava finansira postupke komasacije i uređenja zemljišta kroz finansiranje individualnih proizvođača koji kupuju opremu za navodnjavanje i rade iskop bunara. Lokalne samouprave pojedinačno donose odluke o tome šta finansiraju – kaže Lakić. U toku je izrada godišnjih programa za sledeću agroekonomsku godinu, koja počinje 1. novembra.

– Do sada je Uprava dala saglasnost na 108 godišnjih programa za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta 145 jedinica lokalne samouprave. To je dinamičan proces, svakog dana donosimo nove programe, očekujemo da će do početka agroekonomske godine sve jedinice lokalne samouprave imati usvojene godišnje programe – naglasio je Branko Lakić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-tri-godine-prvi-put-u-zakupu-vise-od-5000-hektara-08-08-2020

Organsku poljoprivredu najbolje možemo da definišemo kroz njen cilj, a to je proizvodnja zdravstveno bezbedne, kvalitetne hrane na ekološki održiv način, kaže stručnjak za voćarstvo Suzana Jerkić iz Poljoprivredno stručne službe Vranja.

Pre podizanja zasada neophodno je odraditi agrohemijsku analizu zemljišta, a zatim krenuti sa poboljšanjem plodnosti zemljišta, odnosno povećanjem organske materije u njemu da bi zemljište bilo što produktivnije.

Za uspešno podizanje organskih voćnih zasada ili prelazak postojećih, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji će obezbediti određenu sigurnost u našoj organskoj proizvodnji. Osnovno pravilo je da površina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba da bude najmanje pet do šest metara udaljena od drugih konvencionalnih površina.

Ukoliko nema te udaljenosti, tada treba da se zasadi bio-barijera koja će štititi organski zasad od prelaska sintetičkih preparata koji se upotrebljavaju u susednim konvencionalnim znasadima. Period prelaza - konverzija, kod voćarske proizvodnje traje tri godine sa izuzetkom kada kontrolno i sertifikaciono telo može da smanji period konverzije, uzimajući u obzir dokaze o prethodnom upravljanju površinama.

Sertifikacija zasada obavlja se svake godine. Paralelna proizvodnja na jednoj farmi, odnosno uzgajanje iste voćne vrste istovremeno na organski i konvencionalni način nije dozvoljena, osim ako su različite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama. Sadni materijal koji se upotrebljava u organskom voćarstvu treba da bude organskog porekla.

U uslovima kada organski sadni materijal nije dostupan, dozvoljeno je korišćenje konvencionalnog materijala, ali pod uslovom da nije genetički modifikovan ili tretiran sintetičkim preparatima i da je odobren od kontrolnog tela, objašnjava stručnjak za voćarstvo.

Važan faktor u planiranju organske proizvodnje je lokacija na kojoj će biti podignut zasad. Voćna vrsta koja će se gajiti zavisi od tipa i od kvaliteta zemljišta. Zemljište je od velike važnosti pri uzgajanju bilo koje kulture u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Jerkić ističe da je ekspozicija terena takođe veoma bitna kada je organska proizvodnja u pitanju. Najpovoljnija je južna ili jugoistočna ekspozicija, iz razloga što ukoliko je toplije, utoliko se bolje iskorišćava sunčeva svetlost i vrlo brzo se dižu jutarnje rose, koje su značajan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije.

Promajno mesto, zaštićeno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto tako povoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, vazdušna i površinska vlaga se mnogo ne zadržavaju, ima manje bolesti voća.

Mikroklimatski uslovi koje bi trebalo znati su: minimalne (zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, količina vodenog taloga, padavine i njihov raspored u toku godine, vlažnost vazduha i zemljišta, vetrovi, njihov pravac kretanja (koji je vetar dominantan na toj lokaciji), njihov intenzitet, pojava grada, njegov intenzitet.

Za organsku proizvodnju pogodna su plodna rastresita i duboka zemljišta (gajnjače, aluvijalna i deluvijalna zemljišta), čija je pH vrednost u optimalnom opsegu za datu voćnu vrstu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2928319/koji-su-kljucni-faktori-za-uspesnu-organsku-proizvodnju-voca

SVIM poljoprivrednicima u Srbiji, koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, u aktivnom statusu, na raspolaganju je pomoć države u vrednosti od 2,6 milijardi dinara. Poljoprivrednici to mogu da koriste kroz kredite, sa kamatnom stopom od jedan odsto i otplatom na tri godine, ali i kroz direktnu finansijsku pomoć. I dok se u javnosti pojavila informacija da su sredstva namenjena samo velikim kompanijama i onim poljoprivrednicima koji su u sistemu PDV, nadležni to oštro demantuju i ističu da je novac namenjen upravo malim i srednjim gazdinstvima, jer velikim kompanijama ova pomoć gotovo i da ne znači.

- Poljoprivrednici ne moraju biti u sistemu PDV da bi konkurisali za pomoć države, već je dovoljno samo da su u Registru poljoprivrednih gazdinstava - potvrdio je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Ni za jednu od poljoprivrednih mera, čak ni ako uzimaju kredit. Oni koji se nalaze u Agenciji za privredne registre mogu samo još dodatno da konkurišu i za mere koje su namenjene privrednicima u Srbiji.

Novac je poljoprivrednim proizvođačima već na raspolaganju. Država je prošlog četvrtka usvojila dve uredbe, jednu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, a drugu o finansijskoj podršci gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita. Deo novca namenjen je za direktna davanja. A, oni koji traže novac za povrtarstvo ili stočarstvo moraju da imaju upisane površine na kojima gaje povrće u zaštićenom prostoru - plasteniku, ili da su vlasnici krava, ovaca ili koza. Životinje moraju bili obeležene i registrovane.

Da su mere donete upravo za mala i srednja gazdinstva, govori i podatak da će država dati povrtarima 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine, pod povrćem u plastenicima. Po gazdinstvu najviše može da se dobije do 90.000 dinara. Stočari mogu da dobiju 3.000 dinara po grlu krave, a po gazdinstvu najviše 30.000. Za kozu i ovcu namenjeno je po 500 dinara, a maksimalan iznos koju stočar može da dobije je 20.000 dinara. Država je za realizaciju uredbe o jednokratnoj novčanoj pomoći izdvojila 1,15 milijardi dinara. Pravo na pomoć, navodi se u Uredbi o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima, imaju i vlasnici obeleženih i registrovanih košnica pčela, bilo da su nosioci gazdinstva ili članovi, a imaju više od 70 godina. Stariji pčelari, tako, mogu da računaju na 800 dinara po košnici, a po gazdinstvu najviše mogu da dobiju 20.000 dinara.

- Ova jednokratna pomoć nema veze sa subvencijama koje država daje poljoprivrednicima u Srbiji i koje su mnogo veće od ovoga - rekli su nam u resornom ministarstvu.

Uz jednokratnu novčanu pomoć država će da finansira i deo kamate na kredite koje bi mogli da uzmu poljoprivredni proizvođači. Pozajmice će biti sa jedan odsto kamate, na tri godine. Kao i za prvu pomoć, i za ovu je potrebno samo da je registrovano i aktivno poljoprivredno gazdinstvo. Kredit može da se dobije za razvoj stočarstva, nabavku životinja, plaćanje premije osiguranja ili kupovinu hrane za stoku, mehanizacije, opreme ili razvoj ratarstva, vinogradarstva, cvećarstva i voćarstva. Kako se navodi u Uredbi, pojedinac ili preduzetnik može da uzme kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.U UDRUŽENjU "Agroprofit" ističu da je Vlada Srbije, posle dosta premišljanja, donela odluku o razmeni 30.800 tona merkantilnog kukuruza za junad, što je tri puta više nego što je prvobitno bilo planirano - 10.000 tona. Ta, prva količina, kažu u ovom udruženju, nije bila dovoljna za razmenu oko 5.000 junadi, koja su bila prijavljena.
- Sada se očekuje da će pet klanica, prema pripremljenoj listi za razmenu, preuzeti od 3.500 do 3.800 komada junadi, sa najmanje 300 gazdinstava - kažu u "Agroprofitu".

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:861048-Nadlezni-demantuju-da-je-novac-namenjen-velikim-kompanijama-Pomoc-malima-a-NE-BIZNISMENIMA

Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30