Na 500 metara nadmorske visine, na Kopaoniku u blizini Lukovske Banje, porodica Zubović odlučila je da ono u čemu sama uživa ponudi drugima. Daleko od fabrika, industrijskih postrojenja, prometnih puteva, intenzivne poljoprivrede i sličnih zagađivača, a na svega nekoliko metara od reke Toplice, uzgajaju aroniju od koje prave matični sok.
Sve je počelo 2010. godine, kada su iz sopstvenog iskustva saznali da aroniju karakteriše obilje antioksidanasa i značajna količina vitamina i minerala, uključujući gvožđe, vitamin C i folate koji su veoma značajni za krvnu sliku, a posebno za tretman anemije.

- Kako je roditeljima sok od aronije značajno podigao nivo hemoglobina u krvi, nastavili su da ga koriste redovno, dok smo mi mlađi konzumirali aroniju uglavnom zimi kada nam zatreba pojačani imunitet kao prva linija odbrane imunog odgovora organizma - priseća se Nebojša Zubović.

Cena aronije tada je u apotekama i prodavnicama zdrave hrane bila oko 2.600 dinara za bocu od 750 ml, ali je sa padom cene znatno počeo opadati i kvalitet na tržištu. To je bio glavni razlog da ova porodica zasadi nekoliko žbunova aronije u bašti iza kuće u Inđiji.

- Nažalost, nismo znali da je za kvalitetan uzgoj aronije presudno imati dobru nadmorsku visinu i kvalitetno zemljište , tako da nam zasad u Vojvodini nije uspeo. Nakon konsultacija sa rođakom, koji se već 30 godina bavi organskim uzgojem malina i kupina koje su kao i aronija bobičasto voće, poslušali smo njegov savet i zasadili svega 40 sadnica trogodišnje aronije isključivo za sopstvene potrebe – kaže sagovornik.

Sada je plantaža na obroncima Kopaonika i broji oko 500 sadnica na pola hektara površine. Zabranjena je hemija, zemljište se tretira isključivo organskim stajskim đubrivom, a plantaža se navodnjava čistom planinskom vodom iz gornjeg toka reke Toplice .

Prilikom sadnje odlučili su se za trogodišnje sadnice, jer su već sledećegodine očekivali po neki plod, iako ozbiljniji rod stiže otprilike posle tri godine od sadnje. Iako kažu da aronija nije zahtevna za gajenje, ako želite da imate kvalitetan plod, svakako je potrebno dosta rada, vremena i energije, ističe Zubović:

- Od početka proleća, pa praktično do zime, potrebno je konstantno odstranjivanje korova oko same biljke, naročito dok je ona još mlada. Neophodno je i stalno košenje i navodnjavanje, dok je u proleće u vreme cvetanja obavezno svakodnevno uklanjanje rutavih buba, koje ukoliko se ne skidaju sa cvetova mogu da nanesu veliku štetu. Puno posla ima i kada je berba, jer kod nas se sve radi ručno.

Šta je važno znati kada je reč o sadnji aronije?

Kada je reč o sadnji aronije, napominje da će se kvalitetniji plod dobiti na kvalitetnijem i bogatijem zemljištu sa većom nadmorskom visinom. Optimalna pH vrednost zemljišta je između 5,5 i 7, a za pravilan rast i razvoj tokom godine, aroniji treba osigurati od 500-600 mm vode /m2.

- Poželjno je da mesto sadnje ima južnu ekspoziciju (izrazito heliofilna biljka ) i dobru cirkulaciju vazduha. Aronija najbolje uspeva na zemljištu koje je dobro pripremljeno organskim đubrivom. Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti godinu dana pre sadnje, kako bi se povećao sadržaj organske materije, uskladila kiselost zemljišta (ukoliko je to potrebno), suzbili problematični korovi i površina dovela u optimalno stanje za sadnju - napominje Zubović.

Kod organske proizvodnje, sa suzbijanjem korova treba početi dve do tri godine pre sadnje i to pripremom zemljišta stajskim đubrivom koje poboljšavaju strukturu zemljišta, kao i mehaničkom obradom zemljišta.

- Početna ulaganja za sopstvenu proizvodnju nisu visoka ako imate svoje zemljište, volju za rad i snažna leđa koja to mogu da podnesu. Nažalost, malo je onih koji se vraćaju selu. Što se tiče povraćaja uloženog, nikada nismo pravili kalkulaciju, kao što sam napomenuo na početku, kod nas jeuzgoj aronije krenuo slučajno, ali jedno je sigurno: ne može se živeti samo od uzgoja aronije! Nije isplativo gajiti aroniju radi prodaje ploda, pre svega, jer ne postoji organizovani otkup, ne postoji organizovano merenje kvaliteta ploda, a veće količine se otkupljuju po sve nižim cenama . Kada je reč o prodaji manjih količina do 5 kg, tu postoji neka potražnja, ali sve je teško organizovati, jer kupci žele svežu aroniju tokom cele godine, a ona se bere krajem avgusta kada dostigne punu zrelost - kaže naš sagovornik.U Srbiji se aronija gaji intenzivno oko 10 godina sa konstantnim padom otkupne cene proizvoda. Primera radi, navodi sagovornik našeg portal, kada su počeli sadnju, cena je bila oko 500 dinara za kilogram, a prošle sezone pala je na 80 din/kg.

- Cena kod nakupaca ide do 250 dinara, tako je da bolje trgovati aronijom nego je proizvoditi . Ako znamo da uzgoj na manjim plantažama košta oko 50 din / kg, a da je potrebno platiti berače najmanje 30 din / kg uvek je pitanje šta ostane proizvođačima. Na sreću, nama prodaja plodova nije bila ideja, već smo krenuli sa proizvodnjom soka za sopstvene potrebe, tako da nas tržišna cena ne zanima - iskren je Nebojša Zubović.

 Proizvodi sertifikovani u Zavodu za javno zdravlje

Kada je na red došla prerada, odlučili su se prvenstveno za 100% matični sok od aronije, ali i druge proizvode. Za prvu turu Nebojša je sa ocem napravio priručnu hidrauličnu presu, dok su supruga i majka bile majstori za džem, slatko, liker sa plodovima aronije, kao i čaj od mlevenih plodova aronije.

- Radi naše sigurnosti, sve proizvode smo sertifikovali u Zavodu za javno zdravlje. Vremenom je plantaža napredovala i proizvodili smo sve više proizvoda koje smo poklanjali komšijama i prijateljima i onima za koje smo znali da imaju zdravstvene probleme, kao što su anemija i dijabetes, a kako je to imalo pozitivnog efekta na njihovo zdravlje, tako su oni počeli da kupuju proizvode, a najviše 100% matični sok - kaže Zubović.

Od ušteđevine su kupili savremeniju opremu, a kako je vreme odmicalo, tako su proširivali asortiman sokovima od organske kajsije, kupine i maline, bez dodatka šećera, vode i aditiva.

Prvo pojavljivanje na tržištu desilo se početkom 2019. godine, a najtraženiji proizvod je 100% matični sok od aronije, bez vode, konzervansa i aditiva, dobijen hladnim presovanjem od plodova aronije za koji su na sajmu Ukus Fest održanom u septembru 2019. godine, pored veoma jake konkurencije, dobili nagradu "Ukus prirode" u kategoriji za matični sok od aronije.

- Verujemo da su dva osnovna razloga ovog uspeha u vezi sa geografskim poreklom aronije, kao i činjenicom da se proizvodnja vrši direktno nakon branja, bez zamrzavanja ploda i uz blagu pasterizaciju, čime se čuvaju sve hranljive materije, vitamini i minerali. Sok piju i deca već od navršenih šest meseci, a supruga je pila aroniju tokom obe trudnoće - ističe Nebojša Zubović.

Sve blagodeti aronije

Sa nama je podelio i anegdotu. Prilikom prijema za drugi porođaj i pomena prezimena Zubović, jedna od trudnica iz iste sobe je upitala u kakvoj je vezi sa Aronijom Zubović uz koju je uspela da održi nivo hemoglobina tokom trudnoće.

- Aronija pročišćava krv, ublažava migrenu i glavobolju, povoljno deluje na želudac i creva, zaustavlja dijareju, reguliše krvni pritisak, sprečava razvoj infekcija i popravlja imunitet. 100% matični sok od aronije pročišćava jetru i žuč, reguliše pravilan rad štitne žležde i pankreasa. U današnje vreme, kada se usled izloženosti zagađenjima iz hrane, vode i vazduha daleko češće oboleva od malignih bolesti, veoma je važno preduzeti mere predostrožnosti uz 100% matični sok od aronije - podseća Zubović.Kvalitet bez kompromisa donosi kupce

Proizvodi gazdinstva Zubović mogu se pronaći u nekoliko prodavnica zdrave hrane u Beogradu, Novom Sadu i Prokuplju. Kako Nebojša kaže, veći lanci zdrave hrane su im ponudili neprihvatljivo niske cene, koje su ispod realne proizvodne cene. Ipak, nisu se obeshrabrili, niti su želeli da se odreknu kvaliteta zarad profita, već su zadržali ono na šta su kupci navikli.

Da nisu pogrešili govori porast prodaje i veliki broj novih kupaca. Prošle godine je posebno bila aktuelna prodaja preko internet, koja će, po svemu sudeći, i da se nastavi.

- Zadovoljni smo internet prodajom preko našeg sajta aronija.org, a takođe i preko sajta ukusiprirode.rs koji takođe vrše isporuku kupcima u Beogradu, kao i podrškom koju smo dobili preko sajta i Facebook grupe "Mali proizvođači hrane u Srbiji", na čijem portalu možete pročitati komentare zadovoljnih kupaca. Pored internet prodaje izdvojio bih manifestacije kojih za sada nema iz poznatih razloga, a to su "Beogradski noćni market" i "Novosadski noćni bazar" – navodi Zubović.

Posle osam godina nema nazad

Posle osam godina uzgoja kaže da nema nazad, da bi bilo bi neodgovorno odustati od proizvodnje pre svega zbog njih samih, ali i zbog stalnih kupaca. Plan je raditi kao i do sada, angažovati se pre svega na povećanju prodaje.

- Takođe, planiramo jedan novi proizvod koji za sada niko ne pravi, pa tražiti svoju šansu na tržištu. Ove godine napravljena je prva proba i manja količina za degustaciju, za sada smo zadovoljni odzivom tržišta. Ono od čega sigurno nećemo odustati je kvalitet, jer smatramo da jedino tako možemo opstati na sve zahtevnom tržištu – ističe Nebojša Zubović.

Sagovornik eKapije već 15 godina stalno je zaposlen na mestu rukovodioca prodaje. Kako kaže, posao sa aronijom voli iz dva razloga:

- Pre svega zbog boravka u prirodi. Dok sam okruženom planinom, šumom, cvrkutom ptica i žuborom vode iz obližnje reke Toplice opuštam se od telefona, kancelarije i svakodnevnih pregovora, a težak fizički rad u plantaži ujedno me podseća koliko je jednostavnije i lakše raditi iz kancelarije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3140048/kvalitet-iznad-svega-maticni-sok-od-aronije-gazdinstva-zubovic-stize-sa-netaknutih

Srbija ima veoma povoljne klimatske uslove za uzgoj lekovitog bilja iako je ovo, nažalost, nedovoljno iskorišćen poljoprivredni sektor kod nas. Statistički pokazatelji govore da je uzgoj začinskog i lekovitog bilja u velikoj ekspanziji širom sveta. Računica je prosta - na jedan uloženi evro vraćaju se tri. Osim toga potreba za lekovitim biljem raste iz godinu u godinu, pa je plasman mnogo lakši i brži u odnosu na ostale poljoprivredne kulture.

Kako se gajiti i kolika je zarada?

Stručnjaci su pedantno izračunali da je ulaganje na jedan hektar bosiljka oko 850 evra, a zarada je 1.100 evra. Bosiljak se može uzgajati i na manjim površinama, kao i u staklenicima i plastenicima gde se postiže i po tri do četiri žetve godišnje čime se zarada dodatno uvećava.

Prilikom uzgoja ove biljke treba imati u vidu da bosiljak voli toplo zemljište sa dovoljno vlage, a može se gajiti i na peskovitom zemljištu uz redovno zalivanje i prihranu. Može se uzgajati pomoću rasada ili direktnom setvom semena. Kada je u pitanju  rasad, seme se seje krajem marta u tople leje u plastenike i staklenike. Proizvodnja rasada traje 6-7 nedelja i na stalno mesto se može rasaditi kad prođe opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva, sredinom maja. Pošto se bosiljak prilikom rasta bokora razmak između sadnica treba da bude 50 santimetara, odnosno  20 do 30 santimetara u redu. Proizvodnjom na ovakav način, bosiljak počinje da cveta sredinom jula, a uz zalivanja u sušnom periodu dobijamo i drugu žetvu u septembru.

Bosiljak se može saditi i direktnom setvom semena na otvorenom polju početkom maja. Pre toga potrebno je u jesen obaviti plitko oranje uz obavezno usitnjavanje površinskog sloja. Ukoliko je potrebno usitnjavanje, odnosno drljanje može da se ponovi u proleće. Fina priprema je na dubini od oko pet santimetara i izvodi se dva do tri dana pre setve ili sadnje. Tokom rasta biljke potrebno je redovno uklanjati korov, zalivati i prihranjivati je azotnim đubrivom i to dva puta – pre prvog međurednog kultiviranja, a drugo posle prve žetve. Okopavanje zavisi od stepena zakorovljenosti i samog zemljišta. Prvo okopavanje je desetak do petnaest dana nakon rasađivanja, drugo 10-25 dana nakon prvog.

Dve žetve tokom sezone

Bosiljak se kosi na početku cvetanja sredinom jula kada ima najveći sadržaj etarskog ulja. Druga kosidba je krajem septembra, obavezno pre prvih jesenjih mrazeva. Kosi se na 10-12 cm iznad zemlje, tako da se ne zahvataju donji odrveneli delovi i to ručno ili kosilicom. Suši se u tankom sloju na promaji u hladu ili u sušarama na temperaturi 35-40°C. Sa jednog hektara uzgojenog bosiljka može se dobiti između dve i tri tone suve herbe. Osušeni bosiljak je zelene boje, karakterističnog prijatnog mirisa i gorkog ukusa, a pakuje se  u jutene vreće i čuva na suvom i tamnom mestu.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina 

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mogu slobodno reći da se od ovog posla može pristojno živeti, posebno ako je uključena cela porodica – reči su Gordane Šokčić, proizvođača u organskoj poljoprivredi koja se iz grada preselila u selo Taroš kod Zrenjanina i sada ima proizvodnju zasnovanu na 10 hektara. Njeno iskustvo je slikovito: navodi da kada se preselila u Taroš iznenadila se koliko domaćinstava nema svoje bašte, već povrće kupuju u prodavnici, isto kao da žive u gradu.

„Zato bi trebalo raditi na obuci, posebno mladih žena da formiraju bio-bašte za potrebe svojih porodica”, smatra Šokčićeva.

Njena ocena jedna je od desetina zabeleženih u anketi u okviru projekta izrade Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini u periodu od 2020. do 2025. godine koji izrađuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu uz podršku pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. U izradu ovog projekta uključeni su i stručnjaci udruženja „Teras”, inače našeg prvog udruženja organske poljoprivrede i Otvorenog univerziteta u Subotici.

Civilni sektor, odnosno udruženja građana bila su inicijatori širenja organske poljoprivrede i, kako i Snježana Mitrović, stručni saradnik Otvorenog univerziteta, navodi u materijalu, sve je započelo u Subotici 1990. godine formiranjem „Terasa”. Deceniju kasnije ovo udruženje bilo je jedno od inicijatora i učesnika u pisanju prvog Zakona o organskoj poljoprivredi.

„Od dvehiljadite, kada je usvoje prvi zakon, rezultati su sledeći: postoji nešto više od 500 sertifikovanih operatera – odnosno oko 6.300 ukoliko se računaju i kooperanti koji su u grupnoj sertifikaciji – od kojih je stotinu u Vojvodini. Pod organskom poljoprivredom je svega 0,60 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji”, navodi za „Politiku” Snježana Mitrović.

Reklo bi se da iskorak nije bio velik u poslednjih 20 godina jer na početku ovog period pod organskom proizvodnjom bilo 0,25 odsto poljoprivrednog zemljišta. Tako se u Vojvodini čak beleži pad površina pod organskom poljoprivredom i dok je 2015. godine pod ovim zasadima bilo 11.000 hektara, nakon izlaska nekoliko velikih firmi, ali i malih proizvođača iz ovog sistema proizvodnje, u 2018. godini organski proizvođači obrađivali su tek šest hiljada hektara.

„Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača o značaju organske proizvodnje i uticala na njen vidljiv razvoj ne samo u Vojvodini već i u Srbiji” kaže Snježana Mitrović.

Prema rečima ovog stručnog saradnika Otvorenog univerziteta, jedan od problema u pripremi materijala bilo je i evidentiranje proizvođača u organskoj poljoprivredi jer se promene dešavaju iz godinu u godinu. Na teritoriji Vojvodine anketirana su 52 poljoprivredna proizvođača, dakle polovina sertifikovanih, koji su preko 15 godina u organskoj proizvodnji.

Nije zanemarljivo da je pre toga preko 20 njih odbilo da odgovara na pitanja jer su nezadovoljni odnosom države prema ovoj proizvodnji ili nisu imali vremena. Među anketiranima većina od blizu 90 odsto ima proizvodnju na do 10 hektara na kojoj, pokazalo se tokom ispitivanja, gaje veoma raznovrsno voće i povrće, posebno proizvođači na manjim parcelama. Kod nešto preko 90 odsto proizvođača kao motiv za bavljenjem navedena je briga za zdravlje i zdravu životnu sredinu. Tek jedan ispitanik je odgovorio da ga rukovode isključivo ekonomski razlozi.

Ovi proizvođači u svom radu najviše problema imaju sa obezbeđivanjem dozvoljenih sredstava za uništavanje korova, lečenje stoke ili nabavljanjem organskog stajnjaka, ali je gotovo trećina ispitanika rekla da je problem i još uvek nedovoljno razvijena svest o organskoj hrani, ili slaba kupovna moć građana. Zanimljivo je i da je preko trećine proizvođača fakultetski obrazovano, da vide perspektivu u bavljenju organskom poljoprivredom, ali i da se o organskoj poljoprivredi informišu samostalno, kroz literaturu i internet, a najmanji broj je koristio seminare stručnih službi.

Kroz ispitivanje je analizirana i podrška koja se na nivou pokrajine daje udruženjima organskih proizvođača, ali i po lokalnim samoupravama. Tako, recimo, iako je Subotica bila pionir organske poljoprivrede, grad je samo u jednom navratu dodelio novac i njima. S druge strane je Novi Sad koji, navodi Mitrovićeva, predstavlja jedinstven primer u Vojvodini.

„U anketnim istraživanjima ispitanici su isticali da je ta podrška u velikoj meri uticala na njihovu održivost i povećanje broja organskih poljoprivrednika na teritoriji ovog grada”, stoji u materijalu.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468983/Organska-poljoprivreda-uvek-dobra-sansa

Stručnjaci kažu da je „tavnička dunja“ najkvalitetnija u Evropi, pre svega zbog veće količine suvih materija i šećera, koji omogućavaju ekspozicija terena i sastav zemljišta. Zbog toga je i potražnja velika. Ovo selo izeđu Kraljeva i Čačka zovu selom dunje, jer ne postoji kuća u kojoj se ovo voće ne uzgaja, makar i za svoje potrebe. Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona
godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije. Krajem oktobra planirali su Prve dane dunje ,,Miris dunja u Tavniku“, međutim problem zvani kovid ih je sprečio. Šta žele i planiraju čuo je i pomoćnik ministra poljoprivrede, ali čini se u čemu će uspeti ipak zavisi samo od njih.
Selo Tavnik kod Kraljeva, na padinama Kotlenika, zovu selo dunja. Ne bez razloga jer na oko 300 hektara gaje preko 60 hiljada stabala, što nas je dovelo na drugu poziciju po proizvodnji u Evropi. Poznavaoci prilika tvrde da se dve trećine dunje u Srbiji, upravo proizvede u ovom selu, jer nema kuće u kojoj nije zasađeno bar po nekoliko stabala. Tradicija ili potreba, tek posle tri godine rada u inostranstvu, svu ušteđevinu Đorđe Jovandarić , je uložio u dedovinu gde na
tri hektara sada uzgaja dunju.
,,Istina je proveo sam tri godine na privremenom radu u inostranstvu. Bio sam na klackalici šta dalje u Srbiji. Međutim, nije ni Zapad obećana idila. Odlučio sam da se vratim u Tavnik, obnovim zasade dunje i uložim u dedinu kafanu, koja je stara duže od jednog veka. Sada imam oko tri hektara pod dunjom. Nije ovo zahtevna voćka, međutim poslednjih godina sve je više ubija ervinija. Drugi problem u ovom uzgoju jeste cena. Zapravo ako nema kome da se proda dunja unapred, onda vas ucenjuju. Primer je i ova godina, oni koji su imali sigurnog kupca prodali su je po ugovorenoj ceni, oni koji nisu sada na kraju berbe, prinuđeni su da je prodaju po duplo nižoj ceni. Ja sam deo dunja ostavio i za sopstvenu proizvodnju rakije. Mislim da bi trebali da napravimo neku zadrugu,
da sami proizvodimo ono na čemu drugi zarađuju. Smatram da treba da zaštitimo ovu našu tavničku dunju, kategoričan je Đorđe Jovandarić.
Ove godine rod je više nego odličan, plodovi sočni i što je najvažnije odličnog kvaliteta suve materije, zbog čega je rado kupuju svi proizvođači rakije u Srbiji. Vilotijevići, i stočari i dunjari. Sa oko 400 starih stabala ubraće oko 160 tona mirisnih plodova, ali se oko stabala i ulagalo.

,,Ova stabla su stara preko 30 godina, sve su to stare sorte. Ovo je konkretno leskovačka. To što vam neko kaže nema ulaganja, nema problema, ma samo vas laže. Svake godine ih spremimo pred zimu, okopamo, pođubrimo. S proleća, mora bar dva prskanja. U ovom zasadu gde se nalazimo, malo je teže vidite da su savijene od roda, ali ako hoćete da vam nešto bude dobit, morate i vi da date. Ima posla, ali ima i zarade. Mi uglavnom prodajemo dunje dalje, mahom
rakijašima. Imamo i dosta stoke, mi smo uglavnom stočari, dunje nam dođu kao dodatni prihod, proizvodnja rakije bi bila veliki posao, možda naslednici
budu zainteresovani, mi o nekoj velikoj priči za sada ne razmišljamo. Najveći nam je posao ova berba, “priča nam Rade Vilotijević.
Da se valja potruditi oko njih potvrđuje i najmlađi Luka u porodici Vilotijević. Kaže da je navikao na seoske poslove, selo obožava, prirodu, životinje. Pomaže šta god treba, a dunje obožava da "podbira", jer obavezno padne i lep džeparac. To je sigurno potvrđeno jer berača u selu, skoro da nema, svako bere na svom imanju.
Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Svakako najveći proizvođač je Vlado Obradović sa pet hektara dunje. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja. Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.
"Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje.Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike
količine koje mogu da podnesu goredole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta", kaže Obradović, inače Kragujevčanin.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Posle kukuruza, pšenice i pirinča najrasprostranjenija namirnica na svetu je krompir. Koristi se na različite načine širom sveta, a jedna je od omiljenih namirnica i kod Srba.

A, da li znate da postoji njegov „slatki rođak“ koji je još zdraviji i koristi se u ljudskog ishrani već 5. 000 godina? U pitanju je batat višegodišnja biljka iz porodice Convolvulus. Za razliku od običnog krompira, kod koga je lišće nejestivo, kod batata se osim korena za jelo koristi i mlado lišće najčešće u salati ili kao zamena za spanać. Ipak, u ishrani se najčešće koristi njegov neobičan vretenasti koren narandžaste boje koji po ukusu podseća na bundevu.

Batat potiče iz Srednje i Južne Amerike, može biti u beloj, žutoj, narandžastoj i crvenoj boji. Masovno se uzgaja u Americi, Africi i Aziji, ali se u poslednje vreme sve više gaji i u Evropi posebno u Francuskoj i Španiji.  U Evropi se pojavio oko 1850. godine i to zbog nestašice običnog krompira u Nemačkoj. Vremenom se proširio po Francuskoj, a danas je u Andaluziji potpuno zamenio običan krompir.

Batat je, smatraju stručnjaci, izuzetno zdrav i preporučuje se za ishranu beba i pre prve godine života. Zašto je tako dobar i po čemu se razlikuje od običnog krompira? Batat ima veliki sadržaj minerala (kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa) bogat je vitaminima (A, B, C, E) kao i biljnim vlaknima neophodnim za pravilno funkcionisanje organa za varenje. Za razliku od običnog krompira batat je bogat betakarotenom (otud narandžasta boja) koji je poznati antioksidans.

U umerenim količinama preporučuje se dijabetičarima zbog niskog glikemijskog indeksa koji osigurava sporiju apsorpciju glukoze. Preporučuje se za ishranu deci i sportistima jer obezbeđuje energiju, minerale i vitamine. Batat štiti organizam od srčanih problema, začepljenih krvnih sudova, dobar je za funkcionisanje mozga i probave, a preporučuje se osobama sa povećanom masnoćom u krvi i žuči.

Kako se priprema?

Batat se može pripremati kao i svaki drugi krompir - peći (preporučeno je sa korom) pržiti, kao pire, a može se i grilovati na roštilju. Kuvanje se ne preporučuje da ne bi izgubio svoja svojstva, već da se sprema na pari. Može da se koristi u slanim jelima, ali se ne dodaje so da ne bi izgubio svoj slatkast ukus koji mu daju brojni minerali. Može biti i poslastica, u tom slučaju najčešće se koristi kao nadev za razne vrste pita, štrudli i slično. Batat spada u hranu koja nije visoko kontaminirana pesticidima, pa se preporučuje ljudima koji koriste organsku ishranu. Prilikom kupovine treba voditi računa da je svež, izbegavati one komade koji po sebi imaju braon ili mekane tačke i plavičaste krugove.

Proizvodnja u Srbiji

Ima li batat mane? Ima, a najveća mana mu je cena i to što je pet puta skuplji od običnog krompira. Međutim, baš cena je i njegova najveća prednost kada je u pitanju proizvodnja. Analiza stručnjaka sa poljoprivrednih fakulteta još pre nekoliko godina je pokazala da bi proizvodnja batata, koja je uglavnom rezervisana za tople tropske krajeve, bila isplativa i u Srbiji gde se uzgaja tek poslednjih nekoliko godina. Povrtari se teško odlučuju za uzgoj slatkog krompira iako potražnja za njim raste iz dana u dan. Razlog su velika ulaganja, a za početak proizvodnje potrebno je od 6.700 do 8.000 evra.

Batat je toploljubiva biljka i najbolje uspeva na dubokim, plodnim, vlažnim i osunčanim zemljištima, pa ga je u uslovima u našim krajevima potrebno umereno navodnjavati. Pored toga, potrebno je da zemljište zadržava temperaturu i potrebnu količinu vlage, pa se preporučuje da se zemlja pre sadnje dobro isfrezira, digne na gredice i preko razvuče crna folija. Batat najbolje prinose daje na oceditom i rastresitom zemljištu. Najbolje predkulture za sadnju batata su bilo koje žitarice, jedino se ne preporučuje kukuruz.

Sadnja se odvija isključivo iz rasada u mesecima kad prođe opasnost od mrazeva, a vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru, pre mrazeva i obilnih kiša. Vadi se ručno kada je u pitanju manji broj biljaka, a na većoj površini sa modifikovanim plugom. Ne sme se čuvati na hladnom mestu, nikako u frižideru, jer tada truli već mu više odgovaraju tamne, suve i ne previše hladne prostorije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministarstvo privrede je od 2006. godine odobrilo podsticaje za 32 investitora iz prehrambenog sektora, koji premašuju 38 miliona evra, što je većini njih omogućio da povećaju broj zaposlenih, a nekima su ta ulaganja u prošloj godini donela rast prihoda i do 25 odsto, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Kompanije koje su prethodnih godina koristile tu državnu pomoć imaju u proseku 84 nova zaposlena, pokazala je analiza NALED i Ministarstva privrede, realizovana u okviru projekta “P2P – Pripremi se za učešće”.Podsticaji su doprineli da se poveća broj radnih mesta od 25 do 312 po investitoru, odnosno korisniku sredstava. Vrednost planiranih ulaganja se kreće od 305.000 do 45 miliona evra, za koja je odobrena podrška od 116.000 do 12 miliona evra, izjavio je načelnik Odeljenja za investicije u Ministarstvu privrede Branislav Pejčić.

Govoreći o značaju prehrambene industrije, šefica Jedinice za poljoprivredu i zdravstvo u NALED Tisa Čaušević ukazala je na ilustrativan podatak da je vrednost investicionih projekata kompanija iz tog sektora u proseku iznosila 6,75 miliona evra, sa prosečnim iznosom podsticaja od oko 1,19 miliona evra.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pomoc-prehrambenom-sektoru_1185416.html

Vinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, postaje sve prepoznatljivija grana poljoprivrede, a izvoz vina raste godišnje u proseku za 20 %. Država kroz konkretne mere pruža podrsku ovom sektoru, pre svega subvencijama usmerenim ka novim zasadima vinograda, podizanju kvalitetnih vinskih podruma, kupovinom opreme, sticanjem geografskog porekla.
Nedavno je završen značajan dokument "Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva za period 2020. do 2030. godine" koja predviđja da se u narednoj deceniji u ovaj sektor uloži oko 300 miliona evra.

Za Božidara Aleksandrovića, preduzetnika, renomiranog vinogradara i vinara, vlasnika vrhunskog vinskog podruma u kom se kroz finalni proizvod, vino,čuva tradicija oplenačkih vinara, ovaj dokument je od izuzetne važnosti."Vinograde ovog kraja još nazivamo srpskom Toskanom, jer su oni bogomdane oaze iz kojih potiču odabrana vrhunska vina koja se prepoznaju i u našoj zemlji ali i van njenih granica. Bilo bi dobro da iskoristimo sve prirodne blagodeti kojima raspolazemo, klimu, zemljište, povoljne vetrove, osunčane padine", kaže Božidar Aleksandrović koji uzgaja grožđe na 75 hektara. On još naglašava da vinska scena Srbije, čiji je put i licno utirao, značajno napreduje a doprinos tome daje i ministarstvo poljoprivrede.

"U poslednjih 15 godina vinogradarstvo je doživelo renesansu. U ovim krajevima, tradicija je duga, a vinogradarstvo prati i bogata istorija. Podsticaji usmereni u ovaj sektor modernizuju tehnologiju proizvodnje što rezultira vrhunskim kvalitetom. Smatram da je neophodno da proširimo zasade pod vinogradima u narednoj deceniji za najmanje 10 do 15 hiljada hektara", kaže Aleksandrović, koji se osim proizvodnjom vina izuzetno uspešno bavi i vinskim turizmom.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/izvoz-vina-u-srbiji-godisnje-raste-za-oko-20-odsto_1184313.html

Početkom oktobra na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu bilo je veoma živo, ne samo zbog početka nastave na Univerzitetu, već i zbog velikog broja
odbranjenih radova, kako diplomskih tako i master. Zbog pandemije nije moguće imati publiku, ali je moguće uživo, preko interneta prenositi ovakve događaje, što je naš sagovornik i uradio.
Mladen Petrović, završio je osnovne studije iz oblasti agroekonomije, i nastavio na master studijama u istoj oblasti. NJegovo istraživanje nam je privuklo pažnju, jer je obradio najznačajnije povrtarske kulture u smislu isplativosti. Dakle vrlo jednostavno pitanje za našeg sagovornika, do kakvih je rezultata
došao i koje kulture je istraživao?
Petrović za Agrobiznis magazin kaže da u strukturi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, dominantno je učešće biljne proizvodnje, dok je učešće povrća u biljnoj proizvodnji na niskom nivou (oko 3,5%). Povrtarska proizvodnja je zastupljena na oko 130.000 hektara.  Porodična poljoprivredna gazdinstva predstavljaju nosioce poljoprivredne proizvodnje. Kod nas preovlađuju sitna gazdinstva, koja u proseku imaju 5,5 hektara zemlje, i po svojoj veličini znatno su manja u odnosu na gazdinstva u Evropskoj uniji.
Na ovakvim gazdinstvima u Srbiji zaposlen je najveći procenat, od ukupno zaposlenih u poljoprivrednoj delatnosti i ona ostvaruju najveći obim poljoprivredne proizvodnje. Kada je u pitanju proizvodnja povrća, ona je visoko intenzivna i isplativa grana poljoprivredne proizvodnje, pa može imati značajan uticaj na
razvoj poljoprivrednog sektora, ali ova proizvodnja značajno zavisi i od stepena ukupnog privrednog razvoja objašnjava Petrović i dodaje:
„Povrtarska proizvodnja zahteva značajno angažovanje radne snage. Povrtarstvo omogućava intenzivno korišćenje zemljišta i sistema za navodnjavanje, a u toku godine moguća je smena dve do tri vrste povrća. U radu su analizirani ekonomskofinansijski aspekti proizvodnje 5 najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, i to krompir, paradajz, paprika, kupus i lubenica, na poljoprivrednim gazdinstvima u periodu 2015-2019. godine. Analiza je obavljena na bazi podataka Republičkog zavoda za statistiku, Ankete koju sprovodi Institut za primenu nauke u poljoprivredi iz Beograda (IPN) i naučne i stručne literature“ pojašnjava Petrović.
Kakvi su trendovi u povrtarstvu?
Krompir je povrće koje se u Republici Srbiji gaji na najvećim površinama u odnosu na ostale vrste povrća. Površine pod krompirom beleže opadajući trend. U 2015. godini krompir se gajio na 42.000 hektara, dok je u 2019. godini ta površina smanjena na 34.000 hektara. S obzirom da su se površine smanjivale, i
ukupna proizvodnja je po godinama bila manja, ali se prosečan prinos povećavao, pa je tako u 2019. godini prosečan prinos iznosio 20,60 t/ha, a ukupna proizvodnja je premašila nivo proizvodnje iz 2015. godine kada su zabeležene najveće površine pod ovim povrćem.
Paradajz se gaji u Srbiji na oko 8.000 hektara, sa manjim oscilacijama u površinama po pojedinim analiziranim godinama. U 2017. godini površine pod paradajzom su bile najveće (10.917 hektara), dok su u 2019. godini bile na nivou od 7.888 hektara. Prosečni prinos paradajza u 2019. godini iznosio je 14,20 t/ha, što je za oko 2,5 t/ha manje u odnosu na 2015. godinu, kada je ujedno zabeležen najveći prosečan prinos.
Posle krompira, povrće koje se najviše gaji kod nas je paprika. Paprika se gaji na oko 15.000 hektara, ali je u 2019. godini zabeležen veliki pad površina pod ovim povrćem, kada se paprika gajila na svega 10.097 hektara. Ukupna proizvodnja paprike pratila je trend kretanja površina i prinosa, pa je tako u 2016. godini proizvedeno najviše paprike (227.645 tona), kada su zabeležene i velike površine pod paprikom (16.977 hektara) i najveći prosečni prinos (13,40 t/ha). U narednim godinama beleži se smanjenje, kako površina, tako i prosečnog prinosa. Proizvodnja kupusa se obavlja na sličnim površinama kao i proizvodnja
paradajza (zajedno sa proizvodnjom kelja na oko 8.000 hektara). Površine pod kupusom i keljom takođe imaju opadajući trend, pa samim tim dolazi i
do pada ukupne proizvodnje.
Proizvodnja lubenica se obavlja u pojedinim godinama na manje, više, sličnim površinama (zajedno sa dinjama na oko 6.000 hektara), uz neznatne godišnje oscilacije. S druge strane, i pored stabilnih površina pod lubenicama i dinjama, primetno je da ukupna proizvodnja značajno varira iz godine u godinu usled
velikih promena prosečnog prinosa. Najveći prosečan prinos ostvaren je u 2015. godini (35,40 t/ha), a najmanji u 2019. godini (28,60 t/ha). Razlika u
prinosima od gotovo 7 t/ha ima značajan uticaj na ukupno proizvedene količine po pojedinim analiziranim godinama.
Na osnovu sveobuhvatne analize najzastupljenijih povrtarskih kultura u Srbiji, zaključeno je da se u proizvodnji paradajza i paprike ostvaruju najveći iznosi bruto marži, pa samim tim gazdinstva koja se bave ovim proizvodnjama ostvaruju veće poslovne rezultate. Kod analizirane povrtarske proizvodnje najmanje isplativa je proizvodnja krompira, kod koje je prosečna bruto marža iznosila oko 500.000 dinara po hektaru. Uprkos ovoj činjenici, krompir je najzastupljenija
povrtarska kultura koja se gaj, jer se najviše koristi u ishrani našeg stanovništva, pa su i potrebe za krompirom veće u odnosu na ostalo povrće. Pored toga, u odnosu na ostalo analizirano povrće, krompir se mnogo više koristi i u prerađivačkoj industriji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mere koje Vlada Srbije preduzima u oblasti unapređenja, proširenja i modernizacije infrastrukture za navodnjavanje usmerene su na poboljšanje otpornosti zajednice na klimatske promene i podršku sektoru poljoprivrede, kroz veće prinose i rast proizvodnje – kazala je v. d. direktora Republičke direkcije za vode Nataša Milić.Ona je na vebinaru na temu „Razvoj i upravljanje sistemima za navodnjavanje na osnovu iskustva Izraela, Španije i Portugala” rekla da je to važno zbog sve veće osetljivosti zemlje, koja je uzrokovana negativnim uticajem klimatskih promena, ali i usled zastarelosti i nedovoljnog investiranja u sisteme za navodnjavanje.

– Očekuje se da će rehabilitacija postojećeg sistema za navodnjavanje i vodne infrastrukture doprineti i uštedama u potrošnji vode i energije – navela je Nataša Milić u uvodnom izlaganju na skupu.

Vebinar je organizovan u okviru projekta „Podrška razvoju strategije navodnjavanja u Srbiji”, koji realizuju Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), da bi podržali Vladu Srbije i relevantne institucije u izradi Strategije razvoja navodnjavanja i petogodišnjeg akcionog plana. Cilj brojnih studija i aktivnosti u okviru tog projekta je identifikovanje specifičnih preduslova i investicionih opcija, koje će poboljšanjem infrastrukture za navodnjavanje povećati produktivnost poljoprivrede, omogućiti održiv razvoj i otpornost na klimatske promene, rečeno je tom prilikom.Stručnjaci iz Izraela, Portugala i Španije podelili su svoja uspešna iskustva u upravljanju sistemima za navodnjavanje i primeni naprednih tehnologija navodnjavanja, a posebno su istakli značaj javno-privatnih partnerstava i kontinuirane saradnje svih aktera u tom procesu.

Predsednik Asocijacije za vode Izraela Ranan Adnin je rekao da je Izrael zemlja s izuzetno malo raspoložive vode, što je dovelo do

razvoja naprednih tehnologija navodnjavanja, visokoefikasnih rešenja za prečišćavanje i desalinizaciju vode i primenu holističkog pristupa upravljanju vodama. Digitalizacija, automatizacija i obrada velike količine podataka u 21. veku postali su glavni trend koji se primenjuje i u toj oblasti.

– Mehanizmi upravljanja, koji uključuju Upravu za vode, Ministarstvo poljoprivrede i udruženja vodnih korisnika, poljoprivrednih proizvođača, jačaju efikasnost i otpornost sektora poljoprivrede, posebno tokom suša – kazao je Adnin.

Po rečima predstavnice Ministarstva poljoprivrede, ribarstva i hrane Španije Imakulade Bravo Domingez, prvo mesto po ukupnoj površini koja se navodnjava u Evropskoj uniji zauzima upravo Španija, s gotovo četiri miliona hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje. Španska politika navodnjavanja ima tri fokusa: modernizaciju infrastrukture, čiji je cilj povećanje efikasnosti u korišćenju vode i energije, tehničke savete korisnicima navodnjavanja i unapređenje upravljanja vodom putem inovacija i obuke.

– Važno je napomenuti da se politika navodnjavanja značajno oslanja na saradnju s udruženjima vodnih korisnika, s obzirom na to da 7.000 tih udruženja upravlja sa 70 odsto površine koja se navodnjava – rekla je Imakulada Bravo Domingez. Predsednik kompanije EDIA koja upravlja projektom „Alljueva Multipurpose” na jugu Portugala Hoze Pedro Salema predstavio je strukturni objekat, koji obuhvata modernu infrastrukturu koja može da navodnjava površinu od 170.000 hektara, istovremeno proizvodi električnu energiju i garantuje industrijsko i javno snabdevanje vodom.

– EDIA primenjuje politiku održivog razvoja, ulažući u očuvanje životne sredine i lokalno kulturno nasleđe, istovremeno promovišući moderno i efikasno navodnjavanje poljoprivrednih površina, što se smatra ključnom investicijom u regionalni razvoj – objasnio je Salema.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/digitalizacija-vazna-i-za-zalivane-31-10-2020

Naredna godina u Srbiji mogla bi da bude "najbolja za poljoprivrednike", ocenjuju stručnjaci, a zahvaljujući novim bespovratnim sredstvima za investicije. Samo od Svetske banke, na ime ovih ulaganja, u našu zemlju stiže 50 miliona dolara, a poljoprivrednici će bespovratno dobijati i 50 odsto investicije. Srbija je odavno poznata kao dobro mesto za poljoprivredu, a neke od kultura je posebno isplativo saditi na našem prostoru.Tako prema procenama stručnjaka, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, 3,5 do četiri hektara malina. Takođe, ako recimo zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.Dok neke od sadnica ne zahtevaju veliko ulaganje, ali traže strpljenje, druge se uz malo više truda mogu brže isplatiti. Ovo su neke poljoprivredne kulture u koje je isplativo ulagati u Srbiji:

Beli luk
Ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari, na svaki uloženi dinar, od belog luka, zaradi minimalno četiri.Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi, mada na većim površinama ne može sama ručno da povadi sav luk. Po nekim računicama od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa.

Prva godina zahteva najveća ulaganja, procenjuje se oko 3.000 evra po hektaru. Kilogram semena je 300 dinara kod paora, a na poljoprivrednim institutima nije ispod 500 dinara. Već sledeće godine ulaganja su manja jer bi najbolje glavice trebalo da se ostave za semena. Ulaganja su još i bacanje stajnjaka, prskanje par puta, te angažovanje radne snage za kopanje i vađenje.

Orah
Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

"Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal", objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović.Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Borovnica
Podaci pokazuju da je povećavanje površina pod zasadima borovnice konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru."Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni", kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Dunja
Dunja je voćka koja se isplati čak i kao hobi, jer ne zahteva veliki trud. Ono što je potrebno je dobra priprema zemljišta, ali i vreme, jer se prvi rod dobija posle pet godina, kažu voćari.

Agronom Marko Jović kaže da su ulaganja po hektaru za započinjanje proizvodnje oko 5.000 evra, koliko je potrebno za nabavku sadnica i pripremu zemljišta, koja je zapravo najskuplja.

Voćari navode da se cena sadnice dunje prosečno kreću od 130 do 200 dinara, a na jednom hektaru može se zasaditi oko 820 stabala. Do prvog roda potrebno je pet godina, a do punog čeka se i 10 godina od sadnje. Velika prednost dunja je dugovečnost, pošto plantaža može da živi i daje rod punih 100 godina, pa ovaj biznis može da se prenosi s generacije na generaciju.

Dunja traži dobro zemljište, najbolje uspeva na rastresitim i dubokim zemljištima, ne podnosi vlagu, ali zato dobro podnosi sušu.

Dobra zarada na plasteničkoj proizvodnji
Prema studiji "Gde je profit u poljoprivredi", uzgoj rukole, paškanata, zelene salate, peršuna, endivije i špargle donosi veliki profit u poljoprivredi. Jedna od autorki Jelena Drobnjak, sekretarka Prviredne komore Vojvodine, ističe recimo da je najrentabilnija proizvodnja povrća i voća, a pogotovo plastenička proizvodnja.Ona, kako kaže Drobnjak, u početku zahteva ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim, pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati i za godinu dana. Na jednom hektaru paškanta, zelene salate, peršuna, endivije može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara.

Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara, od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara, od krastavca 135.000, a paprike 65.000 dinara.

Šta je najbolje za koji kraj Srbije
U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci.

Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/na-belom-luku-od-dinara-cetiri-kazu-da-ce-u-2021-biti-najvise-para-za/96lqf2z

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31