Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisuje Konkurs o uslovima i načinu za ostvarivanje prava na podsticaje za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima u 2019. godini.Podsticaji obuhvataju investicije u:

– sektoru ruralnog turizma u kojem su prihvatljive investicije: ulaganje u izgradnju, dogradnju, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje, u cilju privođenja nameni, kao i nabavke opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu, u smislu propisa kojim se uređuje turizam, odnosno ugostiteljstvo

– sektoru umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti u kojem su prihvatljive investicije Prihvatljive investicije: ulaganja u nabavku opreme i alata za obavljanje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, u skladu sa propisima kojima se uređuju određivanja poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata.Pravo na korišćenje podsticaja, u skladu sa propisima kojima se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju: fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice -privredno društvo (mikro i malo pravno lice) i zemljoradnička zadruga.

U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti ukoliko je investicija realizovana u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru ruralnog turizma je 3.000.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti je 500.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u okviru oba sektora je 3.000.000 dinara.Prijave za korišćenje podsticaja, u skladu sa ovim Konkursom, podnose se do 27.09.2019. godine.

Informacije u vezi sa raspisanim Konkursom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i na telefon Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i 011/30-20-101 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku:http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2019/07/%D0%9Aonkurs-nepoljoprivredne-aktivnosti-2019.pdf

 

Izvor:https://infoliga.rs/2019/08/17/raspisan-konkurs-za-podrsku-nepoljoprivrednim-aktivnostima-u-ruralnom-podrucju/

 

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata.Podsticaji, vredni do tri miliona dinara, će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja na osnovu godišnjeg konkursa, a ruralna područja u Srbiji su sva naseljena mesta čija je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru, navodi se u Pravilniku.

Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, dogradnja, adaptacija, investiciono i tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.U sektoru starih i umetničkih zanata prihvatljive su, kako se navodi, investicije i ulaganja u nabavku opreme i alata za zanate. Pravo na podsticaje imaju fizička lica, nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Sve detalje možete preuzeti na sledećem linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571524

Tokom perioda konkurisanja izmenjeni su uslovi IPARD konkursa u Srbiji da bi se omogućilo da što veći broj gazdinstava može učestvovati.

Vlada Srbije donela je zaključak kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama IPARD programa za Republiku Srbiju za period 2014-2020. Neke od izmena odnose se na ispunjenost nacionalnih standarda, na uslove koji se tiču površina zemljišta na početku, odnosno kraju investicije, a omogućeni su i dodatni prihvatljivi troškovi u IPARD projektima.

Na poljoprivrednim gazdinstvima do 15 hektara u sektoru voće i povrće će se proveravati samo ispunjenost minimalnih nacionalnih standarda i to samo u voćnjacima i povrtnjacima, a ne na celom poljoprivrednom gazdinstvu. U ostalim sektorima ovaj uslov je nepromenjen – gledaće se da li se nacionalni standardi primenjuju na celom gazdinstvu. Naime, ako neko konkuriše za mehanizaciju ili bilo koju drugu investiciju kao proizvođač žitarica ili uljarica, a ima i stočarsku proizvodnju, celo gazdinstvo moraće da ispunjava propisane standarde.

Što se tiče površina, poljoprivredna gazdinstva neće morati da imaju na početku investicije minimum 2 ha pod bobičastim i jagodastim voćem, odnosno minimum 5 ha pod ostalim voćem, već na kraju investicije. Jedino voćari koji budu hteli da grade hladnjače, ovaj uslov moraju ispunjavati na početku investicije.

Kada je u pitanju povrtarska proizvodnja, do sada je uslov za konkurisanje bio 3 do 50 ha povrća na otvorenom, a sada je 3 do 100 ha. Velika novina za voćare je to što je uvedena i nova investiciona podrška u vidu sadnica. Naime, sadnice voća dosad nisu bile prihvatljiv trošak u ovom programu ali izmenama je omogućeno poljoprivrednicima da dobiju povraćaj i za nabavku sadnog materijala.

U sektoru mesa, za investicije u fizičku imovinu kao što su izgradnja i/ ili rekonstrukcija skladišnih kapaciteta za stajnjak i /ili specifičnu opremu i mehanizaciju za manipulaciju i korišćenje stajnjaka, kao i za investiranje u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, poljoprivredna gazdinstva moraju imati na početku investicije kapacitet objekta veći od 1.000 grla goveda i/ili veći od 1.000 ovaca i/ ili koza i/ili veći od 400 krmača i/ ili veći od 10.000 svinja i/ili veći od 50.000 brojlera po turnusu.

Za Meru 7- Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, podnosilac zahteva moraće da dokaže da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplate nema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Prethodno je podnosilac prijave morao da dokaže da nema neizmirenih obaveza samo u trenutku podnošenja zahteva za isplatu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2551705/izmenjeni-uslovi-konkursa-za-ipard-fondove-u-2019-godini

Početkom naredne godine očekuje se da bude raspisan javni poziv za bespovratno ustupanje zemljišta mlađima od 40 godina koji žele da se bave poljoprvredom, rekao je ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić.

On je za tv Pink rekao da u Srbiji postoji 200 hiljada hektara slobodne državne zemlje i ideja Odbora za selo SANU je da se bez nadoknade mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom podeli ta zemlja sa striktno utvrđenim pravilima korišćenja. Krkobabić je rekao i da je ovaj predlog već utemeljen i biće prosleđen Vladi Srbije.

Govoreći o formiranju Nacionalnog tima za preporod sela, on objašnjava da kada se govori o problemima na selu ovaj predlog bi bio deo rešenja, jer su problemi sela brojni i vezani su za egzistenciju, putnu infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje...

Od 4.700 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, dok u 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, a u višše od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina.Nacionalni tim za preporod sela Srbije je samostalno savetodavno telo koje je na inicijativu ministra Milana Krkobabića konstituisao Kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/u-2020-besplatna-zemlja-za-mlade-poljoprivrednike-drzavno-zemljiste-mladima-ali-uz/vbmygvf

Iako vreme ometa mnoge poljske radove, ovo je doba godine kada je najveća potražnja za sezonskim radnicima. Prvi put ove godine oni mogu i treba da rade po uređenim pravilima. Radnici sada imaju zagarantovanu finansijsku naknadu, osiguranje u slučaju povrede na radu i penzijski staž.

Ivan Radak iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kaže da su trenutno prijavljena 5.862 sezonska radnika i da je to rezultat iznad očekivanja.

"Za njih su poslodavci uplatili oko 34 miliona dinara poreza i doprinosa i negde oko 130 poslodavaca je koristilo ovaj sistem, od čega su četvrtina fizička lica. Imamo poslodavce koji su ne samo kompanije, već i vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji angažuju sezonske radnike", rekao je Radak.

On je istakao da bi se, prema njihovim procenama, u narednih pet godina na taj način moglo uvesti oko 33 hiljade sezonaca, navodeći da su sezonski radnici trenutno prijavljeni u 135 opština.

"S obzirom na prethodna iskustva, gde 95 odsto sezonskih radnika nije bilo prijavljeno, sada imamo situaciju da imaju sigurnu naknadu, makar minimalnu dnevnicu po zakonu, zagarantovan im je penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu", naglasio je Radak.Dodao je da su radnici evidentirani i u registar nacionalne službe pomoću koje poslodavci mogu da vide ko voli da radi što im, kako kaže, može povećati šanse za zaposlenje.Ivan Radak ističe da nema tačan podatak koliko ljudi odlazi iz zemlje, ali da je svakako reč o ozbiljnim ciframa. Naveo je da je Vlada Srbije formirala grupu koja će se baviti osmišljavanjem mera koje će smanjiti odliv mozgova, naglašavajući da je jedna od tih mera preduzetništvo.

"Potrebno je smanjiti birokratiju, smanjiti finansijsko opterećenje kako biste lakše mogli da započnete svoj biznis, kako bi taj biznis bio održiv", rekao je Radak, ukazujući da 54 odsto privrednika u Srbiji ocenjuje uslove poslovanja kao loše."

On kaže da u četvrtak u Narodnoj skupštini promovišu novu, zanimljivu inicijativu u bezgotovinskom plaćanju.

"Inicijativa je da ukinemo priznanicu, da kad dođete možete karticom da platite. Niže će biti i naknade za takvo plaćanje", objašnjava Radak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bolji-uslovi-za-sezonske-radnike-u-srbiji-garantovan-penzijski-staz-zarada-i-placeni/8tzmmfn

Danica Đorđev iz NLB Banke najviše posluje sa poljoprivrednicima iz Pančeva i okoline. Kako kaže, zemljoradnici ovog kraja najčešće uzimaju dugoročne kredite za kupovinu zemljišta ili mehanizacije, a kada su u pitanju kratkoročni krediti najzastupljeniji su oni koji se tiču kupovine repromaterijala posebno u vreme setve.
„Često me ljudi pitaju koliko se naši poljoprivrednici uopšte razumeju u kredite, a ja mogu da kažem da su to mahom ljudi s kojima sarađujemo već godinama i koji dobro znaju kakva su pravila, procedura i propisi u našoj banci. Moram da istaknem da su naši klijenti koji uzimaju kredite za kupovinu zemlje izuzetno
revnosni i da redovno izmiruju sve svoje obaveze prema banci“– kaže Danica i za one koji ne znaju objašnjava kako izgleda procedura uzimanja kredita za poljoprivrednike u NLB Banci.
„Klijentima je potrebna osnovna dokumentacija za apliciranje a to je aktivan status, setvena struktura, poresko uverenje i s tim podnose zahtev za kredit. Kredite za kupovinu zemlje radimo do 15 godina i svi dugoročni krediti moraju da budu pokriveni hipotekom. Otplata može da bude mesečna, tromesečna i šestomesečna. Uglavnom ratarskim proizvođačima koji nemaju mesečna primanja najviše odgovaraju šestomesečne rate“ – objašnjava Danica i dodaje da se klijentima izlazi u susret i plan otplate prilagođava njihovim primanjima. Za sebe voli da kaže da je pre svega savetodavac i da je naučila koliko je važno da slušaju jedni druge – poljoprivrednici kažu šta žele, a banka šta realno mogu da dobiju s obzirom na njihove mogućnosti.

"Mi radimo analizu njihovog poslovanja na osnovu koje znamo koliko klijenti mogu dugoročno ili kratkoročno da se zaduže. Na osnovu toga savetujemo ih na koji način i na koji period da uzmu kredit. I obično nas poslušaju. Zato i imamo toliko zadovoljnih klijenata “ – zaključuje Danica.Sa njenim rečima se u potpunosti slaže Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela, iz okoline Pančeva. Već je uspešno sarađivala sa NLB Bankom kada su u pitanju subvencionisani krediti ministarstva poljoprivrede i sada im se ponovo obratila.
„Moja porodica i ja bavimo se ratarstvom i na 100 hektara sejemo ječam, žito, suncokret i kukuruz. Pod istim krovom živimo zajedno svekar, svekrva,
muž, ja i dvoje dece. Kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva i kao žena iskoristila sam priliku i uzela subvencionisani kredit za nabavku repromaterijala, a sada ću opet uzeti sličan kredit ovog puta za setvu. Već godinama poslujem sa NLB Bankom i mogu da kažem da sam izuzetno zadovoljna“ – rekla je za Agrobiznis magazin, Buzdika Rodika iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva.

Izvor: Agrobiznis magazin

Prvog radnog dana posle praznika, poljoprivrednici će moći da konkurišu za kredite za koje država plaća deo kamate. Tako umesto komercijalnih kredita na koje je kamata od pet do osam odsto, zajam mogu dobiti uz tri odsto kamate. Za žene nosioce gazdinstava i mlađe od 40 godina, kamata je jedan odsto. Mladim poljoprivrednicima koji bi da kupe zemljište, od sredine juna na raspolaganju će biti i povoljni državni krediti, najavljuju u Ministarstvu poljoprivrede.Čovek koji na srpskom selu živi i proizvodi u proseku ima 62 godine. Tek svaki 14 nosilac poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina. Nasuprot uvreženom mišljenju, najveći deo njih je digitalno i ekonomski pismen. Ono što im nedostaje nije radna etika, već dovoljno zemljišta."Država bi nam pomogla na taj način što bi nam omogućila da pod povoljnim uslovima kupimo državno poljoprivredno zemljište sa nekim rokom otplate od sedam do 10 godina. U suprotnom, mi smo prinuđeni da uz ove male količine zemljišta koje imamo u posedu da ih prodamo velikim igračima i da svoju budućnost potražimo negde na Zapadu", upozorava Stefan Negić, poljoprivrednik iz Bavaništa.

Kako bi ih zadržala na selu, država će sredinom juna mlađima od 40 godina, preko Poštanske štedionice ponuditi kredite za kupovinu oranica - na 20 godina uz kamatu od 1,9 odsto, i bez učešća. Garancija je hipoteka na kupljenu parcelu.

"Ako uspemo da dođemo do 1.000 mladih gazdinstava, koji su kupili svoju zemlju na ovakav način, napravili smo veliki posao. Ovo je jako važna stvar da neko može da kupi svoju imovinu, da ne mora da zalaže tatinu kuću, da ne mora da zalaže neku tatinu zemlju, bilo šta, nego jednostavno da ima volje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i ovo nije kraj", objašnjava ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Iako za njih vlada najveće interesovanje, država, makar za sada, nije ponudila svoje oranice. Drugih ograničenja nema – mladim poljoprivrednicima na raspolaganju je sve što se nalazi na tržištu.

"Imajući u vidu da u našim seoskim sredinama imamo dosta tih staračkih domaćinstava koja se sve manje bave poljoprivrednom proizvodnjom i nisu komercijalna, mislim da ima uslova da se nađe dobro i kvalitetno poljoprivredno zemljište", kaže Jonel Subić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Posle praznika kreću i subvencionisani krediti za poljoprivrednike za nabavku repromaterijala, opreme, stoke i hrane za životinje.

Za to je izdvojeno 600 miliona dinara, 50 miliona manje nego 2018. Ali, prebacivanjem novca iz drugih mera, iz Ministarstva obećavaju da će za dotiranje kamata dati milijardu dinara i tako u poljoprivredu ubrizgati 10 puta više novca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3505776/poljoprivrednicima-povoljni-krediti-uz-dotacije-drzave.html

Od milion dinara, koliko je prošle godine opština obezbjedila za podsticaj pčelarstva, utrošeno samo 130 hiljada dinara. Pčelarstvo, kao sve masovnija grana poljoprivrede koju podstiče država, može biti unosno, ali samo ako pčelar početnik poštuje nekoliko pravila te profesije. Najpre da prelomi da li se pčelarstvu posvećuje kao hobiju, od koga može da ućari med za sebe, ili biznisu od koga može da se živi.

Iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da pčelare u Srbiji ove godine čekaju povoljnije subvencije nego lani: državnu pomoć dobiće svi pčelari koji imaju 20 do 1.000 košnica, a ne kao prošle godine kada je trebalo konkurisati sa 30 do 200 košnica

Nadoknada po košnici je 720 dinara. Registrovani pčelari treba jedino da podnesu obrazac za podsticaje i to od 15. aprila do 31. maja.

Sem novca postoje i druge pomoći: podsticaji za kupovinu pčelinjih matica, kupovinu opreme, kao i za organsku proizvodnju, za preradu i marketing i za mlade poljoprivrednike.

Podsticaji za kupovinu opreme za pčelarstvo mogu dobiti gazdinstva koja imaju između pet i 500 registrovanih košnica. Prema trenutno važećem Pravilniku, pravo na podsticaje se ostvaruje i ukoliko je vrednost investicija u opremu minimum 100.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu minimum 50.000 dinara. U Pravilniku za 2019. minimalna vrednost investicija biće 50.000 dinara, a iznos pojedinačnog računa za opremu najmanje 20.000 dinara, pri čemu će oprema moći da se kombinuje.

U cilju uključivanja mladih u ovaj posao, posebno onih u ruralnim sredinama, država nudi podsticaj koji bi mogao unaprediti njihov kvalitet života. Podrška obuhvata kupovinu nove opreme i mašina za pčelarstvo i nabavku selekcionisanih pčelinjih matica.

Pravo na podsticaje ostvaruju pčelari od 18 do 40 godina života i ima najmanje pet, a najviše 500 prijavljenih košnica.

Pored ovih subvencija pčelari će moći da računaju i na subvenciji za energente, odnosno gorivo za selidbu pčela i obračunavaće se po košnici.

Kada je reč o podsticajima lokalne samouprave, u okviru mera ruralnog razvoja opština je prošle godine za razvoj pčelarstva obezbedila milion dinara. Za ova sredstva konkurisala su svega tri pčelara kojima je ukupno podeljeno 130 hiljada dinara. Ostatak sredstava utrošen je za druge mere i podsticaje i prvenstveno su bili usmereni za nabavku sitne mehanizacije u poljoprivrednim gazdinstvima.

Izvor:https://sandzakpress.net/povoljne-subvencije-za-pcelarstvo

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31