Moderni trešnjari sve se brže šire u Srbiji. Od prošle do ove godine podignuto je na desetine novih hektara. Voćari su prepoznali dobru isplativost i veliki potencijal novih sorti trešanja.

- Volimo da jedemo trešnju, pre svega, a smatarmo da je na tržištu dobro plaćena i rentabilna. Takođe, naše podneblje i uslovi su idelani za gajenje ovog voća - rekao je Zoran Šafarik iz Šida za sajt kompanije Agro Ferticrop.

Ova proizvodna godina poljoprivrednicima nije išla na ruku. Obilne padavine i niske temperature umanjile su projektovanje prinose.

- Očekivali smo da imamo ozbiljniji rod, jer je ovo druga godina. Mraz nam je sve "pokupio". Te noći je trajao satima, a i kasnije konstantne niske temperature i vlažno vreme nisu pogodovali - kaže Milorad Jakšić iz Bačke Topole.

Pomenuta kompanija krenula je sa primenom Bibaum sistema, koji podrazumeva dve biljke na jednom korenu

- Krenuli smo sa ovim sistemom da bi u narednom periodu imali sve njegove benefite, a to je bolji procenat prve klase plodova, ujednačenost i bolja obojenost, uštedu u radnoj snazi, odnosno ceni koštanja prouzvoda - dipl.inž. Milutin Karas.

Savremene tehnologije, između ostalog, karakteriše i veći broj biljaka po jedinici površine.

- Imam zasad od četiri hektara, a po hektaru smo zasadili 1.880 sadnica - kaže Nikola Suša iz Gakova, a Nenad Vrećo iz Šajkaša dodaje da se njegov voćnjak prostire na hektar i po, sa 2.650 biljaka, u pet sorti.

Adekvatan odabir sadnog materijala jedan je od glavnih preduslova visokog roda, a posebno je važno da sadnice budu sertifikovane. Svojevrsnost trešanja iz novih tehnologija ogleda se u brzom stupanju na rod, što je nezamislivo kod starih tehnologija.

- Ove biljke dostižu pun rod u četvrtoj godini i očekuje se od 15 do 20 tona po hektaru, a mi bi bili zadovoljni i sa 12 tona vrhunskog kvaliteta. Plan nam je proširenje, možda već sledeće godine - kaže Šafarik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2597814/savremene-tehnologije-u-proizvodnji-tresanja-daju-od-15-do-20-tona-ploda

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević posetio je plantažu trešanja Zemljoradničke zadruge Agrodunav u Karavukovu, koja je jedan od najboljih primera intenzivne proizvodnje voća u Vojvodini.
Sve je počelo sa oglednim poljem trešnje na jednom hektaru godina pre šest godina, dok danas Zemljoradnička zadruga Agrodunav ima četvorogodišnji zasad trešnje na deset hektara i mladi voćnjak na još deset hektara. Proizvodnja trešnje je ratarsku proizvodnju stavila u drugi plan, jer ovde se proizvodi trešnja evropskog kvaliteta koja lako pronalazi put do kupca.

"Zadovoljstvo mi je što smo danas upravo ovde na parcelama Agrodunav Karavukova, da odavde pošaljemo jednu jasnu poruku kako može da se intenzivnim bavljenjem poljoprivredom, u ovom slučaju voćarstvom, postigne dovoljan nivo dohodka po jedinici površine po hektaru i na taj način ostvari profit", rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu,

Mi smo za ovih nekoliko zadnjih godina prve parcele su ovde podignute 2016. godine pod trešnjom, 2018. imamo nove zasade i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je sve vreme podržao finansijski podizanje ovih zasada.

"Zadruga iz Karavukova je jedan primer kako se i kod nas može proizvoditi kvalitetno, a ono što je još bitnije kako je zadruga uspela da promeni strukturu proizvodnje. Poznata ratarska zadruga koja je pre par godina ušla u proizvodnju trešanja, sad šire posede. Mi ovo što smo danas videli je za svaki respekt", izjavio je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Sorte Regina, Kordia i Ferovia pokazale su se kao veoma rodne, ali uz svu primenu agrotehnike. Zbog previše kiše ova godina i nije jedna od najboljih, ali ipak.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/primer-iz-karavukova-vocarstvo-se-isplati_1028940.html

Česte i obilne padavine u proteklom periodu pretile su da ugroze ovogodišnji rod trešnje. Međutim, plodovi su sa minimumom oštećenja, a berba je uveliko počela.

- Kiše je bilo i previše, tako da smo očekivali da će biti većih oštećenja na plodovima, jer je trešnja osetljiva na vlagu i plodovi pucaju. Ipak prošli smo dobro, ima oštećenih plodova, ali ništa strašno. Dosta je i rodilo pa očekujem da ću ove godine imati oko četiri tone plodova uglavnom prve klase - kaže za TopPres Mihailo Đorđević, voćar iz sela Vinča.

On dodaje da je morao da poveća broj tretiranja hemijskim preparatima zbog lošeg vremena, kako bi sačuvao kvalitet plodova.

- Ne možemo zaštititi plod da ne prsne, ali smo uspeli da spasimo da nema truleži. Ovogodišnja cena je od 100-150 dinara, dok je prethodnih godina cena išla i do 250 dinara jer smo imali izvoz za rusko tržište. Ove godine plodove plasiramo na domaćem tržištu pa je i cena niža ali se uklapamo, ima zarade, tako da sam ja zadovoljan - kaže Đorđević.

Ovaj domaćin na svom imanju gaji aktuelne sorte poput Nju stara, Sambersta i Binga.

I radnici sezonci mogu solidno da zarade, jer se dnevnica za berbu trešnje plaća oko 2.200 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2537605/pocela-berba-tresanja-poljoprivrednici-zadovoljni-solidna-zarada-i-za-proizvodjace-i-za

U Zapadnobačkom okrugu beleži se rast zasada viskorodnih sorti voća i orašastih plodova, poput na primer trešnje. Kod Gakova, ove godine posađena je jedna veća plantaža prvoklasne robe namenjene izvozu. To je prvi poslovni poduhvat mladog poljoprivrednika koji, kako kaže, ima strpljenja da čeka dve - tri godine do pune rodnosti zasada. Ova plantaža trešnje je u vlasništvu porodice Šuša, koja se skoro dve decenije na 400 jutara obradivih oranica bavi ratarskom proizvodnjom prvenstveno kukuruza i soje.
Nikola Šuša, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i ako je od detinjstva sa ocem u ratarskoj proizvodnji, prvi put se oprobao u voćarstvu. Na četiri hektara je ovog proleća posadio 8.059 sadnica visokorodnih sorti trešnje kupljene u Italiji. Dogodine po stablu očekuje rod od 500 grama do kilograma, a narednih godina mnogo više, što bi vratilo 200.000 evra uloženih sredstava."Na četri hektara imam 39 redova. Poslednjih šest redova je rađena "super spindel sadnja", što znači 90 cm sadnica od sadnice. Ostali redovi su 1,5 m sadnica od sadnice. Ima pet sorti Burlat, Lapins, Kordia, Ferovia i Regina. na voćnjaku mi radi nekoliko radnika iz sela" rekao je za RTV Nikola Šuša, poljoprivredni proizvođač iz Gakova.

Ovaj dvadesetpetogodišnji mladić iz Gakova, pored entuzijazma kaže da ne bi uspeo bez podrške porodice, ali i finansijski podsticaja pokrajinskih sredstava za kupovinu protivgradne zaštite, sistema kap po kap i zaštitne ograde.

"U ovo sve smo ušli jer smo išli smo sve preko pokrajinskog sekretarijata iz Novog Sada, dobili smo subvencije. Ostalo je još da se reše stubovi i protivgradne mreže, a uloženo je oko 50.000 evra po hektaru.jako su velika ulaganja, ali se sve radi zbog profita. Očekujem da će mi se sve to ipak vratiti " kaže Šuša.

On očekuje prvoklasan prinos , jer je cilj velikih ulaganja izvoz voća u zemlje Evropske unije. Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor izvoz trešanja još nije zabeležen iz tog okruga, ali sudeći po planskim zasadima trešnje i drugog voća, očekuju da će se beležiti izvoz u zemlje Evropske unije dogodine.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/raste-nova-plantaza-tresanja-kod-gakova_1024774.html

Iako još ni leto nije počelo, vreme je uveliko za spremanje – zimnice. Konkretno, ovih dana sprema se slatko. Pijačni dani u Vršcu su četvrtak i subota, ali i ostalim danima možete tamo pronaći željeno voće, a poneki savet za pripremu slatkih teglica. Proveravali smo – da li i od čega slatko prave VrščankeBilo da je pijačni ili sasvim običan dan, tezge su pune: ponuda voća i povrća pristojna, i prilično raznovrsna. Očekivano, jer takvo je doba godine. Preovlađuje – crvena boja, jagode i trešnje na svakom koraku, pa bi se već mogla spremati – zimnica. Sada je vreme za rano slatko, ali, nema puno zainteresovanih.Trgovci kažu da su danas retke domaćice koje spremaju zimnicu. Novo vreme i nova moda, dodaju: većina kupuje slatko u prodavnicama.

"Ranije smo dolazili i dvadeset kamiona da dovezemo – sve se proda, bilo da su jagode, trešnje, šta god. Danas svi kupuju zapakovano", tvrdi Velibor Živković.

I jeste to, nažalost, istina. Lakše je otići u radnju i kupiti gotovu zimnicu, pa nit čišćenja voća, nit "pucanja" koštica, pripreme tegli, "kuvanja" pored šporeta. Ali, svi mi ipak više volimo da jedemo domaće, ono što su naše mame ili bake napravile. I kad one pričaju, ne deluje nimalo teško ni komplikovano.

"Najlepše je slatko od trešnje. A recept? Kilo – kilo. Kilo šećera – kilo trešanja", kaže Slavica Jovanović. "Opereš trešnje, ispucaš koštice, ušpinuješ šećer, dodaš trešnje i gotovo. Tako za svako voće. Za pekmez ide manje šećera, ali za slatko uvek kilo – kilo".

Naravno, proces pripreme je maaalo komplikovaniji, ali kada sračuna koliko joj je novca potrebno za namirnice, retko koja domaćica se odlučuje na ovaj korak. Ili napravi tek po koju teglicu, da i nju, i ukućane, "želja mine". Kilogram svežih jagoda na vršačkoj zelenoj pijaci je od 170 do 180 dinara, trešanja 150 do 200, a kajsije, breskve i kruške su 250. Možda da ipak sačekamo, da cene "padnu"?

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/od-cega-vrscanke-prave-slatko_1024894.html

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić posetio je danas festival „Trešnje” u Ritopeku i tom prilikom obišao voćnjake trešnje poljoprivrednika Dušana Milosavljevića iz tog dela opštine Grocka.

Događaju je prisustvovao državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milosav Miličković, ambasador Švedske Jan Lundin, sekretar za privredu Beograda Milinko Veličković...

Vesić je rekao da su trešnje zaštitni znak Ritopeka i da su najbolji proizvod opštine Grocka.– Danas smo ovde kako bismo zajedno podržali ljude koji se bave gajenjem trešanja. Poljoprivreda je za Beograd veoma važna, Beograd je drugi poljoprivredni region u Srbiji, posle Vojvodine. Imamo 242.000 hektara obradive površine, od čega se 150.000 hektara obrađuje, a mi za obrađivanje izdajemo između 20.000 i 25.000 hektara. Mislim da je vreme da se mnogo više pozabavimo ulaganjem u poljoprivredu, jer osim turizma poljoprivreda je za nas najbolja razvojna šansa – istakao je Vesić.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd je ove godine izdvojio oko 200 miliona dinara za poljoprivredu i to se izdvaja nezavisno od onoga što izdvaja država.– Svega nekoliko desetina miliona dinara je bilo izdvojeno za ovu namenu 2011. godine, 2014. godine iznos je bio 40 miliona dinara, da bi danas došli do 200 miliona dinara. Sledeće godine će taj iznos biti veći – naveo je Vesić.

Kako je rekao zamenik gradonačelnika, izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, Beograd je dobio poljoprivrednu inspekciju.

- Velike površine poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Beograda se obrađuje nelegalno, u smislu da ga ljudi obrađuju, a za to ne plaćaju državi. Sada ćemo moći to da kontrolišemo, što znači da ćemo imati veće prihode od izdavnja poljoprivrednog zemljišta. Taj novac onda ide za atarske puteve, protivgradnu zaštitu, poljočuvare, za ono što je važno kako bi se poljoprivreda razvijala – kazao je Vesić.

Prihod od izdavanja poljoprivrednog zemljišta je već bitno veći, naveo je Vesić i dodao, da će rebalansom moći da se izdvoji još 50 miliona dinara za opštine.

– Grocka je, neki kažu, jedna od siromašnijih opština, a ja mislim da je jedna od najlepših. Ona svoj razvoj treba da bazira na turizmu, zdravoj hrani, poljoprivredi, naročito voćarstvu. U Grockoj imamo “Voćarske plantaže”, to je preduzeće u stečaju, i sa Vladom Republike Srbije ćemo uraditi sve kako bismo našli partnera koji bi ih preuzeo. To bi omogućilo da voćarstvo dobije novi zamah – naglasio je Vesić.Kako je rekao, plan je da svaka prigradska opština dobije barem jednu investiciju i na tome se radi zajedno sa Vladom Republike Srbije.

– Počelo je sa Obrenovcem i “Meitom”, a na red su došle Grocka, Mladenovac, Sopot, Barajevo, Lazarevac u kome već ima nekih investicija. To je neophodno kako bi se prigradske opštine u Beogradu razvijale sa svim svojim specifičnostima koje imaju – zaključio je Vesić.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-pored-turizma-najveca-razvojna-sansa-beograda-je-poljoprivreda/scks6z5

Jagode i trešnje su prvo voće koje sazreva u proleće. Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su
se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode i trešnje su i izuzetno lekovite biljke. Jagode je poštovao i Vasa Pelagić, narodni učitelj i
najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva. Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti.
Plod jagode čini 60 odsto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno
pamćenje i pomažu kod opekotina.
Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari.
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.
Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se
ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi
izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane

Trešnje su ljudi počeli da jedu još u bronzano doba. U osmom veku pre nove ere ova voćka je već bila pripitomljena, a smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Trešnjin cvet jedan je od simbola japanske kulture i predstavlja lepotu i prolaznost. Cvetanje trešnje označava početak proleća
i tada Japanci masovno odlaze u parkove da uživaju u hanami japanskoj tradiciji posmatranja nežno ružičastih cvetova trešnje koje su simbol lepote žene, ali i samuraja čiji život je kao cvet ove voćke upečatljiv, ali kratak.
Trešnja (lat. cerasia), je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Plod trešnje sadrže 82 odsto vode, 16 posto ugljenih hidrata, bogata je vitaminima A, B1, B2, B3 i B6, ima manje vitamina C od jagoda, kao i kalcijuma, gvožđa i folne kiseline.
Međutim, ono što trešnje izvaja od ostalog voća je obilje antioksidansa, kao i jaka prirodna protivupalna dejstva. Trešnje su se pokazale kao vrlo efikasno
sredstvo u borbi protiv reume, upale zglobova, gihta i artritisa, ublažavaju simptome alergija i astme. Trešnje jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva
kao što je hrskavica i tetive. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim
količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama.
Upravo se ta hemijska supstanca smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Pomaže kod upale bubrega ili bešike, kao i kod pojave kamena i peska u bubrezima, a tada se preporučuje da se pije čaj od peteljki trešnje. Trešnje pomažu
i kod bolesti srca, preporučuju se za negu kože lica i vrata, kao i za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti.Među, trešnje zauzimaju treće mesto po snižavanju holesterola u krvi, što ih čini idealnim u borbi protiv srčanog i moždanog udara. Zbog svog sastava pomažu izbacivanja viška vode iz organizma i samim tim se preporučuje osobama koje imaju problem s viškom kilograma. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga, karijesa i problema s desnima poput paradentoze. Poput jagoda i trešnje imaju analgetičko dejstvo, pa je 20 trešanja delotvornije od aspirina a sa manje štetnih dejstava. U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta od smole i kore, preko lista, peteljke, koštica i samog ploda.
Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, jer termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Trešnje nije preporučljivo jesti pre ručka, jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i ovom delu Srbije, danas su, prvi put ove godine, prodavane domaće trešnje i to na "vezicu". Prodavačica kaže da vezica košta 50 dinara, a ne zna koliko je trešnji u njoj, pošto ih, kako je objasnila za Tanjug, "ne broji", već "sa gomile uzme u tri prsta, pa koliko ispadne" i to uveže u vezicu.

Po slobodnoj proceni, ima ih oko 13 komada, što mu dođe da je komad oko četiri dinara.

Kupaca, kaže prodavačica, ima, uglavnom roditelji kupuju deci.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/50-dinara-u-jagodini-se-prodaju-tresne-na-vezicu-05-05-2019

Opštinu Topola u utorak je zadesio jak grad, usled čega su skoro potpuno uništeni rani zasadi trešnje i višnje, izjavio je predsednik te opštine Dragan Jovanović i apelovao na Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) da “sistem protivgradne zaštite počne da funkciniše na pravi način” i da se na vreme ispaljuju protivgradne rakete.
Jovanović je za TV Prva rekao da su strelci bili spremni i da su imali rakete, ali da nisu imali odobrenje za ispaljivanje.

Topola i okolna sela su strašno pogođeni gradom i rane sorte, naočito trešnje i višnje, skoro potpuno su ostecehene i pokušavamo da spasimo šta se može, rekao je Jovanović za TV Prva.

On je dodao da je opština Topola uputila apel RHMZ-u da se “radarski centri dovedu pod kontrolu”.

Ranije smo se žalili da nema raketa, a sada kada ih imamo, strelci nam kažu da ne dobijaju komande za pucanje. Moramo stvari da uskladimo kako se ovakve situacije ne bi ponavljale i dolazilo do velikih šteta, rekao je Jovanović.

On je naveo da je dobro to što Ministarstvo poljoprivrede daje polise za osiguranje proizvodnje 70 odsto i apelovao na poljoprivrednike da osiguraju svoje useve.

S druge strane, apelujemo da ako kao država i lokalne samouprave izdvajamo sredstva za sistem protivgradne zaštite, da to počne da funkciniše na pravi način, rekao je predsednik opštine Topola.

Područje Topole prošle je godine u više navrata zahvatilo je jako nevreme, a grad je naneo velike štete poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/topolu-pogodio-grad-steta-na-zasadima-tresne-i-visne-02-05-2019

Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina, koje se sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI, predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.
„Do sada štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno „vodootporan“. Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje, da su posledice oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA.
Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.
PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko
90%. Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju
štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata.

"Ovim visoko tehnološkim predlozima kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31