Tokom uzgoja tovne jagnjadi, ovčari se sreću sa brojnim problemima. Agrobiznis magazin, vam predstavlja neke od najčešćih bolesti abdomena i kako prepoznati simptome pojedini  bolesti?

Koje su najčešće bolesti?

Nadun,  je jedna od najčešćih bolesti tovne jagnjadi, a nastaje kao posledica zadržavanja i nagomilavanja gasova u buragu.

Nadutost odnosno nadun buraga – predželuca, oboljenje je brzog toka, pa stoga zahteva brzu i spretnu stručnu intervenciju, a oklevanje, ili pak zakašnjenje u terapiji može da ima za posledicu i smrtni ishod.

Do pojave naduna,  dolazi usled složene interakcije biljaka, životinje i mikroorganizama prisutnih u buragu. Ukoliko se bolest ne leči na vreme,  i adekvatnim lekovima može doći do uginuća životinje,  što dovodi do velike ekonomske štete i gubitka u ovčarskoj proizvodnji.

Poznato je nekoliko vrsta naduna: Penušavi nadun, koji izaziva, zelena lucerka i crvena detelina. Simptomi se obično pojavljuju nekoliko sati nakon uzimanja hrane,  koja dovodi do nadimanja životinje. Intraruminalni pritisak dovodi do nadimanja čitavog abdomena,  i ovu bolest je lako lečiti u ranoj fazi.

Nadun,  izazvan senom leguminozom nastaje kada se životinja hrani celom, seckanom ili mlevenom lucerkom ili senom crvene dateline. Problem nastaje kada je u pitanju visok procenat lisne mase,  nedovljno osušene koja čini deset odsto u obroku.

Nadun,  može da izazove i smeša žitarica koje utiču na preterano širenje buraga, i nastaje pri ishrani životinje sa zrnom ječma, kukuruza i sojine sačme. Gas nastaje kao posledica rastorenih bikarbonata i mikrobiološke fermentacije. Ako se formira veća količina gasa, stvara se i više pene koja zatvara kardiju želuca, te onemogućava podrigivanje. Prošireni burag utiče na dijafragmu,  što dovodi do delimičnog kolapsa pluća, naglog slabljenja životinje i uginuća. Nadun pogađa sve vrste ovaca,  bez obzira na starost, rasu i pol. Broj obolelih životinja u stadu dostiže 25 odsto, a broj uginuća je i do 50 procenata.

Tretiranje bolesti zavisi od tipa obolele životinje. Jedan od načina je uvođenje želudačne sonde u dorzalni deo buraga, u cilju smanjenja i odstranjivanja gasova ili unošenje mineralnih ili biljnih ulja i antifermenata.

Acidoza mlečne kiseline i kako nastaje

Acidoza mlečne kiseline,  je akutno metaboličko oboljenje ovaca koje karakteriše gubitak apetita, depresija, šepavost i na kraju koma. Uzrok može biti naglo uzimanje suvišnih količina žitarica (pšenice, ječma, kukuruza, raži).  i drugih lako fermentirajućih hraniva,  od strane životinje koja nije navikla na to. Ovo oboljenje najčešće se javlja u farmskim uslovima držanja životnja i češče se javlja kod jagnjadi,  starosti od tri do devet meseci. Bolest dovodi do brojnih promena u rumenu i krvi ovaca. Simptomi se javljaju u roku od jednog do tri dana,  nakon naglog uzimanja ugljenohidrantnih hraniva, disanje i puls kod obolele životinje je ubrzano, rumen prestaje sa funkcijom a koža je dehidrirana.

Napredovanjem bolesti dolazi do pojave dijareje,  a bolovi u stomaku se pojačavaju. Već sa prvim znacima ovog oboljenja,  životinji treba davati obroke od kabastih hraniva i obavezno obolelu životinju izdvojiti od ostatka stada.

Rumenitis

Rumenitis, je akutna ili hronična upala buraga izazvana nadražajima, patogenim mikroorganizmima. Od ove bolesti oboljevaju sve rase ovaca, a najčešće pogađa jagnjad,  od četiri do devet meseci starosti, a obično se pojavljuje u toku rane faze tova. Najveći broj slučajeva se javlja krajem leta ili početkom jeseni,  kada jagnjad odlaze u tov.

Rumenitis izaziva mlečna kiselina ili virusi, a nekad dođe do trovanja ovaca teškim metalima. Za razliku od goveda,  ovce tokom konzumiranja hrane izbegavaju uzimanje hrane,  u kojoj se slučajno nalaze metalni otpaci kao što je žica ili ekseri. Ukoliko je rumenitis malog do srednjeg inteziteta, simptomi bolesti mogu izostati, ali prisustvo većih lezija dovodi do pojave anoreksije, depresije, odsustva motorike rumena i gubitka telesne mase.

Najbolja preventive od ove bolesti je kontrola hrane jagnjadi koja su stavljena u tov. Tokom prvih deset dana,  treba postepeno prelaziti sa kabastih hraniva na obrok sa 90 odsto koncentrata. Preporučuje se i uključivanje oksitetraciklina u obrok i to 50 mg po grlu na dan,  radi preventive od rumenitisa i apscesa jetre kod ovaca.

U našoj zemlji proizvodnja pačjeg mesa je slična guščijem, i iznosi oko 250 g po stanovniku godišnje. Mi jednostavno nemamo naviku da jedemo meso ovih životinja, kao Kinezi recimo, i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje. Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način tova daje najveću sigurnost u tovu, i najbolje proizvodne rezultate. Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima, u objektima koji sadrže i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.

Priprema objekta

Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem. Da bi se pačići uselili u objekat, on mora biti prethodno pripremljen. Mora se detaljno očistiti. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka u debljini 5 do 8 cm. Samo čista,suvai prostirka bez plesni može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića.Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena tremperatura za prijem.

Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m² podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m. Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26 ˚C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1 ˚C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20 ˚C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.

Pojilice i ishrana

Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode. U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jendodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obiku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.

Osvetljenje

Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja.

Ventilacija

Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdrastvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.

Mortalitet

Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ako se desi da pačići uginjavaju, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30