Opština Ražanj nalazi se u jugoistočnoj Srbiji i pripada nišavskom okrugu. Nalazi se na raskrsnici Velikog i Južnog pomoravlja, podno planine Bukovik. Geografsko – klimatski uslovi odlični su za ugoj voća, a najviše se gaji šljiva sorte stenlej, ali i kupina, jabuka i dunja.

Poslednjih godina primetan i je razvoj plantažnog uzgoja šipurka. Pionir u ovoj oblasti voćarstva u ovom kraju je Bratislav Milosavljević, koji šipurak gaji već godinama na jednom hektaru površine.

Bratislav je dobro poznati domaćin ovog kraja. Voćarstvom se bavi od 1965. godine kada je završio Srednju poljoprivrednu školu voćarsko-vinogradarski smer u Rekovcu kod Kragujevca. Osim plantažnog šipurka koji gaji na čitavom hektaru, uzgaja šljive na 50 ari i kupine na 25 ari površine.

– Listajući literaturu i prateći situaciju na tržištu dugo sam tražio koju voćnu vrstu da uzgajam. Posle temeljnog istraživanja došao sam na ideju da podignem plantažu šipurka i nisam se pokajao – rekao je za Agrobiznis magazin Milosavljević.

Priznaje da nikada nije izveo konačnu računicu i stavio na papir ulaganje i prihod od šipurka ali tvrdi da je uzgoj ovog voća više nego isplativ.

– Ne znam tačnu cifru, ali mogu reći da je ulaganje u plantažu šipurka duplo manje od svake druge voćne vrste, a daje duplo više prihoda posebno od recimo uzgoja koštunjavog voća – ističe naš sagovornik.

Šipurak nije zahtevan za uzgoj, ne traži neke posebne agrotehničke mere i što je najvažnije plasman je zagarantovan.

– Jedina važna agro tehnička mera kod šipurka je rezidba. Ako ga dobro orežete imate prinose od četvrte godine. Ja sada ubiram od 10 do 12 tona šipurka po hektaru. Pored rezidbe treba baciti azotno đubrivo, ali samo jednom i pokositi korov. Šipurak je otporan na korovske biljke koji mu ne može ništa, ali je bolje pokositi ga kako bi bilo lakše tokom berbe – otkriva Milosavljević.

Uzgajani šipurak ima plod veličine je nešto krupniji od divljeg šipurka i veličine je višnje ili trešnje. Bere se ručno, ali dobra stvar je što berba može da traje mesecima.

– Šipurak se bere pet meseci, počinje negde oko 15. avgusta a može da potraje i do Nove godine. Kad sazri plod šipurka on je čvrst, ali posle dva meseca odmekne. Ali, i tako mek može da se bere. Ja imam sušaru, pa ga osušim posle berbe jer je ogromna potražnja za suvim šipurkom. Za sada snabdevam tri firme i nemam nikakav problem sa plasmanom.

Upravo zbog odličnog plasmana, ali i cene ovog voća odlučio je da započne proizvodnju. Za razliku od ostalih voćara koji imaju muku kako da naplate svoje voće, Bratislav kaže da često rod proda unapred.

– Suvi šipurak prodajem za 180 dinara po kilogramu, dok je sirovi upola jeftiniji negde između 70-80 dinara. Kada se to pomnoži sa 10 do 12 tona roda lako se izvede računica. Suvi šipurak može da stoji neograničeno, čvrst je i zvoni kao pesak, a najčešće služi za čajeve. I kod nas u kući se tokom zime pije isključivo čaj od šipurka koji je izuzetno zdrav i bogat vitaminom C.

I dok šipurak ne može da proizvede koliko mu traže, Bratislav ne krije da muku muči sa kupinama. Zahtevnije su za uzgoj, a najviše problema ima sa plasmanom. Teško prodaje čak i vino od kupine iako je izuzetno zdravo i traženo.

– Kupina je dosta teža za uzgoj u odnosu na šipurak. Recimo, šipurak ne zahteva polivanje, a kupinu ako ne zalivate nemate prinose. Kupina mora da se đubri, reže, osetljivija je kad se bere, prska se 4 – 5 puta tokom sezone. Poslednje četiri godine imali smo problema sa plasmanom. Hladnjačari nas ucenjuju, u pola berbe prekinu sa otkupom, a kupina je bobičasto voće i zahteva da se odmah proda. I onda najčešće napravimo vino od kupine. Ja imam tri tone kupinovog vina ali ne mogu da ga prodam – iskren je naš sagovornik.

Kupinovo vino se najčešće koristi kao lek za oporavak teških pacijenata. Tako je kod Bratislava došla žena posle operacije kancera dojke. Kako je rekla doktor joj je preporučio da pije kupinovo vino kako bi poboljšala krvnu sliku, ali i imunitet. Bratislav joj je poklonio dve litre vina.

S obzorom na to da žene u agrobiznisu imaju veće subvencije od države, Bratislav je mudro gazdinstvo registrovao na svoju suprugu Živicu.

– Subvencije uzima ono što svima sleduje i ne tražim ništa posebno. Jedino sam pre 10 godina sagradio i kupio potrebne mašine za sušaru preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Koštala je 13. 000 evra i još je isplaćujem, ali to mi je najbolja investicija.

Voće koje ne završi u sušari prerađuju. Njihov džem od šipurka je vrhunskog kvaliteta pa ga lako prodaju. Zato ne čudi što ovaj vredni domaćin ozbiljno razmišlja da se potpuno prebaci na uzgoj samo šipurka za kojim tržište vapi, ne samo kod nas već i u inostranstvu.

Izvor: Agrobiznis

U protekle dve do tri godine primetan je trend rasta broja fabrika koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda u finalne, ili polugotove. Prošlo je tek godinu dana, od kada je kompanija WAY WAY otvorila svoju fabriku nudli u Rumi. Nije teško zaključiti, da se više od 90 odsto sirovina koje se koriste u proizvodnji, kupuje upravo na domaćem tržištu. Ne tako davno podignuta je i fabrika DON DON u Kragujevcu, u kojoj se odvija proizvodnja hleba za tržište EU, i reč je o najvećoj fabrici ovog tipa u jugoistočnoj Evropi. Ovom nizu treba dodati i MITROS, koji se podigao iz pepela i sada sarađuje sa 400 kooperanata u Sremu i okolini, a naše meso ponovo ide kao prerađevina na evropske trpeze. Sve ovo je dobar signal da se srpska prehrambena industrija uzdiže, i da počinje da koristi domaće sirovine.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja.

Poljoprivrednici se za setvu suncokreta odlučuju zbog nešto manjih ulaganja u donosu na druge biljne vrste. Pojedini ga seju i na površinama većim od 10 hektara. Takva situacija je u platičevačkom ataru, koji je zbog sastava zemljišta idealan za proizvodnju ove uljane biljne vrste.

Naše zemljište je takvog sastava da odgovara suncokretu, za razliku od drugih mesta u rumskoj opštini. Upravo zbog toga ja svake godine sejem suncokret i zbog plodoreda, ali i dobrog prinosa. Uvek dobro rodi, a sada evo dobro izgleda iako je vreme bilo loše. Njiva je čista, sve sam uradio na vreme, pa očekujem dobar rod. Pod uslovom da vremenski uslovi budu povoljni – kaže Sava Milovanović poljoprivrednik iz Platičeva.

Oprezno u zaštiti protiv sirka

Usev na većini parcela sada dobro izgleda, a treba voditi računa o zaštiti protiv sirka. Nikako hemijske preparate protiv tog korova ne treba koristiti, ukoliko je krenula butonizacija, kažu stručnjaci.

Ono što je važno, kada su kišne godine i ima čestih padavina, poželjno je izvršiti jedno ili dva tretiranja sa fungicidima u fazi butonizacije i posle precvetavanja – kaže Gorica Kozobarić iz PSS Ruma.

Suncokret se na istoj parceli može bezbedno sejati svake pete godine, zbog nakupljanja prouzrokovača bolesti u zemljištu. Dobri predusevi za suncokret su pšenica i druga strna žita, kao i kukuruz. Posle kukuruza treba obratiti pažnju na ograničenja u izboru narednih useva posle primene pojedinih herbicida (atrazin, primisulfuron-metil, prosulfuron), koji mogu ispoljiti negativno delovanje na suncokret kao naredni usev.

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja, ili obezbedi minimalnu zaradu proizvđaču. To je jedan od njihovih najvećih problema. Podsetimo, prošle godine tražili su minimalnu cenu od 42 dinara. Akontna cena je tada bila 30 dinara po kilogramu, a konačna otkupna cena je iznosila 36 dinara bez PDV.

– Takva će situacija biti ove godine još ne znam, ali ne bih voleo da cena bude manja ispod 43 dinara. Tada možemo računati na zaradu – kaže Sava Milovanović.

Očekuje se povoljan jun

Suncokretu kao i svim, biljnim vrstama, sada treba sunca. Poljoprivrednici očekuju da će jun biti povoljniji što se vremenskih prilika tiče, ali se isto tako nadaju se da će u narednom periodu biti i dovoljno vlažnih dana da bi se ova proizvodnja dovela do kraja. Upravo zbog vremenskih uslova mnogi poljoprivrednici su, bas kao i naš sagovornik, ovogodišnju proizvodnju suncokreta osigurali .

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31