Maslačak (lat. Tardžacum) je višegodišnja korovska biljka iz porodice glavočike. Reći za ovu biljku raskošnih žutih cvetova da je samo dosadan korov bilo bi pogrešno, zato što se već vekovima koristi u ishrani, ali i u lekovite svrhe. U narodu je poznata i pod imenima-popina pogačica, žutinica, žućanik, žuto zelje, mlečika… U zvaničnoj farmakoligiji koristi se biljka dok cveta (od marta do maja) dok se u narodnoj medicini koristi i pre cvetanja, a lekoviti su svi delovi od korena do cveta.

 Od starih Grka do Kineza

Poreklo maslačka nije poznato, ali se zna da su za lekovita svojstva ove biljke znali su još stari Grci i Arapi koji su je koristili  da umire bolove u stomaku. U srednjem veku na ceni je bila mlečna, bela tečnost koja se cedila iz stabljike jer se verovalo da pomaže u lečenju očiju. U tradicionalnoj kineskoj medicini maslačak se koristi za stomačne tegobe posebno kod upale slepog creva, ali i prilikom teškoća u dojenju kod porodilja koje nastaju prilikom zapaljenja mlečnih kanala ili nedostatka protoka mleka.

Maslačak je zeljasta višegodišnja biljka sa vretenastim korenom. U gornjem delu bliže površini zemlje koren je razgranat i može da dostigne veličinu i do pola metra, iako sama biljka poraste između 20 i 25 santimetara visine. Zahvaljujući ovakvom korenskom sistemu maslačak uspeva i u najnepristupačnijim mestima i nije zahtevan kada je u pitanju zemljište na kome raste. Kao i svaki korov najviše raste na zapuštenom parcelama, po livadama, ali i baštama i njivama jer voli otvorena i sunčana mesta. Razmnožava se semenom od proleća do jeseni kao i deljenjem korena u proleće. Stabljika je šuplja iznutra, a listovi su nazubljeni grupisani u lisnu rozetu. Cvetovi su jarko žute boje, jezičasti, grupisani u glavičastu cvast, prečnika do pet santimetara, a zatvaraju se noću i po oblačnom danu. Period cvetanja je od marta do maja, a posle cvetanja pojavljuje se seme u obliku bele, pamučaste loptice koju vetar lako raznosi i tako se širi seme koje ima vazdušasti beli rep radi lakšeg letenja. Jedna biljka može da proizvede 3.000 do 8.000 semenki mase 0,50 grama koji, verovali ili ne, klijavost zadržavaju decenijama.

 Kako uništiti maslačak?

Iako izgleda krhko i nežno, ova biljka je zapravo vrlo otporna. Kao i svaki korov, što maslačak u svojoj osnovi i jeste, i ova biljka teži da se raširi i zauzme što veći prostor pri čemu crpi hranljive sastojke iz zemlje i time utiče na smanjenje prinosa zasejanih površina ili jednostavno kvari izgled vašeg travnjaka. Za suzbijanje maslačka najbolje je uklanjanje svake pojedinačne biljke zajedno sa korenom, naravno pod uslovom da se već nije raširio i zauzeo veću površinu. Prilikom čupanja pojedinačnih biljaka iz zemlje zajedno s korenom vodite računa o tome da je koren kompletno izvađen. U protivnom, biljka vrlo brzo da se oporavi i ponovo izraste. Ukoliko ovo nije dovoljno preporučuje se upotreba herbicida, a na koji način i koja sredstva koristiti najbolje je raspitati se u biljnoj apoteci. Ukoliko izbegavate upotrebu hemijskih sredstava za uklanjanje korova, za maslačak će vam biti dovoljno i obično sirće. Potrebno je biljku zaliti većom količinom sirćeta i ona će potpuno izumreti. U borbi protiv maslačka može da se koristi i so. Dovoljno je da maslačak posolite po cvetu, a so će vrlo brzo dospeti i do ostalih delova biljke koja će uvenuti i nestati. Stručnjaci savetuju da je upotreba hemikalija ili prirodnih sredstava u borbi protiv maslačka najefikasnija u jesen. Tada se biljka priprema za zimu, pa hranljive materije iz gornjeg dela prelaze u koren.

Lekovita svojstva

Govoriti o maslačku, a ne spomenuti njegova lekovita svojstva bila bi prava šteta. Bogat je hranljivim materijama, pa se prvo lišće pre cvetanja koristi za salatu. U listovima maslačka ima više vitamina C i gvožđa nego u spanaću. Mlado lišće pre cvetanja može da se bere i osuši na promaji, a potom da se kasnije priprema kao čaj. Ova biljka je bogata i vitaminom A i B, organskim kiselinama, mineralima posebno kalijumom, natrijumom i magnezijumom. U narodnoj medicini koristi se kao gorko sredstvo (kolagog) za smanjivanje masnoće u krvi, cvetovi za pripremu sirupa sličnog medu, dok se od prženog korena može se napraviti zamena za kafu. Maslačak pospešuje lučenje žuči i rad bubrega, služi kao diuretik, čisti krv i pomaže u lečenju gihta, anemije, reumatizma, čireva, kod upale bešike, otvara apetit, a posebno je efikasan kod kamena u žuči i za lečenje jetre. Lekovitost maslačka potvrdili su i naučnici koji su tokom istraživanja na životinjama uočili da maslačak može smanjiti nivo šećera i lošeg holesterola u krvi. Postoje brojni narodni recepti za čajeve od maslačka, ali stručnjaci upozoravaju da, iako se ova biljka smatra sigurnom za ljudsku upotrebu, ipak treba biti oprezan i o konkretnim lekovitim dejstvima i pravilnoj upotrebi treba se konsultovati sa lekarom.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

U borbi sa korovima poljoprivrednici se sreću sa različitim biljkama koje mogu da ugroze prinose. Da bi se što uspešnije izborili sa korovima dobro je da znaju što više o samoj biljci i načinu kako je najuspešnije iskoreniti sa oranica a bez posledica po useve.
Mišji repak (lat. Alopecurus myosuroides) ime je dobio po grčkoj reči miš i rep jer izgledom podseća na rep ove životinje. Krmna vrednost joj je niska jer ima malo lista, a dosta stabljike, pa se ne može koristiti za ishranu stoke. Mišji repak u narodu je još poznat i pod imenima oranični, lisičji repak, poljski repak…
U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice trava. Ima uspravni, glatku stabljiku sa tri do pet čvorova i može da naraste do 80 santimetara. Klija najčešće
u jesen kada vetar raznese zrno koje može da prezimi pa proklija i u proleće. Ima jak koren koji se obmotava oko zemlje i formira karakterističan busen.
Listovi su dugi, grubi posebno po ivicama i mogu da narastu do 15 santimetara. Cvetovi su skupljeni u cilindrično klasje i suženi sa obe strane. Mišji repak cveta od maja do oktobra, oprašuje ga vetar i jedna biljka može da stvori od 100 do 800 zrna koja klijavost zadržavaju i do šest godina.
Raste na toplom, plodnom tlu, voli oranice, livade, vinograde, niče uz puteve i na zapuštenim zemljištima. Podjednako je zastupljena u ravnici, ali i na većim nadmorskim visinama. Poljoprivrednici je ne vole jer je čest korov u žitaricama gde ga je teže uništiti. Raste i u ozimoj uljanoj repici, kukuruzu...
Stručnjaci smatraju da mišji repak ima značajan uticaj na gubitak prinosa ozime pšenice, naročito u predelima vlažne klime kao što su Engleska ili Holandija. U Srbiji nije toliko izražen korov i uz pravilne agro-tehničke mere može da se iskoreni. Kako ga uništiti?
Kako se nicanje mišjeg repka odvija u dve faze: jesenje i prolećno to je i najbolji period za suzbijanje ovog korova. Biljke koje niknu u jesen brže napreduju, daju više izdanaka i veći broj klasova koji nose semenke. Dobro podnosi niske temperature, a niče već pri 0°C što je biološki minimum za nicanje biljke. Voli dosta vode, ne smeta teško glinasto zemljište, a često proklija i niče već na površinskom sloju zemlje. Novi izdanci bujaju u jesen što posebno ugrožava ozimne useve koji se u to vreme nisu dovoljno razvijeni i stasali.
Iako je uništavanje hemijskim sredstvima i herbicidima daje najbolje rezultate, nije i najpouzdanije sredstvo. Naime, mišji repak često raste dosta zbijeno i gusto, pa upotreba herbicida nije dovoljna. U tom slučaju najbolje je mehanički odstraniti korov ili ga jednostavno počupati sa korenom. Koja mera će se primeniti zavisi od stupanja razvoja same korovske biljke, klimatskih uslova, pa je najbolje kombinovati obe metode. Kada je u pitanju izbor herbicida s kojima treba tretirati ova korov postoji nekoliko vrta koje su se pokazale kao dosta dobre.
Dobri poznavaoci ove problematike i borbe sa korovima često preporučuju Axial 50 EC herbicid širokog spektra koji se upotrebljava za najrasprostranjenije korove
kod nas. Ipak, pre upotrebe bilo kog preparata najbolje je konsultovati stručnjake koji će odrediti koji herbicid i koja doza je potrebna. To prvenstveno zavisi od useva i vrste zemljišta gde se pojavio mišji repak.
I jedan savet za kraj. Verovali ili ne, mišji repak se najčešće širi na nove površine kombajnima. Zato je jedna od osnovnih mera prevencije održavanje čistoće kombajna prilikom žetve žitarica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.Divlji ovas se na srpskim oranicama pojavio 1957. i najviše se zastupljen na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca...
Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa je setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom i proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Može da dostigne visinu od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko jedan metar u dubinu zemlje.Klija i raste u rano proleće u plitkoj zemlji, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu. Klijanje divljeg ovsa je neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, pa
štetnost ispoljava u kasnijim fazama razvoja pšenice. Nadrasta pšenicu, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Stablo je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim ivicama. Po ovim dlačicama raspoznaje se u odnosu na ostala srna žita koja nemaju malje po listovima. Cveta u vidu rastresite metlice, pa vetar seme može daleko da raznese. Ukoliko se zapati u žitu ili gajenom ovsu može drastično da
umanji prinos pšenice.
Kako raste i na neobrađenim površinama i livadama može se dogoditi da ga stoka pojede tokom ispaše, iako životinje uglavnom izbegavaju ovu korovsku biljku zbog maljavosti lista. Međutim, ukoliko stoka pojede divlji ovas primećeno je da zrno može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt životinje, pa se mora voditi računa o primeni zagorelog stajnjaka. Iako se prvenstveno pojavljuje na njiva, divlji ovas može da raste i u voćnjacima i vinogradima. Tada ga je lakše prepoznati i iskoreniti direktnim čupanjem iz zemlje.U njivama u kojima se pojavljuje divlji ovas, ovaj korov zauzima prostor gajenoj
biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda.Divlji ovas se najlakše suzbija u početnim fazama razvoja, dok je u vreme vegetativnog rasta njegovo uništavanje je otežano. Može se uništiti mehaničkim putem čupanjem, okopavanjem, freziranjem ili korišćenjem herbicida za suzbijanje korova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena herbicida nedovoljna mera u
borbi protiv ovog korova.
Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Kada je u pitanju upotreba herbicida kao najefikasniji se pokazao preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ ha okvišavača. Važno je napomenuti da
se Pallas primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Dobra strana ovog preparata je i što pored divljeg ovsa deluje i na druge korovske biljke kao što su kukolj, vijušac, žavornjak, samonikli suncokret, mrtva kopriva, mišjakinja i drugi korovi. Stručnjaci često ističu da monitoring neophodan na područjima gde se pojavljuje divlji ovas. Poželjno je upozoriti poljoprivrednike na štetnost ovog korova i upoznati ih sa merama zaštite, ali i zašto je neophodno da prilikom setve pšenice ili ovsa koriste
provereno, dorađeno i deklarisano seme a nikako ono koje su čuvali u ambaru ili na tavanu. Takođe treba napomenuti da divlji ovas može da napravi veliki problem i ako raste na livadi ili njivi do vaše, jer će vetar lako seme da prenese i na vaše oranice. Zato je neophodno ovaj korov uništa vati, ne samo na njivama koje se obrađuju, već i na susednim parcelama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31