Privremeni zastoj izvoza junećeg mesa u Tursku nije pogodio samo Srbiju već i druge države koje imaju sličan aranžman za izvoz na to tržište, piše "Politika".Kako navodi list pozivajući se na nezvanična saznanja, jedini razlog jeste taj što se čeka da Turska, na najvišem nivou parafira izmene ugovora o slobodnoj trgovini, koji je prošao skupštinsku proceduru.

Očekuje se i da će u Beograd uskoro stići ministar poljoprivrede Turske i da će jedna od tema biti realizacija ugovora koji je od značaja za domaće govedarstvo, prenosi "Politika".Srbija je i Turska su krajem decembra dogovorile bescarinski izvoz od 8.000 tona junetine za 2019. godinu, a nadležni su uvereni da posle kratkotrajnog zastoja izvoza iz proceduralnih razloga, neće biti problema da ovaj posao vrlo brzo počne da se realizuje.

Najavljeno je da će biti nastavljeni pregovori o uvećanju kvote za 10.000 tona, jer su kupci u Turskoj zadovoljni kvalitetom našeg mesa.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=13&nav_id=1529590

 Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do,  gde smo upoznali Vladana Anđelkovića,  koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm i isto toliko širine.

„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke,  što se sada i dešava. Zbog toga,  ali i zbog manje primene hemijskih sredstava,  odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.

U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha,  pa  je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.

„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena,  kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5  metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod.

Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:

„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje.

 „Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.

Ono što je zanimalo brojne čitaoce,  jeste da li se orah orezuje i  da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje,  a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.  

Nastavak čitajte u Agrobiznis magazinu za januar 2019. godine

Informacije o pretplati 0692211049

Video prilg j ena linku: https://www.youtube.com/watch?v=0kDRbYG8AFM&feature=youtu.be 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će Srbija od Turske tražiti veće kvote za izvoz govedine kako bi se umesto 5.000 tona sledeće godine izvozilo do 10.000 tona goveđeg mesa.

Nedimović je za Prvu TV kazao da je za samo četiri do pet meseci ispunjena kvota za izvoz goveđeg mesa u Tursku i najavio povećanje subvencija.

"Ovo je jedan od važnijih dana za naše stočarstvo, jer je reč o poslu koji je vredan 25 miliona evra. Imamo dovoljno robe, treba da prerađujemo meso i da izvozimo prerađevine sa dodatnom vrednošću", rekao je ministar koji će u Turskoj razgovarati o povećanju kvota za izvoz govedine.

On je kazao da će subvencije za uzgajivače junadi u Srbiji biti povećane sa 10.000 na 15.000 dinara.

Dodao je da će Srbija početi da izvozi meso i u Izrael, Egipat i Liban, a tržište Kine je već otvoreno.

"Videćemo da otvorimo još neka nova tržišta. Idu bolji dani, cena je skočila 30 odsto na tržištu", rekao je Nedimović.

Izvor: http://rs.n1info.com/Biznis/a441441/Nedimovic-Trazicemo-od-Turske-vece-kvote-za-izvoz-govedine.html

BEOGRAD, 1. avgusta (Tanjug) - Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je da će, zajedno sa ministrom trgovine Rasimom Ljajićem, danas otputovati u Ankaru, kako bi razgovarali o kvotama za 2019. godine za izvoz goveđeg mesa u Tursku. "Imamo bescarinski izvoz, a (u sredu) ćemo razgovarati o kvotama za 2019, da povećamo izvoz jer to možemo, imamo fond za to, ali moramo da radimo na reproduktivnom materijalu", rekao je Nedimović gostujući na RTS. "Moramo da nađemo balans, zato radimo sa Ministarstvom trgovine kako ne bismo napravili poremećaj. Imamo potencijal, narednih godina rašće tržište goveđeg mesa", rekao je Nedimović, navodeći da će biti dovoljno mesa za domaće potrebe. Kako je istakao, razgovaraće se i o suncokretovom ulju, a za izvoz će biti i dovoljno pšenice i kukuruza, čiji je rod bolji nego prethodnih godina. Nedimović je ocenio da je ova sezona bila ekstremna za poljoprivrednike zbog velikog broja kišnih dana i grada, ali da žitarice nisu stradale. Žetva pšenice je završena pre 10, 15 dana, prinosi su dobri, premda je kvalitet bio lošiji u nekim delovima zemlje. Za izvoz ostaje oko dva miliona tona pšenice, a, kako je istakao ministar, dobro je za naše ratare što nema dovoljno pšenice na svetskom tržištu. Ministar poljoprivrede ističe da je primljen i poziv iz Izraela, kako bi se razgovaralo i o izvozu u tu zemlju. U ponedeljak je donet nacionalni plan ruralnog razvoja, koji podrazumeva projekcije za 2018, 2019. i 2020. godinu, a cilj je, kako je pojasnio Nedimović, da se napravi predvidljiv sistem, kako bi poljoprivrednici znali da li da očekuju subvencije, sredstva iz fondova EU.

Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je, na Devetoj nacionalnoj konferenciji Agrobiznis Srbije "Agrarna politika u 2018. godini", rekao da sa Turskom postoji sporazum, koji predviđa izvoz od 5.000 tona mesa te da će se u narednom periodu razgovarati o povećanju kvota za izvoz u tu zemlju, prenosi "Tanjug". "Odlučni smo da se izvozi u Tursku, ali imamo problem, nemamo klanice, objekte, koje mogu svojim kapacitetima i tehnološkim karakteristikama sposobne za goveđi program",  kaže Nedimović i objašnjava da u ovom trenutku imamo četiri licence za Tursku, a veoma male kapacitete za preradu goveđeg mesa. Nedimović navodi da će se u "Srem Šidu" obrađivati 400 goveda dnevno i da će to pomoći da se ispune kapaciteti za izvoz u Tursku. "Cilj je da ne dođemo u situaciju, da ako smo dogovorili 5.000 tona, izvezemo dve do tri hiljade tona. Turska strana želi da ide na proširenje kvota i trebalo bi da dogovorimo povećanje kvota", kaže Nedimović. Nakon 17 godina i više neuspelih pokušaja preuzimanja "Srem Šida", očekuje se pokretanje proizvodnje u ovom nekadašnjem mesnom gigantu, koji je svojevremeno zapošljavao i do 2.000 ljudi. Na kraju prošle godine, dug "Srem Šida" iznosio je 577 miliona dinara, a oko 230 radnika i dalje čeka zaostala potraživanja. 

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je saopštilo da je pokrenulo postupak protiv odgovornih za grešku u tekstu deklaracije paradajza iz Turske, koji će u slučaju potvrđivanja odgovornosti svi biti najstrože sankcionisani.


U Srbiji je pre nekoliko dana objavljena fotografija gajbice paradajza iz Turske, s deklaracijom u kojoj piše da "kora nije za ljudsku upotrebu".

Ministarstvo poljoprivrede je navelo da se pre odobravanja svakog uvoza obavlja laboratorijska kontrola koja je u slučaju deklarisanja paradajza iz Turske pokazala da je roba ispravna, ali je greška bila u tekstu deklaracije.

Cilj Ministarstva je da se kroz intenziviranje kontrola spreči uznemiravanje javnosti u vezi sa zdravstvenom ispravnošću poljoprivrednih proizvoda, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je zato naložilo inspekcijskim službama vanrednu kontrolu svih uvoznika voća i povrća radi otklanjanja nepravilnosti u vezi s deklarisanjem proizvoda koji se uvoze u Srbiju, piše u saopštenju.

 

izvor : http://www.telegraf.rs 

Paradajz uvezen u Srbiju iz Turske je bezbedan za ljudsku upotrebu, pokazale su sve analize, rečeno je Beti u Ministarstvu poljoprivrede. Kako je objašnjeno, na osnovu kontrole utvrđeno je da je došlo do tehničke greške prilikom štampanja deklaracije.

Tako je na deklaraciji koja se koristi za limun i pomorandžu ostao donji tekst deklaracije, gde se navode podaci o uvozniku, zemlja porekla, pri čemu ispod zemlje porekla nije izbrisana napomena da kora nije za ljudsku ishranu, navodi Ministarstvo.

Da je paradajz apsolutno bezbedan za ishranu potvrdio je nešto ranije i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.  On je najavio i da će zbog greške u deklaraciji odgovorni biti kažnjeni.

 

izvor : http://studiob.rs 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je u Gradskoj kući ambasadora Republike Turske u Srbiji Nj.E. Tanžua Bilgiča. On mu je poželeo dobrodošlicu u Novi Sad i izrazio nadu da će se već dobra saradnja Grada i Ambasade Republike Turske nastaviti, po ugledu na odličnu saradnju koju neguju dve zemlje.

Sagovornici su posebno istakli prijateljske odnose Novog Sada i Burse, naglasivši da bi ta saradnja trebala da se intenzivira, s obzirom na sličnosti dva grada i već formirane veze.

Tokom razgovora, rečeno je da u Srbiji vlada odlična investiciona klima u pogledu prisutnosti turskih kompanija, kao i da bi ulaganje kompanija iz Turske trebalo više usmeriti i na region Vojvodine i Novog Sada, posebno u oblasti poljoprivrede.

Gradonačelnik Vučević je pozvao turske kompanije da uzmu učešće i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, i rekao da bi jedan od narednih zemalja-partnera Sajma mogla biti upravo Turska.

Ambasador Tanžu Bilgič je posebno naglasio da pored kontinuirane ekonomsko-privredne saradnje, dve zemlje vezuju snažne istorijske veze, što bi trebalo istaći kroz apostrofiranje ključnih istorijskih tačaka i konkretnu turističku ponudu za turske turiste, a koja bi ukazivala na kulturno-istorijske znamenitosti i najznačajnije bitke koje su se odigrale na ovom podneblju kroz istoriju.

 
Prvih 20 tona goveđeg mesa iz Srbije krenuće danas za Tursku, čime je sporazum o slobodnoj trgovini sa odobrenom izvoznom kvotom od 5.000 tona godišnje u ovu zemlju počeo i praktično da se realizuje, rečeno je za Blic u Ministarstvu poljoprivrede.

Očekuje se da će kamioni sa mesom, nakon svih carinskih provera, za Tursku krenuti u večernjim časovima. 

Tako će se, nakon dugih priprema, na tržištu koje ima 70 miliona stanovnika naći i srpska govedina, za koju se veruje da će svojim kvalitetom osvojiti Tursku. U pitanju je izvoz svežeg, rashlađenog ili smrznutog goveđeg, odnosno junećeg mesa, prenosi Tanjug, pozivajući se na Blic. 

Izvor tog lista iz Vlade Srbije kaže da da je u pitanju izuzetno važan posao za Srbiju i da je država naložila da ne sme da se dogodi propust u njegovoj realizaciji.

- Sve provere su u celokupnom lancu urađene. Država je bila uključena čak i u odabir grla koja će krenuti u Tursku. Odabrano ih je 70, a njihova ukupna neto težina je 20.400 kilograma. To je prvi turnus koji kreće do Turske i nije preporučljivo da se napravi bilo kakva greška. Urađene su sve veterinarske provere, a pre toga je sanitarna inspekcija pregledala sve pogone klanice koja je zadužena za realizaciju ovog posla - navodi izvor Blica.

Kako je naveo, goveda su odabrana iz svih krajeva zemlje, ali je najveći deo otkupljen od zlatiborskih farmera i dodao da je Srbija sve pripreme uradila u rekordnom roku, a da je Turska za pripremu mesa odabrala Klanicu Čajetina za koju su utvrdili da ispunjava sve njihove standarde.

- Dnevno bi u njoj trebalo da se zakolje oko 100 grla. Sporazumom o slobodnoj trgovini predviđeno je da se bez carina izvezu i drugi proizvodi, poput sirovog i rafinisanog suncokretovog ulja, ali i suncokretovog semena. U tom paketu je i izvoz zrna soje, preparata za ishranu životinja, hrane za pse i mačke - naveo je izvor.

Dodaje se da je Turska odobrila Srbiji i izvoz mantija, ali i da se udvostručuju postojeće kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećerca i suvih šljiva.
 
U prodaji je novi broj Agrobiznis magazina, više informacija o časopisu i pretplati  na 011/4052117 i www.agrobiznis.rs 
 
Godišnja pretplata samo 1800 dinara (12 izdanja) u cenu su uračunati PTT troškovi, a za nove pretplatnike poklon iznenađenja!
 

Od 8. do do 12. februara, grupa poljoprivrednika većinom iz vojvođanskih sela, i desetak sa juga Srbije, savetodavci iz Poljoprivrednih stručnih službi, predstavnici NLB banke i firme VGP iz Novog Sada, dva novinara, posetili su fabriku HATTAT u gradu Čerkeskoju u Turskoj.

U fabricu HEMA (HATTAT je deo HEMA korporacije) omogućeno im je da vide livnicu, gde se izrađuju blokovi za PERKINS motore, odlivci za prednji most, hidrauliku, menjače i diferencijale koji se liju i sklapaju za HATTAT traktore, kao i za ostale eminentne proizvođače. Mogao se i videti deo fabrike za montažu i isporuku navedenih delova. U fabrici je  74 odsto radnika u  proizvodnji, a 26 odsto inženjeri i administracija.

Posetu su  završili  na poligonu gde je svima omogućena vožnja,  i detaljan pregled na modelima T4100 - 102 KS i 285 S - 82 KS.

Hattat A serija traktora objedinjuje modele traktora različitog raspona snage (50 do 120 KS), zbog čega ih u matičnoj zemlji često nazivaju turskim hrvačima. Traktori se izvoze u preko 20 zemalja, a u Poljskoj je brend Hattat bio izabran za traktor godine.

Hema proizvodi radilice za Ferarri, rade za  Mercedes, za Johan Deere, menjače i prenosne kutije.  Kako smo čuli od predstavnika kompanije, ako bi oni stali mesec dana sa proizvodnjom, sve ove kompanije bi takođe stale sa radom. Traktore prave samo po poruđžbini, nemaju na lageru. Imaju dosta malih traktora, jer to njihovo tržište najviše traži. Na domaćem tržištu su četvrti po proizvodnji traktora, a najveći su izvoznici u poslednje dve godine u Turskoj.

Naše poljoprivrednike su dosta zanimali voćarski traktori, i većina njih je došla da vidi, neki su već kupili, a neki su u pregovorima za kredite NLB banke. Srbiju smatraju kao što su nam i istakli kao normalno tržište, nismo zahtevni, kao što su Island i Irska.

Hattat holding osnovan je 1975. godine u Turskoj i do sada njegov sistem broji 21 firmu. Korporacija Hattat proizvodi delove za brojne strane proizvođače poljoprivredne mehanizacije, za kompanije Valtra, Caterpillar, Perkins, John Deere, a određene delove pravi i za američko tržište.

Trenutna proizvodnja delova za poljoprivrednu mehanizaciju, poput menjača, ima kapacitet proizvodnje za milion vozila godišnje. Kompanija trenutno zapošljava 4.000 radnika, a fabrike se nalaze širom Turske. Niska potrošnja goriva i dug vek trajanja!

Hattat Compact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Voćarski traktori A serije pogodni su za sve vrste radova u voćnjacima, povrtnjacima i vinogradima. Od voćarskih do kompaktnih modela, svi su svojim dimenzijama i performansama prilagođeni su svim uslovima rada te osiguravaju udobnu vožnju, superiornu pokretljivost te lako i jednostavno okretanje. U Hattat traktore ugrađen je 3-cilindrični Perkins motor s rasponom snage od 50 do 79 KS (37 kW, 50 kW, 58 kW) i zapremninom od 3.300 ccm.

HattatCompact serija dizajnirana je kako bi zadovoljila sve potrebe poljoprivrednika. Visoke performanse i dimenzije idealne su za rad u polju i u bašti.

Posetili smo prodajni plac lokalnog dilera OZDOKEN mašina i sejalice čiji smo takođe zastupnik za Srbiju. Najveću pažnju naših putnika je izazvala pneumatska diskosna sejalica za kukuruz.

Duško Pavlović iz Arilja, bavi se voćarstvom, najviše proizodi jabuke i malinu. Zasadi su kako nam je istakao stari, pet, deset i dvadeset godina. Jabuku izvoze u Rusiju, i nemaju nikakvih problema. Ima hladnjaču kapaciteta 100 tona. Maline najviše izvoze u smrznutom stanju. Imaju sistem za navodnjavanje i protiv gradnu mrežu. Duško je krenuo u Tursku da bi video voćarski traktor, jer ima nameru da kupi.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom u agrobiznisu,  istakla nam da je svrha ovog putovanja, da okupe klijente da vide kompletnu proizvodnju, od početka do kraja. Cilj im je da se upoznaju sa potencijalnim klijentima, i da im predstave ponudu banke, to što im oni mogu ponuditi, da bi lakše kupili traktore.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30