„Naš cilj je da budemo u prvih pet svjetskih sektora semena sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena “  ambiciozan je plan turskih proiyvo]a;a semen. Ovo je između ostalog rekao je Savas Akcan, predsednik Udruženja proizvođača semena Turske (TURKTOB) i pojasnio: „Naš cilj je da do 2023. budemo u prvih pet zemalja u semenarstvu sveta sa 1,5 miliona tona sertifikovanog semena.“ On je ovo rekao na Forumu poljoprivrednih novinara evropskih i balkanskih zemalja koji je organizovalo Udruženjem poljoprivrednih novinara Turske (TAGIAD) eu saradnji sa Međunarodnom federacijom poljoprivrednih novinara (IFAJ) na kojem je bilp 35 novinara iz 21 zemlje. Navodeći da je izvoz semena u Turskoj prvi put premašio uvoz u 2018. godini, Akcan nastavlja, „Naš izvoz je premašio naš uvoz za 20 miliona dolara. Promet semenskog tržišta po svetu je blizu 60 milijardi dolara do kraja 2018. Turska se nalazi na 11. mestu na svetskom tržištu semena sa 1,5 milijardi dolara ... Kada dodate dorado i sistem distribucije semena u proizvodne procese, imamo dodatnu vrednost od 10 milijardi dolara i vrednost proizvodnje od 4 milijarde dolara. On je ukaza da turski semenski sektor napreduje veoma brzo u poređenju sa mnogim zemljama.

Antalija vodeći region

Prema podacima za 2018. godinu, 47% proizvodnje plasteničkog povrća i voća u Turskoj smešteno je u Antaliji. Učešće Antalije u proizvodnji staklenika je 61,7%, u proizvodnji paprike 55,8%, u proizvodnji patlidžana 49,5%, a u proizvodnji krastavaca 45,4%. Pored toga, zahvaljujući povoljnim uslovima i bogatom poljoprivrednom potencijalu, Antalija je proizvela 7,1 miliona tona povrća. Antalija je takođe vodeći proizvođač gljiva i posebno avokada poslednjih godina u Turskoj.

 

Da bi bolje razumeli poziciju turske poljoprivrede u svetu, i mogućnosti saradnje sa ovom zemljom, trebalo bi najpre znati nekoliko činjenica. Turska ima skoro 80 miliona stanovnika, i proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, i za izvoz.
Agrarna prestonica Turske je Antalija, koja čini više od polovine plasteničke proizvodnje povrća, cveća, voća i drugih kultura. Turska ima 3,1 milona registrovanih gazdinstava, od čega 300.000 u Antaliji. Mada je to svega 10% poljoprivrednika ove zemlje, iz Antalije se izveze 27%  poljoprivrednih proizvoda na državnom nivou. Najznačajniji kupac je Irak, sa 6,3 milijarde evra, zatim Nemačka sa 1,5, a tek onda značajno manje Ruska Federacija, SAD, Francuska i druge zemlje.
Antalija jeste prestonica agrara Turske, ali i turistička destinacija koja obezbeđuje veliku potrošnju domaće proizvodnje. Najčešći turisti su rusi i nemci. Kako su nam rekli u privrednoj komori Antalije, u ovom regionu imaju 2000 hektara organske proizvodnje, i ona stalno raste, alije velika potražnja za lepim plodovima koji su sjajni, lepo upakovani vrhunskog kvaliteta za namenu za koju ih kupuju potrošači. Zbog toga ovde smatraju da je primena pesticida normalna, ali je treba kontrolisati i koristiti u granicama dozvoljenog. Kada prođe letnja turistička sezona, Antalija postaje agrarna turistička
destinacija, i krajem novembra održava se veliki sajam GROWTECH, koji okuplja velike i male proizvođače iz celog sveta.
Na sajmu učestvuje 850 izlagača iz 30 država, dok 90000 posetilaca profesionalaca dolazi iz 130 država. Naravno, ovo je značajan događaj i za domaću avio kompaniju Turkish Airlines, koja jedina u svetu ima letove u sve države planete! Uz novi aerodrom u Istambulu, Turska postaje još jači konkurent velikim ekonomijama. Potvrda toga je i sjajno iskorišćena prilika da se ubace na veliko tržište Kine sa trešnjama. To su uveli zahvaljujući trgovinskom ratu između Kine i SAD. Na udaru kineskih mera su i proizvođači trešnje iz SAD.
Kina je najveći svetski kupac trešanja, a Turska jedan od najvećih proizvođača uz dobru logistiku izvoz vrtoglavo raste i nema komentara kao sto je to u Srbiji uobičajeno „Kina je daleko“. Ništa nije daleko ako imate kupca! Tako rade svi ozbiljni proizvođači i trgovci. Međutim, naš odlazak u Tursku, je bila
prilika, da se razgovara o agrarnim medijima na Forumu koji je organizovalo Tursko udruženje novinara TAGYAD, koji prate ovaj sektor uz podršku IFAJ (Međunarodna federacija agrarnih novinara).
Pored jezičkih i finansijskih barijera i novinare širom sveta muči starosna dob izveštača. Manje je mladih novinara u sektoru kao sto je i sve manje mladih poljoprivrednika. To je svetski trend smatraju u PK Antalije, gde su se odlučili da putem društvenih mreža ulože u promociju agrobiznisa i pokušaju da pokažu mladima, da je život na selu i agrobiznis dobar, te da ne treba bežati , već se okrenuti ovom poslu.
Turska poljoprivreda u brojkama:
75% biljna proizvodnja
25% stočarstvo
15 miliona krava
34 miliona ovaca
11 miliona koza
35,5 % teritorije je obradivo zemljište
15% šume
18,4% pokriveno navodnjavanjem
300.000 tona ulov ribe godišnje
druga na svetu po proizvidnji meda

Izvor: Agrobiznis magazin

Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku uskoro će ponovo krenuti. To je dogovoreno tokom nedavne posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji, što je za Novosti potvrdio ministar trgovine Rasim Ljajić.

Očekuje se da će do kraja godine na tursko tržište biti izvezeno oko 2.000 tona junetine.

- Proizvođači su spremili dovoljne količine govedine, uložili značajna sredstva za to i trebalo bi da iz godine u godinu povećavamo kapacitete izvoza ovog mesa, a ne samo na tursko već i na druga tržišta - rekao je Ljajić.

Dodao je da će od januara iduće godine izvoz govedine u Tursku krenuti u skladu sa ranijim dogovorom i kvotom od 5.000 tona godišnje.

Sva ostala roba iz Srbije u Tursku se izvozi prema sporazumu o slobodnoj trgovini. Izvezen je sav kontigent rafinisanog ulja, a preostala je mala količina sirovog ulja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2654332/dogovoren-izvoz-jos-2000-tona-junetine-u-tursku-do-kraja-2019

Pet stotina tona junetine iz Srbije otišlo je put Kine za mesec dana. Posle isporuke mesa 2.000 krava Turskoj, iz te zemlje se ovih dana očekuje poziv sa uputstvima za preradu i izvoz mesa bikova. Ukupan izvoz junećeg mesa u te dve zemlje do kraja godine dostići će iznos od 10.000 tona, procenjuju u Ministartvu poljoprivrede, a mi smo istraživali šta od toga imaju poljoprivrednici, a šta klaničari.Od sjaja do očaja i nazad. Iza proizvođača tovne junadi u Srbiji - turbulentan period. Zadovoljstvo zbog povećanja državnih subvencija zimus, prekinuo je hladan tuš iz Turske koja je zbog unutrašnjih problema obustavila uvoz iz Srbije. U maju su usledili pregovori sa robnim rezervama o interventnom otkupu, koji su propali.

Danas su stočari mirniji, izvoz u Tursku je ponovo krenuo, u igru je ušla i Kina, a i država je najavila zamenu junetine za kukuruz.

"Nadamo se da će ovo što je sada najavljeno ponovo sa Turskom - da ćemo da sarađujemo, da će se junad ponovo tražiti i da će cena biti malo pristojnija. Mislim to je nešto što je skromno s obzirom koliko posla treba i rada", rekao je Vladimir Čikeš, poljoprivrednik iz Erdevika.

Sertifikate za izvoz u Kinu imaju četiri klanice, za Tursku ih je bilo šest prošle godine, ove su se prijavile samo dve. Jedna je iz centralne Srbije, druga iz Vojvodine.

"Nadamo se da će ovaj posao da nam u budućnosti donese dodatni posao sa Turskom, kad se uvere u kvalitet i u brzinu kojom smo im omogućili da dobiju tu robu", kaže Marko Bašić, direktor Mesne industrije Srem-Šid klanica.

Dve klanice sa dozvolom za tursko tržište imaju kapacitete da prerade dogovorenih 5.000 tona do kraja godine, kaže ministar poljoprivrede. Posle 4.000 tona junetine dogovorene sa Kinom, očekuje veći odziv klanica.

Kineski kupac je navikao da od jednog grla dobije 38 različitih proizvoda.

"Mi nudimo 50 posto podrške svakom investitoru koji hoće da otvori klanicu za preradu i goveđeg i svinjskog mesa i to je ono što Vlada Srbije u ovom trenutku može da uradi, ali znate, kako mora prvo neko da bude zainteresovan za to", rekao je ministar Branislav Nedimović. To, kako kaže nije dovoljno, moraćemo još.

Kaže da tek 30 odsto tovne junadi za izvoz mesa stiže sa velikih farmi. Sedamdeset odsto je sa malih gazdinstava koja imaju od dva do pet grla. Boljim uslovima za proizvodnju trebalo bi da doprinese još jedna mera.

"Ono što će Vlada Srbije da uradi, u četvrtak će izaći sa predlogom da se radi razmena kukuruza za goveđe meso u paritetu 2,2 evra po kilogramu goveđeg mesa", kaže Nedimović.

Poljoprivrednici napominju da bi se lakše disalo kada bi junetina išla i u Evropsku uniju, koja je ovaj proizvod iz Srbije opteretila taksama.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3629429/junetina-u-proboju-na-strana-trzista-od-sjaja-do-ocaja-i-nazad.html

Srpskim stočarima otvaraju se nova tržišta za izvoz mesa. Od 1. oktobra prestaje vakcinacija svinja protiv svinjske kuge, što bi trebalo da omogući izvoz u Evropsku uniju. Iz Ministartva poljoprivrede najavljuju da za desetak dana kreće i izvoz junetine u Tursku. Uskoro očekuju delegaciju iz Egipta na pregovore o uslovima za izoz govedine i na to tržište. O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja.Nema varljivije cene od cene živih svinja, kažu proizviđači. Uglavnom pokrivaju troškove, ali retko kad se raduju boljoj zaradi. Mogućnost izvoza u Kinu i Evropsku uniju ih kažu, ohrabruje.

"Ja očekujem da ćemo mi u narednom periodu kad prestanemo sa vakcinacijom osvojiti to tržište i povećati broj svinja u tovu", ispričao je Mile Živanović, poljoprivrednik iz Tabanovića kod Šapca.

Ukidanje vakcinacije protiv svinjske kuge neće važiti samo za područja južne padine Fruške gore i Borovićke šume zbog bojazni od tragova bolesti kod divljih svinja.

"Sa prestankom vakcinacije počinje monitoring koji ćemo da radimo zajedno sa EU da bi nam se odobrilo da krenemo tamo. Nemojte zaboraviti da mi preko 70 posto robe prehrambenog sektora plasiramo na tržište EU i zemalja koje se graniče sa Srbijom", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedmović.

Stočarstvo je motor razvoja poljoprivrede ali je u Srbiji decenijama urušavano. Iako proizvođači kažu da je to nedovoljno - situacija se poslednjih godina ipak popravlja.

"Izvoz junetine u Tursku najavljen još u februaru je apsolutno spas za tovno govedarstvo u koje država ulaže najviše u regionu. Ukoliko do toga izvoza ne dođe biće potrebna ponovna intervencija putem interventnog otkupa", rekao je Čedomir Keco iz Udruženja odgajivača tovnih goveda.

O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja. Sada se svi nadaju da do njega neće doći, i da će meso otići u Tursku koja je dozvolila uvoz 7.000 tona junetine iz Srbije.

"Sad imamo mali broj meseci do kraja godine, pet meseci. Mi ćemo dati sve od sebe da ispunimo celu kvotu, cene će biti na nivou kao prethodnih godina. Kretali smo se od 2,30 do 2,45 u najvećem piku, evra po kilogramu", kazao je Nedimović.

Stručnjaci kažu da su Turci spremni da plate junetinu iz Srbije više nego što plaćaju Poljskoj i Argentini jer je meso iz naše zemlje, znatno boljeg kvaliteta.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3597417/izvoz-junetine-u-tursku-zasto-se-lome-koplja.html

Stupanjem na snagu izmena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, od 1. juna, otvorene su nove šanse za bescarinski izvoz srpskim proizvođačima sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, junećeg mesa, suve šljive, raznih vrsta povrća, hrane za kućne ljubimce. Srbiji je prvi put odobren bescarinski godišnji izvoz u Tursku za 5.000 tona junećeg mesa, 25.000 tona suncokretovog sirovog ulja i 10.000 tona suncokretovog rafinisanog ulja, 15.000 tona semena suncokreta, 5.000 tona soje u zrnu, 500 tona preparata koji se upotrebljavaju za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke, i 500 tona mantije.

Takođe, izmenama Sporazuma o slobodnoj trgovini Turske i Srbije udvostručene su postojeće kvote za godišnji srpski izvoz u Tursku za grašak - sa 350 na 700 tona, pasulj i boraniju - sa 300 na 600 tona, kukuruz šećerac - sa 1.000 na 2.000 tona, suve šljive - sa 200 na 400 tona.

Protokol I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, Odluka i Protokol III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, koji su stupili na snagu 1. juna, rezultat su pregovora vođenih tokom 2016. i 2017. godine i predstavljaju dalju liberalizaciju trgovine poljoprivredno prehrambenim proizvodima između Srbije i Turske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom u 2018. godini iznosila je 1.084,3 miliona evra, od čega je izvoz bio vredan 251,6 miliona evra, a uvoz je dostigao vrednost od 832,7 miliona evra. Na listi zemalja u koje Srbija izvozi, Turska zauzima 19. mesto sa udelom od 1,5 odsto u ukupnom izvozu, dok na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi, Turska zauzima šesto mesto sa udelom od 3,8 odsto u ukupnom uvozu Srbije.

U 2018. godini ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 581 miliona evra na strani Srbije. Za prva tri meseca ove godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom iznosila je 276,6 miliona evra. Izvoz od 70,2 miliona evra, veći je u odnosu na isti period prethodne godine za 8 odsto, dok uvoz, vredan 206,4 miliona evra, beleži porast u odnosu na isti period prethodne godine od dva odsto. U prva tri meseca ove godine ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 136,2 miliona evra na strani Srbije.

Izvor:Agrobiznis magazin i PKS

Svi su izgledi da će krajem juna iz klanice "Srem Šid" put Turske ponovo krenuti kamioni sa goveđim mesom.
Tome se nadaju u kompaniji, a tu mogućnost nagovestio je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Podsećamo, 1. juna na snagu stupa Ugovor koji je Nedimović potpisao sa svojim turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijem koji predviđa povećanje izvoza govedine u 2019. za 40 odsto.

Uz subvencije koje država daje za stočarstvo i najavu da bi novi pregovori o daljem povećanju kovota i proširenju saradnje u agraru sa Turskom uslediti sredinom godine predstavljaju u novu šansu za naše proizvođače i prerađivače, smatra ministar.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/govedina-iz-srema-u-turskoj-krajem-juna_1020882.html

Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu zemlju, pokazuju podaci koje je Turska prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Prošle godine Turska je povećala uvoz sveže i sušene govedine 5,3 puta. Dve trećine mesa kupila je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje od Srbije je kupila iz Ukrajine, Mađarske, Francuske, Rumunije i Litvanije. Turska je nabavila ukupno 54.000 tona govedine od čega je 3.609 tona došlo iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije kupljena po prosečnoj ceni od 5.314 evra (34,2 odsto iznad prosečne cene).

– Cena junećeg mesa iz Srbije, koje se prodaje u Turskoj, znatno je viša od onog koje dolazi iz drugih zemalja.

Razlog je to što stoka u Srbiji dobija hranu koja nije GMO i koja je kvalitetna. Naravno, da ne bacaju kupci novac zalud. Problem je to što je naš stočni fond oslabljen a govedarstvo na najnižim granama – rekao je Branislav Gulan, agrarni analitičar. On ističe da je prosečna cena po kilogramu prošle godine dostigla 5,4 evra i to u oba tromesečja u kojima je proknjižen uvoz. Neznatno višu cenu imala je govedina iz BiH (5,56) dok je poljska koštala 3,47 evra.

Udruženje proizvođača „Agroprofit” nedavno je apelovalo na državu da pokuša da nađe rešenje za zastoj u izvozu junetine na tursko tržište. Izvor „Politike” tada je potvrdio da je uzrok zastoja to što izmena sporazuma o slobodnoj trgovini još nije verifikovana na najvišem nivou. Za ovu godinu dogovorena kvota za bescarinski izvoz je 8.000 tona.

Portal „Agroservis” juče je objavio da se proteklih dana govorilo i o početku izvoza žive junadi u Liban i Kinu ali da proizvođači okupljeni oko Udruženja „Agrofit” odbijaju ponudu od 2,10 evra po kilogramu i ostaju pri najavljenoj ceni od 2,20-2,30 evra.

– Odavno se nije dogodilo da u ponudi imamo toliko junadi sa težinom od 650 do 700 kg, kao što imamo danas – rekao je za ovaj portal Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice.

– Svi naši članovi, a najbrojniji su oni iz Srema i Mačve, neće dati junad ispod cene. Imamo u ponudi tri, četiri farme sa po 100 komada izuzetno kvalitetne junadi – rekao je Đurić. Kako se navodi ovo Udruženje još nije dobilo nikakav odgovor na pitanje upućeno Ministarstvu trgovine o tome šta se preduzima za obezbeđivanje stalnosti u prodaji junadi, kada se zna da u EU i Turskoj nema dovoljno ovog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428360/Junetina-iz-Srbije-na-vecoj-ceni-nego-poljska

 

Privremeni zastoj izvoza junećeg mesa u Tursku nije pogodio samo Srbiju već i druge države koje imaju sličan aranžman za izvoz na to tržište, piše "Politika".Kako navodi list pozivajući se na nezvanična saznanja, jedini razlog jeste taj što se čeka da Turska, na najvišem nivou parafira izmene ugovora o slobodnoj trgovini, koji je prošao skupštinsku proceduru.

Očekuje se i da će u Beograd uskoro stići ministar poljoprivrede Turske i da će jedna od tema biti realizacija ugovora koji je od značaja za domaće govedarstvo, prenosi "Politika".Srbija je i Turska su krajem decembra dogovorile bescarinski izvoz od 8.000 tona junetine za 2019. godinu, a nadležni su uvereni da posle kratkotrajnog zastoja izvoza iz proceduralnih razloga, neće biti problema da ovaj posao vrlo brzo počne da se realizuje.

Najavljeno je da će biti nastavljeni pregovori o uvećanju kvote za 10.000 tona, jer su kupci u Turskoj zadovoljni kvalitetom našeg mesa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529590

 Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do,  gde smo upoznali Vladana Anđelkovića,  koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm i isto toliko širine.

„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke,  što se sada i dešava. Zbog toga,  ali i zbog manje primene hemijskih sredstava,  odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.

U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha,  pa  je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.

„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena,  kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5  metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod.

Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:

„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje.

 „Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.

Ono što je zanimalo brojne čitaoce,  jeste da li se orah orezuje i  da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje,  a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.  

Nastavak čitajte u Agrobiznis magazinu za januar 2019. godine

Informacije o pretplati 0692211049

Video prilg j ena linku: https://www.youtube.com/watch?v=0kDRbYG8AFM&feature=youtu.be 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31