Vlada Republike Srbije je u cilju obezbeđivanja podrške proizvođačima tovne junadi, objavila Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-19.Pravo na finansijsku podršku u skladu sa ovim Programom ima privredni subjekt- otkupljivač, koji obavlja delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Republici Srbiji i koji je izvršio otkup tržišnih viškova junadi od poljoprivrednih proizvođača u periodu od 5. septembra do 30. oktobra 2020. godine.Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara po kilogramu žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu i to za grla minimalne težine 500 kilograma po ceni koja nije manja od 252 dinara po kilogramu.

Otkupljivači podnose zahtev za finansijsku podršku po osnovu ovog programa do 5. novembra 2020. godine.

Posredstvom privrednih subjekata za otkup tržišnih viškova tovnih junadi, poljoprivrednim proizvođačima je obezbeđen plasman utoveljenih junadi po ceni ne manjoj od 252 dinara po kilogramu. Takođe, za ista grla poljoprivredni proizvođači ostvaruju i podsticaj za tov junadi za koji se zahtevi podnose svake godine i to u periodu od 1. februrara 2021. godine do 31. jula 2021. godine.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/09/23/agro-vesti/finansijska-podrska-proizvodjacima-tovne-junadi/

Zbog opšteg pada tražnje za junećim mesom na svetskom, ali i domaćem tržištu, za čak 70%, država je odlučila da pomogne uzgajivačima kroz interventni otkup tovne junadi vredan 2 mil EUR, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

U resornom ministarstvu navode da je obezbeđena dobra otkupna cena junadi od gotovo 2,15 EUR po kilogramu.

Iako je ponovo počeo izvoz za Kinu i Tursku, odluka o otkupu je doneta da bi se zbog svih negativnih posledica korona virusa na tržište mesa sačuvala proizvodnju junadi u Srbiji, navode u Ministarstvu poljoprivrede koje će sprovoditi tu pomoć.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2997201/ministartsvo-poljoprivrede-ce-pomoci-uzgajivacima-kroz-interventni-otkup-tovne-junadi

Prema informacijama koje su dospele do Udruženja "Agroprofit", Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede privodi kraju izradu modela za pomoć gazdinstvima koja su doživela zastoj u prodaji utovljene junadi.

Ministarstvo očekuje da će sa dva miliona evra podstaći prodaju junadi uvođenjem dodatnih premija za isporučena grla. To je bio i predlog farmera okupljenih u Proizvodnu grupu pri udruženju. Problemi su započeli još u februaru kada je stao i simboličan izvoz junetine iz Srbije, a sve se dodatno komplikovalo u vreme pandemije i gubljenja turističke sezone u mnogim zemljama sveta.

Kako nam je pojasnio Čedomir Keco ispred ovog Udruženja, država odobrava dva miliona evra da se između otkupne cene od 1,65 ili 1,7 premijama po svakom grlu 30.000 ili 35.000 dinara da gazdinstvu što u zbiru može da bude više od 2,10 evra po kilogramu."Iz našeg prvog predloga koju su oni prihvatili, kupac mora odmah da plati svoj iznos i država vanrednu premiju. Država diktira osnovnu cenu koju mora da plati kupac i takav će verovatno raspisati poziv preko Uprave za agrarna plaćanja ko su klanice izvoznice da se prijave. Ide se na to da država reši pitanje pritiska na tržište od 10.000 do 15.000 junadi", kaže Keco za Agroklub.O intervenciji sa dodatnim sredstvima, što predlaže resorno Ministarstvo uvažavajući zahteve stočara, Vlada će razgovarati najverovatnije u sledeći četvrtak. Izdvajanjem od dva miliona evra u potpunosti će otvoriti novu deonicu u razvoju tovnog govedarstva, jer bi u suprotnom sva dosadašnja ulaganja izgubila vrednost, predviđanja su Agroprofita. Ministarstvo poljoprivrede u sektoru tovnog govedarstva već više godina ima predvidljiva i očekivana podsticajna sredstva, što je doprinelo da se u Srbiji gaje i najkvalitetnije tovne rase.Pomenuti model podsticaja u smanjenju pritiska na tržište ozbiljno će na ispit staviti klaničare i izvoznike od kojih se očekuje da se uključe u najavljeni posao.

U Srbiji trenutno za isporuku utovljene junadi ima oko 12.000, a možda čak i 15.000 grla, s tim što vlasnici najmanje 8.000 utovljene junadi ne mogu više čekati na kupce, jer njihova grla prevazilaze težinu od 550 - 600 kg, kažu u Agroprofitu.

Udruženje među svojim članovima Proizvodne grupe ima evidentirano oko 3.000 komada junadi u manjim gazdinstvima, a na dve velike farme još toliko.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/ministarstvo-odobrilo-dva-miliona-evra-za-otkup-junadi/62529/

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Kucurski „Agroplod” u Staparu bavi se tovnim govedarstvom i gajenjem ratarskih kultura.Ove godine će obeležiti pet decenija bavljenja poljoprivredom, a kormilo je sada u rukama treće generacije, koja ima nameru da poljoprivrednu proizvodnju osavremeni koliko god to sadašnje privredno okruženje dozvoljava. Pošto tov junadi kod nas nije razvijen, premda za to ima potencijala, napori porodice Kucurski zaslužuju pažnju da ohrabre i druge da započnu taj posao.

Mlade snage Kucurskih, Đura i Pavle, baš kao i njihovi roditelji Radojka i Miladin, diplomirali su na Poljoprivrednom fakultetu, a po rečima direktorke PG „Agroplod” Radojke Kucurski, za sada ima troje unučadi i sigurna je da se će neko od njih prihvatiti porodičnog biznisa.

– Poljoprivreda nam je bila jedini mogući izbor jer smo se suprug Miladin i ja školovali za poljoprivredne inženjere pa je bilo normalno da se po završenim studijama vratimo u Stapar i pomognemo suprugovim roditeljima u poljoprivredi – kaže Radojka Kucurski. – Nismo imali mnogo zemlje, ali smo kupovali i kovali planove. Kada smo 1973. godine diplomirali, gotovo sve porodice u selu bavile su se poljoprivredom, ali gotovo nijedna nije slala decu na Poljoprivredni fakultet. Danas u Staparu ima 11 studenata agronomije, što pokazuje da su domaćini veoma dobro shvatili da je znanje bitno za unapređenje poljoprivrede. Radojka Kucurski kaže da su posao u poljoprivredi počeli da razvijaju 2012. godine, kada su kupili propalu zemljoradničku zadrugu „Prva vojvođanska”. Uz nju su pazarili i stotinu hektara zemlje i oronule objekte, koje su posle 18 meseci ulaganja osposobili, i započeli tov teladi.

– I pre te investicije tovili smo četrdesetak grla junadi u tovilištu iza kuće, u dvorištu. Kada smo kupili zadrugu, proširili smo posao i sada imamo 140 grla, premda je farma registrovana za 450 teladi. Imamo planove da stignemo i do tog broja, pa i do 1.000 komada, i za to je već urađen projekat novih objekata i pristupnih puteva. Za to će nam, po svoj prilici, biti potrebna još jedna ekonomska godina da bismo uspeli da obezbedimo finansije za kredit – navodi Radojka Kucurski.

Dok ne krenu u nova ulaganja, po Srbiji kupuju telad od 220 do 260 kilograma, a onda ih hrane godinu dana, i naposletku, kada junice dostignu 600 kilograma, prodaju ih velikim klanicama.

– Više od 80 odsto hrane za stoku obezbeđujemo s naših njiva, što značajno pojeftinjuje tov. To je naša prednost jer uz sopstvenu zemlju, s kooperantima obrađujemo oko 2.000 hektara i, kao pravi domaćini, ništa ne bacamo već skupljamo sve s njiva i gledamo da sve iskoristimo na pravi način. S kooperantima se dogovaramo o svemu, a sejemo više kultura – pšenicu, čijim ovogodišnjim kvalitetom zrna smo i više nego zadovoljni i očekujemo da ćemo je prodati po dobroj ceni, kukuruz, soju, uljanu repicu, suncokret, šećernu repu... – kaže Radojka Kucurski.Naša sagovornica dodaje da planiraju da na njivi podignu zalivni sistem jer je, zbog promene klime, postalo jasno da bez navodnjavanja nijedno gazdinstvo koje se ozbiljno bavi ratarstvom, ne može opstati.

– I u tu investiciju ćemo krenuti dogodine. Nadamo se i pomoći države, ali da bi od nje stigla potpora, prvo je potrebno da samostalno uložimo. Do sada smo od Ministarstva poljoprivrede dobili podsticaje za mašine, i to maksimalan iznos, pa očekujemo da ćemo biti korisnici podsticaja i nadalje. Nedavno smo kupili okruglu balirku i podneli zahtev za subvencije i čekamo ishod – ističe Radojka Kucurski.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je u protekle četiri godine izdvojio 81 milion dinara za opremanje stočarskih farmi, a dobilo ih je 108 gazdinstava, čiji su nosioci prošli na konkursu za dodelu bespovratnog novca, te da je u protekle dve godine nabavljeno 360 grla teladi i goveda za više od 57 miliona. U Sekretarijatu kažu i da je u istom periodu, po konkursima za mlade, dodeljeno više od 47,5 miliona dinara.Radojka Kucurski kaže da je zadovoljna onim što je porodica stekla u minulim decenijama mukotrpnog rada, ali ističe i da nije zadovoljna cenama poljoprivrednih proizvoda.

– Nemam kuda jer, kada voliš da imaš – radiš sve, nadajući se da će biti bolje. Da je moguće izvoziti juneće meso, cena kilograma žive vage bila bi sigurno povoljnija za uzgajivače, a ovako, klaničari plaćaju kilogram oko dva evra, što je malo. Od pre dve godine dobijamo 15.000 dinara po grlu za tov junadi, što nije mnogo, ali opet je više od 10.000 dinara, koliko je bilo ranije – navodi Radojka Kucurski.

Ministarstvo poljoprivrede je za prvih šest meseci ove godine odobrilo isplatu blizu sto miliona dinara – 99.960.000 – po osnovu 1.827 zahteva za tov junadi, a zahtevi se i dalje obrađuju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-staparu-inzeneri-tove-junad-27-07-2020

Za srpsko stočarstvo je izuzetno važan produžetak važenja ugovora o slobodnoj trgovini sa Turskom, podizanjem kvote sa pet na skoro 10 hiljada tona za juneće meso, smatra pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Katanić.
"Mi smo značajna sredstva i način subvencionisanja u govedarstvu opredelili za tovno govedarstvo, uveli nove mere i povećali iznos subvencija. Očekujemo da će rezultati ove godine u tom delu biti značajno bolji", rekao je Katanić novinarima u Novom Sadu, gde je danas održan skup "Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2019".Prema njegovim rečima, povećane su subvencije za umatičene krmače sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu, za tovljenike ostaje 1.000 dinara, kod tovnih junadi je podignuto sa 10.000 na 15.000 dinara, kod ovaca i koza ostaje 7.000 dinara za umatičena grla, i 2.000 dinara za isporučenu jagnjad i jarad klanici.

"Na insistiranje poljoprivrednika, kako bi se ubrzao ceo proces, a prepoznajući dizel gorivo kao veoma važan input u poljoprivrednoj proizvodnji, nismo se vraćali na Pravilnik o regresiranom dizel gorivu. Mi smo tih 1.200 dinara prebacili na hektare, tako da će ove godine sa četiri, taj iznos sredstava biti povećan na 5.200 dinara po hektaru", rekao je Katanić.

Kada je biljna proizvodnja u pitanju, naveo je da su pravilnici za voćarsku prozivodnju ostali identični, ali je najavio da postoji šansa da bude mnogo veći iznos subvencija ukoliko bude bilo dovoljno sredstava.

U organskom sistemu proizvodnje, istakao je da je iznos subvencija po hektaru povećan sa 70 na 120 procenata.

Katanić je ponovio da, kao i prošle godine, Ministarstvo insistira pre svega na preradi poljoprivrednih proizvoda, odnosno, na dodatoj vrednosti, i da su odvojena značajna sredstva za one mere koje se tiču investicija u preradu.

Predsednik Privredne komora Vojvodine (PKV), Boško Vučurević, istakao je na skupu, koji je organizovala PKV, da su mere Vlade Srbije i Pokrajinske vlade koordinisane, tako da se jedinstvena agrarna politika sprovodi na teritoriji cele Srbije.

"I republička i pokrajinska vlada, čine značajne napore da pomognu poljoprivrednim gazdinstvima da se obezbedi bolja konkurentnost naših proizvođača na domaćem kao i na svetskom tržištu", rekao je Vučurević.

Privrednim subjektima u agraru, kako je ocenio, potrebna je podrška države u cilju daljeg jačanja njihove konkurentnosti na tržištu.

"S druge strane, PKV će i dalje svim svojim resursima nastaviti regionalno povezivanje privrednih subjekata iz agrara i davati im neophodnu podršku za izlazak na nova, treća tržišta”, poručio je Vučurević.

Iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo istaknuto je da je za poljoprivredu najvažnije da postoji kontinuitet u merama koje se sprovode u okviru agrarnih politika.

"Kao i prethodnih godina, i ove godine su raspisane konkursne linije za poljoprivrednu proizvodnju, pre svega za podizanje voćarskih zasada, za opremu za podizanje protivgradnih mreža, za sisteme za navodnjavanje, za proizvodnju u zaštićenom prostoru i za opremanje stočarskih farmi", rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Naveo je da se konkursi završavaju danas, 15. marta, te da postoji veliko interesovanje za ova četiti konkursa.

Petković je dodao da će u narednih desetak dana biti raspisano još nekoliko konkursa - za startap podršku mladima u ruralnim područjima, za organsku proizvodnju, konkurs za srednje poljoprivredne škole i naučno-istraživačke institucije.

Na ovom tematskom događaju, koji je okupio oko 120 poljoprivrednih subjekata, kreditne linije su predstavili Razvojni fond AP Vojvodine, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede i Garancijski fond AP Vojvodine, navodi se u saopštenju PKV.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/povecane-subvencije-za-tovnu-junad-i-umaticene-krmace_1000653.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30