Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

Zahvaljujući pre svega Valeriji Balint poslednjih deceniju i po Telečka, selo kraj Sombora, postala je prava oaza organske proizvodnje, ne samo industrijske paprike, maka, slačice i ko­morača, već i žitarica i uljarica.Okupljeni oko nemačkog partnera koji na sličan način organizuje organsku proizvodnju bio-začina bezmalo u svakom kutku planete, otkupljivača njihovih proizvoda „Ekoland farms“, sigurnost u proizvodnji su pronašli zahvaljujući preduzimljivosti ove energične žene, koju i pored životnog doba u kojem se obično podnose zahtevi za penziju, odlikuje nepresušna volja za neprekidnim radom.

- Pre petnaest godina sam oti­šla u posetu prijateljima u Nemačkoj i naravno ponela im našu domaću, ovdašnju alevu papriku po kojoj je Telečka nadaleko poznata – priseća se početaka masovne organske proizvodnje u svom selu Valeria, koja je ne samo proizvođač na čak 30 vlastitih hektara, već i agronom, specijalista zaštite bilja sa višedecenijskim iskustvom – Tamo sam čula da naš sadašnji partner, koji poseduje i veliki pogon za preradu mesa ali i lanac prodavnica bio-začina, traži dobru papriku, pa sam mu tako, u maloj kesi, odnela naš proizvod na analizu. Od 15 uzoraka naš je, nakon analize, ocenjen kao najbolji, pa su me pozvali posle dve nedelje i odmah došli u Telečku da se dogovorimo o saradnji. Okupila sam na taj razgovor nekoliko zainteresovanih suseljana i tako je sve i krenulo – veli večito nasmejana Valeria, prema čijim rečima u ovom svojevresnom klasteru posluje deset većih proizvođača, od kojih se njih troje bavi isključivo organskom i biodinamičkom proizvodnjom.

Što zbog plodoreda, što zbog novousvojene životne filozofije tek ovi Telečani su veliki proizvođači organskih žitarica poput pšenice i ječma, ali i kukuruza, soje i suncokreta, koju takođe izvoze u Nemačku, mada imaju i do­maće kupce, poput organske farme i mlekare u Čurugu „Organ sid“ koja je trenutno najveći proizvođač organskog mleka u Evropi.
- Naravno, zbog strogih evropskih sertifikacionih standarda ko­je moramo da ispunimo sejemo isključivo naše netretirano seme „ sa tavana“, naravno sa izuzetkom hibrida kukurza i suncokreta, pa su prinosi nešto manji, ali cena ovako kvalitetnog proizvoda sve to i više nego nadoknadi – pojašnjava Valeria i kao dokaz isplativosti ovakvog vida proizvodnje navodi činjenicu da, na primer, soja postiže dvostruko veću cenu od konvencionalno proizvedene – Ipak, bez obzira na prinose i cenu naša najveća prednost je u tome što imamo zagarantovan plasman, pošto je u ovakvom vidu proizvodnje najvažnije pronaći sigurnog kupca koji vam neće okrenuti leđa zbog jedne agro-meteorološki slabije godine – otkriva uzrok samopouzdanja poljoprivrednika u Telečkoj Valeria Balint, koja i proizvodnju u svojoj orgomnoj i edenski raznovrsnoj bašti bazira na postulatima organske proizvodnje.Kako organska proizvodnja počinje od kvaliteta zemlje, puno pažnje telečki bio-proizvođači poklanjaju ovom segmentu, pa koriste postrno sejanu slačicu kao zelenišno đubrivo i stajnjak sa organskih farmi, ali imaju i svoj nesvakidašnji „recept“ za superiorno folijarno đubrenje.

- Sarađujemo sa jednom organskom farmom podolskih goveda u Bačkoj Topoli, pa u taj stajnjak stavljamo i rogove podolskog govečeta, tretiramo ga valerijanom, pokrivamo slamom i ostavljamo godinu dana da takvo đubrivo „zri“. Ovo se radi kako bi se namnožile pozitivne bakterije, pa nakon sazrevanja ovakvog đubriva, rastvaramo ga u vodi i specijalnim prskalicama tretiramo useve – patent je organskih proizvođača u Telečkoj koji se pokazao kao izuzetno uspešan – Kako se svi naši proizvodi, na račun nemačkog partnera, sertifikuju kao organski i u Srbiji i u Nemačkoj, izbegavamo zalivne sisteme, pošto je neophodna i analiza vode, pa papriku ne sadimo iz rasada, već iz semena, što donekle usložnjava proizvodnju, ali veća cena to sve nadoknadi.

Baveći se ovakvim vidom proizvodnje, Telečani su otišli i korak dalje, pa su pojedini već nekoliko godina u sistemu bio-dinamičke proizvodnje, kao svojevrsnog „višeg stepena“ poštivanja prirode. Ovaj vid poljoprivrede uključuje upotrebu specifično izrađenih sredstava na prirodnoj bazi, koji utiču na ubrzano poboljšanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanu mikrobiološku aktivnost. Osnovna teza biodinamičke poljoprivrede, čiji je začetnik austrijski filozof, naučnik i pisac Rudolf Štajner, je postojanje „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu. O kakvom stepenu poštivanja prirodnih ciklusa se radi u slučaju bio-dinamičke proizvodnje svedoči i to što se termini pojedinih agro-tehničkih mera određuju u skladu sa astronomijom, odnosno prate se mesečeve i sunčeve mene, položaj planeta. Povratak divljih životinja u bački atar, domaće stoke na ovdašnje pašnjake, mleko bez hemikalija i veštačkih hormona, stajsko đubrivo u kojem se nalazi sve što je potrebno zemlji da bi iz nje nikli zdravi usevi, rečju harmonija sa prirodom, uz poznavanje dinamičkih osobina svake biljke ponaosob, svakodnevica je poljoprivrednika u Telečkoj koji postižu odavno narušeni sklad prirode i čoveka. Koji pri tome svojim porodicama omogućavaju ne samo zdrav ambijent i stil života, već i bolji standard.
Pođednako postignutim proizvodnim rezultatima organskih proizvođača u Telečkoj, impresionira gotovo nepresušna energija kojom zrači Valeria Balint. Kao „spritus muvens“ celog projekta ova gospođa nakon završetka sezone, obično u novembru, odlazi u Nemačku u kojoj vreme, kako sama kaže „prekraćuje“ radom u klaničnoj industriji.

– Odem kod mojih sinova u Nemačku, pa da se ne dosađujem radim kod našeg partnera kao pomoćni mesar - kroz osmeh će Valeria – Ustajem u tri ujutro, od četiri radim na liniji panlgeraja idućih 10- 12 sati, pa nakon toga odem da na obližnjem bazenu isplivam „mojih“ obaveznih 1.000 metara. To me drži zdravom i u kondiciji ! – neumorna je Valeria, koja na naše pitanje kada će uživati u zasluženom odmoru tvrdi da će „nakon stote godine ipak malo usporiti“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/organska-proizvodna-udruzila-poloprivrednike-u-teleckoj-04-10-2020

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević otvorio je danas na Kopaoniku 61. savetovanje "Proizvodnja i prerada uljarica" i istakao da proizvodnja industrijskog bilja u Srbiji ima značajno mesto u setvenoj strukturi.
Radojević je naveo da je proletos suncokret posejan na 215.000 hektara, da je ostvaren prosečan prinos od oko 2,85 tona po hektaru i ukupna proizvodnja od oko 612.750 tona, navedeno je u saopštenju Vlade Vojovdine.Soja je posejana na oko 230.000 hektara, a procena je da će biti ostvaren prinos od 2,9 tona po hektaru, odnosno ukupno oko 667.000 tona.

Prethodne agronomske godine prinos uljane repice po hektaru iznosio je tri tone, na ukupnoj površini od 24.809 hektara.

Radojević se osvrnuo i na izvozne rezultate koje industrijsko bilje ima u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda.

"Srbija je u 2019. godini ostvarila ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu industrijskog bilja u vrednosti od 282,4 miliona evra, odnosno 418.906 tona", naveo je Radojević i naglasio da je u odnosu na 2018. zabeleženo povećanje od 11 odsto.

Kako je Radojević naveo, u 2019. godini je izvezeno 373.837 tona industrijskog bilja u vrednosti od 153,2 miliona evra i zabeležen je porast izvoza od 4,8 odsto.

Uvezeno je 45.069 tona bilja u vrednosti od 129,2 miliona evra, odnosno 18 odsto više nego 2018. godine.

"Suficit u razmeni industrijskog bilja ostvaren je u vrednosti od 24 miliona evra. Najviše je izvezeno soje, i to u vrednosti od 64,2 miliona evra, zatim suncokreta (50,7 miliona) i uljane repice (8,8 miliona)", rekao je Radojević.

Naglasio je da su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu industrijskog bilja u 2019. godini bile zemlje Evropske unije sa učešćem u izvozu od 59,5 odsto, zatim Carinske unije sa 20 odsto i potpisnice CEFTA Sporazuma 16,8 odsto, dok su ostale zemlje imale učešće od 3,6 odsto.

Radojević je još dodao da je u 2019. godini iz Vojvodine na tržište Evropske unije izvezeno 165.277 tona semena i zrna uljarica u vrednosti 61.035.127 evra, što je 4,2 odsto od ukupne vrednosti izvoza agrarnih proizvoda iz naše pokrajine.

"U proizvodnji uljarica ima računice, nekada više, nekada manje u zavisnosti od ponude i potražnje na domaćem i inostranom tržištu, ukupne globalne proizvodnje, kao i zaliha ovih kultura na regionalnim i svetskim tržištima", rekao je Radojević.

Sekretar za poljoprivredu je naglasio značaj nacionalnih institucija koje se bave genetikom, selekcijom i oplemenjivanjem bilja, u cilju stvaranja i visokokvalitetnih sorti i hibrida suncokreta, soje i uljane repice, otpornijih na stresogene uslove i na pojavu štetnih organizama.

Podsetio je da je u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo do sada stvoreno 678 hibrida suncokreta, od kojih je 117 registrovano u Srbiji, a ostali u 24 zemlje sveta.

U Srbiji su registrovane i 154 sorte soje, a u inostranstvu 192 sorte. Stvoreno je 14 sorti i pet hibrida ozime i dve sorte jare uljane repice, namenjene konvencionalnoj i organskoj proizvodnji.

Radojević je istako da je Pokrajinska vlada, preko resornog sekretarijata, uložila značajna sredstva za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje, ali i prerađivačkog sektora, sufinansiranjem investicija u nabavku mašina i opreme.

Takođe, naveo je da je u mandatu ove Pokrajinske vlade akcenat stavljen na unapređenje sistema za navodnjavanje.

"Ukupna vrednost investicija za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje u četvorogodišnjem mandatu iznosi 3.447.895.030,10 dinara od čega je učešće Sekretarijata u investicijama 1.884.646.442,00", rekao je Radojević i naveo da je pod zalivnim sistemima obuhvaćeno 21.106 hektara.

Naglasio je i da je 2017. godine u AP Vojvodini počela izgradnja kapitalnog infrastrukturnog projekta navodnjavanja, kreditnim sredstvima iz Abu Dabi fonda.

Vrednost investicije je gotovo 60 miliona evra, a njenom realizacijom kroz 30 projekata biće omogućeno navodnjavanje na oko 106.000 hektara.

"Podrška razvoju primarnog sektora biljne proizvodnje ogleda se i kroz konkurse za nabavku poljoprivredne mehanizacije, start ap programe podrške mladim poljoprivrednicima namanjene modernizaciji gazdinstava i unapređenju primarne i preređivačke proizvodnje", rekao je Radojević,

Kaže da su mladi poljoprivrednici imali mogućnost da apliciraju za bespovratna sredstva za nabavku opreme i uređaja za hladno ceđenje uljanih kultura, uređaja za fizičku rafinaciju uljanih kultura, kao i opreme za punjenje i pakovanje ulja.

Kako je Radojević naveo, značajna sredstva su uložena i u jačanje preradnih kapaciteta u sektoru uljarica, a pre početka primene IPARD II programa Evropske unije .

"U hladnjače, mašine, opremu za preradu uljarica i sušare za aromatično, začinsko i lekovito bilje investirano je ukupno 340.740.339,20 dinara", rekao je Radojević.

Savetovanje "proizvodnja i prerada uljarica" okupilo je proizvođače uljanih kultura i prerađivače uljarica, tehnologe, predstvanike agronomske nauke i struke, kao i nacionalnih državnih institucija u Srbiji.

Prezentovane su teme i referati u oblasti primarne proizvodnje uljarica i prerade uljanih kultura.

Skup je organizovala Poslovna zajednica industrijskog bilje, sa fabrikama ulja Srbije, Tehnološkim fakultetom i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-uljarica-unosan-posao_1165213.html

Suncokret je na poljima Banata odlično rodio, narednih dana zrenjaninski ratari počinju žetvu ove uljarice, ali je cena ta koja već sada zadaje svima glavobolju.U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da ih monopol tera iz proizvodnje.

– Cenu suncokreta od 25 dinara, plus PDV, određuje Viktoria grupa. Oni drže monopol i na izvoz pšenice i kukuruza, o šećernoj repi da ne pričamo, znamo svi kako se to završilo i gde su nas monopoli doveli. Postoji antimonopolska komisija, postoji i zakon, ali Ministarstvo poljoprivrede ništa ne preduzima. Potrebno nam je slobodno trgovanje poljoprivrednim proizvodima – objašnjava Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

On podseća da je u prvoj dekadi dvehiljaditih godina cena suncokreta bila od 40 do 55 dinara a da su subvencije po hektaru iznosile 14.000 dinara. Danas, kaže Kleut, čak i Bosna, Kosovo i Albanija imaju veće subvencije za poljoprivrednike dok naši monopolisti uvoze tuđe proizvode i izazivaju potrese poput letošnjeg sa paradajzom.

– Mi smo po proizvodnji suncokreta najpoznatiji, imamo najveću uljaru na Balkanu, pa ipak zbog trgovinskog monopola proizvodnja suncokreta pala je na banatskim površinama za 25 odsto. Verujem da će mnogi nastaviti da odustaju od ove proizvodnje jer sa svim ulaganjima, sa cenom nafte od 160 dinara i malim subvencijama nemaju nikakvu računicu – objašnjava Kleut.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/suncokret-potcenjen-monopolom/

Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.

Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.

Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima "Žita Srbije", ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.

Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru, pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.000 tona, jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.

Imamo, dodaje on, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz. U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.

Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, dok poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/pripreme-za-zetvu-uljarica-ratari-ocekuju-40-dinara-za-suncokret-50-za-soju/bdr79cb

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) dogovorili su se danas o merama koje će se preduzeti radi sprečavanja poremećaja na tržištu suncokreta.

Dogovoreno je da se pratiti kretanje na tržištu suncokreta i u slučaju nepredvidjenih poremećaja, preduzmu mere.

Tokom sastanka konstatovano je da je za sada samo jedan proizvodjač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. 

Proizvodjači suncokreta negodovali su zbog toga što je prošle godine otkupna cena suncokreta bila od 37 do 41 dinar po kilogramu, a ove godine je kompanija Viktorija ponudila 28,50 dinara po kilogramu. Poljoprivrednici tvrde da će i drugi otkupljivači pod pritiskom te firme suncokret kupovati po istoj ceni zbog čega ih optužuju da se kartelski dogovaraju. 

O eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu, uskoro će ocenu dati antimonopolska komisija.

 

https://www.srpskaekonomija.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30