Prethodni vikend obeležile su dvocifrene temperature, više primerene ranom proleću, nego maksimumu zime. Ipak u prizemnom sloju vazduha bilo je jakih mrazeva. Agrometeorolog Srđan Milakara kaže da pojave epizoda visokih temperatura koje traju nekoliko dana nisu dovoljne da isprovociraju pokretanje voćnih sokova kod voćarskih kultura i da poljoprivrednici neće imati problema sa usevima.Agrometeorolog Srđan Milakara objašnjava da su usevi u fazi mirovanja iako je temperatura proteklih dana bila neuobičajena za ovo doba godine."Bilo je godina kada su registrovane ovako visoke temperature, recimo 2007, 2008, 1989, 1990. godine... Bilo je visokih temperatura na ovim našim područjima, ali bez negativnog uticaja na stanje ozimih useva, a i voća, zato što su temperatura u prizemnom sloju i noćne temperatura još uvek niske i primerene ovom delu godine", kaže Milakara.

Ističe da pojave epizoda visokih temperatura koje traju nekoliko dana nisu dovoljne da isprovociraju pokretanje voćnih sokova kod voćarskih kultura.

"Mogu biti ugrožene neke ranocvetajuće, breskve, nektarine i kajsije, ali pošto temperature nisu jako visoke i ne traju dugo, ne bi trebalo da bude problema. Očekuje se pad temperature narednih dana, tako da će se vratiti sve na svoje mesto", naglašava Milakara.

Kaže da kiše nije bilo dovoljno u januaru, kao ni snega, ali da se očekuje narednih dana pojava padavina, najpre kiše, a onda i snega, naročito južnije od Save i Dunava.

"Sneg je dobar izolator za ozime useve ukoliko se pojave niske temperature u prizemnom sloju vazduha. I bez snega, temperatura zemljišta u setvenom sloju, u zoni korena su uglavnom bile pozitivne, tako da nije bilo alarmantno za stanje ozimih useva", objašnjava Milakara.

Ističe da u ravničarskim krajevima nije bilo niskih temperatura koje bi ugrožavale stanje ozimih kultura.

"Prognoze su takve da će biti hladnije, u skladu sa kalendarom, tako da neće biti problema", kaže Srđan Milakara.

Ističe da su temperature bile pogodne za pojavu glodara, ali da poljoprivrednici znaju kako da zaštite useve.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3836534/stete-li-dvocifrene-temperature-usevima.html

Toplotni stres kod mlečnih krava javlja se kod visokih letnjih temperatura. Odražava se kroz nemir životinja, povećanu stopu disanja, smanjenu aktivnost grla i smanjen unos hrane. Takođe, dolazi do okupljanja krava kod rezervoara za vodu. Kod kontinuiranog toplotnog stresa, krave u laktaciji, ne unose optimalnu količinu hrane na temperaturi od 27 stepeni i više. Toplotni stres povećava potrošnju vode za čak pet puta više od prosečne količine. Neki autori navode, da se pri velikim dnevnim temperaturama, proizvodnja mleka smanjuje za 15% i praćena je smanjenjem od 35% u efikasnosti korišćenja energije u produktivne svrhe.

Savremena tehnologija, omogućila je stočarima, da na brz i jednostavan način prate temperaturu u štali. Oprema za merenje atmosferskih faktora je direktno povezana sa kućnim računarom, pa je praćenje temperature i uslova u štali dostupno u svakom trenutku. Postoji nekoliko načina koji se mogu primeniti u borbi protiv toplotnog stresa kod životinja u štali. Pojačana ventilacija utiče na brže strujanje vazduha i hlađenje životinja. Pored ventilacije, preporučeno je direktno hlađenje, odnosno prskanje vode na kožu životinje. Ovakav vid hlađenja, daje najbolje rezultate, ako se kombinuje sa ventilacijom i u uslovima niske vlažnosti vazduha. Treba obratiti pažnju na vrstu uređaja sa kojim se vrši prskanje, jer kapljice vode treba da budu od 0,05 mm do 0,15 mm, tj. dovoljno velike da bi doprle do kože.

Opširnije možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

 

U junu je palo 70 odsto manje kiše od proseka za ovaj mesec. Nedostatak padavina, uz tropske temperature, loše utiče na gotovo sve poljoprivredne kulture.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je još rano za procenu eventualnog manjka prinosa.

Prema podacima PKS-a, vremenske prilike u prethodnom periodu pogodovale su bolestima, ali i štetočinama, pa je zaštita na poljima bila intenzivna, pišu Večernje novosti. 

“Visoke spoljne temperature povoljno su uticale na gubitak vlage strnih žita, koje su na kraju voštane zrelosti, što je pozitivno sa stanovišta čuvanja hlebnog zrna”, navode u PKS. 

“Kukuruz je u različitim fazama metličenja i svilanja, a na osnovu podataka sa terena uočeno je da su biljke kukuruza uspele da formiraju klip, a da je na ranijim setvama oplodnja ostvarena”m kažu u PKS. 

Soja je trenutno najosetljivija na nedostatak vlage i nisku relativnu vlažnost vazduha. Visoke temperature mogle bi da prekinu dalje formiranje mahuna i da utiču na smanjenje prinosa.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31