Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, odgovarajući na pitanja povratnika zainteresovanih za ulaganje u živinarstvo poručili su da ulaganje u tu granu stočarstva može da bude isplativo, saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Osnovna prednost živinarske proizvodnje je u tome što se relativno brzo uspostavlja, sa jednodnevnim grlima ili nabavkom formiranih nosilja, i može se organizovati po potrebi, odnosno mogućnosti.Dodaje se da je držanjem živine u objektima, proizvodnja je moguća tokom cele godine i da su se maksimalnim korišćenjem genetskog potencijala živine, uz učešće minimalnog fizičkog rada, u poslednje dve decenije stekli uslovi za organizovanje manjih i srednjih farmskih gazdinstava koja uz udruživanje predstavljaju ekvivalent industrijskoj farmskoj proizvodnji.

"U poslednjih 20 godina proizvodnja jaja u Srbiji kreće između 1,3 i 1,4 milijardi jaja godišnje sa tendencijom porasta poslednjih godina. U 2019. godini devet miliona koka nosilja proizvelo je 1,8 milijardi komada konzumnih jaja. Iste godine u našoj zemlji je proizvedeno 114.000 tona živinskog mesa. Proizvodnja živinskog mesa predstavlja jedan od najbržih proizvodnih procesa koji traje od 42 do 45 dana", saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Krkobabić je, kako se navodi, posebno naglasio da i "u živinarstvu možemo da povećamo proizvodnju i smanjimo uvoz samo ako se proizvođači živinskog mesa i jaja udruže".

"Podatak da je prošle godine uvoz živinskog mesa i jestivih otpadaka od živine bio veći od izvoza za 3,4 miliona evra, a da dugo uvozimo jaja bez ljuske za potrebe konditorske industrije govori da i u živinarstvu možemo da podignemo proizvodnju i smanjimo izdvajanja za uvoz. Moramo povećati kapacitete za preradu jaja i na taj način da podmirimo domaće potrebe i čak izvozimo jaja bez ljuske. Zašto ne bi živinarske zadruge prerađivale jaja i proizvodile jaja bez ljuske za čiji smo uvoz 2019. godine platili 3,189 miliona evra?! Međusobno udruživanje proizvođača u specijalizovane živinarske zadruge, a pogotovo proizvođača i prerađivača daje prave odgovore na sve savremene ekonomske izazove, a tako je i u živinarskoj proizvodnji", kazao je Milan Krkobabić.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako se ističe u saopštenju, poziva povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u živinarstvo, da osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim da se udruže u specijalizovane živinarske zadruge. Za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim živinarskim farmama. Živinarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3966220/zivinarstvo-farma-zivina-povratnici.html

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani:

„Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.“

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5 odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra/m2, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje!

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3465737/krkobabic-povratnicima-dok-vas-muci-realna-neizvesnost-sta-dalje-vredi-ostati-u-srbiji

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz inostranstva u Srbiju usled pandemije korona virusa da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su, odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u ribarstvo, konsultovali vrhunskog stručnjaka u toj oblasti Zorana Markovića, člana Nacionalnog tima.

Oni su ukazali da je na prostorima današnje Srbije ribarstvo bilo značajan način dolaska do hrane još iz perioda praistorijskih ljudi.

- Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti (za kardiovaskularne, kancerogene i druge bolesti), tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba - naveo je Nacionalni tim u saopštenju.

Podsetio je da se ribarstvo u Srbiji odvija kroz akvakulturu - gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe).


Ribarstvo u brojkama

Proizvodnja ribe u Srbiji poslednjoj deceniji varira izmedju 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je pet od šest kilograma po zvaničnim (odnosno sedam kg po nezvaničnim) podacima, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka.

Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se izmedju 35.000 i 50.000 tona godišnje, a uvoz te namirnice beleži stalni rast.

U poslednjoj deceniji uvoz se kretao od 23.336 tona (2008. godine) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara.

Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim preradjevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.


Neophodne specijalizovane ribarske zadruge

Krkobabić je uakzao na neophodnost povećanja proizvodnje riba i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge.

- Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre više decenija, kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila dve do tri tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara. Kladovski kavijar se vekovima služio i na evropskim dvorovima. Zbog izgradnje dve đerdapske hidroeletrane, šansu danas ima negotinski kavijar - rekao je Krakobabić.

Dodao je da riba i riblji specijaliteti u većoj meri mogu da budu zanimljiva i isplativa ponuda i u jelovniku poljoprivrednih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom.

- Činjenica da se tri četvrtine ribe koju konzumiraju građani Srbije uveze i za to država izdvaja ogromna finansijska sredstva ukazuje na neophodnost povećanja proizvodnje, čime bi se izdvajanja za uvoz slatkovodne ribe smanjila za oko 10 mil USD godišnje! Resursi su veliki: samo u Vojvodini je više od 100.000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodne su za izgradnju šaranskih ribnjaka - istakao je ministar.

Kako je podsetio, proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100%, uz dobro osmišljen izvoz preradjevina od slatkovodne ribe.

Krkobabić je rekao i da treba podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge.

Zoran Marković je istakao da u Evropi postoji ogroman deficit od više od 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu.

- U Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu - rekao je Marković

Egzistencija sa proizvodnjom najmanje 10 tona ribe

Po proceni nacionalnog tima za preporod sela, poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe, što se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 m2, odnosno pet hektara šaranskog ribnjaka (u poluintenzivnoj proizvodnji), ili 1,5 hektara u intenzivnoj proizvodnji.

Ulaganja u ribnjake zavise od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti "kačenja" na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi. Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za četiri do šest godina, smatraju stručnjaci Nacionalnog tima.

U Srbiji ima 149 registrovanih ribnjaka, od čega 77 šaranskih, 68 pastrmskih i četiri ribnjaka (RAS sistema) za gajenje kečiga. Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za proizvodnju riba ima 518, od kojih samo ribe gaji 126 gazdinstava, dok se 392, pored ribarstvom, bave i ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom.


Koje se ribe gaje u Srbiji?

U proizvodnji riba sa više od 90% dominiraju šaran i kalifornijska pastrmka. Pored te dve vrste, gaji se: som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, babuška i linjak na šaranskim ribnjacima i potočna pastrmka, mladica i lipljan na pastrmskim ribnjacima, kao i kečiga i sibirska jesetra u RAS sistemima.

U izlovu iz otvorenih voda od 50-tak vrsta koje se izlovljavaju dominiraju: šaran, som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, deverika i babuška.

Ukupne površine pod šaranskim ribnjacima u poslednjoj deceniji variraju između 6.492 i 8.940 hektara (nezvanično oko 14.000 hektara), a pod pastrmskim ribnjacima izmedju 33.255 i 81.411 m2 (nezvanično oko 14 hektara).

U Vojovodini je locirano čak 98% šaranskih ribnjaka, a pastrmski su u brdsko planinskim područijima centralne Srbije, pre svega u zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Privredni izlov ribe iz otvorenih voda (velikih reka: Dunava, Save i Tise) obavljaju privredni ribari, kojih ima između 295 i 388.

Kako je rekao Dragan Škorić, prema raspoloživim resursima, uz dobru organizaciju i podršku države, Srbija u šaranskom ribarstvu vrlo brzo, za dve decenije, može postati ono što je Norveška u salmonidnom (pastrmskom) ribarstvu. Norveška proizvodi više ribe nego sve zemlje EU zajedno.


Poseta ribnjacima

Za sve zainteresovane, uz savete kako se mogu udružiti, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete uspešnim ribnjacima kao što su: Ribnjak u Rogačici kod Bajine Bašte, u Skržutima - obodi Zlatibora, Riboteks u Gornjoj Trešnjici, Kapetanski rit Kanjiža, BioFiš - ribnjaci u Somboru i Baču, DTD Ribarstvo - Jazovo, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Mali Dunav Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu - Grocka, u okviru koga je i Naselje praistorijskog ribara, čiji je tvorac i rukovodilac Zoran Marković.

Inicijativa za osnivanje ribarske zadruge stigla je od alasa iz Golupca, a sve specijalizovane ribarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2878370/nacionalni-tim-za-preporod-sela-srbije-predlaze-povratnicima-iz-inostranstva-ulaganje-u

Jedna od povrtarskih biljnih vrsta koja se svake godine gaji u Sremu su i krastavci. Paori ga podjednako gaje i u zatvorenom, ali i na otvorenom prostoru. Na gazdinstvu Rajačić u Grabovcima u opštini Ruma, već 10 godina proizvodi se krastavac. Dobro znaju kompletnu tehnologiju proizvodnje, a nakon dobro odgojenog rasada usledilo je iznošenje na njivu i pokrivanje folijom i agrilom. Trenutno je pod tunelima 3.000 biljaka.

"Već više od 10 godina porodično bavimo se proizvodnjom krastavca salatara, ove godine nam je krastavac na površini od oko 20 ari, sto je nekih 3000 biljaka. U pitanju je sorta ajaks, kojom smo zadovoljni, do sada se najbolje pokazala i što se tiče prinosa a i kvaliteta. Krastavac je tek rasađen pa je rano za neke ozbiljnije prognoze, mada smo trenutno zadovoljni kako izgleda i kako napreduje", kaže Ivan Rajačić i dodaje da s obzirom da sve sami odrađuju, nemaju rashode na plaćanje radnika, pa je samim tim i sve isplativije.Trenutna situacija u vezi sa koronom nas nije mnogo poremetila, jer nemamo sada proizvod za prodaju, a nadamo se da će to biti gotovo dok naš krastavac stigne. Obično prodajemo stalnim kupcima, koji dolaze kod nas kući i već godinama uspešno sarađujemo." Najbolje uspeva posle strnih žita, mahunarki, luka, paprike i višegodišnjih trava, ranog kupusa i drugog ranog povrća. Na istom mestu ne treba ga gajiti najmanje četiri godine, kaže Ivan i dodaje da uz primenu pune agrotehnike rod može biti dobar i kvalitetan.Krastavci su interesantni za proizvodnju, jer brzo rastu i mogu početi da rađaju 60 do 70 dana nakon setve. Što se salatara tiče njihova masa varira od 200 do 300 grama, a prinos se kreće od 10 do 30 kilograma po kvadratnom metru, što zavisi od vremena uzgoja i trajanja berbe.Pojedini poljoprivrednici godinama gaje i luk na svojim njivama i kažu da ta vrsta proizvodnje nije nimalo jeftina, ali zna da donese i dobru zaradu. Luk je biljna vrsta koja traži često zalivanje, pravovremenu i adekvatnu zaštitu. U porodici Radić ove godine luk je na površini od tri jutra. Zasejan je jesenas, a kako sada stvari stoje obećava i dobar rod.

"Od kada znam za sebe, porodično se bavimo proizvodnjom crnog luka, nekada smo sami proizvodili seme, odnosno arpadžik. Međutim poslednjih petnaestak godina, sejemo luk iz baruta. Ne odustajem od te proizvodnje, jer koliko god da je naporno i potrebno dosta truda i ulaganja, ipak to budu, takoreći, prve pare, koje uvek dobro dođu za nastavak cele poljoprivredne sezone", kaže Ružica Radić, koja je zadužena za proizvodnju i prodaju luka i dodaje da nekada bude loša godina, ali dobra godina nadoknadi sve one loše.Ove, kao i svake prethodne godine, posejali smo više sorti, zbog toga što neka stiže ranije, a neka kasnije što nam odgovara zbog plasmana. Svakako da ne očekujem da ove godine bude dobro kao i prošle, jedino što mogu da se nadam jeste da će ove godine biti bar približno tako, a bila bih zadovoljna i sa cenom od oko 30 dinara. Što se tiče plasmana, uglavnom prodajemo dugogodišnjim kupcima, koji dolaze do nas, a verujemo i da će se pregovori oko saradnje sa nekim marketima uspešno završiti, pa će to biti još jedan prodajni kanal." Vađenje luka na njivama Radića počeće krajem maja. Sada se, zbog nedostatka padavina usev svakodnevno zaliva, ali bez bilo kakve zaštite, zbog karence.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/ceka-se-rod-luka-i-krastavca-proizvodaci-se-nadaju-dobrom-kvalitetu/59685/

Na nedavni poziv Nacionalnog tima za preporod sela povratnicima iz inostranstva da ostanu u Srbiji i ulažu u poljoprivredu javio se veliki broj zainteresovanih sa pitanjima o ulaganju u stočarstvo.Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić ističu da je održivi farmski razvoj stočarstva najbrži, najsigurniji i najjeftiniji način da sela ožive i da se razvijaju, a da se gazdinstva nasleđuju i mladi ostanu na selu.

Uz prof. Ratka Lazarevića, stručnjaka za stočarstvo i člana Nacionalnog tima, kopredsednici tima su podvukli da će se zalagati za veće subvencije stočarima, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim nerazvijenim područjima, kao i za očuvanje stočnog podmlatka.

Kabinet za regionalni razvoj nastaviće dodelu podsticajnih sredstava za nabavku osnovnog stada i opreme za stočarstvo, a uz stručnu pomoć nauke i lična ulaganja, povratnici u takvim uslovima imaju realne šanse za uspeh i održivu stočarsku proizvodnju, dodaje se u saopštenju iz Kabineta ministra Krkobabića.

Krkobabić naglašava ogroman značaj udruživanja, kako u proizvodnji, tako i u plasmanu utovljenih grla u zemlji i inostranstvu i dodaje da će se razvojem stočarstva stvoriti uslovi da se njegov udeo u poljoprivrednoj proizvodnji sa trenutnih 30 odsto popne na 60-70 odsto, koliko je u razvijenim zemljama.

Krkobabić, Škorić i Lazarević ističu da razvijena stočarska proizvodnja pored jačanja ekonomije, zbog proizvodnje stajnjaka, utiče i na dugoročno očuvanje plodnosti zemljišta i očuvanje agro-eko sistema.

Pozivajući povratnike da ulažu u stočarstvo, napominju da je u Srbiji od ukupno 1,3 miliona hektara livada i pašnjaka neiskorišćeno čak oko 500.000 hektara.

Kako dodaju, na toj površini može da se gaji 2,5 miliona ovaca i 250.000 grla goveda.

Projekat obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela"ima za cilj snažnu podršku stočarima u svim krajevima Srbije i stvaranje črvrste zadružne ekonomije sa složenim stočarskim zadrugama.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije na zahtev povratnika i svih zainteresovanih za ulaganje u stočarstvo, organizovaće stručne posete najuspešnijim stočarskim zadrugama, uz savete o tome kako da organizuju novu ili se priključe nekoj od tih postojećih zadruga.

Stočarstvom se u Srbiji bavi 444.000 poljoprivrednih gazdinstava, što je 76,4 odsto od ukupnog broja gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/povratnici-zainteresovani-za-ulagana-u-stocarstvo-u-srbiji-29-04-2020

Povodom nedavno upućenog poziva povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, Nacionalni tim za preporod sela Srbije nastavlja da daje preporuke i odgovara na pitanja sunarodnika koji se ovog puta interesuju za ulaganje u povrtarstvo.Kopredsednici tima ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa stručnjakom za povrtarstvo Žarkom Ilinom, redovnim profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče sledeći podaci.

U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu, prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara.

Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore podaci da uvozimo: paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

U Registru poljoprivrednog bilja je 41 vrsta povrća, s tim da veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije saopštava povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom na površini 3-5 hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje prve do eventualno treće klase.

Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi i od 3000-5000 kvadratnih metara (30-50 ari) plastenika gajeći prvenstveno: papriku, paradajz, krastavce i dinje sa dodatnim sistemom grejanja.

U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su: salata, spanać, rukola, praziluk...

Tri povrtarska regiona
Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji. Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije preporučuju se sledeće kulture.

U ravničarskom regionu između reka Dunava, Save i Tise uspevaju: paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, mrkva, peršun, paštrnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac.

U Moravskom regionu u oblasti reke Morava sa svim pritokama uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače - srpski melez, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva...

U brdskoplaninskom regionu gaje se povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevanja: salate, spanać, peršun, paštrnak, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet neuporedivo bolji u odnosu na krompir u ostalim regionima.

Obnova zadrugarstva značajna za razvoj poljoprivrede
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Obaveštavaju zainteresovane da će, u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine, organizovati posetu najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela", potvrđuje i činjenica da je 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji je bilo oko 1100 aktivnih zadruga.

Za poslednje tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu, što je u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat.

Za opširnije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3934941/povrtarstvo-ulaganje-povratnici.html

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva sa širokim tematskim interesovanjem. Najčešća su ona - u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji je počeo danas, odgovoraće narednih dana na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo.Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

"Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i - Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije," ističe ministar Krkobabić!"Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od: 2 hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do 3 hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na 5 hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara. Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje sledeće sorte voća. Šljive: čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i svakako požegaču kao najbolju sortu za preradu, a crvenu ranku kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija.

Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta. Od jabuka predlažemo sorte: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži.

Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je šumadinka stvorena u "Institutu za voćarstvo" u Čačku, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta.

Dunja je veoma perspektivna, a trebalo bi saditi leskovačku i vranjsku ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf.

Više prostora trebalo bi posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti - kruški karamanki, ali bi svakako trebalo saditi viljamovku, australijsku sortu pakams trijumf i italijanske turandot i karmen.

Među jagodama, sorta kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli.

Šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja.

Fruškogorski je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja.

Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške.

Zapadnomoravski rejon - Kraljevo, Čačak i Užice - pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu. U Južnomoravskom regionu - u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju: višnja, jagoda kruška i borovnica.

U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje 3-4 godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

I aktuelni projekat obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500" sela je pokazao da su voćari dobro organizovani.

Povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3932104/povratnici-srbija-investicije-vocarstvo.html

Ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Hiles Beshor Pluh ukazazao je na prijemu u Gradskoj kući u Šapcu da je Holandija zainteresovana da unapređuje i modernizuje poljoprivredu i hortikulturu u Srbiji.On je istakao da je veliki broj holandskih kompanija posluje u Šapcu i da takva privredna saradnja čini vezu Šapca i Holandije posebnom. Nekoliko holandskih kompanija posluje u Šapcu i okolini.

Takođe je veliki broj srpskih poljoprivrednih firmi koje blisko sarađuju sa svojim poslovnim partnerima iz Holandije. Proizvođači cveća i sadnog materijala su samo neke od njih. Imao sam zadovoljstvo da posetim Lipolist i rasadnik Topalović.

To je jedno impresivno porodično preduzeće koje funkcioniše i radi već 65 godina i šire je poznato kao jedno od najboljih rasadnika za cveće i šire.

Oni takođe veoma blisko sarađuju sa holandskim proizvođačima cveća. Holandija je zainteresovana da zajedno sa lokalnim partnerima radi na unapređenju i modernizaciji poljoprivredne i hortikulture u Srbiji, naveo je Holnadski ambasador.

Ovo može pomoći srpskim proizvođačima da povećaju svoju konkurentnost na sve zahtevnijem međunarodnom tržištu.

Želeo bih da se zahvalim gradonačelniku Zelenoviću i dragim ljudima Šapca na toploj dobrodošlici. Veoma sam se radovao da posetim Šabac i gradonačelnika. Mačva je deo Srbije koji me podseća na kuću i pruža osećaj kao da sam tamo.

Prvo, skroz je ravna kao Holandija. Drugo, vi imate dugu tradiciju u trgovini i predstavljate trgovinsko čvorište – baš kao i mi, podsetio je ambasador Pluh.

On je izrazio želju da poseti Šabac u vreme karnevala i Čivijade i zahvalio se gradonačelniku na današnjem gostoprimstvu.

– Moram spomenuti i neke neočekivane veze između Srbije i Kraljevine Holandije.

Čuo sam da je muzički bend sa holandskog karibskog ostrva Kurakao učestvovao na šabačkoj Čivijadi. Nadam se da ću imati priliku da osetim i iskusim atmosferu čuvenog šabačkog karnevala bar jednom tokom mog službovanja u Srbiji.

Još jedan put želim da se zahvalim gradonačelniku Zelenoviću na dobrodošlici i gostoprimstvu ali i na gostoprimstvu koje je grad Šabac pružio mnogim holandskim kompanijama. To je saradnja koja čini našu vezu posebnom, podvukao je ambasador Beshor Pluh.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović smatra da je važno da ambasadori i međunarodna zajednica upoznaju potencijale Šapca.

– Jako je važno da se predstavnici stranih ambasada i međunarodne zajednice upoznaju sa potencijalima grada Šapca i našem otvorenošću. Iz takve otvorenosti, profesionalnog duha i pristupa životu proizilaze i dobri poslovni kontakti i gradi se međusobno poverenje.

U takvom poverenju ljudi mogu da investiraju i mogu da očekuju da će da zarade novac i mogu da očekuju da će dobro živeti. Kada takvu ideju zajedništa, pouzdanosti i poverenja širite, onda ima prilike da naši gradovi i naše sredine napreduju. Gde postoji prilika za dobar biznis, onda privrednici dolaze sami, kazao je gradonačelnik Zelenović.

Na prijemu u Gradskoj kući ambasadoru su prezentovani privredni potencijali Šapca, projekat Savapark ali i kulturna politika grada.

Izvor:https://www.danas.rs/politika/holandski-ambasador-u-sapcu-saradnja-u-poljoprivredi/

Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Zoran Marković.
* U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara

* Pod hladnovodnim pastrmskim ribnjacima 12 do 15 hektara

* Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine

Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke.
- Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka - navodi autor teksta Branislav Gulan.Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine. Prema sadašnjim uslovima potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/biznis-koji-cveta-u-srbiji-zarada-ogromna-a-ulozen-novac-vam-se-visestruko-vraca-za-samo-par-godina/264607/vest

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30