Kukuruz je u Srbiji od početka ove godine skuplji 12 odsto nego na kraju 2020. godine i kilogram košta od 19,5 dinara do 22 dinara.Poskupeo je jer su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode, pre svega taj proizvod, rekao je danas predstavnik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da su investicioni fondovi počeli da ulažu u poljoprivredne proizvode zbog recesije izazvane zdravstvenom krizom."Zbog krize u privredi, kao posledice pandemije virusa korona, smanjene su mogućnosti za ulaganja, pa su se finansijski fondovi okrenuli poljoprivrednim proizvodima", rekao je Saković.

Dodao je da se svaka promena cene na svetskom tržištu reflektuje i na domaće cene.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje su zaključeni ugovori o kupoprodaji kukuruza po ceni od 19,50 do 21,80 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a najviša dostignuta cena tog proizvoda, dovezena kupcu, iznosila je 22,20 dinara po kilogramu.

Saković je rekao da finansijski fondovi sada poseduju rekordne količine poljoprivrednih proizvoda i da velike količine kukuruza kupuje Kina.

Tražnja kukuruza je, prema njegovim rečima, povećana uprkos prognozama da proizvodnja kukuruza u narednoj godini neće biti smanjena.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=01&dd=19&nav_id=1797651

Procena je da će ove godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji iznositi oko milion i trista hiljada tona, a od te količine oko pola miliona tona je proizvodnja jabuke. 
Kako kažu upućeni ovo je dobra godina za sve voćne vrste i kada je reč o jabuci, pamtiće se po dobrim prinosima, ali i otkupnim cenama.Po rečima Miladina Blanuše, voćara iz Bačke Palanke, koji ima savremeni zasad jabuke na dva i po hektara, pod sortama Zlatni Delišes i Greni Smit, godina je bila dobra za proizvođače i kada je reč o rodu, ali i cenama. Posebno je kako ističe bilo važno pravovremeno primeniti sve pomotehničke mere u zasadima, kako bi se ostvario i zadovoljavajući ekonomski rezultat.

"Ovo je odlična godina, rodilo je, cenovno smo jabuke prodali po dobrim cenama i moglo je da se zaradi. Ova godina je bila ekstra za rad, koje imao zdravu jabuku prvu klasu, taj je sigurno zadovoljan i sigurno je u plusu", rekao je Blanuša.

Za profesora dr Nenada Magazina, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ova agronomska godina pamtiće se u voćarstvu kao godina dobrih prinosa, solidnog kvaliteta i dobrih cena kod gotovo svih voćnih vrsta.

"Ako posmatramo za Vojvodinu, najznačajniju voćnu vrstu, a to je jabuka, jedna vrlo vrlo dobra godina, što se tiče cena, prinosi su ponegde možda na srednjem nekom nivou ili malo podbacili zbog mrazeva, ali je cena to definitivno izvukla. Cena se ove godine kretala i do 80 evro centi za neke partije pojedinih sorti kao što je Gala i druge, upakovan proizvod u maloprodajnu ambalažu i to su cene koje su i do dva puta više nego prosečne cene unazad godinama. Možemo reći unazad 15 godina, što se tiče cena, ovo je najbolja godina", rekao je Magazin.

Naš sagovornik podseća na to da je u godini na izmaku počeo i izvoz jabuke u Indiju što smatra značajnim, jer je u voćarstvu bitna divezifikacija ne samo u proizvodnji voća već i u izvozu, čime se postiže sigurnost poslovanja domaćih proizvođača voća na različitim tržištima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/dobra-godina-za-vocarstvo_1190636.html

Unija poslodavaca Srbije saopštila je danas da je zadovoljna odlukom Vlade Srbije kojom su raspoređene kvote za uvoz vina iz Evropske unije po preferencijalnim stopama za 2021. godine, jer se njome uvodi red na tržšite i omogućava ravnopravna konkurencija.
Ovom odlukom Vlade je ograničena količina vina koju može da uveze jedan uvoznik, a što je bilo predmet osporavanja u prethodnom periodu.Kvote za uvoz vina određene su prema kvartalima, i u prva tri kvartala 2021. pojedinačni uvoznik može da uveze maksimalno 15 posto ukupne kvartalne kvote.

Od ove odluke izuzet je poslednji kvartal. Izuzetno ako jedan uvoznik u prethodnom tromesečju nije dostigao 15 procenata kvartalne kvote, ta količina se dodaje na maksimalnih 15 posto u narednom kvartalu.

„Zadovoljni smo što je Vlada Srbije prihvatila inicijativu Unije poslodavca i donela ovakvu odluku. Njome se uvodi red na našem tržištu vina i omogućava ravnopravna konkurencija svim učesnicima u poslovima uvoza, bez obzira na njihovu veličinu“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor UPS-a.

Ukupna kvota za uvoz vina iz EU u 2021. godini iznosi 2,5 miliona litara i podeljena je na četiri jednake kvartalne kvote od po 625.000 litara, precizira se u saopštenju UPS-a.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ogranicen-maksimalan-uvoz-vina-po-jednom-uvozniku_1189723.html

Najznačajniji srpski voćarski brend na svetskom tržištu ovih dana ima najvišu cenu za poslednjih 15 godina, prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Dobrivoja Radovića hladnjačari "crveno zlato" izvoze po ceni od 3,5 evra za kilogram, ovaj iznos je za 70 odsto veći od onog plaćenog proizvođačima za rod iz letošnje berbe.
Razlozi za povećanu vrednost srpske maline su višestruki: pandemija korone povećala je tražnju za zdravom hranom, a berba u konkurentskim zemljama poput Čilea i Poljske je znatno podbacila. Tako je Srbija kao najveći svetski proizvođač, mogla delimično popuniti deficit na tržištu.

- Zalihe se brzo smanjuju, u vremenu pandemije hrana koja ima lekovita svojstva je na ceni, svetski proizvođači brzo su prodali svoje zalihe, a Srbija kao najveći među njima delimično može da nadomesti ovaj manjak - stav je agronoma Aleksandra Leposavića.Proizvođači očekuju da će novi ugovori za iduću berbu biti unosniji za poljoprivrednike.

- Hladnjačari su srpskom seljaku plaćali u proseku 215 dinara po kilogramu tokom poslednje berbe. Apelujemo na otkupljivače da deo zarade podele sa proizvođačima. Pored maline, u svetu raste i cena kupine, a ova proizvodnja je u Srbiji skoro u potpunosti uništena zbog niske otkupne cene.

Ne sme se dozvoliti da malina doživi ovakvu sudbinu - ističu u Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća - Kupina u Srbiji praktično nije ni obrana, jer je otkupna cena bila od 20 do 60 dinara, a sada se prodaje za 120 do 150 dinara. Bilo bi pošteno da otkupljivači ponude seljacima makar dodatnih 20 dinara od ove zarade.

Ministarstvo poljoprivrede će subvencionisati obnovu malinjaka kvalitetnim sadnim materijalom, jer je sadašnja praksa upotrebe loših i nesertifikovanih sadnica znano umanjila prinose, što proizvodnju čini slabo isplativom.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/945155/srpska-malina-nikad-skuplja-pandemija-korone-povecala-cenu-zdrave-kvalitetne-hrane-svetskom-trzistu

Poslednjih godina povećava se zanimanje srpskih voćara za podizanje zasada visokožbunaste borovnice.Trenutno, ona se kod nas gaji na 2.500 hektara. Prvi uspešni koraci u tom cilju napravljeni su 2006. godine u Arilju, u sastavu projekta "Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje", koji je uradio i vodio dr Leposavić,

U izdanju Naučnog voćarskog društva Srbije upravo se pojavila studija "Borovnica, tehnologija gajenja, zaštite i prerade”, koju potpisuju dr Aleksandar Leposavić i dr Darko Jevremović, istraživači Instituta za voćarstvo u Čačku.Na 200 stranica autori su dali jedan od najsveobuhvatnijih naučnih pogleda na položaj, svojstva i budućnost ove lekovite voćke koja osvaja sve više prostora u Srbiji odakle se 80 odsto godišnje proizvodnje izveze kao sveža roba.

Borovnice su prve godine zasađene na 60 ari, sledeće na još 70 i danas zasad obuhvata ukupno 3,7 hektara, sve u selu Stupčevićima.

"Zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških zahvata u pripremi i zasnivanju zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, zasađene biljke u Strupčevićima za kratko vreme dostigle su izuzetnu kondicionu pripremljenost. Prosečni prinosi koji se ostvaruju u ovom zasadu su na visini svetskih rekorda i u 2019. godini iznosili su više od 28 tona po hektaru", kaže Leposavić za agenciju RINA.

Sa zdravstvene tačke posmatrano, posebno je značajan visok sadržaj kalijuma, magnezijuma i oksidanasa u ovoj voćki, a to dejstvo plodovi zadržavaju i tokom sušenja i drugih oblika prerade. Lekovita svojstva, koja su dokazana širom sveta, raspolažu i plod i list borovnice.

Najveći deo plodova u svežem i smrznutom stanju proguta tržište EU i SAD, preko lanaca velikih trgovinskih centara, gde se ostvaruju cene od 1,5 do čak 8 američkih dolara za kilogram, zavisno od sezone, pakovanja i tržišta.

Autori studije učinili su posebnu pažnju uzgajivačima, navodeći na kraju knjige kakva ih i kolika ulaganja očekuju, i to u evro za svaku od 30 stavki, sve za površinu od jednog hektara.

Tako je za troškove materijala, od sadnica, strugotine i mineralnog đubriva, potrebno uložiti 15.080 evra. Razne usluge – od analize zemljišta do prskanja i međuredne obrade koštaju 1.555 evra, dok je za radnu snagu potrebno 2.040. Najveći deo ulaganja odlazi za kapitalne troškove: primarnu mrežu i pumpnu stanicu (5.000), sistem kap po kap (2.500) i protivgradnu zaštitu (18.000). Sve u svemu, 44.175 evra.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=14&nav_id=1732843

Vlada je formirala radnu grupu za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, objavljeno je u Službenom glasniku.Kako se navodi, ovaj tim će sagledati aktuelnu situaciju u oblasti malinarstva, sa posebnim osvrtom, kako se kaže, na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, od rasadničarske proizvodnje do plasmana na tržište.

Cilj je da se na osnovu podataka donosu mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.Radna grupa će razmatrati i nepovoljne uticaje klimatskih i zemljišnih uslova na proizvodnju i prinos maline, a kako bi se unapredio sadni materijal maline, uslovi skladištenja, transporta i čuvanja maline.

Takođe, cilj ovog tima je da rade na uređenju pravila otkupa maline i definišsu uslove na otkupnim mestima a koji se tiču klasiranje plodova i drugo...

Na čelo ove radne grupe je postavljen državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, a u timu su predstavnici Uprave carine, Ministarstva trgovine, fakulteta, instituta, Privredne komore Srbije, proizvođači, predstavnici više asocijacija, saveza, udruženja, zadruge, hladnjačari...

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=01&nav_id=1679920

U paketu ekonomskih mera ne pominje se poljoprivreda, a u ovim okolnostima čini se važnija je nego ikada. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će država obezbediti kreditnu podršku za tekuću likvidnost za poljoprivredna gazdinstva, ali i sektorsku podršku za one aktivnosti koje su naročito bile izložene u prethodnih mesec dana problemima na tržištu.“Al dahra” će otkupljivati jagnjad i telad.
S obzirom na to da ovog proleća pirotski farmeri tržištu nude više od 10.000 jaganjaca, a da, kako tvrde, zbog zatvaranja pečenjara i restorana, tradicionalni kupci jagnjetine iz svih krajeva Srbije, više ne dolaze u Pirot, Nedimović je gostujući u Dnevniku na RTS-u izjavio da je razgovarao sa gradonačelnikom Pirota, i da kad je reč o jaganjcima i govedima deset ili 15 dana ne igraju neku veliku ulogu.
– Moram da se zahvalim našim prijateljima iz UAE koji će preko ‘Al dahre’ otkupiti jaganjce, goveda i plasirati na tržište UAE. Radimo na tome i očekujem da od nedelje već krenemo sa tom aktivnošću. U domaćim marketima će biti u najvećem broju jagnjad koji su poreklom iz Srbije. Ove priče koje su vezane za to da će da se desetkuje stočni fond – ne brinite, imamo najbolje subvencije u krugu od 1.000 kilometara za tovno govedarstvo – kazao je Nedimović.

Izvor:https://www.pirotskevesti.rs/nedimovic-razgovarao-sam-gradonacelnikom-pirota-al-dahra-ce-otkupljivati-jagnjad/

Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i IFOAM - Organics International predstavio je najnovije svetske podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta na vodećem svetskom sajmu organske hrane, BIOFAH u Nirnbergu u Nemačkoj. Prema raspoloživim podacima 2018. godina je bila još jedna rekordna godina za globalnu organsku poljoprivredu. Najnovije istraživanje FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, ukazuje da je organsko poljoprivredno zemljište  povećano za 2,0 miliona hektara, a organska maloprodajna prodaja je takođe nastavila rast, dostigavši još jedan maksimum, što pokazuju i podaci iz 186 zemalja (podaci na kraju 2018. godine).

Organska farma ovaca u Engleskoj

U 21. izdanju studije „Svet organske poljoprivrede“, koju su objavili FiBL i IFOAM - Organics International, pokazuje nastavak pozitivnog trenda koji je viđen poslednjih godina. Ovo godišnje istraživanje o organskoj poljoprivredi širom sveta podržavaju Švajcarski državni sekretarijat za ekonomska pitanja (SECO), Međunarodni trgovinski centar (ITC), Fond za održivost Coop Svitzerland i NurnbergMesse, organizatori sajma BIOFACH.

 

Širom sveta postoji 2,8 miliona organskih proizvođača

 

Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (1,149,000), a slijede je Uganda (210,000) i Etiopija (204,000). U 2018. godini prijavljeno je 2,8 miliona organskih proizvođača širom sveta. Globalno organsko tržište nastavlja da raste, prelazeći 100 milijardi američkih dolara.

Kompanija za istraživanje tržišta, Ecovia Intelligence, procenjuje da je globalno tržište organske hrane prvi put u 2018. godini premašilo 100 milijardi američkih dolara (gotovo 97 milijardi evra). SAD je vodeće tržište sa 40,6 milijardi evra, a slede Nemačka (10,9 milijardi evra) i Francuska (9,1 milijardi evra). U 2018. godini su mnoga velika tržišta nastavila da pokazuju dvocifren rast, a francusko organsko tržište poraslo je za više od 15%. Danski i švajcarski potrošači su najviše potrošili na organsku hranu (312 evra po glavi stanovnika u 2018. godini). Danska je imala najveći udeo na organskom tržištu sa 11,5% ukupnog tržišta hrane.

 

Indija ima najvi[e proiyvo]a;a organske hrane 

 

 

Stali rast organskih poljoprivrednih površina širom sveta   

Na kraju 2018. godine organski je gajeno na 71,5 miliona hektara, što predstavlja rast od 2,9 procenata ili dva miliona hektara u odnosu na 2017. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,7 miliona hektara), a sledi Argentina (3,6 miliona hektara) i Kina (3,1 miliona hektara). Zbog velike površine organskog poljoprivrednog zemljišta u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je u Okeaniji (36,0 miliona hektara). Evropa ima drugu najveću površinu (15,6 miliona hektara), a sledi je Latinska Amerika (8 miliona hektara). Organska poljoprivredu je poraširena na svim kontinentima u odnosu na 2017. godinu. Deset ili više poljoprivrednih površina je organsko u 16 zemalja.

U globalu, 1,5 odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće učešće. Zemlje s najvećim organskim udjelom u svom poljoprivrednom zemljištu su Lihtenštajn (38,5 posto), Samoa (34,5 posto) i Austrija (24,7 posto). U čak šesnaest zemalja 10%  ili više od celokupnog poljoprivrednog zemljišta je organska proizvodnja.

Austrija je jedna od država sa najvećim učešćem organske poljoprivrede 

Globalna organska statistika pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Moniki Rubiolo iz SECO-a, „pristup kvalitetnim podacima o organskoj poljoprivredi ne samo da pomaže u merenju uspeha ka ostvarenju ciljeva održivog razvoja, već i da orijentiše donosioce odluka i ostale zainteresovane strane duž celog lanca vrednosti.“ Joseph Vozniak iz ITC veruje da „Ova publikacija pruža ključni uvid onima koji pridaju značaj okolinskim uslovima za proizvode proizvedee u njihovim zemljama ili koji se prodaju u prodavnicama njihove zemlje.“ „Globalna organska statistika pokazala se korisnom za razvojne programe i strategije za organsku poljoprivredu i tržišta. Ona je presudna za praćenje uticaja ovih aktivnosti smatraju ugledni stručnjaci.

 

Organska malina u Srbiji sve više zauzima površine u Valjevu i okolini

Ova publikacija pokazuje naš stalni angažman u pogledu transparentnosti u organskom sektoru “, kažu Louise Luttikholt, izvršna direktorica IFOAM-a - Organics International i profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a.

U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Centar za organsku proizvodnju pri Privrednoj komori Srbije osnovan je pre više od dve godine. Kako u autorskom tekstu piše Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu, ideja je bila da se isprate trendovi koji su u svetu, već godinama unazad, prisutni.

Danas u Evropskoj uniji postoji tržište zdrave hrane vredno više od 34 mlrd EUR, pri čemu samo nemački ritejl vredi više od 10,5 mlrd EUR. U Francuskoj tržište organskih proizvoda raste po stopi od 18% na godišnjem nivou, dok neke skandinavske države na organsku hranu troše oko 200 EUR po glavi stanovnika.

U Srbiji se danas nešto više od 6.000 ljudi bavi tim vidom proizvodnje i mada broj proizvođača raste, ipak su površine, od oko 13.000 hektara pod organskom proizvodnjom i dalje skromne. I tržište organskih proizvoda prati skromnu kupovnu moć stanovništva, a male količine čine da su cene tih proizvoda nesrazmerno više od cena konvencionalne robe.

- Proizvođači organske hrane u Srbiji trebalo bi da shvate da jedni druge ne bi trebalo da posmatraju kao konkurenciju. U prilog tome svedoči i podatak da naš izvoz organskih proizvoda ne premašuje 20 mil EUR, dok šer na domaćem tržištu, nezvanično, ne prelazi 1% do 3% odsto. Zato bi proizvođači, u saradnji sa institucijama kao podrškom, trebalo da grade srpski organski brend, marku koja potrošačima, naročito na izbirljivom evropskom tržištu, uliva poverenje - smatra Jovanović.

Dodaje da organski sertifikat polako postaje prevaziđen, dok tržišta, naročito ona na koja želimo da izvozimo, traže takozvani premijum organik proizvod: robu sa imenom, poreklom i specifičnostima koje će joj dati dodatnu vrednost i učiniti da se potrošač oseća posebnim.

- U vremenu u kojem se konvencionalna proizvodnja na globalnom nivou približava organskoj po tehnologiji, mi treba da stignemo i prestignemo konkurenciju tako što ćemo sve inpute koji postoje u EU učiniti dostupnim. To se može postići tako što će podrška proizvođačima u periodu konverzije biti dovoljno stimulativna, zatim tako što ćemo rejonizacijom obezbediti da se u pojedinim regionima podržava ona proizvodnja koja je za taj region karakteristična - ističe Jovanović.

Osim toga, dodaje da bi kooperantski odnosi trebalo da budu što dugoročniji i zasnovani na ugovornim obavezama, naročito kada je reč o kontroli kooperanata i primeni inputa.

- Sertifikacione kuće, kao garant kvaliteta, trebalo bi da neguju partnerske odnose sa proizvođačima, zasnovane na uzajamnoj odgovornosti uz strog i beskompromisan nadzor države. Zelene pijace ne smeju da budu mesto na kome se roba kupuje bez garancije i odgovornosti, jer se poverenje u organski pokret stiče upravo u direktnom kontaktu sa proizvođačem - piše Veljko Jovanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2716820/trzista-zdrave-hrane-sve-vise-traze-premijum-organik-proizvod

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31