Nema dana a da se neko od pčelara ne požali na pomor pčela. Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) godišnje se prijavi između 2.000 i 3.000 košnica koje su uništene ili oštećene zbog trovanja pčela. Pčelari najčešće krive voćare zbog upotrebe insekticida prilikom prskanja voća i apeluju da se voće prska isključivo u kasnim večernjim satima kada se pčele vrate u košnice. Kao jedan od načina da se pčele zaštite od trovanja je obuka voćara o upotrebi insekticida i saradnja sa komšijama pčelarima. Na taj način svi bi bili na dobitku – pčelari koji bi zaštitili svoje košnice i voćari koji bi imali mnogo veći prinos zahvaljujući pčelama koje su nezamenljive u oprašivanju voća.

 Simptomi trovanja

Kako ističu stručnjaci, za pčele su najopasniji insekticidi koji se koriste u zaštiti bilja od raznih štetočina u vreme cvetanja. Iako su ovi preparati prvenstveno namenjeni borbi protiv štetočina, stradaju i pčele kao kolateralna šteta.

Otrovanu pčelu, kažu pčelari, nije teško prepoznati, ali nije lako utvrditi koji je preparat prouzrokovao trovanje. Većina pesticida otrovnih za pčele deluje na njihov nervni sistem. U zavisnosti od upotrebljenog preparata koje pčele pokupe tokom oprašivanja dovodi do paralize vitalnih organa. Prvo stradaju pipci, noge i krila, a zatim usni aparat i ostali delovi tela. Neki preparati izazivaju grčenje i povijanje tela.

Simptomi da je pčela otrovana su vrlo jasni - pčela prvo postaje aktivnija, zatim se telo grči, noge počinju nekontrolisano da se kreću, prevrne se na leđa i ubrzo ugine. Ponekad je trovanje toliko jako da pčele ne stignu da se vrate u košnicu. Tada je šteta manja, jer kako ističu stručnjaci, jedna otrovana pčela može da prouzrokuje smrt stotine zdravih na koje prenosi otrov. Otrovanu pčelu zdrave jedinke najčešće nastoje da izbace iz košnice.

Da bi se izbeglo trovanje potrebno je da košnice budu na najmanje 60 metara od voćnjaka koji se prska, pri čemu treba voditi računa da na svojoj putanji ka paši ne prolaze kroz oblak pesticida. Zato se i preporučuje voćarima da voće prskaju isključivo u kasnim večernjim satima kada se pčele vrate u košnicu.

Ali nisu samo voćari krivi za pomor pčela. Do trovanja može doći i tokom masovne akcije zaprašivanja protiv komaraca, pa je preporuka pčelarima da košnice izmeste iz regiona koji se zaprašuje. Posebno je opasno zaprašivanje komaraca iz vazduha, jer otrovi lete na sve strane. Da bi se ovo izbeglo poslednjih godina se pribegava uništavanju komaraca sa zemlje. Ovakva vrsta zaprašivanja je i mnogo efikasnija, lakše se kontrolišu preparati koji se raspršuju, pa je i mogućnost trovanja manja. I treći, najčešći način trovanja pčela je na pojilima. Naime, one se mogu otrovati kada piju vodu na mestima gde su pripremani rastvori za prskanje ili su oprani  uređaji koji se koriste za prskanje voća. Na pčelarima je da obezbede svojim društvima dovoljno pojila, čiste i nezagađene vode, a na voćarima da povedu računa gde i s kakvom vodom  peru prskalice posle upotrebe.

Kako otkriti sredstvo trovanja?

Na našim njivama godišnje se utroši oko osam kilograma štetnih preparata po hektaru obradive površine. Ako se preračuna u aktivnu materiju to je oko tri i po kilograma po hektaru. Da bi pčelar tačno znao koji je preparat prouzrokovao trovanje, može sakupiti stotinak otrovanih pčela (oko 50 grama ) koje stavi na led. Uz to potrebno je oko 200 grama biljaka u cvetu koje su prskane i sve to odneti u laboratoriji Veterinarskog fakulteta u Beogradu gde se može tačno utvrditi kojim preparatom su otrovane pčele. Zakon o sredstvima za zaštitu bilja apsolutno zabranjuje prskanje bilja tokom cvetanja sredstvima otrovnim za pčele. U slučaju kršenja ovog zakona i trovanja pčela, poljoprivrednik je dužan da naknadi totalnu štetu pčelaru i do 30.000 dinara po košnici. Međutim, to nije rešenje. Edukacija poljoprivrednika, posebno voćara i njihova saradnja sa pčelarima bila bi višestruko korisna i za jedne i za druge.

Istraživanja su pokazala da samo jedno pčelinje društvo u Srbiji godišnje podigne prinose oprašenog voća, povrća i industrijskih biljaka za 370 evra. Osim toga, značajno se poboljšava kvalitet i veličina plodova kod voća ili randman ulja kod suncokreta. Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka bio bio i za 30 procenata manji, višanja za 40, šljiva za 42, a malina za čak 45 odsto. Zato i ne čudi što se pčelarima u mnogim zapadnim zemljama plaća da donesu svoje košnice kako bi pčele oprašile biljke ili voćnjake. A, dok to ne zaživi kod nas dovoljno je unaprediti saradnju pčelara i poljoprivrednika, te sačuvaju pčelinja društva za dobrobit svih.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pčele - dragocena i vredna biće koja sve češće ugrožavamo. Gosti jutarnjeg programa "Probudi se" bili isu nženjer poljoprivrede za fitomedicinu Nenad Ilić i doktor Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije,. Zajedno su pokušali da daju odgovor na pitanje ko je kriv za pomor pčela i kako ga zaustaviti?

Živadinović navodi da se godišnje prijavi između 2.000 i 3.000 kišnica koje su uništene ili oštećene Pčelari za to uglavnom krive voćare koji koriste nedozvoljen hemijsa sredstva.

“Ogromna je šteta”, napominje Živadinović i dodaje da mnogi i neprijavljuju pretrpljebu štetu, jer smatraju da to nema svrhe, jer neće biti nadoknade.Ipak, napominje da se rešenje mora pronaći kroz obuku voćara. Ističe i da bi trovanje pčela trebalo proglasiti za krivično delo, jer postojeće lazne izgleda nisu dovoljne.

Ilić u ime voćara prihvata deo krivice i napominje da je “bilo kakva primena insekticida u vreme cvetanja neprihvatljiva”.

“Problem je nemarnost proizvođača koji rukuju preparatima koji nisu registrovani. Mora se voditi računa”, poručio je Ilić i dodao da bi ukoliko se incekticidi koriste posle perioda cvetanja bilo “ljudski” da voćari obaveste svoje kolege pčelare, kako bi na vreme mogli da sklone pčele i na taj način ih sačuvaju.

On sve voćare podseća da pčele popravljaju prinos voća.

Izvor:https://nova.rs/biznis/probudi-se-rat-pcelara-i-vocara/

Najveći problem pčelara u Srbiji, gde je registrovano više od 1,3 miliona košnica, je trovanje pčela, izjavio je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

On je ponovio da pčelari traže da država trovanje pčela proglasi krivičnim delom, jer pčele godišnje prinose srpske poljoprivrede podignu za 226 miliona evra.

"Mnogo je učinjeno na tom planu, izmenjen je zakon, od naredne godine više nema slobodne prodaje pesticida, inspekcija sve bolje radi na terenu, ali trovanja se nastavljaju tek nešto manjim intenzitetom, jer neki poljoprivrednici očigledno i dalje ne znaju skoro ništa o tome koliko im pčele povećavaju prinose", kazao je Živadinović agenciji Beta povodom Svetskog dana pčela, 20. maja.

On je naglasio da trovanja pčela obeshrabruju pčelare, pa se dešava da i najbolji među njima napuste pčelarenje. "Od države tražimo da se uvedu drastičnije kazne sa jedne strane, a da se trovanje pčela proglasi krivičnim delom, te da se goni po službenoj dužnosti. To je jedini spas koji trenutno vidimo", kazao je Živadinović.

On je podsetio da je pčela indikator zdrave životne sredine i da sve češća masovna trovanja pčela ukazuju na neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, samim tim i na zagađenje životne sredine.

"Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra", precizirao je Živadinović.

Dodao je da "više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka direktno zavisi od pčele kao oprašivača".

"Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto", rekao je Živadinović.

Prema njegovim rečima, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije registrovano je više od 1,3 miliona košnica, a više od 16.000 pčelara svake godine konkuriše za subvencije, te oni čine, kako je naveo, glavni korpus pčelara sa ozbiljnijim brojem košnica. Dodao je da ima, međutim, i neregistrovanih pčelinjaka, što je suprotno zakonu.

Pčelari SPOS-a su prošle godine, kako je kazao Živadinović, proizveli nešto više od 5.000 tona meda, jer je sezona bila slabija nego inače . Najviše meda se izvozi u Norvešku, Italiju, Nemačku i zemlje okruženja.

"Potencijal za proizvodnju meda u Srbiji nismo ni blizu dostigli. Sigurno prinose možemo duplirati, ali za to je potrebno napraviti jeftin i funkcionalan katastar pčelinjih paša, subvencionisati nabavku pogonskih vozila za prevoz pčela, kao i konačno rešiti registraciju pčelarskih vozila, što je obećanje države koje još nije ispunjeno", ukazao je Živadinović.

On je ocenio da je Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" u Rači, "jedini spas za budućnost naših pčelara".

"U aprilu ove godine krenuo je ozbiljan uvoz meda iz inostranstva i jedini način da se izborimo sa takvom konkurencijom jeste prezentacija domaćeg meda, kako našem tržištu, tako i inostranom. Do sada smo u pogon uložili više od 1,4 miliona evra, te je u potpunosti spreman za plasman meda na veliko, u buradima, a nedostaje nam za narednu fazu još oko 470.000 evra kako bismo ga u potpunosti opremili za plasman meda u teglama", rekao je Živadinović.

Kapacitet ovog pogona je do 3.000 tona godišnje, ali ga je, kako je dodao, lako povećati ukoliko bude bilo potrebe, unošenjem još jednog homogenizatora za med.

"Izvoz meda se planira u sve države sveta, gde god ima interesovanja, naravno najviše targetiramo tržište EU, arapskih zemalja i Japana", kazao je predsednik SPOS-a.

Naveo je da je pandemija korona virusa poremetila planove i napravila nesagledivu štetu, što kroz direktne troškove održavanja pogona tokom perioda zastoja, što zbog toga što je otvaranje koje je već bilo zakazano moralo da se odloži. Ekipa firme iz Slovenije koja je isporučila ključnu opremu, nije mogla da dođe zbog zabrane kretanja da obavi probni rad opreme, niti se zna kad će moći da dođe, a to je preduslov za uvođenje standarda.

"Svakako je šteta ogromna i tek krajem godine moći ćemo da je izrazimo novčano. O šteti zbog kašnjenja početka rada da ne pričamo, nju trpe svi pčelari koji konačno očekuju realnu cenu za svoj proizvod", kazao je Živadinović.

Podsetio je i da je za vreme vanrednog stanja najveći problem bila nemogućnost odlaska na pčelinjake pčelara starijih od 65 odnosno 70 godina, pa su pretrpeli velike štete.

"SPOS je tražio da im se pomogne, država je izašla u susret za pčelare starije od 70 godina, na žalost ne i preko 65, te su oni dobili 800 dinara po košnici, do maksimalnih 20.000 dinara po osobi", rekao je Živadinović.

Svetski dan pčela obeležava se na inicijativu Slovenije od 2018. godine, sa ciljem da se ukaže na značaj pčela u oprašivanju biljaka, odnosno proizvodnji hrane, ali i zaštiti životne sredine, odnosno opsatnak ljudi na planeti.

Taj datum je određen za obeležavanje, jer se 20. maja 1734. rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva, a Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva. Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Veiksler kazao je da je pčelarstvo u Srbiji , slično kao u Sloveniji, "na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu".

"Zato raduje činjenica, da je Srbija među prvima prepoznala značaj međunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela", kazao je on.

Podsetio je da se se svake godine u maju priređuju događaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali će zbog pandemije korona virusa ovogodišnje, treće obeležavanje, biti pre svega u znaku virtuelnih događaja.

Pčele oprašuju, podsetili su iz Ambasade Slovenije, skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti, a efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine.

Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN), gotovo 10 odsto pčela je pod pretnjom izumiranja, a pet procenata je najverovatnije ugroženo.

Izvor:https://naslovi.net/cir/2020-05-20/beta/spos-trovanje-pcela-u-srbiji-treba-proglasiti-krivicnim-delom/25463484

U okviru četvorogodišnjeg Projekta javno privatnog dijaloga u delu koji se odnosi na rešavanje problema trovanja pčela pesticidima u poljoprivredi a koji je SPOS dobio na konkursu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u Novom Sadu je u četvrtak, 5. decembra, potpisana Deklaracija o zaštiti pčela u Srbiji.

Projekat sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike (RSJP), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Deklraciju su potpisali prisutni predsednici opština i gradonačelnici u Vojvodini i predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

- Glavna aktivnost koju očekujemo od potpisivanja Deklaracije jeste postepeno ukidanje tretiranja komaraca iz aviona sredstvima otrovnim za pčele i bolja koordinacija aktivnosti opština na razvoju poljoprivrede, a u kontaktu sa poljoprivrednicima, radi pravilne upotrebe pesticida na našim poljima, kako ne bi dolazilo do trovanja pčela - navodi se u saopštenju SPOS-a.

Deklaracija neće imati pozitivan efekat samo na pčelarstvo, već i na unapređenje održive poljoprivrede (manje zagađenje životne sredine pesticidima, manje pesticida u zemljištu, manje uništavanje korisnih insekata u zemljištu, manje pesticida na poljoprivrednim proizvodima za potrošače…).

Detalje deklaracije pogledajte na slede'em linku: http://spos.info/wp-content/uploads/2019/12/Deklaracija_draft_5.pdf

Izvor: SPOS

Neadekvatna upotreba pesticida i tretman komaraca jeftinijim preparatima prave nemerljive štete pčelarima u Srbiji, a samo na dve lokacije otrovano je nedavno preko tri hiljade košnica, rekao je za Tanjug predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Pčelari, stručnjaci za pčelarstvo i predstavnici nadležnih struktura države održali su du nedelju, 3. novembra, skup u Beogradu čiji je moto "Čuvanjem pčela čuvamo sebe" na kome se razgovaralo o boljoj saradnji i dodatnim merama kako bi se pčele kao važni oprašivaci zaštitili od pesticida.

Živadinović je apelovao na pčelare da svako trovanje pčela prijave, a ne samo velika, da bi se znalo stvarno stanje na terenu.

- Država hoće da nam pomogne i donet je novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja koji je uveo neke nove restrikcije i bolju kontrolu, međutim sve to treba primeniti na terenu i zato treba svi da radimo bismo izdejstvovali cilj - rekao je Živadinović.

Kako je naglasio, najveći problem je dokazati trovanje što znači utvrditi ko je trovao pčele i kojim sredstvom, javiti inspekcijama da izađu na vreme da bi bilo dokaza za tužbe.

- Mi smo imali pojave da su pčelari tužili krivce ali nisu uspeli da dobiju jer nisu imali dovoljno dokaza - kaže Živadinović i dodaje da je na traženje pčelara država poboljšala rad inspekcija.

Da se ne bi dogodilo da pčelar koji je imao ogromnu štetu zbog trovanja izgubi na sudu pa mora da plati još 20.000 EUR troškova moraju se imati dokazi koje verifikuju nadležni organi, smatra on.

- Mi predlažemo državi da se zakonski proces dokazivanja pojednostavi jer pčelar nije pravnik a trovanja su česta - zaključio je on.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević konstatovao je da je pčelarstvo uz podršku države poslednjih godina napredovalo i da sada u Srbiji ima oko milion košnica.

- Pčele su važne i u voćarskoj i ratarskoj proizvodnji kao oprašivači i treba dalje razvijati i gajiti pčelarstvo a nažalost ponekad dolazi do zloupotreba zbog neodgovornosti pojedinaca - konstatovao je on i dodao da to država mora da sankcioniše.

On je naglasio da je potpuno jasno da je tretiranje preparatima za zaštitu bilja a pre svega insekticidima u fazi cvetanja biljaka - zabranjeno, a da se isključivo može vršiti noću u fazi bujne vegetacije.

- Zakon je jasan, kaznene odredbe su takođe precizirane, prosto moramo se boriti protiv tako negativnih pojava - rekao je on.

Skup u Beogradu deo je podrške razvoju sela u regionu Zapadnog Balkana iz koje stoji nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) čija predstavnica Irena Džimrevska iz Makedonije je naglasila da je nekontrolisana upotreba pesticida problem čitavog Balkana.

- Ideja je da na jednom mestu skupimo i pčelare i voćare, odnosno poljoprivredne proizvođače, predstavnike ministarstva poljoprivrede, poljoprivredne i veterinarske inspekcije da se razgovara i pronađu adekvatna rešenja i konkretne mere kako bi zaštitili pčele - rekla je ona.

Kako je precizirala adekvatne mere bi bile zabrana pesticida koje su štetne za pčele.

Prema najavama u Srbiji će na ovu temu biti razgovarano na još skupa koji će biti održani u Surdulici i Bosilevgradu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2679117/pcelarima-tesko-da-dokazu-trovanje-pcela-traze-jednostavniji-zakonski-proces-dokazivanja

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31