Poskupljenje ulja pojedinih proizvođača u Srbiji oko desetak odsto posledica je viših otkupnih cena te uljarice, a pomalo i već poznate poslovne politike proizvođača te namirnice da polako podižu cenu i pre nego što potroše stare zalihe sirovina, kupljene po nižim cenama, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

- O cenama proizvoda odlučuju cene sirovina i slobodno tržište, a suncokret je ove godine plaćan skuplje, ali i 'stare igre' proizvođača da pre nego što potroše zalihe koje su obezbeđene po nižim cenama, lagano počnu da podižu cene proizvoda napravljene od jeftinijih sirovina - rekao je Prostran.Suncokret je prošle godine od proizvođača otkupljivan po 31 dinar po kilogramu, a ove po 36-37 dinara, odnosno po ceni koja je viša za oko 20 odsto.

Prostran je ocenio da se poskupljenje ulja za džep potrošača u ovom trenutku može "neutralisati" racionalnijom potrošnjom.

- Poljoprivreda mora ponekad da naplati svoj rad. Ovogodišnje poskupljenje suncokreta zbog smanjene proizvodnje i pandemije biće motiv proizvođačima da povećaju površine pod tom uljaricom - rekao je Prostran.

Da li će cenu ulja pratiti i cena šećera još je neizvesno jer većina proizvođača šećerne repe još nije naplatila tu robu.Poljoprivrednik iz Stare i Pazove Jaroslav Fabri rekao je da još nije naplatio pre mesec dana prodatu repu i da ne zna cenu po kojoj će biti plaćena, ali da je otkupljivač rekao da "ne brine".

Direktor poslovnog Udruženja mlinara i fabrika testenina "Žitounija" Zdravko Šajatović rekao je da, iako se pšenica ove godine prodaje po višim cenama nego prošle godine, da ne treba očekivati značajnije poskupljenje brašna.

- Cena brašna uvek sporije raste od cene pšenice, a pšenice ove godine ima i viška i cena je porasla zbog stvaranja većih zaliha u svetu u strahu od pandemije - rekao je Šajatović.

Dodao je da je, iako je cena pšenice 21,50 dinara po kilogramu, brašno u velikoprodaji košta oko 26-27 dinara za kilogram, a da je ponuda velika jer u Srbiji ima najmanje oko 3.000 mlinova koji rade u kontinuitetu, a "ko zna koliko njih još radi kada je povećana tražnja i raste cena".

Istakao je da iako se desi da poraste cena brašna u malim pakovanjima od po kilogram da to neće uticati na cenu na veliko jer čini svega osam odsto potrošnje.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/drustvo/poskupelo-ulje-secer-brasno-roba-prodavnica-kupovina-cena/359243/vest

Suncokretovo ulje je u marketima od početka oktobra poskupeloje od 10 do 13 odsto i građani za jedan litar ove namirnice sada treba da izdvoje i do 160 dinara.Predstavnici Privredne komore Srbije i trgovinskih lanaca kažu da je glavni razlog skok berzanske cene suncokreta za 25 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Do tog poskupljenja je došlo zbog lošijeg prinosa na svetskom nivou, a čak je i u našoj zemlji zabeležen nešto slabiji rod.

Tržište u Srbiji je, kako ističu, stabilno, imamo dovoljno zaliha i suncokreta i ulja, i zbog toga prodajna cena nije znatno povećana, za razliku od zemalja u regionu, gde je skok mnogo drastičniji, pišu Večernje novosti.Potrošači sada zejtin iz "Dijamanta", "Vitala" ili "Iskona" plaćaju od 145 dinara do 160 dinara. Jeftinije se prodaju ulja pod oznakom robne marke trgovinskih lanaca, od 130 do 140 dinara.

Cena ulja je dva puta povećavana, u oktobru od pet do sedam odsto, i ponovo početkom novembra i sada ukupno poskupljenje iznosi od 10 do 13 odsto, ističu u trgovinskim lancima.

To je posledica rasta cene sirovine do koga je došlo zbog lošijih prinosa suncokreta. Trgovci dodaju da nema nikakvih poremećaja u snabdevanju i da se roba isporučuje svakodnevno u dovoljnim količinama.

Aleksandar Bogunović iz PKS naglašava da proizvodnja i suncokreta i ulja prevazilazi domaće potrebe. "Imamo dovoljno zaliha i zato se na našem tržištu poskupljenje sirovine nije toliko odrazilo na maloprodajnu cenu, dok je u regionu skok mnogi veći", ističe Bogunović.

"Berzanska cena suncokreta je povećana za oko 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je rod na svetskom nivou, pre svega, kod velikih izvoznika, bio manji."

Preliminarne procene pokazuju da će prosečna godišnja proizvodnja u Srbiji biti manja za devet odsto. Prošle i pretprošle godine smo proizveli oko 730.000 tona ove uljarice.

"Za prvih devet meseci ove godine izvezli smo oko 128.000 tona suncokreta, što je za šest odsto više u odnosu na isti period lane", navodi Bogunović. "Tu sirovinu najviše plasiramo u zemlje regiona."

Miloš Janjić, direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da je suncokret loše rodio, ne samo kod nas, već i u Bugarskoj, Rumuniji, Moldaviji i Ukrajini. Poslednje što se kod njih trgovalo bila je cena između 39 i 40 dinara za kilogram, ali nije bilo realizacije.

Prema rečima Vukosava Sakovića, iz Udruženja "Žita Srbije", suncokret je prošle godine plaćen 31 dinar za kilogram, a sada je išao i do 37 dinara.

"Nema drugog razloga da poskupi ulje osim toga što je otišla cena suncokreta", smatra Saković. "Poskupelo je svuda u svetu, jer je došlo do eksplozije cene sirovine. Manje je rodilo, velika je tražnja, i kako je žetva odmicala, tako je ulje poskupljivalo".

Prosečna godišnja proizvodnja jestivog rafinisanog ulja u Srbiji je od 150.000 do 180.000 tona, kaže Bogunović. "Mi prosečno trošimo oko 85.000 tona zejtina, a ostatak ide u izvoz. Za prvih devet meseci ove godine, zbog rasta cene sirovine, smanjena je proizvodnja rafinisanog jestivog ulja za 15,4 odsto u odnosu na isti period lane, dok je izvoz bio niži za 9,7 procenata".

Za litar ulja u trgovinskim lancima treba izdvojiti minimum 145 dinara, koliko na akciji košta "dijamant". Najskuplje je u "Amanu", gde je cena čak 160 dinara, dok je u "Idei" 158 dinara. "Vital" je u "Maksiju" 158, a u "Veru" 153 dinara. Ulje "iskon" je u "Maksiju" 146, dok je u "Veru" dinar jeftiniji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=13&nav_id=1763342

Nezadovoljan niskom otkupnom cenom suncokreta Miloš Stojkov je pre dve dve i po godine odlučio da sam proizvodi suncokretovo ulje za našu konditorsku industriju. Vrlo brzo je proširio proizvodnju i sad pravi i ulje od lešnika koje je veoma traženo u svetu.Miloš Stojkov sa svojom porodicom uspeo je da zaokruži proces proizvodnje i sad od kompletnog roda suncokreta sa 50 hektara, godišnje napravi i do 25.000 litara kvalitetnog jestivog ulja koje je veoma traženo u konditorskoj industriji. Posao je isplativ, a još je unosnija proizvodnja ulja od lešnika.Od 100 kilograma ovog orašastog ploda Miloš dobije, pomoću specijalnih presa za hladno ceđenje, 45 litara ulja.

"U svetu je popularno lešnikovo ulje, a kod nas malo ljudi zna da iz lešnika može da se napravi ulje, jer kad ga vidite deluje suv i mislite da nema ulja u sebi, a ima ga. U Americi, Francuskoj, Italiji i Turskoj to je ulje standardno u kulinarstvu i ishrani", kaže proizvođač iz Crepaje Miloš Stojkov.

Lešnikovo ulje je veoma traženo i za pravljenje raznih kozmetičkih krema, jer dermatolozi kažu da je veoma bogato nezasićenim masnim kiselinama. Doprinosi zatezanju i regeneraciji kože, jer sadrži visoku koncentraciju vitamina B i E.

"Za sad nemamo problema u proizvodnji. Imamo malo problema da ispunimo neke rokove, imali smo plan da proširimo kapacitete proizvodnje, ali zbog trenutne situacije to ćemo ostaviti za neku drugu godinu dok ne prođe ovo trenutno stanje", dodaje Miloš Stojkov.

Stojkovi su već kupili mlin i planiraju da prave od lešnikove paste, koja ostaje posle ceđenja orašastog ploda, specijalno brašno od lešnika, tako da će pekare moći da proizvode hleb i razna druga peciva posebnog ukusa.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4091501/lesnik-ulje-cena-crepaja.html

Pred nama je još jedna setva suncokreta, za koju, po rečima ratara iz Banata, gde se, za razliku od drugih područja pokrajine, suncokret najviše seje, postoji interesovanje. Ali dok novi rod ne stigne za žetvu, potrošče najviše zanima da li ćemo imati dovoljno ulja, odnosno da li će ga biti u radnjama dok uljare ne počnu da prerađjuju suncokret jer smo svedoci da kupci hrle u velike markete i kupuju znatno više nego što su im potrebe. U uljari „Banat” kažu da imaju ulja, ali za svoje, domaće kupce, što znači da ne bi mogli da izađu u susret ukoliko se pojave novi.

– Imamo unapred ugovorene isporuke još pre nego što je nastalo vanredno stanje izazvano koronavirusom – rekao je Simo Radić iz uljare „Banat”, i naglasio da potrošači ne treba da brinu jer će ulje isporučivati po unapred sklopljenim ugovorima.Za one koji se ne oslanjju previše na reči prerađivača i trgovaca treba navesti podatak da je, gledajući domaću proizvodnju, Srbija 16. po proizvodnji suncokreta a na 9. mestu u Evropi.

Domaći ratari već tri četiri godine seju značajne površine suncokretom, što nije bilo ranijih godina, premda smo i tada imali dovljno i suncokreta i prerađevina od suncokreta za domaće potrebe i da prodamo u izvoz.Lane smo suncokreta imali na 230.000 hektara, prosečan prinos je bio tri tone po hektaru, a godišnje se po glavi stanovnika potroši deset do 11 litara jestivog ulja. Domaće potrebe za jestivim uljem se kreću oko 84.000 tona, mašću 18.000 tona i ostalih biljnih namaza 12.000 tona. To znači da su potrebe domaćeg tržišta samo za uljem i namazima 115.000 tona.

Svake godine domaće fabrike ulja proizvedu od od 250.000-300.000 tona sirovog ulja, od čega je više od 80 odsto suncokretovo. Proizvodnja rafinisanog – jestivog ulja u proseku se kreće od 160.000-180.000 tona, u zavisnosti od tražnje, pre svega stranog tržišta i mogućnosti izvoza.Očekivanja su da ćemo u ovoj setvi imati bar 220.000 hektara jer ratari sada spominju nagoveštaje otkupljivača da su spremni da plate novi rod tri-četiri dinara skuplje nego prošle žetve. Otkupna cena lanjskog roda bila je prvobitno 29,5 dinara, ali je pod pritiskom nezadovoljnih ratara tokom žetve neznatno uvećana, dinar po kilogramu.Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije kaže da otkupljivači sada nude od 33 do 35 dinara za kilogram, što nije cena koštanja koja bi potpuno zadovoljila zemljoradnike, ali je, ipak dovoljna da se nekako pokriju troškovi proizvodnje.

– Suncokret voli kada je vreme suvo, bez kiše, pa ratari, gledajući dugoročnu vremensku prognozu, sada sve više razmišljaju o suncokretu, ali se oslanjaju i na to da će otkupljivači održati reč i ponuditi veću cenu nego lane – kaže Manić. – Ugovaranje tek predstoji jer tek za dve-tri semice treba da usledi nova setva suncokreta.

Do novog roda ostalo je pola godine, ali uprkos tome, građani ne treba da strepe jer područje naše pokrajine oduvek je bilo značajan proizvođač namirnica, o čemu svedoče i navedni podaci. Zato nema razloga da se prave zalihe, pogotovo što je Vlada Srbije zabranila izvoz.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvedemo-triput-vise-zejtina-nego-sto-nam-treba-21-03-2020

Bimal Grupa završila je postupak preuzimanja i postala većinski vlasnik somborske fabrike za proizvodnju jestivog ulja "Novo sunce".Generalni direktor kompanije "Bimal" i predsednik uprave "Studen grupe" Ilija Studen kaže za Tanjug da predstoji ulaganje od 35 miliona evra u povećanje kapaciteta somborske fabrike.

Istakao je da je cilj akvizicije "Bimala" ukrupnjavanje i jačanje industrije ulja u regionu Zapadnog Balkana.

Namera je, kaže, da kompaniju čije su većinsko vlasništvo stekli dovedu na najviši tehničko-tehnološki nivo proizvodnje, koji već poseduju u fabrici za proizvodnju jestivog ulja u Brčkom.

Prvi koraci u Somboru biće rekonstrukcija pogona, podizanje proizvodnih kapaciteta i proširenje proizvodnog asortimana pa će se tu pored suncokretovog i sojinog semena prerađivati i uljana repica.

Cilj je da obe fabrike proizvode identične proizvode od sve tri sirovine, objasnio je Studen.

"Početna ulaganja u ovaj projekat su dvadeset miliona evra, a budući da je plan da kapacitet proizvodnje podignemo sa trenutnih 100.000 tona na 180.000 tona godišnje, ulaganja u narednom periodu će dostići ukupan iznos od 35 miliona evra", izjavio je Studen.

Proizvodnjom u fabrikama u Brčkom i u Somboru ta Grupa će godišnje plasirati više od 250.000 tona poluproizvoda i gotovih proizvoda na domaće tržište, u Tursku i na Bliski istok.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3754153/bimal-postao-vecinski-vlasnik-novog-sunca-investira-35-miliona-evra.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) dogovorili su se danas o merama koje će se preduzeti radi sprečavanja poremećaja na tržištu suncokreta.

Dogovoreno je da se pratiti kretanje na tržištu suncokreta i u slučaju nepredvidjenih poremećaja, preduzmu mere.

Tokom sastanka konstatovano je da je za sada samo jedan proizvodjač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. 

Proizvodjači suncokreta negodovali su zbog toga što je prošle godine otkupna cena suncokreta bila od 37 do 41 dinar po kilogramu, a ove godine je kompanija Viktorija ponudila 28,50 dinara po kilogramu. Poljoprivrednici tvrde da će i drugi otkupljivači pod pritiskom te firme suncokret kupovati po istoj ceni zbog čega ih optužuju da se kartelski dogovaraju. 

O eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu, uskoro će ocenu dati antimonopolska komisija.

 

https://www.srpskaekonomija.rs

Ricinus je jednogodišnja, a negde i višegodišnja zeljasta biljka. Poreklom je iz tropskih krajeva i odgovara mu toplo vreme, kao i dosta vlage. Ima atraktivne listove i cvetove. Ogromni listovi u jesen pocrvene, takođe i plodovi, koji najviše podsećaju na plod kestena, koji čine ovu biljku pravim ukrasom vrta. 

Cveta sitnim belim cvetovima, koji su grupisani u cvasti. Ricinus se gaji za ukras, kao i za sirovinu za proizvodnju veoma cenjenog i traženog ricinusovog ulja.

Stručnjaci tvrde da je jedna od najotrovnijih biljaka. Usled kontakta sa ricinusom, može doći do burne alergijske reakcije. Cela biljka je otrovna, a posebno seme.

U narodnoj medicini ricinus je, odnosno ricinusovo ulje, tradicionalno sredstvo u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemoroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva.

Opšitinije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Ova biljka je lekovita ali samo pod jednim uslovom!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3277-ova-biljka-je-lekovita-ali-samo-pod-jednim-uslovom

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30