Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju dugoročnog programa mera za sprovođenje odgajivačkog programa u stočarstvu za period 2020-2024. godine.

Uredba utvrđuje ciljeve odgajivačkog rada i mere za sprovođenje ciljeva iz odgajivačkog programa, kod velikih preživara, u svinjarstvu, kod sitnih preživara, kod kopitara, u živanrstvu, u pčelarstvu, u akvakulturi, kao i finansiranje sprovođenja programa.

U objašnjenju ciljeva odgajivačkog rada stoji da Srbija raspolaže sa 5,3 miliona hektara poljoprivrednih površina, od čega 3,4 miliona hektara čini korišćeno poljoprivredno zemljište.

U cilju racionalnoj korišćenja navedenih površina neophodno je veće učešće stočarstva, veća koncentracija broja stoke po uzgajivaču, povećanje produktivnosti po grlu u proizvodnji mleka, mesa, jaja, vune, kao i kvaliteta tih proizvoda, izvršavanje rejonizacije proizvodnje u skladu sa strukturom zemljišnih površina, navodi se u tom dokumentu koji je usvojen na jučerašnjoj sednici vlade.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2828072/vlada-donela-uredbu-o-merama-za-odgajivacki-program

U okviru Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koju je Vlada Srbije usvojila prošlog četvrtka, novac će biti raspoređen na projekte u vidu direktnih plaćanja (oko 18,3 milijarde dinara), u mere ruralnog razvoja (oko 6,07 milijardi dinara), kreditnu podršku poljoprivrednicima (300 miliona dinara), posebne podsticaje (230 miliona dinara) i IPARD podsticaje (oko 3,9 milijardi dinara).

Za IPARD je predviđeno 983,5 miliona dinara budžetskog novca, a 2,9 milijardi dinara novac od pomoći Evropske unije za finansiranje ovih podsticaja.

Novac za direktna plaćanja biće raspoređen za:

- premije za mleko u visini od tri milijarde dinara;
- za biljnu proizvodnju biće opredeljeno 9,8 milijardi dinara;
- za podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave, tovne krave i bikove, priplodne krmače i neraste, ovce i ovnove, koze i jarce, roditeljske kokoške teškog i lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice šarana i kvalitetne priplodne matice pastrmke namenjeno je tri milijarde dinara:
- za tov junadi, jagnjadi, jaradi i svinja 1,4 milijardu dinara;
- za krave dojilje 20 miliona dinara;
- podsticaji za košnice pčela 600 miliona dinara.

Podsticaj za krave za uzgoj teladi radi tova namenjeno je pola milijarde dinara.

Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima iznosi pola miliona dinara.

Direktna plaćanja, u zavisnosti od vrste podsticaja, isplaćivaće se u različitim iznosima u zavisnosti od toga za šta je novac namenjen.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2752152/sta-predvidja-uredba-o-raspodeli-podsticaja-u-poljoprivredi-i-ruralnom-razvoju-u

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koji su koncipirani tako da na optimalan način podržavaju nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja sa otežanim uslovima rada povećanjem konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava.U saopštenju pres službe Vlade navodi se da je, zbog uticaja na ostale sektore, poljoprivrada od izuzetnog značaja za razvoj privrede, s obzirom na to da direktno ili indirektno zapošljava petinu radno aktivnog stanovništva u Srbiji.Uredbom je propisano da će se sredstva raspoređivati za programske aktivnosti ili projekte - direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku u poljoprivredi i posebne i IPARD podsticaje.

Direktna plaćanja, koja će biti raspodeljena u odgovarajućim ukupnim iznosima, odnosiće se na premije, podsticaje za proizvodnju i regrese.

Merama ruralnog razvoja predviđena je podrška programima koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, diversifikaciju dohotka i poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, kao i priprema i sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja.

Podsticajem koji podrazumeva kreditnu podršku omogućiće se poljoprivrednim proizvođačima da dođu do novca iz bankarskih izvora pod povoljnijim uslovima od tržišnih. Za sprovođenje ove uredbe obezbeđeno je ukupno 36.701.800.000 dinara.Članovi Vlade usvojili su i Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti u oblasti razvoja elektronske uprave.

Neophodno je kontinuirano usaglašavanje sa visokim svetskim i evropskim standardima koji podrazumevaju unapređenje kvaliteta usluga koje se pružaju građanim i privredi, efikasnija javna uprava, kao i poboljšanje konkurentnosti Republike Srbije u međunarodnim okvirima.

Upoznavanje sa metodologijom, po kojoj se sprovodi praćenje razvoja elektronske uprave u Evropi, od posebnog je značaja za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, kako bi se upoznali savremeni standardi portala, veb-prezentacija i usluga i obezbedili uslovi za prekogranično pružanje ovih usluga.

Višeresorna Radna grupa uključiće sva relevantna ministarstva i organizacije i njen osnovni cilj biće unapređenje pozicije Republike Srbije na listama konkurentnosti.

Zadatak Radne grupe je priprema predloga za pojednostavljenje postupaka za usluge elektronske uprave i priprema funkcionalnih specifikacija za elektronsko vođenje postupaka.

Na sednici je usvojena Odluka da zgrada Sokolskog doma u Čačku dobije status spomenika kulture.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3804046/uredba-vlade-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede.html

U subotu, 14. decembra, je stupila na snagu Uredba Evropske unije o zaštiti od biljnih štetočina kojom je propisano da je za unos živih biljaka na teritoriju EU neophodan fitosanitarni sertifikat.

Ova mera odnosi se na građane koji iz trećih zemalja putuju u EU, a ne na naše izvoznike koji su i do sada imali obavezu da obezbede fitosanitarni sertifikat prilikom izvoza voća i povrća u zemlje Evropske unije.

Naime, mađarska carinska služba upozorila je putnike da će od danas na granici kontrolisati unos biljaka - povrća i voća, cveća, sadnog i semenskog materijala u Mađarsku.

To praktično znači da putnici koji ulaze na teritoriju Unije neće moći da unesu jabuke, šljive, trešnje, paradajz, krompir, luk i drugo voće i povrće, ukoliko nemaju fitosanitarni sertifikat.

Na listi izuzetog voća koje se i dalje sme uneti u Evropsku uniju su banane, ananas, kokos, durijan i urme.

Sušeno, konzervirano i prerađeno voće i povrće može se doneti u EU.

Kako je saopšteno iz mađarske Nacionalne agencije za bezbednost hrane, ovi propisi treba da zaštite poljoprivredu zemalja EU od biljnih štetočina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2722074/eu-donela-uredbu-za-unos-zivih-biljaka-na-svoju-teritoriju-od-14

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30