Pre svega tri godine na padinama Kosmaja u mestu Ralja kod Beograda započeo je posao podizanja zasada Agrobel Sistema iz Sopota. Od tada do danas uspostavljena je nasavremenij aproizvodnja voća. Za sada na 20 hektara prostiru se zasadi maline, kupine, borvnice i lešnika. U planu je proizvodnja povrća i jagode.

Miloš Kljajić, diplomirani inženjer poljoprivrede vodi proizvodnju sa voća i povrća. Njegov zadatak je da unapredi postojeći nivo rada i uspostavi nove vidove proizvodnje. Zatekli smo ga kraj plastenika čija je instalacija u toku a u njima će se proizvoditi paradjiz.

Kompleks zasada potpuno je opremljen savremenom poljoprivrednom mehanizacijom uz primenu novih tehnologija u svakom pogledu. Miloš je odlučio da vrhove malina poveže tako da savrod koji se nalazi na njima sačuva povijanjem mladara i njegovnim ponovnim vezivanjem za poslednju žicu.

 

Između redova se održava trava, a između zasada su urađeni nasipi koji se održavaju. Za obilazak zasada, zbog veličine, potrebno je koristiti terensko vozilo. Ono što je posebno intereantno je to da se u samom zasadu nalazi manja hladnjača koja je napravljena od 8 kontejnera. Zahvaljujući ovoj investiciji plodovi voća za kratko vreme, ne duže od  30 minuta od berbe, budu smešteni u hladnjaču.

Ana Bošnjak direktorka „Agrobel Sitem-a“ za Agrobiznis magazin kaže da je strateški cilj firme izvoz svežeg voća i povrća koje imaju dobru cenu na tržištu, a da se što manje izvozi zamrznuto. „Naravno izvoz smrznutog voća mora postojati, ali mi osposobljavamo naš sistem proizvodnje da udeo svežeg voća u prodaji bude što veći“

 

„Klubske sorte maline su takđe trend kao i kod jabuke. Mi u zasadima imamo zastupljene sorte Tulamin (Tulameen), Tulamedžik (Tulamagic) , Versaj (Versailles)., Erika, Kwanza su se pokazale kao dobre i nastavićemo da ih širimo. Što se tiče proizvodnje kupine imamo sortu Loch Ness, a od borovnica gajimo Blukrop i Duke.“

Zahvaljujući standardizaciji proizvodnje Agrobel izvozi svoje proizvode a  među sertifikatima poseduje GLOBAL GAP.

 

Zadovoljstvo radnika na plantažama je nešto čemu se takođe teži. Pored kuhinje i prostorije za odmor obezbeđena im je savreman oprema za rad. Ceo kompleks napravljen je tako da bi svako poželeo da njime prošeta. U samom centru imanja nalazi se jezero sa kućom. A pogled koji se pruža sa plantaža ka padinama Kosmaja teško se može uporediti i zaboraviti. To je jedan od razloga zbog čega je ova investicija realizovana baš tu u Ralji. Na mestu gde su sada plantaže bilo je na stotine tona različitog otpada i krša koji je očišćen, a trebalo je i dostav vremena da bi se posed dovoljno ukrupnio da postane ono što je danas. Ipak to nije omelo investitora da u saradnji sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta uspostave jedan vidi savremene proizvodnje, ali može se slobodno reći i jedan od najlepših zasada u Srbiji i reginu.

 

 

Digitalizacija u poljoprivredi je svetski fenomen i ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise u radu, za poboljšanje svoje proizvodnje, rečeno je danas na skupu "International day" koji se održava uoči sutrašnjeg Drugog digitalnog samita Srbije.
Istraživač na Institutu "Biosens" Oskar Marko kaže da je digitalizacija svuda oko nas i da je zahvatila čak i oblast poljoprivrede, koja je, navodi, tradicionalno posmatrana kao jedna zaostala grana.Međutim, dodaje Marko, sateliti, dronovi, uzorci zemljišta, senzori i druge najviše tehnologije angažovane su u službi poljoprivrednika i danas mu pokazuju koje sorte soje da seju, koliko da đubre i da li svuda podjednako, koje pesticide da koriste ili kako da smanje upotrebu pesticida kako bi dobili zdravije proizvode.

"Sve su to neka pitanja na koja dobijamo odgovor visokim tehnologijama i ono što je lepota je što visoke tehnologije koristimo da odgovorimo na jasna pitanja i poljoprivredniku na jasan način predočimo koje opcije ima i kako da najbolje vodi gazdinstvo", rekao je Marko.

Upitan kako srpski poljoprivrednik reaguje na nove tehnologije, da li ih rado prihvata ili su za njega bauk, Marko kaže da je mit o poljoprivrednicima kao nekom ko je izvan tehnoloških dešavanja - potpuno pogrešan.

"Ispostavilo se da imamo jedan veliki proces tranzicije poljoprivrednika. Možemo videti sve više mladih na našim njivama, a statistike govore da svaki žitelj Srbije ima u proseku 1.6 mobilnih telefona, dok 70 odsto njih koristi Fejsbuk. Tako da, ako mogu da koriste tu društvenu mrežu onda mogu i digitalne tehnologije u poljoprivredi", naveo je Marko.

Generalni direktor "Clever farm" Aleksandar Petrović, govoreći o konceptu "pametne farme", kaže da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, naročito u Vojvodini.

To je velika stvar i pametna farma je trend koji je neizbežan, i koji bi Srbija mogla da prati, rekao je.

"To će biti benefit za Srbiju, da se približi Evropi i da može da se pozicionira kao evropski proizvođač i pokaže da poštuje evropske direktive", rekao je Petrović.

On je dodao da Srbija ima veliki broj inženjera koji mogu da rade u toj oblasti i da je to velika šansa za našu zemlju.

Digitalna farma podrazumeva integraciju postojećih tehnologija za farmere kako bi im se olakšao posao, povećao prinos, a i da država sagleda trendove u ovoj oblasti.

Direktor francuske kompanije "Api-Agro" Sebastijan Pikardat je rekao da je digitalizacija u poljoprivredi svetski fenomen i da ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise za poboljšanje svoje proizvodnje.

Pikardat je kazao da ta kompanija nudi platformu sa podacima i agrotehnologijama koje mogu da se koriste za razvoj farmi i svakodnevne aktivnosti farmera.

"Želimo da sarađujemo sa srpskim poljoprivrednicima i da im pomognemo da koriste savremene digitalne tehnologije", poručio je on.

"Api-Agro" pruža podatke o trenutnim vremenskim prilikama, vremenskoj prognozi, satelitske podatke o usevima, zemljištu, vegetaciji, vlažnosti i slično.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalizacija-nije-zaobisla-ni-poljoprivredu_1006294.html

Na kvalitet grožđa i prerađevina od grožđa utiču brojni faktori. Sorta, loza, podloga, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agro - tehničke mere, zdravstveno stanje grožđa, stepen zrelosti... Kriterijumi za kvalitet grožđa razlikuju se kada su u pitanju stone i i vinske sorte. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, sadržaj aromatičnih materija. Grožđe koje je namenjeno proizvodnji vrhunskih vina treba brati kada sadrži 25 posto šećera. Za stona vina sadržaj šećera treba da bude 18 procenata.

Grožđe treba brati u tehnološkoj zrelosti tj. kada je ono najpogodnije za određeni proizvod. Važno je znati da se berba grožđa obavlja ujutru dok nije visoka temperatura vazduha, a sama berba se obavlja ručno ili mehanički.

Opširnije o tehnologiji proizvodnje vina možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin  

Povećana proizvodnja i produktivnost treba da se poklope sa povećavajućom i zahtevnom populacijom, smanjenjem troškova i većim poštovanjem prema životnoj sredini  ovo su ciljevi koje je primarni sektor sam danas postavio kako bi se suočio sa socijalnim, ekonomskim i problemima okoline u srži internacionalne debate. Da bi se ilustrovala reprezentativna slika sektora, neophodno je da se doda da mnoge od današnjih poljoprivrednih kultura nisu u mogućnosti da obezbede adekvatan prihod  seljacima zbog faktora koji imaju negativan uticaj na dobit farmi. Neprekidano povećanje cene tehničkih sredstava koji su potrebni da se kupe (dizel gorivo, đubriva, hebricidi, itd.) padom tržišne vrednosti proizvoda i porastu konkurencije proizvodnje rastućih ekonomija i postepenih promena usvojenih od strane su u značajno meri uticale na lošiji položaj farmera, naročito u razvijenim zemlljama EU kao šti su Francuska ili Nemačka.

Inovacije, naročito primena digitalne tehnologije mogu, međutim, da pomognu poljoprivrednicima da povećaju profitabilnost i održivost tako što će smanjiti potrošnju energije, vode, količine primenjenih đubriva i pesticida. Istrživanja u ovoj oblasti, kada je reč o poljoprivredi, je napravilo velike korake poslednjih godina. Sa primenom najnaprednijih tehnoloških inovacija omogućava se razvoj proizvodnje putem niskih troškova poljoprivrednog sistema kroz korišćenje alata koji automatski kontrolišu distribuciju svih faktora proizvodnje, sa posebnom pažnjom na moguće zagađivače kao što su đubriva i pesticidi. Ovo omogućava vlasnicima farmi da obezbede porast produktivnosti rada i smanjenje troškova proizvodnje, u cilju da se dostigne održivost proizvodnje u novim ekonomskim uslovi. Ovaj pristup je u stručnim krugovima, ali i među poljoprivrednicima zaživeo pod imenom Precizna poljoprivreda .

Ovakav pristup poljoprivredi razvijan je u ranim 1990-im u Sjedinjenim Američkim Državama. Precizna poljoprivreda sastoji se od primenjivanja novih tehnologija, koje određuju kako treba raditi u specifičnim uslovima svake farme. Dakle novim tehnologijama se precizno određuju potrebe za semenom in a taj način se štedi – dobijate informaciju za mininimalan utrošak semena koliko maksimalno možete dobiti prinosa, isto tako se radi proračun za đubriva, hemijska sredstva i navodnjavanje.

Svi proračuni se rade na osnovu stvarne potrebe useva i hemijsko-fizičkih i bioloških svojstava zemljišta, kako bi se ostvarili maksimalni prinosi ali sve to istovremeno ima za cilj da se što manje naruši životna sredina.

Ovo nije nikakva novina, već samo promena načina kako se radi i zahvaljujući modernim tehnologijama dobijate informacije u realnom vremenu odnosno tokom sezone. Podsetimo se,  samo nekoliko decenija ranije, seljak je lično ispitao svoja polja, prelazeći ih uzduž i popreko nekoliko puta godišnje. Stoga je bio u mogućnosti da posmatra raznolikost unutar parcele i interveniše s vremena na vreme sa ciljanim rešenjima, raspodeljujući veće doze đubriva gde je rast bio niži ili povećanje doze semena gde je manje nicalo. Ovo znanje koje zavisi od njegove memorije, održava se kroz direktno posmatranje. Takav pristup je postao težak za praćenje uzimajući u obzir povećanje u veličini polja i situaciju da danas farmer mora da razmišlja i o tome kako i od koga nabavlja seme, đubrivo, maziva, goriva i sada se tu radi o ozbiljnijim količinama i vrednostima koje značajno utiču na njegove prihode. Polja farmi su postala veća i brojnija, i opcija seljaka da procene i vode indivividualne evidencije, da se sete svakog detalja su teže, dakle nemoguće je na dosadašnji način sve dovesti u sklad samo ličnim posmatranjima i utiskom ma koliko dobar poznavalac bili.  

Tokom godina, ste ukrupnili posede i radite veće površine, međutim, veličina parcela ne znači da na njoj sve ravnomerno treba raditi  jer i ako je u jednom komadu to ne znači da je ona po svim osobinama homogena odnosno da traži isti tretman.  Sa implementacijom sistema za kontrolu dobijate precizne mape vaših parcela koje je moguće optimalno snabdeti svim neophodnim sredstvima zaštite ili recimo navodnjavati u skladu sa potrebama  kulture koja je zasejana. Na ovaj način postižete bolji učinak uz manje troškova. Ovakav pristup lakši je za one koji imaju savremenu mehanizaciju i koji primenjuju sve agrotehničke mere u skladu sa preporukama stručnjaka.

Postoji nekoliko tehnika za prikupljanje podataka, a sve se zasnivaju na snimanje površine zemlje uz pomoć sistema satelita koji kruže oko naše planete. Primenom  GPS sistema u poljoprivredi možete se lako orjentisati, a svakako vam je svima poznat sistemom navigacije koji je u saobraćaju praktično postao svakodnevica i to uz korišćenje aplikacije na vašem mobilnom telefonu.

Pored prostornih referenci (GPS) načini prikupljanja podataka Geografskim informativnim sistemom (GIS) može se iskoristiti, kroz koji je moguće kombinovanje geografskih podataka sa ostalim podacima da generišu sažete tehničke mape. U međuvremenu, daljnsko opažanje koristi informacije koje su dobijene preko vazdušnih ili satelitskih platformi koje su u mogućnosti da eksploatišu elektro-magnetnu radijaciju na jednoj ili više talasnih dužina. Među ostalim, oni obezbeđuju informacije o zdravlju useva, njegovom napretku tokom toka proizvodnje, faze zrenja proizvoda i o optimalnom periodu žetve. Konačno, korišćenje senzora na specifičnim mašinama, kao što su žetva kombajnom, omogućava trenutno merenje količine i kvaliteta semena na svakom deku parcele.

Jednom kada je snimak polja uspostavljen prelazi se u fazu donošenja odluka dakle šta i kako raditi u narednim sezonama. Pored procesa skupljanja podataka, ova faza se sastoji od procene uticaja na zemljište, očekivanjima klimtskih uslova, genetike kulture i dosadašnje prakse tokom obrade. Tehnologija je toliko daleko otišla da pruža takva rešenja da je moguće koristiti simulacije (računar će vam prikazati šta bi se desilo kada bi neku meru primenili na jedan ili drugi način). Tako na primer izaberete jednu pa drugu sortu i vidite kakav rezultat možete očekivati.

Video prezentacija nekih mogućnosti je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=9LWXsOmnl0A 

Ovakav način rada primenljiv je i za sve ostale forme poljoprivrede, kao što je organska poljoprivreda, multifunkcionalna poljoprivreda, usevi za proizvodnju biogoriva i td.

Više u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs 

U majušnoj prostoriji unutar Centra za istraživanje i razvoj Mebiol, nešto više od sat vremena izvan Tokija, listovi bebi zelene salate rastu u ležištu ispod magenta boja. Na drugoj polici, minijaturna bašta mikro-povrća cveta preko površine činije za salatu. Sadnice su razvijane bez zemljišta - na vrhu tankog, prozirnog polimernog filma.


Polimerni film je ključ za najsavremeniju metodologiju koja omogućava da se voće i povrće uzgajaju na gotovo svakoj ravnoj površini. Izrađen od hidrogela - super absorpcionog materijala koji se obično koristi u proizvodima za domaćinstvo, kao što su pelene za jednokratnu upotrebu - film usisava vodu i hranljive materije kroz mnoštvo pora nano veličine koje mere milioniti milimetar u prečniku. Biljke rastu na vrhu filma, ali umesto kopanja u zemlju, koreni se šire preko površine membrane u tankim formacijama, nalik lepezi.


Nakon više od jedne decenije eksperimenata, Mori Juiči i njegovi kolege su razvili sistem za uzgoj tla koji se može koristiti za uzgoj useva u plastenicima u velikoj količini.


Mikroskopske polimerne membrane blokiraju bakterije i viruse, eliminišući potrebu za štetnim pesticidima. Pošto zemljište nije neophodno, održive farme se mogu uspostaviti praktično bilo gde. A i potrebno je 90% manje vode nego kod tradicionalnog uzgoja.


Metoda se koristi na 150 lokacija širom Japana i jedna u Kini - kao i na farmi usred pustinje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Mebiol planira izvoz svoje tehnologije u Evropu i druge zemlje na Bliskom Istoku krajem ove godine.

Premijeri zemalja Višegradske grupe upozorili su 13. oktobra u Bratislavi, na samitu o dvostrukim aršinima za namirnice i robu na zapadnim i istočnim, postkomunističkim tržištima u Evropi, da je u igri poverenje u EU i njene institucije, zato što u njoj ne sme da postoji prostor za evropske potrošače višeg i nižeg reda. Nove analize u Češkoj pokazale su da pica sa sirom u Nemačkoj sadrži sir, dok sira u pici sa sirom za Čehe nema a da je u Nemačkoj sok od narandži zaista od narandži dok Česi kao sok od narandži piju jeftiniji sok od jabuka.

"Da počnem tvrdnjom da u EU jednakih nema prostora za potrošače nižeg reda. Nije to samo moje mišljenje. Čulo se i u govoru šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o stanju Unije. Radi se o problemu cele Evrope. Tema samita su proizvodi jednakog kvaliteta za sve građane. Tvrdnje proizvođača da mi imamo drugačiji kvalitet vode ili drugačiji ukus su neprihvatljive i neosnovane", kazao je otvarajući samit slovački premijer Robert Fico.

Fico je podsetio je da se taj problem proizvoda istog imena u istom pakovanju ali goreg kvaliteta i to ne samo kada su u pitanju namirnice, već i druga roba, kozmetika, čak i automobili vuče još od dvedesetih godina.

"Sve više je zemalja koje traže zajednički evropski pristup. Da nadnacionalne kompanije poštuju standarde i da ne isporučuju na njihova tržišta proizvode goreg kvaliteta. Raduje nas da neke kompanije reaguju i ujednačile su kvalitet. Ne raduju nas novi rezultati poređenja proizvoda u Slovačkoj i Austriji. Jednostavno nije moguće da ta ista šunka osam kilometara od Slovačke ima 10% više mesa dok u Slovačkoj ima tri puta više soli", kazao je Fico.

Mađarski premijer Viktor Orban podsetio je na istorijsku nepravdu da su Mađarska i druge zemlje Višegradske četvorke, poznate kao proizvođači kvalitetne hrane, u pristupnom procesu u EU morale da otvore svoja tržišta i da uđu u globalnu borbu za tržišta sa nadnacionalnim kompanijama. "Morali smo da se takmičimo sa velikim globalnim kompanijama i mnogo naših tradicionalnih proizvođača propalo je a preuzele su ih nadnacionalne kompanije. Iako umemo da proizvodimo dobre namirnice, sada imamo lošije i to je istorijska nepravda", kazao je Orban.

Mađarski premijer naglasio je da iza takvog pristupa da se na istočnoevropska tržišta izvoze proizvodi lošijeg kvaliteta nego za Zapad za Mađare, Čehe, Slovake i Poljake krije pretnja da to znači i generalno goru budućnost "Mi smo ljudi podozrivi. Uvek kad su neki sitni signali imamo osećaj da je iza toga nešto veće. Da dupli aršin u robi znači EU u više brzina, znači kvalitet života u više brzina. Razlike u hrani ukazuju i na razlike u životnom standardu", kazao je Orban.

Mađarski premijer upozorio je da je takav, kako je kazao, gramzivi način varanja i laganja ljudi u malim zemljama neprihvatljiv, posebno što to rade nadnacionalne kompanije koje spadaju među neka od najbogatijih preduzeća u svetu. Ubrzavanje približavanja životnog standarda "novih Evropljana" sa Zapadom kao jednu od efikasnih mera da nestanu sami dvostruki aršini sa zapadnih i istočnih tržišta uz izmene konkretnih propisa zatražio je češki premijer Bohuslav Sobotka.

"Problem lošije hrane ima širi kontekst. Razlog je nedovršena i suviše spora konvergencija zemalja EU. Nas cilj je da se ekonomski i socijalni uslovi života građana EU približe toliko da ta praksa nestane. Ne mogu same države članice da obezbede konvergenciju. Očekujem da će Evropska komisija predložiti rešenja da se ubrza ekonomsko i socijalno priblizavanje standarda u članicama EU", kazao je Sobotka. Češki premijer zatražio je od EK hitnu reviziju evropske smernice o nepoštenoj trgovinskoj praksi i varanju potrošača, jer sadašnja ne omogućava dovoljno efikasne sankcije za preduzeća koja tako varaju potrošače. Premijeri Višegradske četvorke očekuju da evropska komesarka pravde i za zaštitu potrošača, Čehinja Vjera Jourova, na skupu predstavi nove zajedničke, evropske mere da se ujednači kvalitet namirnica i proizvoda na celoj teritoriji EU.

"Očekujem da će evrokomesarka Jourova koja ima razumevanja za ovaj problem saopštiti da postoje nova tumačenja postojećih propisa koja će omogućiti da oštrije intervenišemo protiv preduzeća koja se tako ponašaju. Kao drugo, očekujem da će biti dogovorena zajednička metodologija za poređenje proizvoda", kazao je uoči samita slovački premijer.

Testove i poređenje istih proizvoda za zapadna i istočna tržišta prva je počela Češka, usledili su testovi slovačke prehrambene i veterinarske inspekcije, a zatim i drugih zemalja nove Evrope. Pre svega premijeri Slovačke i Češke, uz podršku premijera Mađarske i poljske premijerke Beate Šidlo uspeli su da nateraju ovog leta Evropsku komisiju da problem prizna. EU je još pre samita u Bratislavi obećala da će izdvojiti dva miliona evra za dalje testove.

Najnoviji češki test, dva dana pred samit, pokazao je da ista pica sa sirom u Nemačkoj sadrži sir, dok sira u pici sa sirom za Čehe nema, da je u Nemačkoj sok od narandži zaista od narandži dok Česi kao sok od narandži piju jeftiniji sok od jabuka, kečap za Čehe istog imena, pakovanja i proizvođača ima za 40% manje paradajza nego za Nemce.

U tom najnovijem testu češkog ministarstva poljoprivrede upoređivan je 21 proizvod za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske i pokazalo se da je sedam proizvoda bilo istog kvaliteta, dok su kod 11 primećene velike razlike.

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

http://www.euractiv.rs 

Od svih mana rakija, koje dolaze kao posledica grešaka u procesu proizvodnje, najčešće se javljaju loš ukus i miris, kiselost, gorčina, buđ, zagorelost, zamućenje, pojava taloga i druge.

Loši kazani, sa tankim dnom bez mešalice ili rešetke, potom suviše gusta nerazvodnjena komina i plamen iznad nivoa kljuka u kazanu, najčešći su uzrok zagorevanja kljuka. Bilo bi dobro kada bi klasični kazan od 100 litara imao dno debljine tri, onaj od dvesta četiri, onaj od trista pet, a kazan preko 500 litara debljinu od šest milimetara. Svako povećanje za 100 litara, trebalo bi da prati i povećanje debljine dna kazana za milimetar.

Ako to nije slučaj, a ne koristimo savremene kazane sa rezervoarom za termo-ulja unutar ložišta, za rezultat ćemo imati zagorevanje kljuka. Do toga može doći i zbog nedostatka mešalice, koja bi trebalo da podstiče oticanje ugljen dioksida iz kljuka i kazana. Pod uticajem visoke temperature na zaostali ugljen dioksid, dolazi do kipljenja kljuka i njegovog izlivanja u tabarku (hladnjak). A to prouzrokuje mućenje i druge mane rakije.

Kljuk samo u početku treba zagrevati na jakoj vatri. Čim se zagreju kapak i spojna cev (parnjača), vatru treba sasvim stišati, a ove delove hladiti. Tako ćemo omogućiti polako isticanje štetnog prvenca (metil-alkohola) koji ima najnižu tačku isparavanja (oko 64ºC). Inače se izdvojeni prvenac i patoka vraćaju u prepek, tako da su gubici u prinosu rakije neznatni.

 

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

Cargill Inc, jedna od najvećih svetskih agro - kompanija se pridružila Bilu Gejtsu i ostalim poslovnim gigantima kako bi investirali u posebnu tehnologiju.

 

Reč je o tehnologiji koja će stvarati meso iz samoodrživih životinjskih stanica zbog rastuće potražnje za proteinima koji nisu zavisni od vode, zemlje ili hrane.

Memphis Meats, kompanija koja proizvodi goveđe, pileće i pačje meso samo iz životinjskih stanica bez uzgoja i klanja stoke i živine, prikupila je 17 miliona dolara zahvaljujući investitorima među kojima su Cargill, Gejts i milijarder Ričars Brenson. 

Brenson je izjavio kako veruje da će u narednih 30 godina prestati ubijanje životinja zbog proizvodnje mesa, a meso će biti jednakog ukusa i znatno zdravije. 

Ovaj potez odgovor je na potrebe potrošača, pogotovo pripadnika nove generacije, koji sve više potražuju organske proizvode, kao i održivo proizvedenu hranu. Meso proizvedeno na taj način postalo je najveća alternativa tradicionalnim mesnim proizvodima. 

Ovo je samo jedna od mnogih investicija od strane tradicionalnih kompanija proizvođača mesa. Tyson Foods, najveći proizvođač mesa iz SAD, stvorio je fond rizičnog kapitala fokusiran na ulaganja u kompanije koje proizvode održivu hranu, a prošle godine najavili su investiranje u kompaniju Beyond Meat, čiji je jedan od donatora i Bil Gejts.

http://www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30