Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište.

To je rekao savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodao da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva -poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvodajča bilo na udruživanjue hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da ta oblaste regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.b92.net

 

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.rtv.rs

Berba višnje u prokupačkoj opštini, na površini od oko 2.000 hektara, krenuće za desetak dana.

Iako proizvođače najviše interesuje otkupna cena, otkupljivači ne znaju da kažu kolika će ona biti.

Prema njihovim rečima cena će biti sigurno veća nego prošle godine, kada se za jedan kilogram višnje plaćalo 30 dinara.

“Aprilski mraz smanjio je ovogodišnji rod i do 50 odsto. Bez obzira na ovu činjenicu tržište će i ovog puta biti regulator otkupne cene”, izjavili su otkupljivači i dodali da je potražnja za kvalitetnom oblačinskom višnjom velika.

Zoran Stojanović, direktor jedine prokupačke Zemljoradničke zadruge “Đurevac-Agrar”, čije plantaže pod višnjom zauzimaju površinu od 30 hektara, rekao je da će se tek za nekoliko dana znati tačaa otkupna cena.

“Zbog velike potražnje, a manjeg roda očekujem da početna otkupna cena bude od 60 do 70 dinara. Da li će ona tokom berbe biti veća ili manja ostaje da se vidi”, izjavio je on.

Samostalni stručni saradnik za poljoprivredu u Opštinskoj upravi Merošina Dragan Stojanović izjavio je da bi berba višnje u ovoj susednoj prokupačkoj opštini trebala da krene već početkom naredne nedelje i da očekuje da otkupna cene bude od 60 do 80 dinara.

Izvor: www.b92.net

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.naslov.net

Država će kroz institucije sistema regulisati pravila na tržištu prodaje i otkupa malina, a vlada će preuzeti sve da ne dođe do monopolskog ponašanja na tržištu.

To se naročito odnosi na hladnjačare, rekao je Predrag Lučić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

On je nakon održanog sastanka radne grupe na kome su učestvovali predstavnici ministarstva poljoprivrede, trgovine, malinari i hladnjačari rekao da će država regulisati tržište onako kako ekonomski uslovi zahtevaju.

"Zajednička koordinacija ministarstva poljoprivrede sa inspekcijskim organima, ministarstvom finansija i trgovine omogućiće regulisanje tržišta onako kako ekonomski uslovi zahtevaju", rekao je Lučić za Tanjug.

On je dodao da je cilj da vlada Srbije uredi tržiste i da kroz institucije sistema i resorno ministarstvo obezbedi bezbedno i regulisano tržište.

"Kroz mere koje smo do sada sprovodili, subvencije i druge načine pomoći omogućili smo proizvođačima i otkupljivačima da dođu do finalnog proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede se pojavljuje kao medijator i treba kroz uključivanje ministarstva trgovine i finansija da dođemo do zajedničkog cilja i konačne povoljnosti za sve", zaključio je Lučić.

Predsednik zadruge Agro Eko Voće, Božo Joković rekao je da je osnovni problem proizvođača što imaju završnu, a ne akutnu cenu.

On je istakao da je cena maline u regionima gde je malina krenula da se bere između 100 i 120 dinara što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.



"Na sastanku radne grupe smo čuli da su postojale određene neregularnosti u okviru otkupa maline koje su uz intervenciju određenih inspekcija otklonjene. U narednim danima biće pojačane kontrole kako bi se doveo u red otkup maline", rekao je Joković.

On je dodao da je ispred grupacije proizvođača predložio da se u roku od pet dana organizuje sastanak državnog vrha, malinara i hladnjačara.

Hladnjačar i direktor kompanije Master Frigo Fruits, Radoje Cvetić rekao je da je veliki problem što je na lageru ostalo puno maline iz 2015. i 2016. godine.

"Sada su otkupljivači, hladnjačari obazrivi jer im je ostalo puno maline, a cena je na svetskom tržištu pala. Situacija je ozbiljna što se tiče cena, jer postoje zalihe malina u Srbiji, Bosni, Poljskoj", rekao je Cvetić.

On je dodao da je ključni cilj da se nađe pravi kompromis i način saradnje proizvođača i hladnjačara što se tiče kvaliteta i zahteva svetskog tržišta.

"Imamo problem što se tiče kvaliteta, jer imamo kontrole svakog desetog kamiona iz Srbije što druge zemlje nemaju. Moramo pratiti zbivanja na svetskom tržištu i tome se prilagođavati, radimo na razvoju i kvalitetu maline da bi sačuvali srpski brend maline po kome smo poznati u svetu", zaključio je Cvetić.

 

Izvor: www.b92.net

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje.

 

Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica.

Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu.

Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine.

Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera.

FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima.

Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima.

Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe.

Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica.

Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji.

U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine.

Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto.

Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom.

Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO.

Izvor: www.blic.rs

Tokom jučerašnjeg dana pijaca „Braće Jerković“ opremljena je sa novim tezgama, kako bi se poboljšali uslovi prodaje za verne zakupce, koji godinama izlažu svoje proizvode na navedenoj pijaci.

Na pijaci „Braće Jerković“ postavljeno je 60 tezgi sa panelnim krovovima, a prednje i bočne strane obložene su dekorativnim limom. Širi prolazi između tezgi obezbediće ugodniju kupovinu i olakšati kretanje svih posetilaca pijace. U cilju racionalizacije troškova, dotrajale tezge koje su ukloljene sa pijace, biće detaljno pregledane i u narednom periodu postavljene na pijaci „Gornja varoš“.

Veliko prolećno spremanje beogradskih pijaca se nastavlja, te je pijaca „Braće Jerković“ samo jedna u nizu pijaca koja je dobila novi izgled i veću funkcionalnost. Nakon renoviranja mlečne hale i asfaltiranja platoa, na pijaci „Zvezdara“ narednih dana počeće zamena starih i dotrajalih tezgi restilizovanim.

U Kini postoji veliko interesovanje za jagnjećim mesom iz Srbije a otvaranjem tržišta za izvoz mesa stvaraju se temelji za razvoj srpskog stočarstva.

"Nakon otvaranja tog tržišta osvajaćemo i druga, jer kada imamo tržišta imamo osnov za razvoj. Time pravimo temelje za narednih pet, 10, 15 godina za srpsko stočarstvo", rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za RTS i dodao da će Srbija "napasti" tržišta Irana i Emirata.

Prema njegovim rečima, Kinezi nisu tražili minimalnu količinu jagnjetine koju bi Srbija morala da isporuči.

"Nema apsolutno ograničenja, koliko možemo da isporučimo oni će primiti", dodao je Nedimović i dodao da je činjenica je da nema količine, ali da je važno tržište kako bi moga da bude napravljen finansijski okvir, da se ulaže i razvija stočarstvo.

Nedimović je dodao da je u Srbiji izdata prva dozvola za izvoz jagnjetine u Kinu koju je dobila klanica iz Pećinaca - Industrija mesa Đurđević, a da će tokom juna još osam dozvola biti izdato.

Ministar je naveo da domaće meso ima dobar kvalitet i da se čeka cena. Suština je da srpski proizvodi koji su kvalitetni, budu prodati po dobroj ceni, rekao je ministar.

Ministar je dodao da Vlada Srbije već pomaže razvoj stočarstva i po grlu ovce daje 7.000 dinara, a za jagnje 2.000 što su kako je ocenio tri puta veće subvencije nego u zemljama okruženja.

Želimo da oživimo i uzgoj druge stoke, rekao je Nedimović i dodao da bi dogovor o izvozu govedjeg mesa trebalo da bude gotov veoma brzo, a svinjskog narednih meseci.

Kinezi dobro plaćaju - jedan prema osam, rekao je Nedimović i podsetio da je proizvodnja govedine mala jer nedostaje tržište.

Ministar je naveo i da država radi na obnavljanju zadruga, jer je jako važno udruživanje poljoprivrednika koji će na taj način izbeći da svoje kvalitetne proizvode prodaju jeftino.

Upitan šta misli o nezadovoljstvu i nastojanjima građana da spreče da u Srbiji počne uzgoj GMO proizvoda, ministar je rekao da je tu oblast regulisao zakon koji je jasan - proizvodnja GMO ne dolazi u obzir, što kako je dodao, znači da postoji potpuna zabrana.

Izvor: www.b92.net

Ribizla je u Srbiji nepravedno zapostavljena vrsta jagodastih voćaka, iako postoji tražnja na tržištu i povoljni agroekološki uslovi za njeno gajenje na širem području Srbije. Sporadično gajenje na relativno malim površinama, sa proizvodnjom koja zaostaje za jagodom, malinom i kupinom ne zadovoljava potrebe zemlje.

U svetu po obimu proizvodnje ribizla se nalazi na drugom mestu, odmah iza jagode i pokazuje rastući trend. Razlozi za visoku svetsku proizvodnju ribizle su: rano stupanje na  rod (već u drugoj godini), redovna i obilna rodnost, lako razmnožavanje i jednostavno gajenje, adaptivnost na različite agroekološke uslove, visok kvalitet i hranljiva vrednost plodova.

Crvena ribizla je u zapadnoj Srbiji počela značajnije da se gaji osamdesetih godina XX veka. Najzastupljenije sorte bile su : Industrija, Premier i Red lejk. Deo tih zasada se i danas koristi, ali nije došlo do njihove obnove.

Danas se crna i crvena ribizla u našij zemlji sve više gaje u većim proizvodnim zasadima. Najviše novih zasada se nalazi na području Zlatiborskog okruga, zahvaljujući pre svega ulaganima „Sirogojno Company“ iz Sirogojna i u južnoj Srbiji (Vladičin Han, Surdulica, Vlasina) zahvaljijući podršci „Nektara doo“ iz Novog Sada. Procenjuje se da su površine prešle 200 ha, a proizvodnja nekoliko stotina tona jer su zasadi još uvek mladi.

U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje crne, crvene i bele ribizle, čak do 1000 m nadmorske visine. Proizvedeni plodovi bi se koristili uglavnom  za potrebe domaćeg tržišta i oslobađanja od uvoza. Niska početna ulaganja po jedinici površine, brzo stupanje na pun rod, redovno plodonošenje, lako održavanje tokom eksploatacije, jednokratna berba i relativno visoke cene u otkupu dovoljna su preporuka da se ova vrsta masovnije širi. Tako bi se rasteretila malina kojoj preti hiperprokucija jer se sve više širi i van područja povoljnih za njeno gajenje. Analiza agroekoloških uslova za određeni lokalitet na kome se planira zasnivanje zasada ribizli, mora da pruži siguran dokaz za ostvarivanje rentabilne proizvodnje, odnosno za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa. Naime, izbor mesta i položaja, izbor zemljišta i njegova priprema za zasnivanje zasada, moraju se obaviti na osnovu bioloških osobina vrste, tj. sorte i njenog odnosa prema pedološkim i klimatskim činiocima, uzimajući u obzir da se ribizla u komercijalnoj proizvodnji eksploatiše oko 15 godina. Za podizanje zasada najpogodniji su tereni sa nagibima od 5%, a najviše do 8%. Treba izbegavati dubodoline i mikrodepresije zbog slabe vazdušne drenaže, jer zadržavanje hladnog vazduha nanosi štetu ribizli. Takođe, treba izbegavati izrazito južne položaje zbog brzog gubljenja zemljišne vlage i osetljivosti na sušu i visoke temperature, što se posebno odnosi na crvenu i belu ribizlu.

O pomenutoj temi možete više pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.439 tona robe. Najviše se trgovalo: kupusom (404 t), jabukom (237 t), crnim lukom (196 t), krompirom (134 t), šargarepom (124 t), pomorandžom (48 t), spanaćem (39 t), rotkvicom (36 t), cveklom (32 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (20 t), prazilukom (20 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (335 t → 404 t), jabuke (225 t → 237 t), crnog luka (139 t → 196 t), krompira (96 t → 134 t), šargarepe (123 t → 124 t), spanaća (37 t → 39 t), rotkvice (20 t → 36 t), cvekle (27 t → 32 t) i praziluka (19 t → 20 t), dok je promet: pomorandže (52 t → 48 t) i blitve (22 t → 20 t) bio manji. Promet zelene salate je ostao isti kao i pretprošle nedelje (23 t). Cene (po kilogramu): krompir 20 - 30 din. kupus 20 - 25 din. crni luk 15 - 20 din. šargarepa 15 - 50 din. spanać 55 - 75 din. cvekla 20 - 30 din. rotkvica 60 - 80 din; prošle nedelje 80 - 120 din. blitva 50 - 70 din. zelena salata 150 - 250 din. praziluk 50 - 70 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 15 - 50 din. pomorandža 35 - 60 din. banana 100 - 110 din. limun 60 - 120 din. Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31