Zelena zvezda, zemljoradnička zadruga u Vinarcu nadomak Leskovca, uspešno se bavi proizvodnjom povrća koje plasira lancima velikih marketa širom Srbije, a uspela je i da izvozi u Francusku. Na deset hektara zakupljene zemlje, šest zadrugara ulaže svoj rad, znanje i mehanizaciju, a istovremeno i soptvenu vlasničku poljoprivrednu proizvodnju na svojim imanjima.

Ova zadruga uspešno funkcioniše i zahvaljujući saradnji sa oko 40 kooperanata iz okolnih sela.

- Kada smo osnovali zadrugu 2010. godine, nas desetorica bili smo vođeni više idejom o tome, da bi nas već u sledećoj godini sačekalo neprijatno iznenađenje sa izuzetno lošom godinom u poljoprivredi - počinje svoju priču Đorđe Micić, direktor Zelene zvezde, zemljoradničke zadruge u Vinarcu i jedan od njenih osnivača.

Prve proizvodne godine, koja je bila loša, od dvanaest osnivača šestoro je odmah odustalo pred tim izazovom.

- Oni koji su nas napustili, mislili su da to nije neka dobra priča i da tu nema perspektive. Mi koji smo verovali, te godine uzeli smo u zakup zemljište od 10 hektara državnog zemljišta i podigli kredit od 60.000 EUR - objašnjava Micić.

Prvi zasadi zajedničke proizvodnje bili su pod zelenom salatom, potom su zasadili paradajz.

- Goru godinu za poljoprivredu od te 2011. ne pamtim. Gajbica paradajza se prodavala za 100 dinara. To je bila cena za 11 kilograma s ambalažom. U tom momentu samo nas je gajba koštala 35 dinara, što znači da smo kilogram paradajza davali za 6 dinara, a njegova proizvođačka cena tada je bila 24 dinara i mi smo gubili po svakom kilogramu 18 dinara. Bio je to za neke naše zadrugare, negativan izazov zbog koga su odustali - priseća se Micić.

- Međutim, nas šestoro koji smo ostali u Zelenoj zvezdi, nismo odustali. Dali smo svu svoju imovinu, kuće pod hipoteku i uzeli kredit, koji smo, kako se ispostavilo u redovnom roku otplatili za 5 godina. Da nije bilo kredita, ko zna možda bi i mi odustali - kaže.

Srazmerno profitu, svake naredne godine rasla je i proizvodnja u zadruzi.

- Prve godine smo pod zasadima imali 70 ari, a onda naredne godine još 25 ari i svake sledeće još toliko, da bi smo danas dostigli neki maksimum u zatvorenoj proizvodnji povrća, od 2 hektara pod plastenicima i 8 hektara na otvorenom polju. Naravno, svako od nas zadrugara ima i sopstvenu proizvodnju na svom imanju, s tim što to povrće plasiramo preko zadruge kao što to činimo i sa proizvodnjom naših kooperanata kojih ima oko 40 iz okolnih sela - objašnjava direktor Zelene zvezde.

Zelena zvezda proizvodi gotovo svo povrće: zelenu salatu, rotkvice, mladi luk, paradajz, krastavac, crvenu paprika, babure, šilje.

- Sada nemamo nikakav kredit, taj prvi i jedini smo otplatili odavno i sada kod banke imamo otvorenu kreditnu liniju, u slučaju da dođemo u situaciju da kupujemo zemljište koje želimo da bude naše - objašnjava Micić.

- Na tržištu se pojavljujemo pod imenom Zelena zvezda Vinarce, Leskovac. Mnogo smo truda uložili u probijanje. Bili smo sitni proizvođači robe koju su dolaskom na kuću, kupovali prodavci s kombijima. Sada smo dostigli vrh, da nam kupci budu veliki, najveći, oni koji mogu u jednom danu da vam kupe i 20 tona paradajza. Naši kupci su Delez, Gomeks, Idea, a izvozimo tokom jula i avgusta i za Francusku. Kupci su svuda isti i u inostranstvu i ovde, svi veliki marketi uvode nove standarde i niko više neće da daje novac za robu lošeg kvaliteta - ocenjuje naš sagovornik.

Zelena zvezda je pre dve godine dobila kalibrator za sortiranje paradajza.

- Konkurisali smo kod resornog ministarstva i dobili pomoć od države – kalibrator, kompjuter za kontrolu navodnjavanja i veliki traktor, tako da nam je to puno značilo. Pakovanje paradajza nam je olakšano, skratili smo vreme za taj deo posla jer smo pre toga ručno odvajali paradajz po gramaži i to nam je odnosilo jako puno vremena - ističe Micić.

U Zelenoj zvezdi nisu još uvek realizovali sve ideje koje imaju.

- Kvalitet i količina su naši imperativi i to nam je svake godine sve bolje, ali je naša ideja da bavimo pakovanjem proizvoda, da pre svega oslobodimo naše kooperatnte, da oni mogu robu da dopreme kod nas u refuznom stanju, a da se mi bavimo pakovanjem. Imamo s vremena na vreme upravo tu problem, da proizvođači stave robu kojoj nije mesto tu, čuveno leskovačko pakovanje - zaključuje Micić.

Zrelena zvezda želi da napravi pak centar, kako bi, kažu, bili sigurni kada šalju robu bilo kom kupcu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2662798/zadruga-zelena-zvezda-zasijala-i-na-stranom-trzistu-paradajz-iz-vinarca-kod

Na sajmu u Kragujevcu sreli smo i predstavnike Gruže Agrar, koji su nam rekli da nema značajnije manifestacije, sajma ili savetovanja na kojima oni nisu prisutni. Trude se da prenesu znanja sa svih meridijana, iz Rusije, Italije, Belorusije i zemljama Evropske unije:
„Nekada smo gledali kako Italijani razvijaju svoje voćarstvo i divili se, danas je situacija takva da su naši zasadi uporedivi sa njihovima i da čak u nekim projektima imamo bolje rezultate“ kaže za Agrobiznis magazin, Nemanja Nikolić, menadžer u Gruža Agraru, inače porodičnoj firmi koja se trudi da kroz svoje poslovanje upravo podržava porodične vrednosti, razvoj sela i domaćinski duh. Na naše pitanje može li ova Kompanija da pruži i podršku mladim poljoprivrednicima koji bi želeli da se bave voćarstvom, ili već imaju zasade voća, a recimo hteli bi da voćnjak opreme protivgradnom mrežom, Nikolić kaže da
je to deo mogućnosti koje ima GRUŽA AGRAR.
„Imamo osposobljene kadrove za sve vidove od planiranja i pripreme dokumentacije, do izvođenja radova. Potrebno je samo da nam se zainteresovani proizvođači blagovremeno jave, kako bi smo sve postigli na vreme. Jer treba otprilike dva do tri meseca od ideje do realizacije protivgradne mreže. Konkretno nama treba desetak do 15 dana da postavimo jedan hektar mreža, a i to dosta zavisi od vremenskih uslova. Da bi se sve realizovalo potrebno je napraviti dobar plan koji odgovara i proizvođaču i našem timu koji postavlja, odnosno izvodi projekat” zaključio je Nikolić.
GRUŽA AGRAR pored sprovođenja različitih projekata ima i sopstvene zasade. Nedavno smo bili na njihovom savetovanju voćara, jedan o dva događaja koji organizuju na sopstvenim imanjima. Uveliko je završena berba borovnica i nektarine, a u toku je berba jabuka. Kakvi su rezultati?
„Što se tiče jabuke i nektarine godina je bila dobra, imali smo manje oštećenje na nektarini, a i cena je bila dobra. S druge strane jabuka je dobro rodila, očekujemo bolju situaciju nego prošle godine, jer je bilo mraza u Poljskoj, što će uticati na ponudu jabuka na tržištu. Kada je u pitanju Ruska Federacija, poznato je da imamo nešto manje tražnje nego ranijih godina. Kada je u pitanju borovnica, cena u početku je bila odlična zatim je pala, ali prosečna cena je bila oko 5,5 evra što je po meni idealan prosek. U narednom period plan je da napravimo hladnjaču za čuvanje voća i centar za pakovanje. Hladnjača će biti kapaciteta 600
tona.
Borovnica je najviše prodata u Holandiju, ali je dobro išla i u Veliku Britaniju i Rusku Federaciju. Naš sagovornik smatra da treba ići svuda po svetu istraživati tržište i nuditi robu. Kako u Gruži kažu, “mora malo da se šnjuva”. Kada je u pitanju širenje zasada iz Gruže najavljuju proširenja zasada jabuka i borovnice. Razmatra se nova sorta borovnice Aurora, a što se tiče jabuka, planira se širenje crvenih sorti.

Izvor: Agrobiznis magazin

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

Ivan Stojković iz sela Vitanovac kod Kruševca bavi se gajenjem mečje leske. Koristi je za kalemljenje lešnika za sopstvene potrebe, a veliki deo proda i kalemarima u okolini Kruševca.

U proizvodnji je zaokružio ceo proces: od semena mečje leske do krajnjeg proizvoda, a to je sadnica. Osim toga, on ima i zasad lešnika i jedan je od uspešnijih proizvođača kalemljenih sadnica lešnika.

- Proizvodnjom se bavim od 2009. godine. A ideja je nekako došla sama po sebi. Bio je neki prilog o sadnicama kalemljenog lešnika. Malo sam se informisao, probao i eto, mislim da sam jedan od uspešnijih, kada je reč o kalemljenom lešniku - kaže Stojković.

Napominje da je proizvodnja mečje leske, odnosno kalemljenih sadnica, veoma zahtevna. Proces proizvodnje od semena do sadnice traje oko dve godine i kvalitetna podloga je jako bitna.- Kada mečja leska dostigne visinu oko 70-80 cm, ostavim je tu gde jeste i vrši se kalemljenje u drugoj godini, odnosno nakon navršene prve godine. Ko nema podlogu na licu mesta, kupljenu podlogu zasadi, čeka godinu dana, pa tek onda kalemi. Optimalno vreme za kalemljenje je mart, april. Prijem sadnica je od 55 do 95%, na šta utiče mnogo faktora - navodi voćar.Godišnje prozvede oko 30.000 biljaka mečje leske i oko 5.000 sadnica kalemljenog lešnika. Proizvodnja se odvija na oko 50 ari. Prodajna cena kalemljene sadnice iznosi od 4,5 EUR do 6 EUR po sadnici, u zavisnosti od količine.Stojković kaže da leska bolje uspeva u senci, što važi i za sadnice. Za proizvodnju mečje leske nema neke posebne uslove u odnosu na proizvodnju drugih vrsta sadnica, osim što s vremena na vreme prihranjuje zemljište ovčijim stajnjakom. Optimalni uslovi za gajenje su do 600 metara nadmorske visine. Ove sadnice daju mali rod već u prvoj godini, ali se može reći da se u četvrtoj isplaćuje uloženo.

Tvrdi da je lešnik definitivno isplativa voćna vrsta, bilo da je reč o proizvodnji sadnica ili plodova.

- Domaća proizvodnja je deficitarna, a najveći deo domaćih potreba pokriva se iz uvoza, tako da je gajenje lešnika u ovom trenutku veoma perspektivno - smatra Stojković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-kalem-lesnika-do-6-evra-proizvodnja-traje-dve-godine-a-trzista-gotovo-da-uvek-ima/w5rtmx0

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

Najnovije globalne podatke o organskoj poljoprivredi širom sveta predstavio je  Institut za organsku poljoprivredu (FiBL) na vodećem svetskom sajmu organske hrane u Nirnbergu, u Nemačkoj. Statistički godišnjak „Svijrt organske poljoprivrede“ konstatuje da je bila još jedna rekordna godina za organsku poljoprivredu. Prema najnovijem istraživanju FiBL-a o organskoj poljoprivredi širom sveta, organska poljoprivredna proizvodnja se značajno povećala, a broj organskih proizvođača i organske maloprodaje je takođe nastavio da raste, dostigavši još jedan najviši nivo, kako pokazuju podaci iz 181 zemlje (podaci od kraja 2017).

Kompanija za istraživanje tržišta Ecovia Intelligence procenjuje da je globalno tržište za organsku hranu dostiglo 97 milijardi dolara u 2017. godini (oko 90 milijardi evra). Sjedinjene Države su vodeće tržište sa 40 milijardi evra, a slede ih Nemačka (10 milijardi evra), Francuska (7,9 milijardi evra) i Kina (7,6 milijardi evra). U 2017. godini, mnoga velika tržišta su nastavila da pokazuju dvocifrene stope rasta, a francusko organsko tržište poraslo je za 18 posto. Švajcarci su najviše potrošili na organsku hranu (288 evra po stanovniku u 2017. godini). Danska je imala najveći udeo organskog tržišta (13,3 posto ukupnog tržišta hrane).

Skoro tri miliona proizvođača širom sveta

U 2017. godini prijavljeno je 2,9 miliona organskih proizvođača, što je 5 posto više nego u 2016. godini. Indija je i dalje zemlja s najvećim brojem proizvođača (835.200), a slede Uganda (210.352) i Meksiko (210.000).

Na kraju 2017. godine organski je rađeno 69,8 miliona hektara, što predstavlja rast od 20 posto ili 11,7 miliona hektara u odnosu na 2016. godinu, to je najveći rast ikada zabeležen. Australija ima najveću organsku poljoprivrednu površinu (35,6 miliona hektara), zatim Argentina (3,4 miliona hektara) i Kina (3 miliona hektara). Zbog velikog porasta područja u Australiji, polovina globalnog organskog poljoprivrednog zemljišta je sada u Okeaniji (35,9 miliona hektara). Evropa ima drugo po veličini područje (21 procenat; 14,6 miliona hektara), zatim Latinska Amerika (11,5 odsto; 8 miliona hektara). Organska poljoprivreda se povećala na svim kontinentima. Deset ili više odsto poljoprivrednog zemljišta je organsko u četrnaest zemalja. Međutim, mnoge zemlje imaju daleko veće udele. Zemlje sa najvećim organskim učešćem u ukupnim poljoprivrednim zemljištima su Lihtenštajn (37,9%), Samoa (37,6%) i Austrija (24%). U četrnaest zemalja od ukupne površine 10 posto ili više poljoprivrednog zemljišta je organsko. Globalne organske statistike pokazuju doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Prema dr. Monici Rubiolo iz SECO-a i Josephu Vozniaku iz ITC-a “globalni podaci o organskoj proizvodnji i tržištima su od velike važnosti za kreatore politike i doprinose razumevanju važnosti organske poljoprivrede u različitim zemljama”. „Ova publikacija pokazuje naše stalno angažovanje u oblasti transparentnosti u organskom sektoru“, kaže profesor Urs Niggli, direktor FiBL-a i Louise Luttikholt, izvršni direktor IFOAM-a. I dodaju: “Ova publikacija takođe pokazuje doprinos organske poljoprivrede ciljevima održivog razvoja. Sve u svemu, godišnjak pokazuje potencijal organske poljoprivrede koja treba da doprinese održivoj budućnosti! ”

Veoma dobra posećenost Nacionalnog štanda Srbije prvog dana Međunarodnog sajma organske hrane Biofach 2019, koji se održava u Nirnbergu, obećava kvalitetan nastup srpskih kompanija i ove godine, prve, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS) i Razvojne agencije Srbije (RAS), uz podršku Nacionalne asocijacije Serbia Orgaica i GIZ-a.

U okviru Nacionalnog štanda Srbije, površine 63 m2, devet domaćih kompanija predstavljalo je širok asortiman proiz­voda -  od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrz­nutog voća i povrća, preko proizvoda od žitarica i uljarica do sirća i snekova. Na sajmu Biofach 2019 izlagali su: Ecoagri Serbia, Bela Crkva, Suncokret, Hajdukovo, Drenovac, Arilje, Zadrugar, Ljubovija, All Natural Foods, Nova Pazova, Den Juro Organic, Beograd, Jovanjica, Beograd, Mondi Lamex, Kraljevo i Menex, Kruševac.

 

Novi Sad -- Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je Memorandum o razumevanju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). Nedimović je posle potpisivanja Memoranduma koji se odnosi na prehrambeni sektor rekao da će njim biti regulisana bezbednost hrane, kako bi srpska hrana mogla da se izvozi na tržište tih zemalja. Dokument se, osim na oblasti bezbednosti hrane i halal sertifikata, odnosi i na investicije u poljoprivredi koje će tek biti realizovane, a kako je Nedimović rekao, neke se "već dešavaju u ovom trenutku". "Reč je o tržištu koje je platežno jako sposobno i koje ima potražnju za kvalitetnom robom", rekao je Nedimović. Prema njegovim rečima, investicije će biti usmerene u prerađivačku industriju, a biće finansirane novcem iz UAE. Nakon bilateralnog sastanka Nedimovića sa delegacijom UAE, oni su zajedno podsetili da u Srbiji već funkcionišu firme iz ovih zemalja poput Al Dahre i Al Ravafed. Nedimović je dodao da UAE podržava Srbiju i kroz Fond Abu Dabi za navodnjavanje, te da će ove godine kroz razne projekte biti investirano 30 miliona evra. Najavio je da su u pripremi projekti vredni 40 miliona evra. "Očekujem da ćemo do septembra završiti sve sertifikate između dve zemlje i da će tržišta biti potpuno slobodna za trgovinu pregrambenim proizvodima", rekao je Nedimović. Nedimović je otvorio 85. međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, na kojem je zemlja partner ove godine Francuska.

Predlažu da im se pomogne dodelom besplatnih zaštitnih sredstava i đubriva.  Predsednik Asocijacije Dobrivoje Radović rekao je za Betu da je malo ljudi osiguralo voće jer je malina prošle godine bila jeftina. 

Grad sa olujom je 27. aprila, kako je rekao, oštetio zasade maline pa će rod biti od 10 do 15 odsto manji, ali i sve druge useve u četiri sela u opštini Ivanjica, a nekoliko dana kasnije i u nekoliko mesnih zajednica u opštini Arilje.  "Veliko nevreme je 5. maja zahvatilo nove četiri mesne zajednice u opštini Ivanjica i mada je ispaljeno 100 raketa, uništeno je 80 do 90 odsto malinjaka, voćnjaka jabuka i šljiva, povrća", rekao je Radović. On je istakao da većina ljudi u tim mesnim zajednicama nije osigurala voće i povrće jer je prošle godine malina bila jeftina i nisu imali novca za osiguranje.  Radović je rekao da je Asocijacija traži sastanak i sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem jer se "on pita za sve i može da pomogne".  "Znamo da Vučić ima i drugih problema, ali su ljudi u mestima koje je zahvatilo nevreme, ostali bez kore hleba", rekao je Radović. 

Proizvođači čije je voće uništeno, prema Radovićevim rečima, moraju da zaštite oštećena stabla od bolesti i prehrane biljke kako bi bar sačuvali voćnjake za sledeću godinu, pa su im neophodna zaštitna sredstva i mineralno djubrivo ili bilo koja druga vrsta pomoći.  "Uložen je novac u ovogodišnju proizvodnju, voće je uništeno, a treba oporaviti voćnjake za sledeću godinu", rekao je Radović. 

On je dodao da proizviđači voća traže i razgovor sa izvoznicima i svaku vrstu pomoći. "Očekujemo da nas ne provociraju niskim cenama kao prošle godine i ne uvoze maline iz BiH kako bi u Srbiji oborili cene", rekao je Radović.

Izvor: https://www.b92.net 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 

"Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.127 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (292 t), šargarepom (148 t), crnim lukom (145 t), krompirom (98 t), jabukom (75 t), krastavcem (56 t), paradajzom (47 t), pomorandžom (34 t), spanaćem (34 t), prazilukom (32 t), zelenom salatom (25 t) i humusom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: šargarepe (118 t → 148 t), crnog luka (130 t → 145), krastavca (40 t → 56 t), paradajza (27 t → 47 t), spanaća (24 t → 34 t) i zelene salate (22 t → 25 t) i humusa (17 t → 20 t), dok je promet: kupusa (410 t → 292 t), krompira (116 t → 98 t), jabuke (83 t → 75 t), pomorandže (48 t → 34 t) i praziluka (37 t → 32 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        25 - 40 din.

kupus                          25 - 40 din.

kupus mladi                35 - 50 din; prošle nedelje 80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              40 - 80 din; prošle nedelje 80 - 100 din.

praziluk                       35 - 50 din.

krastavac                    70 - 120 din.

paradajz                      100 - 160 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 90 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30