Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

Poljoprivreda je velika razvojna šansa Srbije i Beograda. Poslednjih godina grad Beograd ulaže značajna finansijska sredstva za razvoj poljoprivrede u ruralnim područjima. Finansijska sredstva namenjena su pre svega za unapređenje stočarske, voćarske i povrtarske proizvodnje, nabavku mehanizacije, kao
i za pčelarstvo, uređenje seoskih puteva, održavanje izložbi, edukacija, kao i davanja zemlje u zakup.
Aktivnosti vezane za unapređenje poljoprivredne proizvodnje, grad sprovodi preko Sekretarijata za privredu grada Beograda. O tome, za koje namene i koliko
novca grad planira da uloži ove godine, razgovaramo sa Milinkom Veličkovićem, gradskim sekretarom za privredu.
Koje su podsticajne mere predviđene ovogodišnjim Programom mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja glavnog grada?
- Grad Beograd visoko je pozicionirao poljoprivredu na lestvici privrednog razvoja, što pokazuju i subvencije koje daje registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine je iz gradske kase za te namene opredeljeno 200 miliona dinara, što je deset puta više u odnosu na 2013. godinu. Podsticajima grad pokazuje spremnost da pomogne razvoj poljoprivrede. Grad Beograd ima preko 260.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 obradivo. Na teritoriji 17 gradskih opština registrovano je 34.000 poljoprivrednih gazdinstava. Najviše njih nalazi se u prigradskim opštinama. Ove godine objavili smo četiri javna poziva za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti: mehanizacije – za nabavku priključnih mašina, stočarstva – za nabavku
priplodnih junica, ovaca i svinja, voćarstva i povrtarstva – za nabavku plastenika i protivgradnih mreža sa i bez sistema za navodnjavanje, i pčelarstva – za nabavku košnica i opreme. Pristiglo je preko 1400 prijava, a u toku je njihova obrada. Najveće interesovanje poljoprivrednika vlada za nabavku poljoprivredne mehanizacije. Pčelarstvo više nije hobi, već postaje ozbiljan posao. Sa podsticajima za razvoj pčelarstva krenuli smo 2015. godine i to sa simboličnih 2 miliona dinara. Svake godine raste interesovanje za bavljenje pčelarstvom, pa je ove godine za pčelare izdvojeno 30 miliona dinara. Važno je napomenuti da smo ove godine uslove konkursa prilagodili proizvođačima kako bi lakše ostvarili pravo na subvencije. Potrebno je da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo i minimum 50 ari obradivog zemljišta. Poslednje tri godine posećujemo poljoprivredne proizvođače, pre objavljivanja konkursa i tako iz prve ruke saznamo šta je to što im je potrebno.
Da li je jedan od ciljeva davanja podsticaja i ostanak ljudi na selu?
- Naravno. Jedan od glavnih ciljeva je da mladi ostanu tamo gde su rođeni i da mogu da žive od svog rada. Po uslovima konkursa, što je nosilac gazdinstva mlađi, to mu sleduje više bodova. Grad daje 80 odsto potrebnog novca za nabavku mehanizacije, plastenika, protivgradne mreže, sistema za navodnjavanje, opreme za pčelare, junice, koze ili ovce, a ostatak novca daje poljoprivredni proizvođač. Novac dodeljujemo isključivo fizičkim licima, registrovanim poljoprivrednim proizvođačima. Na taj način želimo da podstaknemo male proizvođače. Većina prijavljenih se već ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Ima i onih koji su kupili imanje i iz grada otišli na selo. Nagradu koju dodeljujemo svake godine, Nagradu za najbolje domaćinstvo i 200.000 dinara, ove godine dobio je mladi bračni par iz Velike Moštanice, koji ima dva plastenika.
Koliko je poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ove godine predviđeno za davanje u zakup?
- U periodu od 2009. godine Grad Beograd je doneo 10 godišnjih programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Interesovanja su sve veća za uzimanje zemlje u zakup na duži vremenski period. Iz tog razloga planiramo povećanje perioda zakupa na 5 i 10 godina. Svakom ko se ozbiljno bavi poljoprivrednom proizvodnjom odgovara duži period zakupa. Ove godine smo raspisali Javni poziv za davanje u zakup 22.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. U protekle dve godine, na ime zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i naknade od promene namene poljoprivrednog zemljišta, Grad je ostvario prihod od oko 96 miliona dinara. Novac se vraća na selo i ulaže u razvoj poljoprivrede, kroz izgradnju atarskih puteva i bunara za
vodu. U cilju daljeg unapređenja i podsticanja poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada Beograda, grad je prepoznao potrebu za formiranjem poljoprivredne inspekcije, kao i poljočuvarske službe. Bez znanja nema moderne, profitabilne poljoprivrede.

Da li će biti besplatnih obuka i ove godine?
- Grad Beograd već godinama organizuje besplatne obuke - predavanja i radionice, iz oblasti pčelarstva, organske proizvodnje, a ove godine po prvi put i iz oblasti voćarstva, sa akcentom na primenu preparata za prskanje. Veliko je interesovanje proizvođača za sve tri obuke na kojima su predavači profesori
Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Početkom juna održane su tri potpuno besplatne obuke za poljoprivrednike sa teritorije grada, čiji je
osnovni cilj stručno osposobljavanje i aktivnosti sticanja veština, kao i podizanje opšteg znanja iz oblasti pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje. Polaznike obuka koji su prošli testiranje stečenog znanja, 24. juna očekuje i svečana dodela sertifikata na Starom dvoru, sa početkom u 9 sati i 30 minuta.
Popularizaciji poljoprivrede doprinosi i veliki broj manifestacija, koje se tradicionalno organizuju na svim opštinama, da li je predviđeno ulaganje i u te namene?
- Podržavamo sve manifestacije koje doprinose razvoju i promociji privrede. Nedavno su u Grockoj održani „Dani trešanja“, koji su bili jako posećeni. Na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, peti put ovog proleća učestvovali smo kao grad Beograd. Organizovano predstavljanje imalo je 27 izlagača iz 17 gradskih opština. Bilo je tu proizvođača sireva, mesnih prerađevina, meda, kao i proizvoda od voća. Za visok kvalitet svojih proizvoda, njih 17 je dobilo nagrade. Grad pomaže i predstavljanje poljoprivrednih proizvođača na beogradskom sajmu Etno hrane i pića, koji se održava u novembru
mesecu. Sekretarijat za privredu uvek je tu da podrži kvalitetne lokalne događaje i manifestacije.

Udruživanje proizvođača može biti jako korisno, kao i proizvodnja proizvoda sa zaštićenom robnom markom?
- Na teritoriji grada najorganizovaniji su pčelari. Oni imaju vrlo aktivno Udruženje koje organizuje predavanja, sajmove meda i opreme za pčelare. Njihov primer treba da slede i ostali proizvođači, stočari, voćari i povrtari. Opština Grocka već je poznata po trešnji i kajsiji. Na ovoj opštini živi veliki broj
proizvođača voća koji poseduju najmodernije hladnjače i veliki su izvoznici voća za Rusiju i mnoge evropske zemlje. Udruženi na tržištu bi mogli da se pojave pod jedinstvenom robnom markom. Proizvođači povrća na Paliluli, u Slancima, i Velikom selu, takođe bi mogli da se udruže i pojave na tržištu pod jednom
robnom markom. Stočarska proizvodnja je zastupljena na Paliluli, u Barajevu, Mladenovcu, Lazarevcu i Obrenovcu. Među njima je dosta proizvođača sireva i
drugih mlečnih proizvoda.
Kakve su mogućnosti saradnje kompanije Al Dahra Srbije i Grada u razvoju poljoprivredne proizvodnje?
- Mogućnost saradnje postoji pre svega na liniji stočarske proizvodnje. Poznato je da kompanija ima dobar genetski potencijal, pa bi u nekom narednom periodu junice za stočare sa teritorije grada mogli da kupujemo sa farmi Al Dahra Srbije. Raduje me što Al Dahra, kao pravi sledbenik PKB, ulaže u nabavku nove mehanizacije, što govori da će kompanija zadržati osnovnu delatnost, sačuvati stočni fond i biti glavni nosilac razvoja poljoprivrede, ne samo grada, već i Srbije. Prodaja PKB-a je bila jedino rešenje, jer su mu kao državnom preduzeću bile neophodne velike investicije koje je mogao da pruži samo
privatan kapital.

Izvor: Agrobiznis magazin

Srbija ima više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera, govore podaci iz januara 2018. godine.

- Ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 USD, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 mlrd USD kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi - kaže Branislav Gulan, član Naučnog društva ekonomista Srbije, publicista i analitičar.

Dodaje da bi bilo drugačije da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, kao i da se limitira veličina gazdinstva, tj. broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili u nekim drugim zemlјama.

- Povratak zadrugarstvu predstavlјa i najbrži put za ujednačen regionalni razvoj u Srbiji. Mali polјoprivrednici u Srbiji, ukoliko se ne udruže ne da će propasti, nego će nestati. Jedini put za udruživanje i opstanak su zadruge - smatra Gulan.

Smatra i da je potrebno doneti deklaraciju Narodne skupštine Srbije o radikalnom zaokretu ka ra­zvoju sela i polјoprivrede, kao i strateška dokumenta na lokalnom nivou. Takođe, potrebna je snažna materijalna podrška na svim nivoima nadle­žnih in­stitucija, kao i postojanje agrarne banke.

- Potrebno je analizirati stanje prirodnih i lјudskih resursa u selima po opšti­nama, odnosno obaviti mapiranje. Izabrati proizvodne programe prilagođene prirodnim uslo­vima i tradiciji proizvođača, koji su tržišno i izvozno orijentisani. Takođe, važno je intevizirati saradnju sa dijasporom, a predlažemo i formiranje razvojne banke dijaspore - rekao je Gulan.

Dodaje i da je važno besplatno davati građevinsko zemlјište, ili uz što je moguće nižu cenu za ot­po­či­njanje preduzetničkog poduhvata. Naglašava i da bi trebalo podsticati zasnivanje brakova i rađanje de­ce. Osvrnuo se i na iznos subvencija:

- Prosečne subvencije po hektaru u Sloveniji su veće od 500 EUR. U Srbiji one su oko 36 EUR. U tom finansijskom raskoraku se nalazi i uzrok zašto su oni konkurentni, a mi nismo.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2571802/gulan-srbija-ne-koristi-15-mlrd-usd-kapitala-ulozenog-u-skolovanje-poljoprivrednih

U Privrednoj komori Srbije danas je održan poslovni forum Srbija-Češka, a ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da je razmena u prehrambenom sektoru između dve zemlje u porastu i da postoji odlučnost obe strane i veliki potencijal da se ona značajno uveća.

Na skupu u Privrednoj komori Srbije, Nedimović je rekao da Srbija ima dosta toga da ponudi Češkoj i za saradnju u prehrambenoj industriji i kada je reč o potencijalnim češkim investicijama u srpski agrar."Razmena između Srbije i Češke je u porastu, u prehrambenom sektoru je 33 miliona evra. Mislim da je to malo, ali postoji veliki potencijal", rekao je Nedimović i dodao da je zbog toga važan današnji forum i da očekuje da će posle današnjeg susreta čeških iI srpski firmi razmena da dostigne bar 50 miliona evra.

Ministar kaže da je Srbija rekorder u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija, i da je među top 10 globalnih proizvođača poljoprivrednih poroizvoda.

"Tu pre svega mislim na kukuruz, pšenicu, malinu, šljivu, pojedine vrste povrća"”, naveo je ministar i naglasio da je srpski agrar imao rekordnu proizvodnju u 2016. i 2018.Nedimović je poručio da je Srbija je u potpunosti otvorena za strane investicije uključujući i češke, a kako bi privukla što više investitora, Vlada Srbije daje finansisjke podsticaje i druge vrste podrške kroz davanje poljoprovrednog zemljišta u zakup pod povoljnim uslovima.

Ministar je rekao da se ta finansijska podrška za domaće i strane investitore odnosi na sve oblasti prehrambene indsustrije i nije vezana za broj zaposlenih, nego za investicije i nove tehnologije.

On je naveo da su češke firme zainteresovane za saradnju, te da, na primer, ako se investitor odluči za izgradnju fabrike u sektoru piva ili mesa uloži 20 miliona evra, Srbija mu daje četvrtinu granta."Postoji mogućnost dobijanja zemljišta za izgradnju pogona pod povoljnim uslovima, čak i besplatno", rekao je Nedimović.

Najmanje priliva stranog kapitala bilo je, međutim, u prehrambenoj industriji u kojoj, ocenio je, uz podršku države postoji prostor i najveće mogućnosti za rast BDP-a budući da je Srbija poljoprivredna zemlja.

"Srbija daje u dugoročan zakup poljoprivredno zemljište za kompanije, a maksimalan period zakupa je na 30 godina. Na primer, prosečna cena zakupa najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta je od 450 do 500 evra po hektaru, a ako uzmete u zakup džavno zemljište, onda je oko 200 evra po hektaru", rekao je Nedimović.

On je češkoj privrednoj delegaciji predstavio i pogodnosti koje Srbija ima za bescarinski izvoz prozvoda u Evroazijsku uniju i zemlje EU.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-o-mogucim-investicijama-srpski-agrar-spreman-za-ulaganja-ceske/6h1h5w5

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju koji su prema prethodnom pravilniku iznosili 70 odsto više u odnosu na osnovne, povećani su i biće 120 odsto veći od iznosa za podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji, zbog čega je ovaj biznis i te kako postao isplativ.

Izmenjenim pravilnikom Ministarstva poljoprivrede omogućeno je da ukupni maksimalni iznos koji poljoprivrednik organskog bilja može da ostvari bude 228.800 dinara umesto dosadašnjih 136.000 dinara.

Organska poljoprivreda u Srbiji prostire se na tek oko 13.500 hektara (0,40 odsto ukupno obradivih površina), a čak 99 odsto proizvodnje se izvozi, dok tražnja za pojedinim proizvodima prevazilazi ponudu. Kad se podvuče konačna računica, to iznosi oko 24 miliona evra izvoza godišnje. Najviše se izvoze malina, višnja, borovnica, jagoda, kupina i jabuka.Familija Vozar iz Kisaća već se više od 30 godina bavi proizvodnjom organskog bilja, počeli su sa pola hektara, a danas imaju skoro 15 hektara. Kako kaže Vladimir Vozar, od povrća može najviše da se zaradi, ulaganja za pola hektara, odnosno 50 ari, nisu mala, oko 3.000 evra, ali ako se sve uradi kako treba, prinos sa te površine može da donese čak 10.000 evra.

- Povećane subvencije su veliki pomak za proizvođače, a da li će to ojačati našu ukupnu organsku proizvodnju, ne znam. Ovakav vid poljoprivrede zahteva puno ručnog rada i najviše se mučimo da nađemo radnike. Uvek kažem da jedna porodica može živeti od hektara organskog povrća, ali ne sme praviti propuste u proizvodnji - rekao je Vozar.Dodaje da poslednjih godina gledaju da budu niži sa cenama, kilogram njihovog spanaća je 300 dinara, a isti takav u Beogradu je već 600 dinara. Vozar smatra da bi se cena mogla i dodatno spustiti kada bi proizvođači više sarađivali sa prerađivačima kojima bi mogli da plasiraju višak proizvoda.

Vođena identičnom idejom, Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju "Serbia organika" formirala je prvu javnu bazu organskih proizvođača i prerađivača. U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti.Ivana Simić iz "Serbia organike" kaže da su u odnosu na 2016. površine pod organskim proizvodima pale za 1.500 hektara, dok je broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za par hiljada.

- Težnja je da se za narednih par godina dođe do 50.000 hektara pod organskom proizvodnjom. Izvoz intenzivno raste, za pet, šest godina je upetostručen. Ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača da se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe, ali nisu znali da ima - rekla je Simićeva.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je trenutno dva konkursa na kojima se dodeljuju bespovratna sredstva organskim proizvođačima. Prvi je za dodelu novca za sufinansiranje troškova kontrole i sertifikacije organske proizvodnje, a drugi za nabavku priključne mehanizacije za organsku proizvodnju u Vojvodini u 2019. Maksimalni iznos novca po jednoj prijavi je milion dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ova-grana-poljoprivrede-u-srbiji-je-malo-zastupljena-a-prinos-moze-da-donese-zaradu/5g2ksd8

Iz godine u godinu iz Budžeta grada Pirota izdvaja se svi više novca za razvoj i podsticaj poljoprivrede. Lokalna samouprava, kroz razne vidove davanja, u saradnji sa svojim i drugim stručnim službama, je uspela da motiviše i veliki broj mladih ljudi da otpočnu poljoprivrednu proizvodnju i obezbede sebi dohodak. Na kraju godine, u organizaciji sektora za poljoprivredu grada Pirota, organizuje se Sabor poljoprivrednika na kome je bilo svečano i veselo.

Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, pozdravio je brojne poljoprivrednike koji su došli na svečanost, poželeo im još više uspeha uz obećanje da podrška lokalne samouprave neće izostati i u narednim godinama.Pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, Goran Popović, je istakao da je sav novac iz Fonda za razvoj poljoprivrede ove godine blagovremeno utrošen i da je ukupno uloženo oko milion evra. Takodje, pozvao je poljoprivrednike da se spreme za novi poziv za dodelu sredstava početkom proleća 2019. godine.

Izvor:http://www.plusonline.rs/podsticajima-grada-pirota-u-razvoj-poljoprivede-ukupno-ulozeno-oko-milion-evra-u-2018-godini/

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da je cilj da se u naredne dve godine ojačajaju inspekcijske službe u oblasti poljoprivrede i da inspektori imaju odgovarajuće alate i uslove za rad kako bi nadzor bio efikasniji.
"Uloga naših inspekcijskih službi bila je jako zapostavljena posle 2000. godine, sada imamo novi Zakon o inspekcijskom nadzoru i to je dobar alat, kao i nove tekovine koje će se koristiti za procene rizika gde ćemo pristupati drugačije", rekao je Nedimović na skupu "Dani poljoprivredne inspekcije" u Privrednoj komori Srbije (PKS).Cilj je, kako kaže, da se tokom 2019. i 2020. godine "inspekcija učini dostojnom državnog aparata", odnosno omogući da inspektori imaju valjane alate za rad i tehnička sredstva i sve ono što je neophodno da bi nadzor bio efikasan.

"U budžetu za 2019. predvideli smo ove alate, ne samo za poljoprivrednu već i za veterinarsku i fitosanitarnu inspekciju, jer je cilj da se ojača ceo sistem koji predstavlja državu bez obzira da li je reč o poljoprivrednim gazdinstvima, pravnim licima ili uvoznicima", rekao je Nedimović.

On je istakao da je uloga inspekcije važna, jer sprečava negativne efekte koji se mogu pojaviti, i ima preventivu ulogu.

Sada se, kaže, mogu koristiti savremena tehnička pomagala, koja značajno olakšavaju posao i sam nadzor.

Nedimović je istakao da se moraju koristiti sva znanja koja su stručnjaci stekli, naročito u sektoru hrane.

"U toj oblasti se stvari jako brzo menjaju i najviše propisa ima baš ta oblast", rekao je ministar poljoprivrede.

"Nije džabe poglavlje 12 (u pregovorima o pristupanju EU) najzahtevnije i najproblematičnije, a neke stvari o kojima smo sanjali pre dve tri godine, sada su realnost", rekao je Nedimović i istakao da se o IPARD-u dosta govorilo ranije a da je sada to realnost, kao i Laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka koja je dobila akreditaciju.On je rekao da je plan države da do aprila naredne godine u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji uspostavi kontrolu za više od 95 odsto proizvoda koji se koriste u ishrani stanovništva.

Veljko Jovanović iz PKS rekao je da zajednička edukacija i saradnja mogu da doprinesu unapređenju stanja u ovoj oblasti.

Direktorka Projekta USAID za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević rekla je da je cilj projekta koji je USAID pokrenuo 2011. godine pokušaj da se inspekcijski nadzor reformiše i ojača njegova glavna uloga.

Inspekcija, ocenila je, ima veliku ulogu kada je u pitanju zaštita od rizika i kada je u pitanju bezbednost hrane, lekova i drugih namirnica.

"Postojala je šuma propisa koja je regulisala različite aspekte sektorskih inspekcija, a danas imamo krovni zakon koji daje regulatornu i pravnu osnovu za savremene principe u obavljanju nadzora i da se on obavlja u skladu sa principom procene rizika da inspekcije svoje resurse usmeravaju tamo gde postoji istinska opasnost", rekla je Stanojevićeva.

Ona je rekla da se projekat USAID-a bavio jačanjem malih i srednjih preduzeća i da je uloga inspektora da pomognu svima onima koji čine većinu male i velike privrede i posluju s propisima.

Stanojevićeva je istakla da nove tehnologije značajno mogu da pomognu da inspekcijski nadzor bude efikasniji.

Ona je navela da je saradnja inspektora s privredom veoma važna, jer je bez toga teško funkcionisati kako treba i ostvariti rezultat.

Nezavisni međunarodni konsultant za sprovođenje propisa Rob Velders rekao je da je saradnja inspekcija važna i da se mora definisati šta je dobar inspekcijski nadzor.

On je naveo da su među važnim načelima inspekcijskog nadzora dugoročna vizija, profesionalizam, koordinacija, selektivnost, podsticaj poštovanja propisa...

"Takođe je važno transparentno upravljanje, pravičan pristup i poštovanje propisa", podvukao je Velders.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/u-poljoprivredi-uloga-inspekcije-vazna-kao-i-efikasan-nadzor_977186.html

Delegacija kineske provincije Ćinghaj, koja ovih dana boravi u Novom Sadu, na prijemu u Gradskoj kući, gde ih je primio gradonačelnik Miloš Vučević sa saradnicima, pokazala je interesovanje za novosadsku poljoprivredu, ali i za saradnju u oblasti turizma i sporta koja bi u budućnosti trebalo da bude uspostavljena.Kako se navodi u saopštenju kabineta gradonačelnika, delegacija, sa zamenikom guvernera Narodne vlade te provincije Jang Fengčunom na čelu, na sastanku se raspitivala o pogodnostima koje država i Grad pružaju zainteresovanim investitorima.

Gradonačelnik smatra da je poseta te delegacije veoma značajna zbog razmene is­kustva i razmatranja mogućnosti za uspostavljanje saradnje.

"Grad Novi Sad ima snažan potencijal za ulaganje, a nosioci smo dve velike titule - Evropska prestonica kulture 2021. i Omladinska prestonica Evrope 2019, što nas pozicionira kao centar kulturnih dešavanja", kazao je Vučević, i dodao da Novi Sad ima bogatu i sadržajnu međunarodnu saradnju, gradove-prijatelje na tri kontinenta, među kojima je i grad-pobratim – kineski grad Čang Čun.

Gradonačelnik Miloš Vučević je istakao da Novi Sad ima razvijenu ekonomiju, energetsku industriju, poljoprivredu i turizam i pozvao kinesku delegaciju da bude gost Međunarodnog poljoprivrednog sajma
On je istakao da Novi Sad ima razvijenu ekonomiju, energetsku industriju, poljoprivredu i turizam, i pozvao kinesku delegaciju da bude gost Međunarodnog poljoprivrednog sajma jer je, kako je rekao, to pravo mesto za sticanje dobrih privrednih kontakata i razmenu iskustava.

Na sastanku u Gradskoj kući je konstatovano da je cilj produbljivanje prijateljstva kroz formalizovanje odnosa, a sve to na temelju dobrih odnosa Republike Srbije i NR Kine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/kinezi-zainteresovani-za-poloprivredu-25-10-2018

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30