Pet stotina tona junetine iz Srbije otišlo je put Kine za mesec dana. Posle isporuke mesa 2.000 krava Turskoj, iz te zemlje se ovih dana očekuje poziv sa uputstvima za preradu i izvoz mesa bikova. Ukupan izvoz junećeg mesa u te dve zemlje do kraja godine dostići će iznos od 10.000 tona, procenjuju u Ministartvu poljoprivrede, a mi smo istraživali šta od toga imaju poljoprivrednici, a šta klaničari.Od sjaja do očaja i nazad. Iza proizvođača tovne junadi u Srbiji - turbulentan period. Zadovoljstvo zbog povećanja državnih subvencija zimus, prekinuo je hladan tuš iz Turske koja je zbog unutrašnjih problema obustavila uvoz iz Srbije. U maju su usledili pregovori sa robnim rezervama o interventnom otkupu, koji su propali.

Danas su stočari mirniji, izvoz u Tursku je ponovo krenuo, u igru je ušla i Kina, a i država je najavila zamenu junetine za kukuruz.

"Nadamo se da će ovo što je sada najavljeno ponovo sa Turskom - da ćemo da sarađujemo, da će se junad ponovo tražiti i da će cena biti malo pristojnija. Mislim to je nešto što je skromno s obzirom koliko posla treba i rada", rekao je Vladimir Čikeš, poljoprivrednik iz Erdevika.

Sertifikate za izvoz u Kinu imaju četiri klanice, za Tursku ih je bilo šest prošle godine, ove su se prijavile samo dve. Jedna je iz centralne Srbije, druga iz Vojvodine.

"Nadamo se da će ovaj posao da nam u budućnosti donese dodatni posao sa Turskom, kad se uvere u kvalitet i u brzinu kojom smo im omogućili da dobiju tu robu", kaže Marko Bašić, direktor Mesne industrije Srem-Šid klanica.

Dve klanice sa dozvolom za tursko tržište imaju kapacitete da prerade dogovorenih 5.000 tona do kraja godine, kaže ministar poljoprivrede. Posle 4.000 tona junetine dogovorene sa Kinom, očekuje veći odziv klanica.

Kineski kupac je navikao da od jednog grla dobije 38 različitih proizvoda.

"Mi nudimo 50 posto podrške svakom investitoru koji hoće da otvori klanicu za preradu i goveđeg i svinjskog mesa i to je ono što Vlada Srbije u ovom trenutku može da uradi, ali znate, kako mora prvo neko da bude zainteresovan za to", rekao je ministar Branislav Nedimović. To, kako kaže nije dovoljno, moraćemo još.

Kaže da tek 30 odsto tovne junadi za izvoz mesa stiže sa velikih farmi. Sedamdeset odsto je sa malih gazdinstava koja imaju od dva do pet grla. Boljim uslovima za proizvodnju trebalo bi da doprinese još jedna mera.

"Ono što će Vlada Srbije da uradi, u četvrtak će izaći sa predlogom da se radi razmena kukuruza za goveđe meso u paritetu 2,2 evra po kilogramu goveđeg mesa", kaže Nedimović.

Poljoprivrednici napominju da bi se lakše disalo kada bi junetina išla i u Evropsku uniju, koja je ovaj proizvod iz Srbije opteretila taksama.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3629429/junetina-u-proboju-na-strana-trzista-od-sjaja-do-ocaja-i-nazad.html

Srpskim stočarima otvaraju se nova tržišta za izvoz mesa. Od 1. oktobra prestaje vakcinacija svinja protiv svinjske kuge, što bi trebalo da omogući izvoz u Evropsku uniju. Iz Ministartva poljoprivrede najavljuju da za desetak dana kreće i izvoz junetine u Tursku. Uskoro očekuju delegaciju iz Egipta na pregovore o uslovima za izoz govedine i na to tržište. O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja.Nema varljivije cene od cene živih svinja, kažu proizviđači. Uglavnom pokrivaju troškove, ali retko kad se raduju boljoj zaradi. Mogućnost izvoza u Kinu i Evropsku uniju ih kažu, ohrabruje.

"Ja očekujem da ćemo mi u narednom periodu kad prestanemo sa vakcinacijom osvojiti to tržište i povećati broj svinja u tovu", ispričao je Mile Živanović, poljoprivrednik iz Tabanovića kod Šapca.

Ukidanje vakcinacije protiv svinjske kuge neće važiti samo za područja južne padine Fruške gore i Borovićke šume zbog bojazni od tragova bolesti kod divljih svinja.

"Sa prestankom vakcinacije počinje monitoring koji ćemo da radimo zajedno sa EU da bi nam se odobrilo da krenemo tamo. Nemojte zaboraviti da mi preko 70 posto robe prehrambenog sektora plasiramo na tržište EU i zemalja koje se graniče sa Srbijom", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedmović.

Stočarstvo je motor razvoja poljoprivrede ali je u Srbiji decenijama urušavano. Iako proizvođači kažu da je to nedovoljno - situacija se poslednjih godina ipak popravlja.

"Izvoz junetine u Tursku najavljen još u februaru je apsolutno spas za tovno govedarstvo u koje država ulaže najviše u regionu. Ukoliko do toga izvoza ne dođe biće potrebna ponovna intervencija putem interventnog otkupa", rekao je Čedomir Keco iz Udruženja odgajivača tovnih goveda.

O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja. Sada se svi nadaju da do njega neće doći, i da će meso otići u Tursku koja je dozvolila uvoz 7.000 tona junetine iz Srbije.

"Sad imamo mali broj meseci do kraja godine, pet meseci. Mi ćemo dati sve od sebe da ispunimo celu kvotu, cene će biti na nivou kao prethodnih godina. Kretali smo se od 2,30 do 2,45 u najvećem piku, evra po kilogramu", kazao je Nedimović.

Stručnjaci kažu da su Turci spremni da plate junetinu iz Srbije više nego što plaćaju Poljskoj i Argentini jer je meso iz naše zemlje, znatno boljeg kvaliteta.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3597417/izvoz-junetine-u-tursku-zasto-se-lome-koplja.html

Stupanjem na snagu izmena Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom, od 1. juna, otvorene su nove šanse za bescarinski izvoz srpskim proizvođačima sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, junećeg mesa, suve šljive, raznih vrsta povrća, hrane za kućne ljubimce. Srbiji je prvi put odobren bescarinski godišnji izvoz u Tursku za 5.000 tona junećeg mesa, 25.000 tona suncokretovog sirovog ulja i 10.000 tona suncokretovog rafinisanog ulja, 15.000 tona semena suncokreta, 5.000 tona soje u zrnu, 500 tona preparata koji se upotrebljavaju za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke, i 500 tona mantije.

Takođe, izmenama Sporazuma o slobodnoj trgovini Turske i Srbije udvostručene su postojeće kvote za godišnji srpski izvoz u Tursku za grašak - sa 350 na 700 tona, pasulj i boraniju - sa 300 na 600 tona, kukuruz šećerac - sa 1.000 na 2.000 tona, suve šljive - sa 200 na 400 tona.

Protokol I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, Odluka i Protokol III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske, koji su stupili na snagu 1. juna, rezultat su pregovora vođenih tokom 2016. i 2017. godine i predstavljaju dalju liberalizaciju trgovine poljoprivredno prehrambenim proizvodima između Srbije i Turske.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom u 2018. godini iznosila je 1.084,3 miliona evra, od čega je izvoz bio vredan 251,6 miliona evra, a uvoz je dostigao vrednost od 832,7 miliona evra. Na listi zemalja u koje Srbija izvozi, Turska zauzima 19. mesto sa udelom od 1,5 odsto u ukupnom izvozu, dok na listi zemalja iz kojih Srbija uvozi, Turska zauzima šesto mesto sa udelom od 3,8 odsto u ukupnom uvozu Srbije.

U 2018. godini ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 581 miliona evra na strani Srbije. Za prva tri meseca ove godine, ukupna spoljnotrgovinska razmena sa Turskom iznosila je 276,6 miliona evra. Izvoz od 70,2 miliona evra, veći je u odnosu na isti period prethodne godine za 8 odsto, dok uvoz, vredan 206,4 miliona evra, beleži porast u odnosu na isti period prethodne godine od dva odsto. U prva tri meseca ove godine ostvaren je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije i Turske od 136,2 miliona evra na strani Srbije.

Izvor:Agrobiznis magazin i PKS

Svi su izgledi da će krajem juna iz klanice "Srem Šid" put Turske ponovo krenuti kamioni sa goveđim mesom.
Tome se nadaju u kompaniji, a tu mogućnost nagovestio je i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Podsećamo, 1. juna na snagu stupa Ugovor koji je Nedimović potpisao sa svojim turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijem koji predviđa povećanje izvoza govedine u 2019. za 40 odsto.

Uz subvencije koje država daje za stočarstvo i najavu da bi novi pregovori o daljem povećanju kovota i proširenju saradnje u agraru sa Turskom uslediti sredinom godine predstavljaju u novu šansu za naše proizvođače i prerađivače, smatra ministar.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/govedina-iz-srema-u-turskoj-krajem-juna_1020882.html

Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu zemlju, pokazuju podaci koje je Turska prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Prošle godine Turska je povećala uvoz sveže i sušene govedine 5,3 puta. Dve trećine mesa kupila je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje od Srbije je kupila iz Ukrajine, Mađarske, Francuske, Rumunije i Litvanije. Turska je nabavila ukupno 54.000 tona govedine od čega je 3.609 tona došlo iz Srbije. Prosečna uvozna cena bila je 3.959 evra po toni, dok je iz Srbije kupljena po prosečnoj ceni od 5.314 evra (34,2 odsto iznad prosečne cene).

– Cena junećeg mesa iz Srbije, koje se prodaje u Turskoj, znatno je viša od onog koje dolazi iz drugih zemalja.

Razlog je to što stoka u Srbiji dobija hranu koja nije GMO i koja je kvalitetna. Naravno, da ne bacaju kupci novac zalud. Problem je to što je naš stočni fond oslabljen a govedarstvo na najnižim granama – rekao je Branislav Gulan, agrarni analitičar. On ističe da je prosečna cena po kilogramu prošle godine dostigla 5,4 evra i to u oba tromesečja u kojima je proknjižen uvoz. Neznatno višu cenu imala je govedina iz BiH (5,56) dok je poljska koštala 3,47 evra.

Udruženje proizvođača „Agroprofit” nedavno je apelovalo na državu da pokuša da nađe rešenje za zastoj u izvozu junetine na tursko tržište. Izvor „Politike” tada je potvrdio da je uzrok zastoja to što izmena sporazuma o slobodnoj trgovini još nije verifikovana na najvišem nivou. Za ovu godinu dogovorena kvota za bescarinski izvoz je 8.000 tona.

Portal „Agroservis” juče je objavio da se proteklih dana govorilo i o početku izvoza žive junadi u Liban i Kinu ali da proizvođači okupljeni oko Udruženja „Agrofit” odbijaju ponudu od 2,10 evra po kilogramu i ostaju pri najavljenoj ceni od 2,20-2,30 evra.

– Odavno se nije dogodilo da u ponudi imamo toliko junadi sa težinom od 650 do 700 kg, kao što imamo danas – rekao je za ovaj portal Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednika iz Sremske Mitrovice.

– Svi naši članovi, a najbrojniji su oni iz Srema i Mačve, neće dati junad ispod cene. Imamo u ponudi tri, četiri farme sa po 100 komada izuzetno kvalitetne junadi – rekao je Đurić. Kako se navodi ovo Udruženje još nije dobilo nikakav odgovor na pitanje upućeno Ministarstvu trgovine o tome šta se preduzima za obezbeđivanje stalnosti u prodaji junadi, kada se zna da u EU i Turskoj nema dovoljno ovog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428360/Junetina-iz-Srbije-na-vecoj-ceni-nego-poljska

 

Privremeni zastoj izvoza junećeg mesa u Tursku nije pogodio samo Srbiju već i druge države koje imaju sličan aranžman za izvoz na to tržište, piše "Politika".Kako navodi list pozivajući se na nezvanična saznanja, jedini razlog jeste taj što se čeka da Turska, na najvišem nivou parafira izmene ugovora o slobodnoj trgovini, koji je prošao skupštinsku proceduru.

Očekuje se i da će u Beograd uskoro stići ministar poljoprivrede Turske i da će jedna od tema biti realizacija ugovora koji je od značaja za domaće govedarstvo, prenosi "Politika".Srbija je i Turska su krajem decembra dogovorile bescarinski izvoz od 8.000 tona junetine za 2019. godinu, a nadležni su uvereni da posle kratkotrajnog zastoja izvoza iz proceduralnih razloga, neće biti problema da ovaj posao vrlo brzo počne da se realizuje.

Najavljeno je da će biti nastavljeni pregovori o uvećanju kvote za 10.000 tona, jer su kupci u Turskoj zadovoljni kvalitetom našeg mesa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529590

 Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do,  gde smo upoznali Vladana Anđelkovića,  koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm i isto toliko širine.

„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke,  što se sada i dešava. Zbog toga,  ali i zbog manje primene hemijskih sredstava,  odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.

U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha,  pa  je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.

„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena,  kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5  metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod.

Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:

„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje.

 „Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.

Ono što je zanimalo brojne čitaoce,  jeste da li se orah orezuje i  da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje,  a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.  

Nastavak čitajte u Agrobiznis magazinu za januar 2019. godine

Informacije o pretplati 0692211049

Video prilg j ena linku: https://www.youtube.com/watch?v=0kDRbYG8AFM&feature=youtu.be 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će Srbija od Turske tražiti veće kvote za izvoz govedine kako bi se umesto 5.000 tona sledeće godine izvozilo do 10.000 tona goveđeg mesa.

Nedimović je za Prvu TV kazao da je za samo četiri do pet meseci ispunjena kvota za izvoz goveđeg mesa u Tursku i najavio povećanje subvencija.

"Ovo je jedan od važnijih dana za naše stočarstvo, jer je reč o poslu koji je vredan 25 miliona evra. Imamo dovoljno robe, treba da prerađujemo meso i da izvozimo prerađevine sa dodatnom vrednošću", rekao je ministar koji će u Turskoj razgovarati o povećanju kvota za izvoz govedine.

On je kazao da će subvencije za uzgajivače junadi u Srbiji biti povećane sa 10.000 na 15.000 dinara.

Dodao je da će Srbija početi da izvozi meso i u Izrael, Egipat i Liban, a tržište Kine je već otvoreno.

"Videćemo da otvorimo još neka nova tržišta. Idu bolji dani, cena je skočila 30 odsto na tržištu", rekao je Nedimović.

Izvor: http://rs.n1info.com/Biznis/a441441/Nedimovic-Trazicemo-od-Turske-vece-kvote-za-izvoz-govedine.html

BEOGRAD, 1. avgusta (Tanjug) - Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će, zajedno sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, danas otputovati u Ankaru, kako bi razgovarali o kvotama za 2019. godine za izvoz goveđeg mesa u Tursku. "Imamo bescarinski izvoz, a (u sredu) ćemo razgovarati o kvotama za 2019, da povećamo izvoz jer to možemo, imamo fond za to, ali moramo da radimo na reproduktivnom materijalu", rekao je Nedimović gostujući na RTS. "Moramo da nađemo balans, zato radimo sa Ministarstvom trgovine kako ne bismo napravili poremećaj. Imamo potencijal, narednih godina rašće tržište goveđeg mesa", rekao je Nedimović, navodeći da će biti dovoljno mesa za domaće potrebe. Kako je istakao, razgovaraće se i o suncokretovom ulju, a za izvoz će biti i dovoljno pšenice i kukuruza, čiji je rod bolji nego prethodnih godina. Nedimović je ocenio da je ova sezona bila ekstremna za poljoprivrednike zbog velikog broja kišnih dana i grada, ali da žitarice nisu stradale. Žetva pšenice je završena pre 10, 15 dana, prinosi su dobri, premda je kvalitet bio lošiji u nekim delovima zemlje. Za izvoz ostaje oko dva miliona tona pšenice, a, kako je istakao ministar, dobro je za naše ratare što nema dovoljno pšenice na svetskom tržištu. Ministar poljoprivrede ističe da je primljen i poziv iz Izraela, kako bi se razgovaralo i o izvozu u tu zemlju. U ponedeljak je donet nacionalni plan ruralnog razvoja, koji podrazumeva projekcije za 2018, 2019. i 2020. godinu, a cilj je, kako je pojasnio Nedimović, da se napravi predvidljiv sistem, kako bi poljoprivrednici znali da li da očekuju subvencije, sredstva iz fondova EU.

Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je, na Devetoj nacionalnoj konferenciji Agrobiznis Srbije "Agrarna politika u 2018. godini", rekao da sa Turskom postoji sporazum, koji predviđa izvoz od 5.000 tona mesa te da će se u narednom periodu razgovarati o povećanju kvota za izvoz u tu zemlju, prenosi "Tanjug". "Odlučni smo da se izvozi u Tursku, ali imamo problem, nemamo klanice, objekte, koje mogu svojim kapacitetima i tehnološkim karakteristikama sposobne za goveđi program",  kaže Nedimović i objašnjava da u ovom trenutku imamo četiri licence za Tursku, a veoma male kapacitete za preradu goveđeg mesa. Nedimović navodi da će se u "Srem Šidu" obrađivati 400 goveda dnevno i da će to pomoći da se ispune kapaciteti za izvoz u Tursku. "Cilj je da ne dođemo u situaciju, da ako smo dogovorili 5.000 tona, izvezemo dve do tri hiljade tona. Turska strana želi da ide na proširenje kvota i trebalo bi da dogovorimo povećanje kvota", kaže Nedimović. Nakon 17 godina i više neuspelih pokušaja preuzimanja "Srem Šida", očekuje se pokretanje proizvodnje u ovom nekadašnjem mesnom gigantu, koji je svojevremeno zapošljavao i do 2.000 ljudi. Na kraju prošle godine, dug "Srem Šida" iznosio je 577 miliona dinara, a oko 230 radnika i dalje čeka zaostala potraživanja. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30