Od 8. do do 12. februara, grupa poljoprivrednika većinom iz vojvođanskih sela, i desetak sa juga Srbije, savetodavci iz Poljoprivrednih stručnih službi, predstavnici NLB banke i firme VGP iz Novog Sada, dva novinara, posetili su fabriku HATTAT u gradu Čerkeskoju u Turskoj.

U fabricu HEMA (HATTAT je deo HEMA korporacije) omogućeno im je da vide livnicu, gde se izrađuju blokovi za PERKINS motore, odlivci za prednji most, hidrauliku, menjače i diferencijale koji se liju i sklapaju za HATTAT traktore, kao i za ostale eminentne proizvođače. Mogao se i videti deo fabrike za montažu i isporuku navedenih delova. U fabrici je  74 odsto radnika u  proizvodnji, a 26 odsto inženjeri i administracija.

Posetu su  završili  na poligonu gde je svima omogućena vožnja,  i detaljan pregled na modelima T4100 - 102 KS i 285 S - 82 KS.

Hattat A serija traktora objedinjuje modele traktora različitog raspona snage (50 do 120 KS), zbog čega ih u matičnoj zemlji često nazivaju turskim hrvačima. Traktori se izvoze u preko 20 zemalja, a u Poljskoj je brend Hattat bio izabran za traktor godine.

Hema proizvodi radilice za Ferarri, rade za  Mercedes, za Johan Deere, menjače i prenosne kutije.  Kako smo čuli od predstavnika kompanije, ako bi oni stali mesec dana sa proizvodnjom, sve ove kompanije bi takođe stale sa radom. Traktore prave samo po poruđžbini, nemaju na lageru. Imaju dosta malih traktora, jer to njihovo tržište najviše traži. Na domaćem tržištu su četvrti po proizvodnji traktora, a najveći su izvoznici u poslednje dve godine u Turskoj.

Naše poljoprivrednike su dosta zanimali voćarski traktori, i većina njih je došla da vidi, neki su već kupili, a neki su u pregovorima za kredite NLB banke. Srbiju smatraju kao što su nam i istakli kao normalno tržište, nismo zahtevni, kao što su Island i Irska.

Hattat holding osnovan je 1975. godine u Turskoj i do sada njegov sistem broji 21 firmu. Korporacija Hattat proizvodi delove za brojne strane proizvođače poljoprivredne mehanizacije, za kompanije Valtra, Caterpillar, Perkins, John Deere, a određene delove pravi i za američko tržište.

Trenutna proizvodnja delova za poljoprivrednu mehanizaciju, poput menjača, ima kapacitet proizvodnje za milion vozila godišnje. Kompanija trenutno zapošljava 4.000 radnika, a fabrike se nalaze širom Turske. Niska potrošnja goriva i dug vek trajanja!

Hattat Compact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Voćarski traktori A serije pogodni su za sve vrste radova u voćnjacima, povrtnjacima i vinogradima. Od voćarskih do kompaktnih modela, svi su svojim dimenzijama i performansama prilagođeni su svim uslovima rada te osiguravaju udobnu vožnju, superiornu pokretljivost te lako i jednostavno okretanje. U Hattat traktore ugrađen je 3-cilindrični Perkins motor s rasponom snage od 50 do 79 KS (37 kW, 50 kW, 58 kW) i zapremninom od 3.300 ccm.

HattatCompact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Posetili smo prodajni plac lokalnog dilera OZDOKEN mašina i sejalice čiji smo takođe zastupnik za Srbiju. Najveću pažnju naših putnika je izazvala pneumatska diskosna sejalica za kukuruz.

Duško Pavlović iz Arilja, bavi se voćarstvom, najviše proizodi jabuke i malinu. Zasadi su kako nam je istakao stari, pet, deset i dvadeset godina. Jabuku izvoze u Rusiju, i nemaju nikakvih problema. Ima hladnjaču kapaciteta 100 tona. Maline najviše izvoze u smrznutom stanju. Imaju sistem za navodnjavanje i protiv gradnu mrežu. Duško je krenuo u Tursku da bi video voćarski traktor, jer ima nameru da kupi.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom u agrobiznisu,  istakla nam da je svrha ovog putovanja, da okupe klijente da vide kompletnu proizvodnju, od početka do kraja. Cilj im je da se upoznaju sa potencijalnim klijentima, i da im predstave ponudu banke, to što im oni mogu ponuditi, da bi lakše kupili traktore.

U skladu sa unapredjivanjem ekonomske saradnje između Republike Srbije i Republike Turske koju su inicirali predsednici Aleksandar Vučić i Taib Erdogan, posebno u oblasti spoljnotrgovinske razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, na poziv Ministra poljoprivrede Ahmeda Fakibabe delagacija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predvođena državnim sekretarom Senadom Mahmutovićem bila je gost 13. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u gradu Izmiru od  01. do 04. februara.

Na ovom značajnom poljoprivrednom sajmu koji je okupio preko 2.000 izlagača iz celog sveta i uz prisustvo delegacija iz preko dvadeset država, domaćini su predstavnicima našeg Ministarstva poljoprivrede ukazali posebnu pažnju kako, kroz zvanični sastanak sa Ministrom Fakibabom na kojem je potvrđena spremnost realizacije potpisanih sporazuma ali i daljeg jačanja međudržavne saradnje u oblasti poljoprivrede, tako i kroz sam čin otvaranja Sajma kojem je sibmolično prisustvovao i predstavnik Republike Srbije.

Posebno važan bio je razgovor sa  direktorom turske državne Agencije za meso i mleko, gospodinom Osmanom Uzunom, koji je izrazio želju i očekivanje da  sporazum o slobodnom  izvozu mesa iz Srbije što pre počne sa realizacijom, jer je prethodih dana potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić potpisao sa ministrom ekonomije Turske Nihatom Zejbekčijem novi Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje.

Poseta ovoj renomiranoj sajamskoj manifestaciji bila je prilika da se ostvare i neposredni kontakti sa predstavnicima privatnih kompanija o razgovara o mogućnostima i modelima buduće saradnje u interesu razvoja poljoprivredno-prehrambene proizvodnje obe države.

Federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Šemsudin Dedić i ministar Šarović razgovarali su sa ministrom poljoprivrede Republike Turske Ahmetom Eşrefom Fakibabom o dosadašnjoj saradnji između Turske i Bosne i Hercegovine i o tome kako da se unaprijedi i proširi. Pošto ministar Fakibaba dolazi u pratnji izuzetno velikog broja predstavnika poljoprivredno-prehrambene industrije Republike Turske, pozivam turske privrednike da zajedno sa privrednicima iz BiH, koji isto tako u velikom broju učestvuju na ovom Forumu, pokreću tursko-bosanska partnerstva u proizvodnji i izvozu, te da investiraju u BiH poljoprivredu i prehrambenu industriju koje vape za dobrim, kvalitetnim i održivim projektima," istakao je federalni ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Šemsudin Dedić na otvaranju Poljoprivredno-poslovnog foruma koji se danas održao u Sarajevu.     

U razgovoru sa ministrom Fakibabom, federalni ministar Dedić je izrazio zadovoljstvo aranžmanom izvoza mesa u R. Tursku te istakao kako se time daje još jedan podstrek razvoju stočarstva u Federaciji odnosno cijeloj BiH. Razgovarano je također i o mogućnostima proširenja odnosno pokretanja sličnog aranžmana za druge proizvode animalnog porijekla, posebno sira i drugih mliječnih proizvoda porijeklom iz BiH. 

U sklopu Foruma održane su panel diskusije o budućnosti poljoprivredno-prehrambenog partnerstva Bosne i Hercegovine i Turske, nakon čega je upriličeno niz bilateralnih sastanaka te B2B poslovni susreti između privrednika iz Republike Turske i Bosne i Hercegovine u cilju razmjene ideja, mišljenja i pokretanja partnerstava.

 

Da li se uvoz mesa prerađivačima obio o glavu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3229-da-li-se-uvoz-mesa-preradivacima-obio-o-glavu

 

 

 

 

 

 

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu.

Novim Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija će od Turske dobiti nove kvote za izvoz bez carine goveđeg mesa, suncokretovog ulja, zrna suncokreta i soje i hrane za stoku, pse i mačke, a povećane su kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećeraca i suvih šljiva, najavo je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da će Srbija bez carine moći da izveze 5.000 tona svežeg, rashladjenog ili smrznutog govedjeg, odnosno junećeg mesa, zatim 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja.

Bez carine moći će da se izveze i 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona zrna soje, 500 tona preparata za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantija - rekao je Nedimović.

Dodao je da je Turska odobrila Srbiji da se dupliraju postojeće kvote za izvoz graška sa 350 na 700 tona, pasulja i boranije sa 300 na 600 tona, kukuruza šećerca sa 1.000 na 2.000 tona i suvih šljiva sa 200 na 400 tona.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu tokom posete Srbiji turskog predsednika Redžepa Erdogana.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Hoće li Srbiji šećerna repa i dalje biti slatka za izvoz?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3137-hoce-li-srbiji-secerna-repa-i-dalje-biti-slatka-za-izvoz

 

Ministarstvo poljoprivrede Rusije je dobilo zvanično obaveštenje o uvođenju carina na ruske proizvode, piše ruski list „Izvestija“, pozivajući se na Ministarstvo. Da li će ruski S-400 zavaditi Turke i NATO? Prošle nedelje je Nacionalna asocijacija izvoznika poljoprivrednih proizvoda Rusije zatražila od ministra poljoprivrede Aleksandra Tkačeva da preduzme mere za obnovu izvoza poljoprivrednih proizvoda u Tursku. Prema podacima NAIPP, Ankara je od 15 marta obustavila izdavanje licenci na uvoz ruske pšenice, kukuruza, ulja, suncokretove sačme. Asocijacija je ukazala da je Turska faktički uvela embargo na isporuke poljoprivrednih proizvoda iz Rusije. Ministarstvo ekonomije Turske je negiralo informacije o zabrani uvoza, ali je portparol ruskog trgovinskog predstavništva u Ankari saopštio da je Ministarstvo ekonomije Turske izuzelo Rusiju sa spiska zemalja sa nultom stopom carine. Od 15. marta ove godine carina na uvoz pšenice i kukuruza u Tursku iznosi 130 odsto, pirinča 45 odsto, ulja 36 odsto, suncokretove sačme 13,5 odsto i pasulja 9,7 odsto“, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede. Prema podacima lista, za uvoz ulja, osim carine od 36 odsto, postoje i druga ograničenja: minimalna carina treba da iznosi 1.500 dolara za tonu. Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da to „nemoguće pri sadašnjoj ceni od 800 dolara za tonu“.

Извор: Вести онлине

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31