Kada se sagledaju rezultati tri vodeća svetska proizvođača malina, među kojima je i Srbija, prognoza je da će proizvodnja ovog voća biti smanjena za oko 40%.

Prema izveštaju sa upravo završenog kongresa Svetske organizacije malinara (IRO), nestašica ovog voća (oko čije cene se ovih dana u Srbiji lome koplja) je neminovnost. Amerikanci sezonu počinju sa 20 odsto smanjenom proizvodnjom, dok su u Poljskoj letnje (jednorodne) sorte podbacile za oko 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

"Poljaci ne očekuju previše ni od jesenjih sorti polka i polana, koje kasne, kao i kod nas, zbog izmrzavanja. Iako berba još nije počela, očekuju probleme sa prinosom maline. Šta će biti sa cenom i dalje nije poznato“, kaže sagovornik lista Politika upoznat sa prilikama na svetskom tržištu ovog voća.


Iz našeg resornog ministarstva poručuju da će zaštiti domaće crveno zlato.

"Država će kroz institucije sistema regulisati pravila na tržištu prodaje i otkupa malina, a vlada će preuzeti sve da ne dođe do monopolskog ponašanja na tržištu naročito kada su u pitanju hladnjačari", rekao je Predrag Lučić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.



"Zajednička koordinacija ministarstva poljoprivrede sa inspekcijskim organima, ministarstvom finansija i trgovine omogućiće regulisanje tržišta onako kako ekonomski uslovi zahtevaju”, rekao je on.

Predsednik zadruge „Agro eko-voće”, Božo Joković rekao je da je cena maline u regionima gde je malina počela da se bere između 100 i 120 dinara, što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje. Hladnjačar i direktor kompanije „Master frigo fruts” Radoje Cvetić rekao je da je veliki problem što je na lageru ostalo puno maline iz 2015. i 2016. godine. „Sada su otkupljivači, hladnjačari obazrivi jer im je ostalo puno maline, a cena je na svetskom tržištu pala. Situacija je ozbiljna što se tiče cena, jer postoje zalihe malina u Srbiji, Bosni, Poljskoj”, rekao je Cvetić.

Izvor: www.b92.net

Asocijacija malinara Srbije najavila je protest u Arilju za 17. jun jer su proizvođači nezadovoljni otkupnom cenom od oko 100 do 120 dinara po kilogramu.

Predsednik tog uduženja Dobrivoje Radović je za agenciju Beta rekao da su "tajkuni još od 31. marta preko posrednika počeli da sklapaju ugovore sa proizvođačima".

"Jedna belgijska firma, koja ima velike kapacitete, počela je od marta da ugovara kupovinu maline po ceni od 100 dinara po kilogramu. Tada su tvrdili da je to akontaciona cena, a sada kažu da je to konačna cena", rekao je Radović.

Dodao je da je "očigledno da tajkuni diktiraju cenu jer je nemoguće da je prošle godine kilogram maline koštao od 220 do 240 dinara, a ove godine 100 dinara, iako je rod u Srbiji manji za 30 do 50 odsto, a skoro je prepolovljen i u Evropi i Americi".

Posle protesta u subotu održaće se, prema njegovim rečima, Skupština Asocijacije malina Srbije, a jedan od predloga je da se blokiraju prilazi otkupljivačima i obustavi berba malina.

"Prošle godine smo kupinu prodavali za 20 do 30 dinara po kilogramu, bolje rečeno poklonili, a oni su je preprodavali po 200 dinara, pa neka i ove godine bacimo malinu ako državi nije stalo da onemogući monopol", rekao je Radović.

Dodao je da "kada propadaju proizvođači maline, neka propadnu i monopolisti".

Država je od izvoza malina prošle godine, kako je rekao Radović, imala devizni priliv od 250 miliona evra.

"Imamo informaciju da su se otkupljivači pre nekoliko dana u Valjevu dogovorili koju će cenu da ponude. Očekujemo da nas država sada zaštiti, spreči kriminal i omogući tržišno formiranje cena, a ne dogovornu ekonomiju", rekao je Radović.

Dokaz da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti je, kako je rekao, da u Evropi cena varira pola procenta, a u Srbiji padne 50 odsto.

Radović je istakao da "oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina zato što ne može da preživi od plate".

"Malinu gaje policajci, medicinske sestre, nema ko je ne gaji", rekao je Radović.

Izvor: www.b92.net

 

Za dve marke (jedan evro) u Republici Srpskoj se može kupiti oko sedam kilograma kupusa, kelja, tikvica, luka, krastavaca i uz to malo mrkve, paprika ili paradajza.

Isto toliko košta i litar benzina, odnosno tabla od 100 grama bolje čokolade ili kafa u gradskom kafiću.

Pošto leto tek počinje, očekuju se da će u naredna dva meseca cene pojedinih proizvoda biti desetkovane u odnosu na sadašnje. Za ovakav trend, koji preti da uništi proizvođače povrća, neki okrivljuju nekontrolisani uvoz i evropske regulative, dok drugi smatraju da je svemu kumovali veliki tržni centri.

Semberski povrtlar Mićo Živić je, prilagođavajući se trendovima, prepolovio proizvodnju i posvetio se otkupu povrća i voća, kako bi i lakše prodao i svoje proizvode. Tvrdi da je ove godine cene oborila konkurencije iz Albanije.

Albanija je pristupila CEFTA sporazumu i sada ima pristup našem tržištu pod istim uslovima kao i mi, ali oni imaju bolju klimu i mnogo su uložili u tehnologiju proizvodnje – kaže Živić i predviđa crne dane za domaće povrtlare.

Nenad Makivić, dugogodišnji trgovac voćem i povrćem, tvrdi da cene diktiraju tržni centri, kao jedini veći otkupljivači.

Robu uzimaju na odgođeno plaćanje na 90 dana, pri tome još malo zakasne, umanje cenu za 10 do 20 odsto zbog navodno lošeg kvaliteta, a neretko i ovako mizernu zaradu povrtlari moraju ganjati sudom. Zato su spremni da povrće, inače sklono brzom kvarenju, prodaju za keš po principu „daj šta daš“ – kaže Makivić.

Tvrdi da je povrće u RS „relativno jeftino“ jedino u banjalučkoj regiji, gde se sudara ponuda iz Lijevča i Semberije.

Trgovci takođe ističu da je u tržnim centrima povrće jeftino, ali lošijeg kvaliteta nego na pijacama, ali da potrošači, pritisnuti besparicom, o tome ne vode računa.

Nedeljka Ilijić iz Udruženja potrošača „Oaza“ Trebinje, međutim, tvrdi da su kupci uglavnom spremni da domaće sveže povrće plate nekoliko pfeniga više do uzvoznog iz hladnjače. Tvrdi da su cene realne, ali po onoj narodnoj: uvek je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo.

Izvor: www.blic.rs

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište.

To je rekao savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodao da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva -poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvodajča bilo na udruživanjue hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da ta oblaste regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.b92.net

 

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.rtv.rs

Berba višnje u prokupačkoj opštini, na površini od oko 2.000 hektara, krenuće za desetak dana.

Iako proizvođače najviše interesuje otkupna cena, otkupljivači ne znaju da kažu kolika će ona biti.

Prema njihovim rečima cena će biti sigurno veća nego prošle godine, kada se za jedan kilogram višnje plaćalo 30 dinara.

“Aprilski mraz smanjio je ovogodišnji rod i do 50 odsto. Bez obzira na ovu činjenicu tržište će i ovog puta biti regulator otkupne cene”, izjavili su otkupljivači i dodali da je potražnja za kvalitetnom oblačinskom višnjom velika.

Zoran Stojanović, direktor jedine prokupačke Zemljoradničke zadruge “Đurevac-Agrar”, čije plantaže pod višnjom zauzimaju površinu od 30 hektara, rekao je da će se tek za nekoliko dana znati tačaa otkupna cena.

“Zbog velike potražnje, a manjeg roda očekujem da početna otkupna cena bude od 60 do 70 dinara. Da li će ona tokom berbe biti veća ili manja ostaje da se vidi”, izjavio je on.

Samostalni stručni saradnik za poljoprivredu u Opštinskoj upravi Merošina Dragan Stojanović izjavio je da bi berba višnje u ovoj susednoj prokupačkoj opštini trebala da krene već početkom naredne nedelje i da očekuje da otkupna cene bude od 60 do 80 dinara.

Izvor: www.b92.net

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.naslov.net

Država će kroz institucije sistema regulisati pravila na tržištu prodaje i otkupa malina, a vlada će preuzeti sve da ne dođe do monopolskog ponašanja na tržištu.

To se naročito odnosi na hladnjačare, rekao je Predrag Lučić iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

On je nakon održanog sastanka radne grupe na kome su učestvovali predstavnici ministarstva poljoprivrede, trgovine, malinari i hladnjačari rekao da će država regulisati tržište onako kako ekonomski uslovi zahtevaju.

"Zajednička koordinacija ministarstva poljoprivrede sa inspekcijskim organima, ministarstvom finansija i trgovine omogućiće regulisanje tržišta onako kako ekonomski uslovi zahtevaju", rekao je Lučić za Tanjug.

On je dodao da je cilj da vlada Srbije uredi tržiste i da kroz institucije sistema i resorno ministarstvo obezbedi bezbedno i regulisano tržište.

"Kroz mere koje smo do sada sprovodili, subvencije i druge načine pomoći omogućili smo proizvođačima i otkupljivačima da dođu do finalnog proizvoda. Ministarstvo poljoprivrede se pojavljuje kao medijator i treba kroz uključivanje ministarstva trgovine i finansija da dođemo do zajedničkog cilja i konačne povoljnosti za sve", zaključio je Lučić.

Predsednik zadruge Agro Eko Voće, Božo Joković rekao je da je osnovni problem proizvođača što imaju završnu, a ne akutnu cenu.

On je istakao da je cena maline u regionima gde je malina krenula da se bere između 100 i 120 dinara što ne pokriva ni osnovne troškove proizvodnje.



"Na sastanku radne grupe smo čuli da su postojale određene neregularnosti u okviru otkupa maline koje su uz intervenciju određenih inspekcija otklonjene. U narednim danima biće pojačane kontrole kako bi se doveo u red otkup maline", rekao je Joković.

On je dodao da je ispred grupacije proizvođača predložio da se u roku od pet dana organizuje sastanak državnog vrha, malinara i hladnjačara.

Hladnjačar i direktor kompanije Master Frigo Fruits, Radoje Cvetić rekao je da je veliki problem što je na lageru ostalo puno maline iz 2015. i 2016. godine.

"Sada su otkupljivači, hladnjačari obazrivi jer im je ostalo puno maline, a cena je na svetskom tržištu pala. Situacija je ozbiljna što se tiče cena, jer postoje zalihe malina u Srbiji, Bosni, Poljskoj", rekao je Cvetić.

On je dodao da je ključni cilj da se nađe pravi kompromis i način saradnje proizvođača i hladnjačara što se tiče kvaliteta i zahteva svetskog tržišta.

"Imamo problem što se tiče kvaliteta, jer imamo kontrole svakog desetog kamiona iz Srbije što druge zemlje nemaju. Moramo pratiti zbivanja na svetskom tržištu i tome se prilagođavati, radimo na razvoju i kvalitetu maline da bi sačuvali srpski brend maline po kome smo poznati u svetu", zaključio je Cvetić.

 

Izvor: www.b92.net

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje.

 

Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica.

Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu.

Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine.

Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera.

FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima.

Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima.

Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe.

Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica.

Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji.

U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine.

Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto.

Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom.

Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO.

Izvor: www.blic.rs

Tokom jučerašnjeg dana pijaca „Braće Jerković“ opremljena je sa novim tezgama, kako bi se poboljšali uslovi prodaje za verne zakupce, koji godinama izlažu svoje proizvode na navedenoj pijaci.

Na pijaci „Braće Jerković“ postavljeno je 60 tezgi sa panelnim krovovima, a prednje i bočne strane obložene su dekorativnim limom. Širi prolazi između tezgi obezbediće ugodniju kupovinu i olakšati kretanje svih posetilaca pijace. U cilju racionalizacije troškova, dotrajale tezge koje su ukloljene sa pijace, biće detaljno pregledane i u narednom periodu postavljene na pijaci „Gornja varoš“.

Veliko prolećno spremanje beogradskih pijaca se nastavlja, te je pijaca „Braće Jerković“ samo jedna u nizu pijaca koja je dobila novi izgled i veću funkcionalnost. Nakon renoviranja mlečne hale i asfaltiranja platoa, na pijaci „Zvezdara“ narednih dana počeće zamena starih i dotrajalih tezgi restilizovanim.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31