Peti susret kozara Srbije održan je u Kumanama u subotu, 9. novembra u organizaciji PG "Dobra farma" Dobričevo, Rajka Varadinca iz Kumana i Zorana Gagića iz Novog Miloševa, a uz podršku opštine Novi Bečej.

Tom prilikom održana je i Osnivačka skupština Udruženja kozara Srbije na kojoj je usvojen Statut i izabrani organi i rukovodstvo novoformiranog Nacionalnog udruženja i usvojen program rada. Pristupnicu je potpisalo 127 kozara, koji očekuju da će na ovaj način biti rešeni gorući problemi u ovoj oblasti, pre svega - nesiguran plasman i niska cena mleka.

Očekuju i da će novoformirano udruženje znatno više raditi na promociji kozarstva u Srbiji i promociji gotovih proizvoda, da će raditi na edukaciji i da će standardno, pružati svojim članovima sve benefite udruživanja oko organizacione i tehničke pomoći u svakodnevnom radu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede - Uprave za agrarna plaćanja, ovčarstvo i kozarstvo su dve grane stočarske proizvodnje koje beleže tendenziju porasta broja grla - u 2019. godini 78.222 poljoprivredna gazdinstva prijavila su 1.634.583 grla ovaca i koza, prenosi portal Top Srbija.

U strukturi ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava koja imaju ovce i koze, najzastupljenija su gazdinstva sa do 10 ovaca i koza (48%), za kojima slede gazdinstva sa 10-50 ovaca i koza (45,5%), dok je tržišno orijentisanih gazdinstava sa više od 50 ovaca i koza najmanje (svega 6,5%).

Međutim, u sktrukturi ukupnog broja ovaca i koza najmanje je učešće gazdinstava sa do 10 grla (13,7%) a najveće gazdinstava sa 10-50 grla (48%), ali je učešće gazdinstava sa više od 50 grla veoma respektabilno jer 6,5% gazdinstava poseduje preko 38% ukupnog broja ovaca i koza. Drugi problem je veoma mala zastupljenost umatičenih grla ovaca i koza - svega 12,5% - za koja je država isplatila 7.000 dinara po grlu odnosno ukupno 1,4 milijarde dinara.

Kada bi uzgajivači koza i ovaca u trogodišnjem periodu umatičili većinu grla mogli bi od države dobiti ukupno oko 10 milijardi dinara - što bi bila izuzetno značajna budžetska podrška razvoju ovčarstva i kozarstva u Srbiji.

Iznoseći ove podatke, Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da su naše farme, ma koliko velike, realno male i za naše, domaće tržište, a kamoli za zahtevno inostrano. Zato smatra da se do povećanja profitabilnosti može doći samo udruživanjem, jer snagom udruživanja se mogu ostvariti brojni benefiti i uticati na donošenje zakonskih i drugih regulativa važnih za uanpređenje proizvodnje u ovoj oblasti stočarstva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2690006/osnivanjem-udruzenja-kozara-srbije-najavljeni-bolji-dani-za-kozarstvo-domace-trziste-zeljno

Veliki broj mladih ljudi danas želi da živi urbanim stilom života, iako su odrastali i bili vaspitavani u duhu seoskih običaja i tradicija.Međutim, veliki deo njih, poput 24-godišnjeg Uroša Puače iz Futoga, predsednika Udruženja „Futoški kupus”, zna da je život na selu neprocenjiva blagodet i da ima daleko više prednosti od gradskog asfalta i betonskih utvara. Kako i sam kaže, otkad je postao svestan sveta oko sebe, znao je da će se baviti poljoprivredom, baš kao što su to činili i njegov otac, ali i očevi roditelji.

– Baba i deda su bili poljoprivrednici i prodavali su krastavce, paprike, kupus i druge proizvode na pijaci – kaže Uroš Puača. – Moj otac je bio diplomirani inžinjer tehnologije, ali nakon tranzicije, odlučio je da nastavi porodični biznis, posvetivši se poljoprivredi. Počeo je da proizvodi kupus, a Udruženje „Futoški kupus” osnovao je 2007. godine i radio sve do početka bolesti 2009. godine. U nekom periodu su krenula intenzivnija dešavanja u vezi s Udruženjem, bilo je sve više posla pa je nastojao da za sobom ostavi legat. Tako se ustalio naš brend, a ja sam nastavio njegovu tradiciju.

Uroš je od malih nogu pomagao ocu na njivi, a kada je osnovano Udruženje, potrudio se da i u njemu ostavi svoj trag. Stoga se, nakon očeve smrti, prihvatio velike odgovornosti koju nosi rad ozbiljnog udruženja. Osim toga, školuje se na Smeru agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu, jer je profesija usko vezana za posao kojim se bavi, te želi da i sa stručne strane bude dobro potkovan znanjem i najnovijim informacijama.

– Kada je osnovano, Udruženje je brojalo oko 15 članova, okupljenih s istim ciljem, a to je očuvanje autohtone populacije futoškog kupusa, ali i zaštita brenda koji je godinama stvaran – kaže Uroš. – Otkad je Futoga, poznat je i futoški kupus, a prvi zapisi iz 17. veka svedoče o njegovoj upotrebi, kako u medicinske svrhe, tako i za izvoz, za koji su seljaci još tada plaćali porez. Zbog uvođenja mnogih hibrida, naša sorta je pomalo otišla u zaborav jer nije toliko rodna. To znači da hibrid može roditi oko 50 tona po hektaru, dok futoški kupus daje 25 do 35 tona, i to je „problem”, koji se u suštini nadomesti kvalitetom, tankim listovima, velikim procentom šećera i neverovatnim ukusom.Po Uroševim rečima, iz Udruženje se godine u godinu razvijalo te je godinu od osnivanja urađen elaborat o načinu proizvodnje i prerade futoškog svežeg i kiselog kupusa, zatim 2010. godine je registrovano 15 prvih ovlašćenih korisnika, a danas ono ima 43 člana koji su u procesu sertifikacije.

– Moji zadaci kao predsednika Udruženja su da okupim ljude, motivišem ih i sačuvam od bilo kakvih unutrašnjih sukoba, a to je nešto što se često dešava i jedan je od najtežih poslova – kaže Puača. – Zatim moram da vodim računa o sertifikaciji futoškog kupusa, o koordinaciji na manifestacijama, pisanju raznih projekata, tačnije, pronalaženju novca za ostvarivanje naših manifestacija, poput Futoške omladinske radne akcije, Futoške kupusijade, Festivala „Tera madre” i slično. Osim toga, organizujem izlaske na sajmove turizma, poljoprivrede, etno-hrane u Beogradu, kao i posete inostranim sajmovima.

Po njegovom mišljenju, članovi Udruženja nemaju jasnu predstavu o tome kolika je njegova odgovornost, a dešava se da ima i problema s autoritetom. Da bi prevazišli razlike, trudi se da atmosfera bude drugarska jer, kada se saradnja odvija na taj način, uvek se dođe do nekih rezultata. Svoju budućnost i dalje vidi u poslu koji radi, a dalje ambicije su da unapredi rad Udruženja, a Futoški kupus poromoviše u celom svetu.Po rečima predsednika Udruženja „Futoški kupus” Uroša Puače, budućnost je na internetu, i to stalno ponavlja svojim članovima. Ubrzo će se izgraditi obilaznica oko Futoga i ljudi neće svraćati u selo, pa samim tim ni kupovati kupus.

– U narednim godinama ćemo kao Udruženje raditi na što jačoj i široj internet promociji futoškog kupusa – kaže Uroš, i dodaje da je ideja da to rezultira veb-šopom i dostavom za celu Srbiju.

Osim toga, da bi unapredili prepoznatljivost proizvoda na evropskom nivou, radiće se na konkurisanju za dobijanje evropskog sertifikata i evropske zaštite na geografskom nivou. U postupku je izmena i priprema dokumentacije za konkurs, koja mora biti uredna i potpuna jer je mogućnost prijave dostupna samo jednom. Ukoliko prođu evropsku proveru, dobiće logo Evropske unije, čime će proizvod postati zaštićen, a samim tim prihvaćen kao autentičan na evropskom nivou.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/predsednik-udruzena-futoski-kupus-uros-puaca-zivot-posvecen-selu-i-poloprivredi-27-08-2019

Radi ostvarivanja ciljeva i interesa u oblasti proizvodnje, prodaje, promocije rakije i jakih alkoholnih pića, koje članovi ne bi mogli pojedinačno da ostvare, osnovano je Udruženje proizvođača rakije Zapadna Srbija, piše portal Agro TV.

Oštra konkurencija, promena uslova poslovanja, moderni trendovi, ali i nagomilani problemi čije rešavanje traži posvećenost i temeljan pristup, podstakli su osnivanje udruženja. Prepoznajući značaj udruživanja uopšte, posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju kontakata sa drugim domaćim i međunarodnim udruženjima.

Osnivači su najveći proizvođači sa područja Zlatiborskog upravnog okruga: Tim doo Bajina Bašta, Destilerija Zarić doo Kosjerić, BB klekovača doo Bajina Bašta, RB Global doo Užice i Braća Tomašević doo Prijepolje. Sedište udruženja biće u Bajinoj Bašti. Proizvođači rakije sa područja zapadne Srbije tradicionalno su lideri u ovoj oblasti.

Težište rada će, kako se navodi, biti na izradi i objavljivanju strategije razvoja proizvodnje rakije i jakih alkoholnih pića na teritoriji Zapadne Srbije, aktivnostima na zaštiti geografskog porekla, koordinaciji u oblasti podizanja konkurentnosti, unapređenju proizvodnje vrhunskog kvaliteta, primeni domaćih i međunarodnih standarda i na razvoju "rakijskog" turizma.

Statutom je predviđeno da član Udruženja može biti svako privredno društvo ili preduzetnik koji se bave proizvodnjom rakije i jakih alkoholnih pića na području zapadne Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2582624/osnovano-udruzenje-proizvodjaca-rakije-zapadna-srbija-cilj-veca-konkurentnost-i-razvoj-rakijskog

Prilikom putovanja u Italiju, na sajam MACFRUT, upoznali smo Miloša Jovića, mladog pčelara iz Medveđe. Kako nam je rekao ovaj mladi pčelar trenutno ima 25 društava, u rodnom selu Crni Vrh. Pčelarstvom se bavi od 2012. godine, i kako ističe, njegovi su se bavili pčelarstvom, pa otuda i ta tradicija, koja
se nastavlja. Miloš je inače lovočuvar, a pčelarstvo mu je hobi.
„Pčelinjak mi je stacioniran, ne selim pčele, ali kada dođe vreme krenuću i to da radim. Za sada je to malo društava, ali imam nameru da širim i da se ozbiljnije bavim ovom granom poljoprivrede“, ističe nam Miloš i dodaje: Kod nas je zastupljen livadski, šumski i bagremov med. Šumski je jedan od retkih medova, koji zamedi jednom, ili dva puta u toku pet godina, ali med je unikat u Srbiji.
Po njegovim rečima nije lako baviti se pčelarstvom. Treba dosta vremena, truda i rada.

„Naše podneblje je idealno za bavljenje pčelarenjem, sa nezagađenim potocima i šumama. Potrebno je samo malo sreće u vidu dobrih klimatskih uslova tokom pet meseci godišnje, koliko traje pčelarska sezona, kako bi rezultati bili dobri“, priča nam Miloš Jović.
Kada je u pitanju prinos obično je to oko 15 kg po košnici. Med prodaje u Medveđi, Leskovcu,Nišu, imaju prodaju i u Prištini. Pravi i vosak, polen propolis, tj. skoro sve proizvode od meda. Miloš je predsednik Udruženja pčelara „Apis“ iz Medveđe. Udruženje pčelara „APIS“ je osnovano 2017. godine, uz podršku projekta

„Podsticanje zapošljavanja mladih“ koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ u okviru Nemačko – Srpske razvojne saradnje.
Udruženje pčelara „APIS“ trenutno broji 34 člana. Većinu članova udruženja čine mladi pčelari i pčelarke od 15 do 35 godina starosti iz Medveđe i okoline. Pored mladih članova u udruženju, veliku podršku nam pružaju i stariji članovi, čije je dragoceno dugogodišnje iskustvo u pčelarstvu neprocenjivo.
Imaju veliku podršku od Giz-a, i Help-a, opremu su dobili od njih, četri vrste centrifuge, topionice za vosak, prese za vosak, mešaonice i to sve koriste članovi
Udruženja. Miloš poručuje mladim pčelarima da se udružuju, jer se tako pre dolazi do uspeha.
Udruženim snagama je mnogo lakše i bolje se stiže do tržišta.Udruženja od Ministarstva omladine i sporta dobili su 16 košnica, i 16 pčelinjih zajednica, gde će biti ogledni pčelinjak. Med koji koji proizvedu na ovom pčelinjaku prodavace i novac će stavljati na račun Udruženja. Jablanički okrug ima idealne uslove za bavljenje pčelarstvom, zahvaljujući prirodnim lepotama ovog kraja. Međutim došlo je do smanjenja broja jablaničkih pčelara. Projekat Podsticanje zapošljavanja mladih, pokušava da preokrene ovaj negativan trend privlačenjem i angažovanjem mladih pčelara tako što im pruža mentorstvo, obezbeđuje opremu, stručne obuke i studijska putovanja.

Izvor:Agrbiznis magazin

Udruženje „Mladi poljoprivrednici Srbije“ osnovano je sa namerom da okupi i čuje mišljenje svih mladih poljoprivrednika na području čitave zemlje.
,,Želimo da razmenimo iskustva, čujemo vaše predloge, sugestije, poteškoće, ili pak olakšice koje ste imali, prilikom registracije gazdinstva i početka poljoprivredne proizvodnje, rekao je Mladen Minić , predsednik Udruženja.
Cilj Mladih poljoprivrednika Srbije, je da pospeši razvoj mladog i inovativnog poljoprivrednog sektora širom Srbije, i pomogne u stvaranju novih i boljih, radnih i životnih uslova, za sve koji žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Mladi poljoprivrednici Srbije okupiće tim školovanih mladih ljudi, spremnih da podele svoje znanje i iskustvo sa ostalim mladim poljoprivrednicima, koji marljivo rade na svojim gazdinstvima. Oni će mladom poljoprivredniku pomoći da unapredi svoju proizvodnju, finalizuje svoje proizvode, i ostvari svoja prava na subvencije i podsticaje kod nadležnih institucija.
Pre svega zadržavanje mladih ljudi u Srbiji, povratak mladih na selo, edukacija, zasnivanje rentabilne proizvodnje, primena novih tehnologija i brži ekonomski razvoj, sve su to po Mladenovim rečima vrlo važni segmenti od nacionalnog značaja za našu zemlju.
Na prvom zasedanju Skupštine Udruženja u proširenom sastavu, održanoj u Jagodini 01.06.2019. godine, razgovaralo se, pre svega o značaju upućivanja svakog poljoprivrednog proizvođača u mogućnosti ostvarivanja prava na podsticaje i subvencijekroz direkna plaćanja, koja sleduju svakom poljoprivrednom proizvođaču u koliko ispunjava uslove iz pravilnika donetih od strane Ministarstva poljoprivrede.
Mladen Minić, doneo je odluku o formiranju ovakvog Udruženja, saznanjem da je jedan od retkih mladih poljoprivrednika koji je uspeo da ostvari prava na povrat uloženih sredstava i to po više osnova. On ujedno ističe da je poražavajuće to da u Srbiji ovakav vid prava, zbog nedovoljne informisanosti iskoristi svega 5% malih poljoprivrednih proizvođaća, od kojih 4% dolaze sa teritorije AP Vojvodina. Udruženje planira da što pre organizuje seriju stručnih skupova, tribina i seminara, na kojima će predavači biti stručni ljudi iz oblasti poljoprivrede, profesori sa Pojljoprivrednog fakulteta, direktori institucija, predstavnici poljoprivrednih zadruga i uspešni poljoprivredni proizvođači, i da se tako formira mrežu podrške za svakog ko bude želeo da otpočne poljoprivrednu
proizvodnju.
Naše Udruženje ima za cilj, da u ime svih naših članova bilo da se to fizička lica – vlasnici porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ili pavna lica, kroz pregovore sa državnim institucijama i privrednim sektorom, obezbedi najpovoljnije uslove za brz i uspešan razvoj i napredak kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.
„Takođe, tu smo da zaštitimo svakog poljoprivrednog proizvođača, od različitih oblika malverzacija, koji bi uz naše savetodavne usluge doneo pravilnu odluku, kada je u pitanju sklapanje poslovne saradnje, podizanja kredita ili osiguranja svoje proizvodnje,“ istakao je Mladen. Ideja o udruženju potekla je od Mladena
Minića, poljoprivrednika iz Jagodine, koji je odrastao na selu, studirao u Beogradu, a kasnije po završenim studijama, vratio se na svoje porodično gazdinstvo, u selu Sekurič i otpočeo ozbiljniju poljoprivrednu proizvodnju. Mladen, po povratku na selo, nije imao adekvatnih životnih uslova za boravak i život na gazdinstvu, ali uz njegovu ogromnu energiju, marljiv i pametan rad i odricanje, uspeo je da za jedan krači vremenski period stvori jedno ozbiljno porodično gazdinstvo, koje raspolaže površinom od 20 hektara, 200 grla ovaca, novom farmom i kompletnom mehanizacijom. Ogromnu pomoć ostvario je uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, jer je iskoristio svoju stručnost stečenu na fakultetu i redovno konkurisao za sve podsticaje. Sada uz stečeno znanjei iskustvo na svom ličnom primeru, kroz Udruženje, želi da okupi što veći broj mladih, spremnih da se ozbiljno bave poljoprivredom i da im pomogne u ostvarivanju
tog cilja. Takođe, kroz Udruženje, Mladen želi da ukaže na značaj poljoprivredne proizvodnje, podigne opštu svest o poljoprivredi, a stručnim ljudima u Ministarstvu poljoprivrede, ukaže na problem sa kojima se susreću poljoprivredni proizvođači.
DEO IZ STATUTA - UDRUŽENJA
Član 3 : Radi ostvarivanja svojih ciljeva, MPS naročito:
• Pomaže svojim članovima oko prikupljanja dokumentacije i konkurisanja kod Ministarstva Poljoprivrede i drugih resornih Ministarstava, fondova i fondacija koji pružaju različite vrste subvencija i podsticaja u poljoprivredi i stočarstvu.
• Pruža informacije i pomaže mladim oko prikupljanja i popunjavanja dokumentacije potrebne za registraciju poljoprivrednog gazdinstva i pokretanja poljoprivredne proizvodnje.
• Pruža informacije svojim članovima o mogućnostima obezbeđivanja povoljnih poljoprivrednih kredita, nabavke mehanizacije i mašina i osiguranja svojih zasada i stoke.
• Pomaže svojim članovima oko nabavke priplodnih grla i ostvarivanja prava na subvencije.
• Pomaže članovima oko izrade projekata, biznis planova, planova isplativosti investicija i drugih ekonomskih pokazatelja u proizvodnji.
• Informisanje i uzajamno povezivanje proizvođača poljoprivrednih proizvoda i proizvođača sa krajnjim korisnicima, putem društvenih medija i ostalih oblika
informisanja.
• Pruža podršku i stručnu pomoć svojim članovima iz oblasti organske proizvodnje, sertifikacije, prerade i deklarisanja proizvoda i zaštite geografskog porekla
proizvoda.
• Pruža podršku i pomoć svojim članovima oko nalaženja radnika za rad na poljoprivrednim gazdinstvima, farmama i plantažama.
• Organizuje edukativne radionice, seminare, obuke, okrugle stolove, konferencije i stručne skupove.
• Delegira svoje članove na studijske posete i konferencije u zemlji i inostranstvu.
• Organizuje aktivnosti usmerene na obeležavanje nacionalnih i međunarodnih važnih datuma.
• Oganizuje sajmove, sabore, manifestacije, festivale, promotivne kampanje i medijske promocije.
• Organizuje volonterske akcije
• Radi na uspostavljanju i razvijanju javnih službi, omladinskih organizacija i servisa, socijalnih usluga i usluga namenjenim razvoju preduzetništva.
• Prenosi i istražuje vrednosti i prakse iz oblasti očuvanja životne sredine i održivog razvoja.
• Istražuje kulturološke i etnološke specifičnosti lokalnih zajednica, radi na njihovom upoznavanju i očuvanju i javnom promovisanju zarad izgradnje socijalne kohezije.
• Objavljuje štampana i multimedijalna izdanja i publikacije, kao i veb, radio i TV emisije, radi prezentacije rada i popularizacije ciljeva i ostvarivanja javnog dobra.
• Sarađuje sa drugim organizacijama i institucijama u zemlji i inostranstvu na ostvarivanju ciljeva organizacije.
• Preduzima druge aktivnosti u skladu sa Zakonom i Statutom.
Član 10: MPS ima za cilj da u skladu sa Ustavom i zakonima doprinese:
• informisanosti svih onih koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i stočarstvom,
• boljem povezivanju i razumevanju stavova i potreba poljoprivrednih proizvođača i farmera sa državnim organima, obrazovnim instucijama i svim činiocima
društva koji su na bilo koji način povezani sa temom poljoprivredne proizvodnje i
stočarstva,
• obrazovanju poljoprivrednih proizvođača i farmera,
• afirmaciji poljoprivrednih proizvođača i farmera i njihovih organizacija,
• participaciji poljoprivrednih proizvođača i farmera i njihovih organizacija u procesima odlučivanja o boljem i bržem plasmanu svojih proizvoda i usluga
• afirmaciji kulturnih i umetničkih vrednosti i razvijanju i negovanju najboljih tradicija i vrednosti građana RS
• unapređenju zdravlja kroz promociju zdrave i pravilne ishrane

Izvor:Agrobiznis magazin

Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Užice“ iz Užica, „Podgolijiski zdravi plodovi“ iz Međurečja, „Šabac“ iz Mačve, „Limska dolina – vilamet“ iz Priboja, „Studenica“ iz Ušća i „Spas“ iz Kraljeva osnovali su u Užicu Savez poljoprivrednih udruženja zapadne Srbije.

„Situacija koja se decenijama unazad odigrava ide na štetu srpske poljoprivrede i poljoprivredika i neophodna je borba kroz udruženo delovanje. Udruženje nije formirano radi ostvarivanja političkih interesa i bavljenja politikom, već u cilju odbrane poljoprivrednika i poljoprivredne proizvodnje“, navodi se u saopštenju Saveza malinara za zapadnu Srbiju.

Na sastanku Saveza razgovarano je o problemima malinara, o subvencijama koje se neredovno isplaćuju, o teškom položaju poljoprivrednih penzionera i nastojanju menjanja zakona koji se na njih odnosi.

Zauzet je jednoglasan stav da bi cena maline trebalo da bude 1,4 evra, odnosno 165 dinara sa tendencijom rasta, a navedeno je da će se sudbina malinara rešavati u martu, a ne da će se čekati sezona branja.

Izvor: http://www.uziceoglasnatabla.com/malinari-formirali-savez-za-zapadnu-srbiju/

Pored raznovrsne zimnice, slatkog i slanog programa, suhomesnatih proizvoda, domaćih sirupa i sokova, meda, čokolada i raznovrsnih kolača, na Sajmu Etno hrane i pića, Dušanka Veljković iz Kruševca, predsednica “Udruženja rukotvornica Domina”, izložila je kolekciju ručnih radova, jedinstvenih unikatnih predmeta. Udruženje ima 12 članova, čija je delatnost raznolika. Tri članice se bave dekupaž tehnikom, dve heklaju i vezu slike, a najmlađi član pravi sapune na prirodnoj bazi.

Kako je za Agrobiznis magazin istakla gospođa Dušanka, u svom radu koristi tehniku koja se naziva transfer folija. Ova tehnika se dosta razlikuje od dekupaž tehnike, pošto ima lepše i veće mogućnosti od dekupaža. Zanimljivu su efekti na kutijama koji imitiraju drvo, duborez i podstarivanje. Ofarbate kutiju jednom bojom, a potom istu kutiju ofarbate i drugom bojom. Zatim se pristupa procesu brušenja prve boje, kako bi izašla i videla se druga boja, pa bi se kao krajnji cilj ove dve boje mešale. Kako je istakla naša sagovornicana, nekada ima inspiraciju, pa stigne i do četvrtog sloja boje, što oslikanom predmetu daje poseban izgled.

U svojoj porodičnoj radionici, gospođa Dušanka sa suprugom pravi predmete od medijapana, na kojima primenjuje tehniku transfer folijom. Pored različitih kutija, na štandu su se našli i ramovi za slike, satovi, flaše, podmetači i dekorativna ogledala. Medijapan je mirniji materijal od drveta. Gospođa Dušanka i njen suprug su inženjeri drvne industrije, tako da poznaju ovu vrstu delatnosti, što im svakako stvara veću mogućnost da istražuju i na drugačiji način oblikuju površinu i ivice predmeta od drveta i medijapana.

            

            na štandu su se našle kutije, ramovi za slike, satovi, flaše, podmetači i dekorativna ogledala

Udruženje za očuvanje i negovanje srpske tradicije i običaja „Prela i posela“ organizovalo je na platou ispred Hrama svetog Save istoimenu manifestaciju sa ciljem da okupi sve one koji se zalažu za  očuvanje tradicije, stila i načina života srpskih sela. Ova manifestacija je organizovana po starom srpskom običaju uz so i pogaču, a voditeljski par je bio odeven u narodnu nošnju. Tom prilikom, Dragiša Simić, predsednik Udruženja „Prela i posela“ je istakao da pored urbanog gradskog života postoji i onaj drugi seoski život, da se starije generacije podsete odakle potiču i da ne zaborave na svoje korene. Ovo je prilika da se deca upoznaju sa generacijama koje žive i odrastaju na selu, sa njihovim običajima i navikama. Dragiša je uz zdravicu istakao da samo pesma i vera u Boga čini snagu srpskog naroda. Svoje umeće pokazali su i folklorni ansambli iz raznih krajeva naše zemlje i Republike Srpske, izvorne pevačke grupe, svirači na nacionalnim instrumentima (gusle, gajde, frula). Program je obuhvatio i vredne ruke zanatlija gde su se istakli proizvođači domaće hrane i pića, opančari, grnčari, licideri. Nakon liturgije, prisutnima se obratio patrijarh srpski Irinej. Svi ljudi koji su prisustvovali manifestaciji pozvani su sledeće godine da odigraju najveće kolo na svetu za Ginisovu knjigu rekorda – kolo mira za stogodišnjicu oslobođenja u velikom ratu.

Voćari iz Topole su se udruživanjem izborili za izgradnju sistema za navodnjavanje, koji će snabdevati vodom 350 hektara pod voćem. Udruženje Jaseničke kapi predočilo je problem lokalnoj samoupravi koja je prepoznala značaj voćarstva u ovom kraju. Kako je najavljeno, biće izgrađena dva rezrevoara, koja će se puniti iz reke Jasenice, a voda će iz njih stizati do oko 900 parcela. Predračunska vrednost projekta iznosi oko 190 miliona dinara, objavljeno je na sajtu opštine Topola.
 
U prostorijama opštine je u utorak (22. novembra 2016. godine) održana prezentacija prve faze projekta navodnjavanja u selima Vinča, Plaskovac i Blaznava. Prezentaciju projekta vodili su predstavnici JVP Srbijavode, Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i lokalne samouprave. Okupljenim poljoprivrednicima i članovima Udruženja korisnika voda Jaseničke kapi predstavljene su preduzete mere, kao i naredni koraci.
 
Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović naglasio je značaj ovog projekta i rekao kako očekuje da će na navodnjavanim površinama prinos biti veći za oko 30%.
 
- Ovo je pilot projekat za centralnu Srbiju. Finansira se iz kredita koje je država Srbija dobila od Ujedinjenih arapskih emirata za navodnjavanje - rekao je Jovanović.
 
Udruženje voćara Jaseničke kapi osnovano je pre pet godina, upravo sa idejom da za voćari za svoje parcele obezbede vodu. Kako kažu, zbog nedovoljno vode, voće je ostajalo sitno, pa su samo mali deo mogli da prodaju kao prvu klasu, a ostatak bi odlazio u preradu, na pijacu itd. Sada bi ovo trebalo da bude rešeno.
 
U planu je da do kraja godine budu spremni lokacijski uslovi, da se završi izrada studije opravdanosti sa idejnim projektom, da se izradi projekat za građevinsku dozvolu, navedeno je na opštinskom sajtu.
 
Radovi na Jasenici bi trebalo da krenu dogodine, a voćari će organizovan sistem za navodnjavanje moći da koriste od 2018. godine. U planu je da se voda iz reke uzima u periodu kad je najviše ima - tokom zime, te početkom proleća, da se akumulira u rezervoarima, i onda tokom leta koristi za navodnjavanje, objavila je RTV.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30