Pandemija virusa korona i vanredno stanje su na nesvakidašnji način brojne građane Srbije okrenule poljoprivredi. Umesto cveća u žardinjerama i saksijama, „nebu pod oblake“ posejali su lekovito bilje, začine, pa i povrće. Kako je godina blagorodna, ovo seme im se primilo, pa su sada u fazi berbe krastavaca, paradajza, peršuna, nane, papričica, cvekle, spanaća…

„Nedostaje mi bašta, miris leje, biljke. Nedostaje mi ponekad i da obrađujem zemlju. Kad je proglašena pandemija, moje saksije su bile moja bašta. U maju sam posejala bosiljak, pre toga lavandu, imam i ruzmarin. A onda padne mi na pamet da zasejem seme krastavca. I nikne. Sad imam desetak krastavca na vreži, pun je cveta. Prija mu 17. sprat solitera“. Stojanka ovim rečima počinje priču o baštovanstvu u jednom od najviših zemunskih solitera. To što su na 17. spratu, na visini od preko 50 metara, što je oko njih beton i staklo – biljkama ni malo ne smeta.

„Za baštovanstvo je potrebna žardinjera ili velika saksija i dobra zemlja – najbolje ako je pomešana ona iz prave bašte sa humusom. I ljubav“, priča Stojanka.U maju je posejala i seme krastavca, koji je za dva meseca napravio vrežu, na njemu sada desetak plodova. Izdigao se u visinu oko tri i po meta, zelene se listovi prošarani žutim cvetom i plodovima. Prija mu sunce i pažnja.

“Ranijih godina sam sejala i paradajz, i rađao je. Seme prvo u sobnim uslovima zasejem u martu i onda rasadim. Poslednjih godina međutim ‘spali’ ga plamenjača. Sada na terasi imam i lavandu i papričice koje ću da nanižem i osušim. Bosiljak poraste i do pola metra i imamo ga za osveštanje vodice za slavu Sveti Nikola kada dođe sveštenik”, kaže Stojanka.

Od rasada celera, koji kupuje na pijaci krajem maja i početkom juna a sadi ga na terasi, lepo rode i listovi, koje osuši i kasnije koristi kao začin.Na drugom kraju Beograda, njena sugrađanka Nataša uzgaja na terasi drugog sprata začinsko bilje. I njemu prija vračarsko sunce.

„Posejala sam bosiljak, nanu, peršun, ruzmarin, matičnjak, a bez lavande nisam nikada. Terasa je sunčana i biljke rastu, mada pažljivo biram stranu, gde šta stavljam. Jer, dva kraja terase, dve mikroklime“, ukazuje Nataša.

Uzgajanje joj ide od ruke. Bukvalno sve što poseje se primi u betonskim žardinjerama u koje staje 300 kilograma zemlje. Mada rađaju biljke i u manjim saksijama. Dokaz za to je – raskošni bršljan.Na poziv na društvenoj mreži Twitter da napišu svoje iskustvo o baštovanstvu na terasama, javio nam se i sugrađanin pod pseudonimom Aždajac. On je, kako je napisao, probao da uzgaja cveklu, spanać i rukolu.

„Od rukole nije bilo ništa al je zato listova cvekle i spanaća bilo za salatu. Početkom jula sam posejao. Raslo je do kraja avgusta. Sekao sam listove postepeno. Koristio sam tečno đubrivo, imao sam problema sa sitnim zelenim bubicama (možda biljne vaši?). Nisam uspeo da ih sredim mešavinom vode i duvana“, preneo je nesebično svoje iskustvo Aždajac i to dokumentovao fotografijama sa odličnim prinosom sa terase na drugom spratu zgrade u Jagodini.

Ilija Aralica primetio je da je korona ove godine mnoge sugrađane naterala da razmišljaju o svom parčetu zemlje.

“Osnovao sam grupu ‘Mala bašta u slami’ na Fejsbuku pre četiri godine, gde učimo ljude da gaje svoju hranu. Do danas nam je prišlo preko 13.000 Beograđana! Dođite i vi”, pozvao je preko svog Twitter naloga Ilija Aralica.

Izvor:https://bif.rs/2020/10/pandemija-pozitivno-utice-na-razvoj-urbane-poljoprivrede-u-srbiji/?utm_source=rss&utm_medium=rss&utm_campaign=pandemija-pozitivno-utice-na-razvoj-urbane-poljoprivrede-u-srbiji

Lantana (lat. lantana camara), je žbunasta biljka koja potiče iz tropskih predela Srednje Amerike. Obožava sunce i prelep je ukras kako na terasi, tako i u bašti sa stabljikom koja formira okruglu krošnju ili žbun. Postoje i polegle forme koje su odlične za pokrivanje površina, jer rastu do 20 cm u visinu, kao i viseće sorte koje imaju svoje mesto u žardinjerama i visećim saksijama. Za koju god da se odlučite, nećete pogrešiti jer je lantana veoma zahvalna za gajenje, ne traži mnogo pažnje i na osunčanoj terasi će celo leto izgledati raskošno uz vatromet boja svojih raskošnih cvetova.
Kako se razmnožava?
Lantana se razmnožava semenom, ili skidanjem reznica. Ožiljava se na temperaturama iznad 20°C uz upotrebu hormona za zelene reznice. Prilikom sadnje koristite tresetne supstrate, mada ova biljka dobro podnosi i tlo slabijeg kvaliteta, ali je veoma važno da je zemlja dobro propusna za vodu, i ako je moguće da pH bude malo kiseliji. Velike baštenske saksije su idealne za ovaj žbun koji ih ispunjava od same osnove i pravi pravu cvetnu loptu. Ukoliko
sadite lantanu direktno u zemlju birajte sunčane delove bašte, ili dvorišta. Tokom zime usled jakih mrazeva može da se dogodi da nadzemni deo biljke propadne i osuši se, ali neka vas to ne brine, jer već na proleće počeće da niču novi izdanci.
Cveta od sredine maja do kasne jeseni, odnosno sve dok je temperatura iznad 16 stepeni. Boje cvetova su različite od nežno žute do zagasito crvene. Većina sorti nema poseban miris, ali ima i onih koje imaju malo jači i oporiji miris, nalik limunu. Kod pojedinih sorti posle cvetanja pojavljuju se bobice koje
treba ukloniti. Postoje i vrste lantane čiji cvetovi čudesno menjaju boju. Za ovaj fenomen odgovorni su biljni pigmenti, koji se nagomilavaju kako biljka stari što dovodi do promene boje cveta najčešće od svetlije ka tamnijoj nijansi. Sorte koje izraženije menjaju boju su „Prof. Raoux“ koja u početku ima žute cvetove koji kasnije postaju narandžasti. Zdrava biljka prepoznaje se po sjajnim, tamnozelenim listovima i mnoštvu cvetnih pupoljaka. Pored toga biljka treba da je dobro razgranata.
Ako ispod leže uveli, žuti listovi, to je znak da je biljka suva, ili da je duže vreme bila na mračnom mestu. Na dobro odabranom sunčanom mestu
uz malo nege, uklanjanja precvetalih delova i redovno šišanje lantana bujno raste i prilično je otporna na bolesti i štetočine. Ova biljka zahteva umereno zalivanje bez natapanja. Osetljiva je na krečnjak u vodi pa treba izbegavati zalivanje hlorisanom vodom koja može da dovede do pojave tamnobraon oboljenja na rubu lista. Zato se preporučuje zalivanje kišnicom. Tokom faze rasta potrebno je biljku lagano prihranjivati. Stručnjaci preporučuju vodorastvorljivo đubrivo, i to 2 grama đubriva na 1 litar vode svako treće zalivanje. Iako važi za prilično otpornu biljku i lantana može da oboli. Najčešće je napada pepelnica. Infekcija nastaje usled spora gljivica pepelnice koje prenosi vetar i koje se dobro šire po vlažnoj klimi. Kako prepoznati ovu bolest?
U slučaju bolesti na listovima se pojavljuje bela, prašnjava skrama što dovodi do gubitka boje, listovi postaju smeđi i odumiru. Najbolji način za borbu protiv ove bolesti je da biljku održavate suvom i da je redovno šišate makazama za vinovu lozu. Pre šišanja obavezno sterilišite makaze, a prilikom orezivanja uklonite osušene grane i ceo žbun malo spustite kako ne bi izgubio na kompaktnosti. Orezivanje se preporučuje već na početku sezone, kad biljka izađe
iz zimskog mirovanja, a kasnije je samo pomalo šišajte. Poslednje orezivanje pre zime treba obaviti u oktobru, kako bi se na proleće ponovo formirali novi izdanci i listovi. Međutim, kako kažu stručnjaci, najbitnije je da vodite računa da prilikom zalivanja ne kvasite listove biljke, a obolele delove odmah uklonite.
Kada su u pitanju štetočine lantanu napadaju bele mušice. Da biste svoje cveće zaštitili od ovih napasti preporučuje se postavljanje žute trake kojima ćete uspešno eliminisati ove nepoželjne insekte. Ukoliko vidite delimično izgrižene listove po ivici, rupe i sluzav trag to znači da su vaše cveće napali puževi. Preko dana ih nema i obično izlaze uveče ili tokom noću da se hrane, a lantana im zbog svoje gustine pruža dobar zaklon. Najbolje je puževe skupljati ručno uveče, ili rano ujutru kada napadnu biljku.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31