Mladi poljoprivrednici koji su pored toga što su mladi i ambiciozni pokazali su da su vredni i željni znanja. Oni su se krajem novembra okupili i u sardnji sa Opštinom Rekovac, AGROPRESS-om i uz medijsku podršku našeg časopisa održali niz predavanja u prepunom amfiteatru „Poljoprivredno – veterinarske škole“ u Rekovcu.
Očigledno je da prepuna sala potvrđuje dobar odabir tema, predavača ali i predstavlja znak da mladi žele ipak da se bave poljoprivredom i pokažu svoje sposobnosti i preduzetnički duh. U skladu odabirom tema amfiteatar „Poljoprivredno – veterinarske škole“ je bio pravo mesto za jedno ovakvo okupljanje, s obzirom na to da je predavanju prisustvovao, između ostalih i veliki broj mladih, odnosno učenika ove škole, od kojih se očekuje da uskoro budu
nosioci, svi veruju u to, preporoda i razvoja poljoprivrede kao privredne grane, ne samo u Levču, već i u celoj državi. Naravno, skupu su pisustvovali i nešto iskusniji proizvođači iz ovog kraja.
U ime osnivača udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, na skupu su govorili Mladen Minić i Oliver Aleksić, koji i potiču iz Levča i nisu krili zadovoljstvo činjenicom da upravo iz svog kraja započinju organizovanje ovakvih predavanja, ali je to ujedno predstavljalo i veću odgovornost za predavače. Najpre je Oliver Aleksić pozdravio prisutne i obavestio ih o načinu funkcionisanju Udruženja, ambicioznim ciljevima kojima udruženje stremi, dosadašnjim rezultatima i uspešnoj saradnji sa Ministarstvima, pre svega Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa različitim preduzećima u našoj zemlji, sa kompanijom „Dunav osiguranje“, „Komercijalnom bankom“, AGROPRESS-om, kompanijom ,,Nektar“ čiji su sokovi posluženi svim prisutnima,
kao i sa redakcijom ,,Agrobiznis magazin-a“.
Mladen Minić, predsednik Upravnog odbora udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, poreklom je iz Sekuriča, u opštini Rekovac, on je jedan od osnivača
udruženja, koji se nakon završenih studija na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, vratio na selo i otpočeo proizvodnju, osnovao farmu i u međuvremenu učestvovao na različitim sajmovima poljoprivrede kao izlagač. Sopstvenim primerom Mladen je pokazao da se uz pametna ulaganja, korišćenjem subvencija države, može mnogo postići i živeti od poljoprivrede.
Minić je ovom prilikom istakao značaj udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača, s obzirom da je jedan proizvođač kao samostalan, praktično osuđen na mala ulaganja, samim tim i na male prihode i dobro poznato „svaštarenje“ koje ne daje nikakve rezultate. Poseban akcenat je stavio na udruživanje, pre svega, mladih ljudi, ljudi koji su u punoj snazi, koji mogu da ulože sav trud i sve raspoložive kapacitete u proizvodnju, a koji su istovremeno
i sposobni da se obrazju, da odgovore na sve izazove koje ispred njih postavlja moderan način poljoprivredne proizvodnje, ali i života. „Poljoprivredni proizvođač u današnje vreme mora biti sposoban i edukovan kako da iskoristi sve potencijale svog poljoprivrednog gazdinstva, a isto tako i
da sazna, informiše se i iskoristi sve subvencije, olakšice i pomoć koju mu pruža država“ istakao je Minić.
U toku izlaganja posebnu pažnja posvećena je Konkursu za mlade poljoprivrednike koji je raspisan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
- Uprave za agrarna plaćanja i koji se završava zajedno sa kalendarskom godinom. Minić je takođe upoznao je prisutne sa celokupnom procedurom u vezi sa Konkursom, od početka i popunjavanja prijave, pa sve do samog podnošenja zahteva. Ovom prilikom govorilo se i o pomoći koju u tom smislu pruža Udruženje, jer često prilikom konkurisanja učesnici Konkursa budu odbijeni zbog formalnih grešaka do kojih dolazi usled neinformisanosti, neupućenosti i nedovoljne obučenosti. Upravo se u tome ogleda značaj udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, jer je udruženje otvoreno za svoje članove u tom smislu i pruža pomoć u bilo kom obliku.
Udruženje prepoznaje i veliku šansu za male poljoprivredne proizvođače u smislu prerade proizvoda, bavljenja organskom proizvodnjom uz dobijanje potrebnih sertifikata, brendiranja proizvoda. „U svim tim idejama, veliku pomoć može pružiti udruženje, a svakako je da će više udruženih malih proizvođača biti znatno konkurentniji na tržištu u današnje vreme hipermarketa i uvoženja različitih proizvoda iz različitih zemalja“ istakao je Mladen Minić.
Na kraju izlaganja, Mladen je podvukao značaj ruralnih područja za bavljenje seoskim turizmom u cilju očuvanja kulturne i istorijske baštine u svim delovima
Srbije. „Svako od naših sela, a to se, pre svega, odnosi i na sam Levač, ima svoj duh, svoju istoriju, lepotu, predstavlja jednu oazu mira i prirode, i samim tim i predstavlja potencijal da se kroz seoski turizam doprinese razvoju privrede u svim područjima naše zemlje“ zaključio je Minić.
Okupljenim mladim poljoprivrednicima ili onima koji to planiraju da budu su se nakon izlaganja osnivača udruženja, obratile i predstavnice „Komercijalne banke“, Branka Kovačević i Dragana Matovski, koje su upoznale prisutne sa kreditima na koje bi mogli da se oslone u proizvodnji i ujedno su istakli sjajnu saradnju koju imaju sa udruženjem. Aleksandar Vasić se obratio skupu u ime kompanije „Dunav osiguranje“ i podsetio da se nijedna ozbiljna proizvodnja danas ne može pokrenuti bez obaveznog osiguranja, jer se na taj način predupređuju rizici koje proizvodnja nosi sama po sebi. Na kraju, Rade
Petrović, kao vlasnik poljoprivredne apoteke „Agro – Levač“ iz Tečića, najveće u ovom kraju, ponudio je proizvode iz svog asortimana, mogućnost kupovine na rate i svaki vid pomoći i saradnje sa proizvođačima. Okupljeni su imali i brojna pitanja za predavače, što je potvrdiilo da su pažljivo slušli i poželelii da više saznaju o temi. Zato se može reći da je ova radionica opravdala svoj cilj, da je dala nadu mladima da mogu od svog rada da zarade kao
i da postoje načini da se, uz saradnju sa udruženjem, može postići svaki zacrtani cilj koji pre svega treba da bude realan i konkretan.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se obeležava 15. oktobra, predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Delegacije EU u Srbiji i UN Women posetili su udruženje žena "Udahni život" iz Stanišića, koje se bavi organskom proizvodnjom povrća i edukacijom žena za preradu, proizvodnju sadnica i povrtarstvo. Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, poručila je da su žene na selu ogroman potencijal i imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi, te da kao takve ne smeju da ostanu marginalizovane i neplaćene za posao koji obavljaju.Ona je, povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, istakla da su žene na selu najugroženiji i najranjiviji deo seoskog stanovništva, te da je neophodno podržati ih i ohrabriti da se udružuju, registruju poljoprivredna domaćinstva i zajedničkim snagama istupaju ka tržištu.

“Znamo da je više od polovine njih formalno nezaposleno, da 60 odsto nema pravo na penziju, da su retko vlasnice imovine. Država je kroz IPA fondove obezbedila 300.000 evra za projekte koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena na selu," navela je Zorana.

"Hoćemo da im pomognemo da se udruže, nabave opremu za proizvodnju, da ih naučimo da razviju poslovanje, plasiraju svoje proizvode - da posao koji rade unovče", poručila je ministarka i istakla:

"Na taj način osnažuju sebe i svojim porodicama i deci obezbedjuju kvalitetniji život”, istakla je Mihajlović.

Izvor:http://www.pressonline.rs/info/drustvo/414391/mihajloviceva-pozvala-zene-sa-sela-da-se-udruze.html

Model udruživanja poljoprivrednih proizvođača u skandinavskoj zemlji može da bude putokaz i za naš agrar; Udruženja kooperanata garantuju otkup celog roda i uzgoja.

Zemlja dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.

- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo - kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. - Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu "jedan farmer - jedan glas" bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.

Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.

- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju "Poljoprivreda i hrana" - objašnjava Soegard. - Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.

Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:

- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju - kaže Soegard. - Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju.

Poslovanje naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača - objašnjava naš sagovornik. - Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može "izboksovati" na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.

Izvor: www.novosti.rs

U organizaciji Vlade Srbije  i kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća danas je  u zgradi Jablaničkog upravnog okruga  održan  sastanak povodom Programa revitalizacije zadrugarstva.

Tema sastanka je bila odobravanje sredstava za stvaranje novih zadruga u skladu sa planom koji je definisala Vlada RS. Plan obuhvata osnivanje 500 zadruga u 500 srpskih sela.

Rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi se u udruživanju proizvodjača i u osnivanju zadruga. Program revitalizacije zadrugarstva, za cilj ima povećanje konkurentnosti proizvodjača i oživljavanje sela. Gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović je naveo da zadruge omogućavaju jaču pregovaračku poziciju, organizovaniju ponudu robe na tržištu, kao i organizovanije uključenje u izvozne programe.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Milan Krkobabić, je objasnio da prazna sela predstavljaju opasan izazov za nacionalnu bezbednost zemlje. Od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje i upravo zbog toga treba preduzeti praktične i konkretne mere kako bi mladi ostali da žive i rade na selu.

„Program revitalizacije zadrugarstva podrazumeva, u naredne tri godine, osnivanje ili revitalizaciju postojećih, ukupno 500 zadruga. Iznos sredstava koji je namenjen u te svrhe je 25 miliona evra. Program podrazumeva 50.000 evra subvencija bespovratnih ili podsticaja u zadruge koje se formiraju i 100.000 evra u zadruge koje već postoje. Novac će ići na kupovinu osnovnog stada, višegodišnjeg zasada, opreme“ – rekao je ministar bez portfelja, Milan Krkobabić.

Značajnu ulogu u ovom programu imaće zajednički rad države i lokalne samouprave. Nijedan projekat, nijedan novčani iznos neće biti odobren ukoliko se na ugovoru ne nalazi i potpis gradonačelnika Leskovca.

U Jablaničkom okrugu, zadruga „Zelena zvezda“ ima realnu mogućnost, da u narednim mesecima dobije podršku od Vlade RS i lokalne samouprave u iznosu od 100.000 evra.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31