Kao i kod ljudi, i kod životinja je potrebno obratiti pažnju na izvesne detalje kako bi se tek rođeni organizam razvijao i formirao u tehnološki željenom pravcu, i kako bi se obezbedili optimalni uslovi za maksimalni rast i razviće. Često zanemarivanje ovih tehnoloških operacija može dovesti do velikih problema u rastu i razvoju , a neretko i do letalnog ishoda.
Već nakon prvih nekoliko sati života, telad se moraju napojiti kolostrumom (prvim mlekom) kako bi im se sa sigurnošću obezbedio imunitet, unošenjem imunoglobulina koji taj kolostrum sadrži. Ispitivanja na globalnom nivou, pokazala su da, telad koja u prvih 6 sati života popiju minimum 4 litre kolostruma, imaju tokom produktivnog života predispoziciju da budu otpornija na bolesti i budu produktivnija i za nekoliko hiljada litara po laktaciji.
Kolostrum mora biti odgovarajućeg kvaliteta, bez bilo kakvih drugih primesa u sebi. Ukoliko to nije slučaj, teletu se može dati i kolostrum druge majke (a koji
je čuvan u zamrzivaču), i koji se odmrzava i servira na 39-40 °C. Telad se bukvalno nasilno nalivaju pod izvesnim uglom iz cucli, kako bi konzumirala ovu količinu. Primetiće se takođe da su ta telad dosta viša i krupnija u odnosu na telad koja nisu dobila ovu količinu kolostruma. To je samo dokaz koliko je imuni odgovor organizma u kom je uvećan sadržaj imunoglobulina, superiorniji u odnosu na jedinke kojima je to uskraćeno. Ta razlika se ogleda kroz čitav produktivni život jedinke.
Već nakon 36 sati količina imunoglobulina naglo kreće da opada, i tečnost koju luči mlečna žlezda majke, poprima izgled mleka. Nažalost, neadekvatnom ishranom majki koje doje, kvalitet kolostruma i mleka je na veoma nezadovoljavajućem nivou. Iz tog razloga, mnogi tehnolozi širom sveta se dovijaju da patentiraju zamenu za majčino mleko koja će biti superiornija u odnosu na čisto mleko, i koja će nadomestiti u prvih nekoliko meseci života sve
ono što teletu nedostaje da bi se normalno formiralo i razvilo. Zamena za mleko se po pravilu uvodi od trećeg dana života u količini propisanoj od strane proizvođača.
Na tržištu se danas mogu naći velebrojne kombinacije mleka u prahu sa enzimima i zakiseljivačima, a koje su potpomognute proteinom i energijom biljnog porekla, te se takva mleka često nalaze u štali kod proizvođača koji ostavljaju žensku telad sebi za priplod. Jedna od zamena se izdvojila na tržištu, a to je DeHeusov – KALIBER MILK. Pomislio bi čovek da je u pitanju zamena na biljnoj bazi kao i mnoge druge na tržištu, međutim, Holanđani su se svojski potrudili da za najmlađe kategorije pripreme lakotopivi prah koji se ustvari sastoji od čak 85% majčinog mleka, a ostalih 15% čine kokosovo ulje i plamine
masti uz dodatak enzima i zakiseljivača.
Ovim se osigurava to da se otopina leti ne može pokvariti ukoliko ostane u kanti na visokim temperaturama, a takođe da neće izazvati dijareju ukoliko se ohladi ispod 39° C. Zamena za mleko, otapa se na temperaturama od 50 do 55° C, a servira teletu sa 39 do 41 stepen toplote. Uvtrđeno je da toplije mleko (41 stepen) izaziva ezofagijalno grčenje koje se reflektuje na samo sirište, te se i sirište grči, puštajući mnogo više enzima za zgrušavanje mleka.
To mleko brže prelazi u lako svarljivi sir. Osnovne greške koje proizvođači prave jeste napajanje hladnim mlekom, i napajanje iz kofe sa zemlje. Cucla iz koje tele sisa, mora uvek biti u visini očiju teleta, kako bi ono izduživalo grkljan dok pije i ispravljalo ezofagijalnu krivinu, a mleko prolazilo kroz sirište
umesto da odlazi direktno u burag. U suprotnom, mleko koje odlazi direktno u burag, ne biva tretirano enzimom za zgrušavanje, i vrlo brzo dolazi do njegovog kvarenja u buragu. Takva telad su osuđena na strahovito brzu pojavu dijareje, sa čestim letalnim ishodima. Apropo toga, ta ista telad bivaju tretirana antibioticima, što još više oštećuje i dezintegriše već dobro oštećenu mikrofloru buraga. Otuda mali procenat preživele teladi u ovakvim situacijama. Telad se moraju pojiti u celodnevnom obroku ove kategorije, mora znositi 18% proteina i preko 950 OHJ (ovsenih hranljivih jedinica). Peletirano pa drobljeno takav proizvod trenutno nudi samo DeHeus, i on se zove „Kaliber Start“. Zamena za mleko se obično daje u količini od 10% TM životinje. Poželjno je da jedan napoj ne bude količinski viši od 2,5 litara po hranjenju. Optimalno je da tele u toku dana popije maksimalno oko 7 litara otopine, preko toga nema svrhe ni
tehnološki a ni finansijski.

Kada se ukida zamena za mleko?
Zamena za mleko (ili mleko) se ukidaju onog trenutka kada životinja može u toku dana da pojede 2,5kg koncentrata za telad. To nam je jasan pokazatelj da se organi za varenje veoma dobro razvijaju i da je njihova funkcija spremna na sledeću fazufazu zalučenja. Kao i sve ostalo u životu jednog preživara i promena hrane izaziva neverovatno visok nivo stresa. Kako se ukida zanemana za mleko ?
Ukidanje ili zamena hrane kod preživara, izaziva neverovatno veliku pometnju među stanovnicima buraga – buražnih bakterija, i smatra se najvećim i najozbiljnijim stres faktorom kada su ova bića u pitanju. Jednom izazvan stres kod njih, ostavlja trajne posledice na životinju, iako to nama zvuči smešno. Dakle, ukidanje mleka se mora izvršiti u roku od 10 dana!!! Za vreme tog perioda , ukinućemo mleko, ali ćemo i promeniti hranu koju tele jede.
Šta zapravo radimo? Na jedan kulturan nančin ubeđujemo životinju da je sve po starom, a ustvari je varamo veoma surovo. Potrebno je pripremiti drugu hranu za starije kategorije. Ako smo u početku davali starter sa 19% proteina (Kaliber Start) i mleko, sada ćemo spremiti smešu sa 18% proteina (Kaliber Junior). Proces zalučenja bi izgledao ovako: prvog dana tele pije 7 litara Kaliber Milka, jede 2,5 kilograma koncentrata od čega 90% Starta i 10 % Juniora. Pored toga po volji seckanu slamu, ili lucerku. Drugog dana je to 6 litara Kaliber Milka, 80% Starta i 20 % Juniora……i tako sve dok ne dođemo do toga da tele više ne pije Kaliber Milk-a jede 2,5kg Kaliber Juniora sa 18% proteina.

Kada se uvodi konzervisana kabasta hrana?
Konzervisana kabasta hrana, ima osobinu da je pH kisela, i da je potrebno puno vremena da se stvori kolonija bakterija u buragu koje će variti u izvesnom
procentu takvu hranu. Velika je greška ponuditi teletu, čiji organi za varenje nisu još naučeni na takvu hranu, konzervisanu kabastu stočnu hranu pre navršenih 4 meseca života. Time će se rast i razvoj ove životinje dosta usporiti. Svetska praksa je postala veoma određena po tom pitanju jer dosadašnja istraživanja idu u prilog tome, da tele koje se zaluči sa mleka, ostvaruje dosta bolji prirast ukoliko nastavi da konzumira starter i seckanu slamu narednih mesec dana a to je period od trećeg do četvrtog meseca života. Tek pred kraj četvrtog meseca života, životinji se daje po malo konzervisane kabaste
stočne hrane kako bi se na nju naviklo u periodu od minimum 15 dana. Nakon perioda privikavanja, buražna mikroflora je spremna da u potpunosti vari kiselu kabastu hranu i tele se može polako uobročiti takvom hranom.
Naravno, nije potrebno napominjati da prvi jutarnji obrok mora biti suva kabasta hrana (livadsko seno, seno lucerke ili slama) a da se nakon toga tek serviraju silaže, senaže i koncentrovani deo obroka. U protivnom, životinja je u konstantnoj acidozi što dovodi do teških reproduktivnih poremećaja, i bolesti digestivnog trakta. Životni vek tih životinja se rapidno smanjuje usled dejstva kiselina na endokrini sistem. Tek nakon uvođenja kiselih konzervisanih kabastih hraniva, životinjama se nudi po volji kozumacija pufera (soda bikarbona, zeoliti, bentoniti), čime će ona regulisati puferske kapacitete u organizmu i inaktivisati dejstvo kiselina na žlezde i druge organe.
Ovako pripremljene životinje, superiornije su u odnosu na životinje koje su konvencionalno hranjene i odgajane, i vrlo često u pubertetu pokazuju svoju superiornost, što u visini, što u veličini okvira. Tada odgajivači počinju da uviđaju prvu pravu sliku onoga što su uložili u telad. Ova superiornost se kasnije veoma vidno odražava kroz proizvodnju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Stočari u Srbiji uskoro će moći da kupe steone krave, a da ne moraju odmah da daju sve pare. Naime, Ministarstvo poljoprivrede će omogućiti svima koji žele da nabave mlečna goveda, da umesto dela novca, daju, recimo, tele. Sporazum je napravljen sa mađarskom firmom "Huland", koja će "kreditirati" kupovinu. Ukoliko ovo zaživi, ideja je da se tako isto radi i sa ovcama.

- Radimo na izmeni pravilnika, kako bi kompanija mogla da da steone junice unapred, tako što će poljoprivrednik dati nekih 20 odsto, deo kroz državne subvencije koje dobije i ostatak može kroz tele da isplati - ispričao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Kako su nam objasnili u resornom ministarstvu, poenta je da će se stočarima nuditi da kupe 10 do 20 grla steonih krava. Oni će, u proseku, dati odmah nekih 20 odsto. Na osnovu ugovora sa "Hulandom" i uplaćenim avansom, dobijaju se subvencije od države, koje, opet pokrivaju deo troška kupovine. U zavisnosti od toga koliko je još novca ostalo da se isplati, oni će otkupljivati mleko, utovljenog bika ili tele. Sve će to biti regulisano kroz stavke ugovora između stočara i kompanije. Ovaj projekat je i ranije bio zamišljen kao ideja, ali ga do sada niko još nije ostvario.- Sličan model, ukoliko se ovo pokaže da je dobro, moći će da se primeni i na ovce - objašnjavaju nam u Ministarstvu poljoprivrede. - Za sada će se nabavljati krave, rase holštajn, simental, šarole, angus... Sva grla su umatičena, moraju da imaju potrebne papire, da ispunjavaju standarde i na ovaj način uvode se kvalitetna grla u proizvodnju. Stočarima se omogućava da na povoljan način dođu do dobrih krava, jer ne moraju da imaju gotov novac da bi odmah kupili dvadesetak životinja. Bitno je podsticati kvalitet. Cena jedne krave u proseku je oko 2.000 evra.

Prema nezvaničnim informacijama, država bi trebalo da daje subvenciju od nekih 40 do 50 odsto, a ostatak bi stočari mogli da vrate kroz prodaju mleka, mesa ili žive životinje. Postoji indicija i da bi mađarska firma "Hunland" možda kasnije napravila i nešto u Srbiji.

- Ovakva kupovina biće uglavnom za srednja gazdinstva - ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

- Da se na najbrži način da stočaru prilika da formira svoju farmu, sa kvalitetnim kravama.KAKO se navodi na zvaničnom sajtu "Hunlanda", oni su moderna kompanija za trgovinu stokom. Čine vezu između stočara i kupca. I njihova platforma omogućava klijentima brz i lak pristup ovom složenom tržištu živih životinja.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:846211-Podsticaji-za-poljoprivrednike-Stocari-ce-teletom-placati-deo-krave

U uslovima normalnog porođaja, krava obično može da ustane 10-15 minuta po rađanju teleta i odmah mu poklanja punu pažnju. Liže ga i podstiče da stane na noge. Tri četvrtine svih gubitaka teladi nastaje prilikom porođaja, a samo jedna četvrtina njih umire nakon toga. Saznajte koje su to mere koje bi trebalo preduzeti da bi se tele zbrinulo nakon porođaja krave.

Za pružanje prve pomoći teletu neophodno je da se pripremi:

  • čist peškir ili čiste krpe
  • PVD – rastvor joda
  • medikamenti za podsticanje disanja

Ukoliko tele po rođenju ne ostaje uz majku, treba pripremiti odgovarajući boks za smeštaj životinje. Prva mera u zbrinjavanju teleta je da se uklone ostaci sluzi iz nozdrva i usne duplje. Na taj način omogućava se da vazduh dopre do pluća.

Stavljanje prsta u nozdrvu nije baš najbolji način da se podstakne disanje kod teleta, pošto postoji mogućnost od stvaranja infekcije. Isto tako, nije dobro ni uvlačiti slamku u nozdrvu, jer je ona često zaprljana (bakterije, gljivice) tako da lako preko nozdrva može da dođe do infekcije gornjih disajnih puteva.

Tele se obično drži za zadnje noge da bi porođajna sluz koja se nagomilala u plućima mogla da isteče. Porođajna sluz može se nagomilati u velikim količinama. Sluz koja pri ovom postupku izlazi često dolazi iz abdomena i izbacuje se preko nosa.
 
Da bi se podstaklo na disanje, neki stočari telo teleta polivaju hladnom vodom. Ovo nikako ne bi trebalo raditi, zato što se tako tele rashlađuje. Hladnu vodu iz posude trebalo bi prosuti samo na glavu i vrat, jer se neposredno uz potiljak nalazi centar za disanje. Znak da je tele prebrodilo krizu je njegova sposobnost da podiže glavu i legne u prsni položaj.

Kidanje pupčane vrpce rukom je teško, jer je ona vrlo elastična i otporna. Za ovaj postupak trebalo bi koristiti hvatalicu za krvne sudove. Pre stavljanja instrumenta trebalo bi potisnuti krv iz pupčane vrpce nadole.

Ukoliko se pupčana vrpca pri telenju sama prekinula i normalne je dužine (6-9 centimetara), trebalo bi istisnuti ostatke krvi. Ovo bi trebalo uraditi tako što se stisne pupčana vrpca između dva prsta i krv se potisne nadole. Potom se pupčana vrpca otvori na kraju i rastvor sa povidon jodom se potisne ka pupčanom otvoru i lagano se masira


Pregled i dezinfekcija pupka mere su koje se obavezno moraju sprovesti prilikom zbrinjavanja teleta. Povidon jod je dobar za dezinfekciju, a osim toga i isušuje pupčanu vrpcu. Trebalo bi dezinfikovati i oblast oko pupka, a ne samo pupčanu vrpcu. Neophodna je i kontrola pupka 24 sata po porođaju. Ukoliko pupčana vrpca nije potpuno suva, treba preduzeti još jednu dezinfekciju.
 
Normalno i vitalno tele odmah po rođenju leži nekoliko minuta u prsnom (sternalnom) položaju sa savijenim prednjim nogama pre nego što pokuša da ustane. Nije dobro da tele leži na boku, jer tada ne mogu oba plućna krila biti u punoj funkciji.

Tele se rađa sa telesnom temperaturom od 40 stepeni, koja za 12 sati opada na 38 stepeni. Ovaj gubitak toplote često je posledica niske temperature u štali. Naglo gubljenje telesne temperature nije dobro, pa se zato preporučuje da se upotrebe i lampe za grejanje.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30