Koji je najbolji, a koji najgori vinski trend koji se prepoznaje i u Srbiji, istraživao je portal Vino u razgovoru sa somelijerima.

Tako je Marko Marjanović (Hrastovina) rekao da je jedan od najpozitivnijih trendova sve češće konvertovanje konvencionalnog vinarstva i vinogradarstva u organsko i biodinamičko. Dodao je da je podjednako važna i sve manja tolerancija na invazivne hemijske metode kada je u pitanju zaštita vinove loze u vinogradu i tretman grožđa u preradi.

Prema njegovom mišljenju, jedan od najnegativnijih trendova je vrtoglavo "bustovanje" cena vina poreklom iz Bordoa i Burgundije.

Vuk Vuletić (Podrum Wine Art) je rekao da je najbolji vinski trend početak kreiranja identiteta vinskih rejona u Srbiji kroz specifične stilove i sorte najpogodnije za određene rejone, a najgori trend težnja da se izvoz vina stavi na prvo mesto, ispred prisutnosti i zastupljenosti naših vina na domaćem tržištu.

Miroslav Radojčin (Plantaže 13 Jul) rekao je da je pozitivno to što se sve više prepoznaje činjenica da vinski turizam donosi veliki benefit. Insistira se na lokalnom sortimentu, ne samo karaktera vinove loze, nego i gastronomije, sve više se forsira lokalni karakter vina.

Kao negativan utisak ističe to što restoranima i dalje, kao pre 20 godina, nestručna lica prave vinsku kartu. Dodao je i da bi valjalo primetiti da i sami vinari mogu kolektivno da naprave veći pritisak na ministarstva u vezi sa većim ulaganja u vinski turizam, u vinograde i sam kvalitet vina, odnosno da sami insistiraju na boljoj kontroli kvaliteta.

Nemanja Papić (Iris New Balkan Cuisine) kaže da je odlično to što se u prethodnih godinu ili dve veća pažnja pridaje malim, autentičnim vinarima. Smatra da je sve što se događa na vinskoj sceni dobra smernica za dalja iskustva i delovanja vinara, te da samim tim ne predstavlja nešto negativno.

Mina Majstorović (Square Nine) izdvaja vinare koji se trude da od autohtonih i lokalnih sorti izvuku nešto zaista jedinstveno. Dodaje da trend vina iz amfore u Srbiji možda uopšte nije negativan, ali ga ona ne razume.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2758080/koji-je-najbolji-a-koji-najgori-vinski-trend-u-srbiji

Pčelarstvom se u Srbiji bavi 5,3% poljoprivrednih gazdinstava (29,9 hiljada), a ukupan broj košnica je 914 hiljada. Ovo predstavlja pad od 3,5% u broju gazdinstava i rast od 37,5% u broju košnica u odnosu na 2012. godinu.

Prema podacima godišnjeg istraživanja o stočarstvu Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj košnica pčela ima rastući trend od 2008. do 2018. godine. Linearna procena pokazuje da broj košnica u proseku raste za oko 43,7 hiljada godišnje.

Ukoliko se ovakva dinamika nastavi, očekuje se da će u godini sledećeg Popisa poljoprivrede (2022) biti registrovano oko milion košnica pčela, ocenjuju stručnjaci RZS.

Oko tri četvrtine košnica nalazi se u regionu Srbija – jug, dok je jedna trećina u regionu Srbija – sever.

Region sa najvećim brojem košnica je Region Šumadije i Zapadne Srbije, sa 41,2% ukupnog broja košnica.

U odnosu na podatke iz popisa, rast je zabeležen u svim regionima, a najveći je u Regionu Vojvodine i Regionu Šumadije, 68,4% i 37,3% redom.

Kako se navodi u analizi, nakon živinarstva, pčelarstvo ima najveći nivo specijalizacije proizvodnje.

Od ukupnog broja košnica oko 35% se nalazi na gazdinstvima koja se bave isključivo pčelarstvom.

Gazdinstva koja su se specijalizovala za pčelarstvo ima 4.000, što je čak 11 puta više nego u odnosu na podatke iz 2012. Nivo specijalizacije je najveći u regionu Vojvodine.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/pribli%C5%BEavamo-se-broju-od-milion-ko%C5%A1nica

Novi trendovi u ishrani - Šansa za ulaganje i novi izvor zarade? (Foto: Twin Design/shutterstock.com) Svaka nova godina sa sobom donese i neke nove trendove u različitim oblastima. Tako je i sa hranom. Stručnjaci prehrambene industrije sastavili su listu od 10 prehrambenih trendova koji će biti aktuelni u 2019. godini. Ova lista sastavljena je na osnovu mišljenja preko 5000 stručnjaka za ishranu i prehrambenu industriju. Stručnjaci su ispitivani o navikama i sklonostima potrošača, kako bi se odredili trendovi u ishrani koji će biti aktuelni u ovoj godini. Lista ovih trendova može biti zanimljiva za poljoprivredne proizvođače, u smislu da se na osnovu nje mogu pojaviti nove ideje za gajenje nekih novi kultura ili za drugačiju preradu kultura koje se već gaje.

1. Puter - Od semena biljaka Gajenje kikirikija je lako i jednostavno, a kikiriki se često koristi u ishrani i to na različite načine. Jedan od možda najpopularnijih načina jeste puter od kikirikija. U 2019. godini aplternativa puteru od kikirikija mogao bi da bude puter od badema ili oraha. Kako stručnjaci predviđaju semena će u budućnosti biti sve popularnija. Na ovaj način mogu se prerađivati i semena od bundeve ili suncokreta, što bi naročito bilo pogodno za potrošače koji na primer imaju alergiju na orah. Eto još jednog predloga o potencijalnom biznisu sa suncokretom ili golicom.

2. Konoplja industrijska, Kanabis -  Ministarstvo poljoprivrede 2013. godine sačinilo je Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje, po kojem je u Srbiji dozvoljeno gajiti samo sorte konoplje koje pripadaju vrsti konoplje (Cannabis sativa L) i čiji je sadžaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3%. Trenutno je ovo jedina važeća regulativa vezana za uzgoj konoplje u našoj zemlji. Ipak, stručnjaci prognoziraju da će se od ove godine kanabis sve više pojavljivati i u namirnicama kao što su kafa, kokteli, maslinovo ulje, ali i jogurti, supe i prelivi za salatu. Kako ističu, kanabis će zbog svojih svojstava imati sve više uticaja u oblasti zdravlja i ishrane. Ovakav trend u našoj zemlji svakako iziskuje neke nove zakonske regulative.

3. Lutein - Namirnice sa luteinom, poput kelja, brokolija, spanaća, bundeve i graška, biće sve popularnije u 2019. godini. Lutein je jako bitan za zdravlje očiju, a neka novija istraživanja poveruju lutein i sa kognitivnim funkcijama i zdravljem mozga.

4. Zdrave grickalice - Stručnjaci iz oblasti prehrambene industrije za 2019. godinu predviđaju takozvane zdrave grickalice. Zdrave grickalice mogu biti napravljene od orašastih plodova, kokosa, celih žitarica, ali i voća i povrća. Jedna takva zdrava grickalica koja će verovatno biti sve popularnija jeste i čips od jabuka.

5. Krompir - Iako se zdrave grickalice pojavljuju kao alternativa nešto manje zdravom čipsu, krompir će i dalje Datum: 20.01.2019 Medij: ekapija.com Link: https://www.ekapija.com/where-to-invest/2375225/novi-trendovi-u-ishrani-sansa-za-ulaganje-i-novi-izvor-zarade Autori: Redakcija Teme: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Naslov: Novi trendovi u ishrani - Šansa za ulaganje i novi izvor zarade? Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 3 biti popularan i u ovoj godini. Mnogi krompir jednostavno vole, zato što je lako svarljiv i bogat hranljivim sastojcima. Ipak, masni i prženi krompir, upozoravaju stručnjaci, ne spada u ono što će biti popularno u 2019. godini.

6. Pečurke - Istraživanja o dobrobiti konzumiranja pečuraka su sve češća. Pečurke jačaju naš imuni sistem, regulišu nivo šećera u krvi, utiču na zdravlje jetre i mozga, zdravlje disajnih puteva i hormonsku ravnotežu. Pečurke mogu uticati i na podizanje nivoa energije. Zbog svih ovih razloga u prehrambenoj industriji se sve češće pojavljuju proizvodi od pečuraka ili oni koji sadrže pečurke. Tako su se, na primer, na našem tržištu pre nekog vremena pojavili namazi od pečuraka. Razmislite o ovom trendu, i na primer, uzgoju šampinjona.

7. Obogaćena voda - U poslednje vreme u svetu je, na primer, sve popularnija kokosova voda. Potrošači pronalaze različite metode hidratacije, kako bi preko vode uneli što više minerala i vitamina u svoj organizam. Stručnjaci predviđaju da će u ovu svrhu biti sve popularnija javorova voda, voda od kaktusa, ali i voda od krastavca.

8. Razmišljanje o sastojcima - Kao jedan od novih trendova kod potrošača prehrambene industrije, stručnjaci navode i razmišljanje o sastojcima. Naime, neka istraživanja tržišta pokazuju da konzumenti hrane sve ređe razmišljaju o broju kalorija, a sve više o kvalitetu i poreklu namirnica koje unose. Dakle, ljudima je sve više bitno koliko je ono što jedu zdravo. Zbog ovoga, potrošači će sve više obraćati pažnju na kvalitet i poreklo namirnica, pa će i proizvođači hrane na deklaracijama i u promociji morati da budu sve transparentniji. Ovaj trend predstavlja potencijal za povećanje i popularizovanje organske proizvodnje.

9. Šećer  - Transparentni šećeri u namirnicama poput, na primer, mlečne čokolade ili nekog drugog slatkiša se ne dovode u pitanje. Svi znamo da ih u ovakvim proizvodima ima. Međutim, potrošači su sve zabrinutiji zbog velikih količina šećera koje se nalaze tamo gde ih ne očekujemo, kao na primer u hlebu, nekim začinima, ili sosu od paradajza. Ovakva praksa moraće da se menja. U prilog ovome, što se tiče naše zemlje, govori i skorašnja najava ministra Nedimovića o zabrani zaslađivača i dodatnog šećera u voćnim sokovima, koja stupa na snagu 31. decembra 2021. godine.

10. Održivi izbori - Ljudi su na globalnom nivou sve više svesni posledica i štetnosti koje njihovo ponašanje ima na po životnu okolinu. Ovakav trend nastaviće da raste i u 2019. godini. Prema podacima američke organizacije Food Network, svesni problema sa otpadom, potrošači će u budućnosti pokušati da smanje otpad hrane, tako što će planirati obroke i pravilno skladištiti hranu, kako bi ona trajala duže.

Razmislite o ovim trendovima. Možda se upravo u nečemu od ovoga što će kod potrošača biti aktuelno u nekom narednom periodu krije potencijal za novu preradu, proizvodnju i zaradu.

Izvor: https://www.ekapija.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31