Uspešnost uzgoja teladi zavisi od brojnih faktora poput ishrane, držanja, upravljanja kao i same okoline, a da bi se izbegla smrtnost i morbiditet važno im je da osiguraju svu potrebnu negu i zaštitu.

Nedavno je istraživanje Instituta za poljoprivredu, hranu i bioraznovrsnost (AFBI) otkrilo kako se najviše gubitaka desi u prvoj nedelji života. Takođe, Veterinarski univerzitet u Velikoj Britaniji ustanovilo je kako čak 40 odsto teladi boluje od upale pluća.

Kako bi se stanje promenilo, istraživački tim iz Sjedinjenih Država i Kanade otkrio je kako je upravo prostor u kom se telad nalazi zaslužan za njihovu produktivnost. Stručnjak za poljoprivredno inženjerstvo na Državnom univerzitetu Ajova, Brajan Doerti smatra kako je najveći problem oboljenja, pa čak i smrtnosti, neispravna ventilacija na farmama koja, prema njegovom mišljenju, dovodi do upale pluća, piše dairyglobal.

"Dobra ventilacija održava slamu suvom, reguliše mirise, minimalizuje toplotni stres i takođe, pomaže u kontroli muva. Njen glavni cilj je dovođenje svežeg vazduha koji je svakom živom biću bitan. Takođe, iz staje morate da izvučete toplotu, vlagu, štetne gasove, prašinu i razne patogene, a to se radi upravo pomoću ventilacije", pojašnjava Doerti.Držanje stoke u manjim, drvrenim, tradicionalnim štalama je jednostavno za upravljanje, a takve su životinje zdravije. Ali, kako se proizvodnja sve više povećava, brojni stočari odlučuju se na izgradnju staje.

"Danas brojni poljoprivrednici preuređuju svoje štale u veće prostorije, a ja uvek volim da dođem i procenim prostor. Preporučujem im da stave što udobniju stelju, prate temperaturu i relativnu vlažnost, koncentraciju amonijaka. Mogu da provere strujanje vazduha kroz ventilaciju i utvrde koliko se menja svakih sat vremena", objašnjava stručnjak.

Dalje dodaje, kako većina uzgajivača koristi prirodnu ventilaciju, a ne mehaničku i postavlja cijeve sa pozitivnim pritiskom. Ističe kako stočari moraju da budu svesni da na taj način i parametri izvan staje takođe mogu da utiču na kretanje vazduha. Osim ventilacije, važan faktor je i dezinfekcija cele staje. Njen je cilj uništiti, odnosno redukovati mešanje mikroflore između dve populacije stoke, tako da nova grupa uđe u staju kao u novi objekt. Započinje sa temeljnim čišćenjem. Iz staje se iznosi sav pokretni inventar i temeljno se pere. Seno, slamu-stelju, hranu i druge manje vredne predmete treba spaliti ili kompostirati.

Doerti preporučuje celokupan pristup, što znači nakon pražnjenja, čišćenja i dezinfikovanja, staju ostaviti jednu ili dve nedelje da se izluftira.

"To će pomoći da se smanje pojave bolesti i poboljša celokupno zdravlje životinja", kaže stručnjak.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/veca-produktivnost-teladi-ispravnom-ventilacijom-i-redovnom-dezinfekcijom-prostora/63705/

Koronavirusi se ne pojavljuju samo kod nas vlasnika, već ih nalazimo i kod naših ljubimaca, i domaćih životinja. Koronavirus se može javiti kod stoke i živine, a
najčešći simptomi su respiratorne i gastrointerstinalne poteškoće. Koronavirus je čest kod stoke i živine koji se rutinski viđa u sveta. Zna se da slepi miševi nose preko 100 različitih vrsta koronavirusa, a divlje cibetke su izvor virusa koji uzrokuje SARS (teški akutni respiratorni sindrom), koji je prvi put prijavljen u Kini 2002. godine. Iako je naše razumevanje još uvek ograničeno, divlji ljuskari ili pangolini koji se prodaju na pijacama mogu biti povezani s pojavom epidemijom u Kini. Poznato je da se koronavirus svake godine pojavljuju u celom svetu, a najčešće se javlja kod nosilja sa simptomom smanjene nosivosti, kod teladi i mlečni krava uzrokuje zimsku dizenteriju (proliv), kod svinja uzrokuje respiratorne smetnje, a kod živine i ptica bronhitis. Svetska zdravstvena organizacija(WHO) obavestila je da se zna da se druga vrsta korona virusa MERS-CoV prenosi s kamila na ljude.
Virusi koji izazivaju gastroenteritise, ili enteritise replikuju se u epitelnim ćelijama sluzokože creva i u njima uzrokuju oštećenja i disfunkcije različitog nivoa.
Skoro sve virusne infekcije digestivnog trakta nastaju ingestijom kontaminirane hrane i vode. Period inkubacije je veoma kratak, najčešće traje oko 12 časova,
odnosno oboljenje se manifestuje brzo, bez pojavljivanja prethodnih simptoma. Nastanak i razvoj virusne infekcije creva uslovljen je, pre svega, količinom i virulencijom unetog virusa, ali i uzrastom životinje. U digestivnom traktu mladih, tek rodjenih životinja, pH vrednost je neutralna, mnogi proteolitički enzimi su
još neaktivni, lučenje žučnih kiselina nije još uspostavljeno, a prisustvo specifičnih ili nespecifičnih antivirusnih činilaca je isključivo uslovljeno kvalitetom i količinom uzetog kolostruma.
Brzina kolonizacije zavisi od količine i virulencije virusa, ali i imunog statusa životinje. Kako infekcija napreduje, epitelne ćelije propadaju i zamenjuju se
mladim ćelijama kod kojih je sposobnost resorpcije i produkcije enzima znatno redukovana. Posledično ovakvom stanju u crevima se ne odvijaju potpuna digestija i resorpcija, ostaje dosta nesvarenih ili delimično svarenih hranljivih materija, što povećava osmotski pritisak i omogućava povlačenje ekstracelularne tečnosti i elektrolita u lumen creva. Posledica ovakvog stanja je pojavljivanje dijareje, kada je koncentracija suve materije u fecesu manja od 10 % i dehidracije.
Oboljenja teladi, posebno digestivnog trakta još uvek predstavljaju značajan uzrok gubitaka u odgoju podmlatka. Ekonomski gubici ne nastaju samo uginućem
životinje, nego se odražavaju I smanjenimprirastom. Ne postoji staja u kojoj nema bakterija, virusa ili gljivica. Koronavirus prvi put izolovan kod teladi
kod kojih je nastao proliv posle vakcinacije antirotavirus vakcinom. Patogeneza korona virusa je slična kao i kod rotavirusa. Najčešće oboleva telad u prvoj nedelji života. Bolest traje 4 do 5 dana, ispoljava se izrazito žutom bojom fecesa, koji je tečan i dehidracijom. Koronavirusi replikuju se celom dužinom
tankog creva a u poodmaklom stadijumu infekcije i u debelom crevu. Za razliku od infekcije rotavirusima, koji napadaju samo ćelije na vrhovima crevnih resica, koronavirus napada ćelije koje pokrivaju celu resicu, kao i one koje pokrivaju debelo crevo. Korona virus prouzrokuje prskanje epitelnih ćelija. Izražena je atrofija resica i proliv koji može biti fatalan i bez bakteriskih komplikacija.
Posledica invazije virusa su i ovde poremećaji digestije, apsorbcije, hiper sekrecije i poremećeni odnos elektrolita. Utvrđeno je da je kod koronavirusne infekcije poremećen metabolizam glukoze i laktoze, pa se javlja hipoglikemija, laktatna acidoza i hipovolemija što može da uzrokuje akutni šok i naprasno uginuće zbog prestanka rada srca. Govedi koronavirusi mogu da budu uzročnici dijareje i kod ljudi. Dijagnostikovanje gastrointestinalnog sindroma nije teško, međutim za postavljanje etiološke dijagnoze neophodna su laboratorijska ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja se uglavnom svode na dokazivanje virusa u fecesu obolele teladi. Danas je primenom raznih imunohromatografskih i imunoenzimskih testova, kao i primenom elektronske mikroskopije omogućeno brzo postavljanje dijagnoze virusne etiologije. Neophodno je uzeti uzorak fecesa ili bris sluzokože rektuma i što pre dostaviti u laboratoriju.
Uzorci izmeta za analizu moraju se uzeti u toku nekoliko sati posle nastanka proliva, kada se u njemu nalazi veliki broj virusnih partikula(čestica). U cilju efikasnog izlečenja neophodno je da se sa terapijom otpočne što pre i to pre svega upotrebom preparata koji će ublažiti efekat dehidracije, nadoknaditi izgubljene elektrolite i antibioticima, kako bi se sprečio razvoj patogenih bakterija. Antivirusna terapija usmerena protiv virusa gastrointestinalnog sindroma ne postoji, pa ako se i dijagnostikuje neki od virusa, ona je isključivo simptomatskog karaktera. U teškim slučajevima nadoknadu tečnosti i elektrolita je neophodno sprovoditi u vidu infuzija ili intraperitonealne aplikacije. Često se dešava da se zbog hipovolemije ne može da ustanovi lokacija v. jugularis, pa je tada neophodna intraperitonealna aplikacija tečnosti sa glukozom i elektrolitima. Terapija obolelih teladi sastoji se u intezivnom davanju elektrolita (2-4 l) glukoze I preparata dekstrana (2 l) i antibiotika. Prognoza je povoljna kod gubitka do 5% tečnosti iz organizma. Kod većih gubitaka vode iz organizma izgledi za izlečenje su lošiji i prognoza postaje nepovoljna.
Nasuprot novom ljudskom koronavirusu, mačji koronavirusi (FCoV) poznati su već dugi niz godina. Tu spadaju Feline coronavirus (FECV) i mnogo poznatiji virus mačjeg infektivnog peritonitisa (FIPV), koji uzrokuje smrtonosni mačji infektivni peritonitis (FIP) koji dovodi do upale peritoneuma i pojave edema. S druge strane, ljudi, pogotovo stariji i bolesni, pate od simptoma sličnim gripu. Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Iako se mnogi stočari odlučuju za smeštaj telića u pojedinačne staje, istraživanje sprovedeno u Kanadi otkrilo je prednosti držanja u parovima. Docent sa Univerziteta Dalhouzi dr Rebeka Miger i njene kolege ispitivale su uticaj smeštaja na razvoj teladi, dobrobit i dugoročnu produktivnost. Tačnije, istraživači su želeli da vide utiče li povećana društvenost na njihovu sposobnost da istražuju svoj sredinu i uče jedni od drugih, piše dairyglobal. "Mnogo životinja od toga profitira jer se u grupama osećaju sigurnije i mogu da uče jedni od drugih", rekla je Miger. Iako su sva bila sposobna za učenje, fleksibilnost je upitna.

"Ako su se stvari promenile u njihovom okruženju, ona koja su smeštena individualno, nisu se dobro prilagodila", dodala je tvrdeći da bi to moglo da predstavlja problem na farmama na kojima su životinje izložene promenama.Istraživanje je takođe pokazalo da se telad koja se uzgaja u složenijim socijalnim sredinama manje boji noviteta. Ona koja su odrasla u društvu počela su da jedu čvrstu hranu pre nego ona smeštena pojedinačno. To se pripisuje povećanom nivou udobnosti i istraživanja socijalnog kontakta. Na primer, telići koji su dobili socijalnog partnera, ali nakon šest nedelja starosti, jeli su manje čvrste hrane od onih koji su ranije dobili društvo.Dalje, studije pokazuju da će ženska telad koja brže raste u mladosti verovatno proizvoditi više mleka u prvoj laktaciji. Iako istraživači ne znaju kada je tačno najbolje upariti mladunčad, dr Miger smatra da je to važno napraviti pre šeste nedelje starosti.Međutim, ona upozorava da prerano spajanje može predstavljati i rizik, jer je mladunčad osetljiva na bolesti. Stoga je njena preporuka okupljanje telića u vreme kada počnu da jedu čvrstu hranu, negde oko tri do četiri nedelje starosti.

I dr Mihael Šmauzer iz Freising-Pulinga je za agrarheute otkrio da je s držanjem ove mlade stoke u parovima imao samo pozitivna iskustva.

"Farma na kojoj sam odrastao već 35 godina bavi se uzgojem i drži telad u parovima. Tako držane životinje su aktivnije od onih pojedinačno smeštenih. I više piju, jer ako pije jedno i drugo će hteti", kazao je.Studije pokazuju da telići koji se drže u parovima od trećeg dana života jedu bolje i imaju veći dnevni prirast te da brže uče.

"Čim uđu u grupu, možete da vidite da se bolje slažu s drugima i novim stvarima, poput automatske hranilice, a to znači manje stresa", napominje veterinar Šmauzer .

Budući da u prostoru imate dve životinje, ne znate koliko je svaki od njih popio. Stoga im je potrebno intenzivno hranjenje. To znači da treba po dva puta dnevno da prime najviše sedam do osam litara zakišeljenog punomasnog mleka ili mlečne dohrane.

"Počnite sa dva do tri litre i čim je ispraznilo kantu, treba dobiti još 0,5 litre više. Ukupno bi ih trebalo hraniti punim kapacitetom šest do osam nedelja, a zatim ga polako smanjivati", savetuje dr Šmauzer.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-dobro-drzati-telad-u-parovima/62921/

U prvim danima života teleta poseban značaj ima ishrana kolostrumom majke. To prvo mleko je jedina i nezamenljiva hrana izvanrednog hranljivog kvaliteta i predstavlja osnovni faktor za pravilan razvoj teleta i stvaranje otpornosti. Zbog toga je neophodno da se radi zdravlja teleta i suzbijanja bolesti obavezno daje kolostrum u prvim danima života. U odnosu na punomasno mleko, veći deo sadržaja kolostruma čine proteini koji su jako važni i značajni za sticanje otpornosti mladog organizma. Kolostrum se mora dati teletu što pre i to najkasnije 30 minuta posle porođaja.

Normalno mleko ne može zameniti kolostrum, a nije ni dobro ako se teletu daje kolostrum od druge krave. Pošto se krava i tele odmore, u toku prvog sata po teljenju obavlja se prvo hranjenje dojenjem ili napajanjem. Preporučeno je da se prva tri dana dok se kolostrum luči, tele drži zajedno sa kravom, uz mogućnost da po volji sisa kolostrum. Tada tele konzumira veće količine kolostruma (a to je i najvažnije). Bez obzira koji je način zastupljen, ishrana kolostrumom treba da traje od 10 do 15 dana, odnosno sve dok je tele sa majkom ili je u posebnom individualnom boksu, pa i kada dnevna količina posisanog mleka iznosi oko 6 kg.

Pri ishrani kolostrumom a takođe i normalnim mlekom, treba voditi računa o samom režimu davanja mleka uvek u određeno vreme. Neredovno hranjenje i duži razmaci među pojedinim obrocima dovode do veće halapljivosti, čime se stvara mogućnost prekomernog uzimanja hrane. Zato je potrebno da tele uvek ima jednak broj obroka, najbolje 4-5 dnevno, da su pravilno raspoređeni u toku dana sa podjednaim razmacima i da se daju uvek u isto vreme. Posle 10-15 dana, tele neprimetno prelazi na mlečnu ishranu i na drugi način držanja (grupni boks).

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Savetujemo kako smanjiti troškove proizvodnje mleka

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3322-savetujemo-kako-smanjiti-troskove-proizvodnje-mleka

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30