Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). NJihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri tempe- raturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

Izvor: Agrobiznis magazin 

New Holland Agriculture, predstavio je novi kombajn CH7.70. Novi Crossover Combine postavlja novi nivo kapaciteta za kombajne srednjeg opsega, koji pružaju izvanredan kvalitet žita i slame i podjednako dobro rade u svim uslovima. Vrhunska udobnost i snaga su postali standard, ne samo za kombajne, već i za većinu traktora i drugih mašina.
Lars Skjoldager Sørensen, kaže za naš časopis, da da su ovaj kombajni dizajnirali samo za profesionalne poljoprivredne proizvođače, i izvođače koji traže kombajn koji daje stalne, visoke performanse u svim uslovima, zajedno sa niskim troškovima. „Nova kombinacija CH7.70 našim kupcima donosi sve prednosti 45. godina iskustva Tvin Rotor-a, u kombinaciji sa našom najboljom tehnologijom, vrhunskim kvalitetom zrna i slame. Ovaj jedinstveni koncept najavljuje novu eru Crossover berbe od strane New Hollanda.
Ovaj kombajn nudi najbolje od oba dela - najbolji New Holland-ov Tvin Rotor i konvencionalne tehnologije - za postizanje propusne moći. “
U NEW HOLLAND-u tvrde da sa novim konceptom žetve Crossover kupci dobijaju više: veću produktivnost, kvalitet i više uštede. Novi CH kombajni nose logotip Crossover.Carlo Lambro predsednik brenda New Holland, zaključio je da je New Holland promenio način na koji su farmeri brali pre više od 45. godina.
„Danas, lansiranjem novog kombajna za žetvu potvrđujemo svoje svetsko vođstvo u proizvodnji kombajna za žetvu.
Naš brend nudi širok izbor tehnologija sposobnih da ispune specifične zahteve svake poljoprivredne operacije, sa rešenjima usmerenim na inovacije, održivost i
izvanrednu ekonomičnost.“
Nova Crossover tehnologija pruža do 25% veću propusnost od klasičnog kombajna u ovom segmentu. Dvosubni sistem za muljanje ima bubanj prečnika 600 mm
- najveći u segmentu - sa ojačanim i jakim dizajnom koji pruža izvanredne performance. Veliki bubanj u kombinaciji sa lako dostupnom sekcionom konkavom,
nudi najbolji spoj u pogledu svestranosti omogućavajući brzo prilagođavanje različitim usevima za manje od 20 minuta.Brzina bubnja upravlja se iz kabine pomoću novog hidrauličnog varijatora, tako da kombajner može lako da osigura da je brzina savršena u skladu sa uslovima na polju. Kada se gornji zglobni deo
odmakne od bubnja, akcija trljanja je nežnija, poboljšavajući kvalitet slame.
Model CH7.70 ima kombinaciju sistem sa dva bubnja velikog kapaciteta sa New Hollandovim dokazanim Tvin Rotor konceptom. Preko 45. godina od kako je prvi
put predstavljen on isporučuje najefikasniji i nežniji sistem na tržištu, smanjujući istovremeno procenat lomljenog zrna. Posebno dizajnirani 21-inčni, 3,45 metara dugački Tvin Rotor sistem pruža najveće područje razdvajanja u segmentu, oko 2,9 m2, i savršeno je podudaranje sa misijom modela CH7.70. Sistem zahteva
minimalne promene u podešavanjima prilikom prebacivanja između useva, tako da ovaj model ima veliku primenu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu obeležava 60 godina postojanja i rada. Inače, ove godine i Poljoprivredni fakultet obeležava 100 godina postojanja. Tim povodom ustanovljeno je novo priznanje “zlatni indeks” za studente koji su ovaj smer upisali davne 1959. godine. Generalni donator ove svečanosti bio je USAID a skup su podržale i brojne kompanije iz sektora prehrambene industrije.

Ceo radni vek Pantelija Dakić se bavio preradom voća i povrća u Poljoprivrednom kombinatu Takovo. Put ka diplomi iz te oblasti počeo je davne 1959. godine na Poljoprivrednom fakultetu, na tada tek osnovanom odseku za prehrambenu tehnologiju. Za Radio Beograd prvi program Pantelija Dakić je rekao: “Imali smo hrabrost da to upišemo i da krenemo u jedan eksperiment. Ova generacija je udarila temelje prehrambenoj industriji kod nas. Misilm da je to i dalje perspektiva i drago mi je da vidim da ima puno studenata. Ne bi bilo u redu da se mi samo bavimo proizvodnjom sirovina i da izvozimo sirovine. Treba izvoziti finalni proizvod jer to je prava stvar“.

Povodom svečanog obeležavanja 60 godina postojanja dodeljene su i posebne pohvalnice sadašnjim studentima za najvišu prosečnu ocenu za školsku 2018/2019. godinu. Ovog puta pripadnice ženskog pola su bile dominantne i u svim nivoima studija pokazale zavidno znanje. Pohvalnice su dobile: Milica Pešić, student prve godine  na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,90 na I godini studija, Jana Marić, studentkinja druge godine na modulu Tehnologija ratarskih proizvoda za najvišu ocenu od 9,84 na II godini studija dok je Emilija Oreščanin bila najbolj na trećoj godini i to modul  Mikrobiologija hrane sa prosečnom ocenom  9,73 ona je od firme POLIMARK dobila stručnu praksu u trajanju od mesec dana. Ipak, najbolja među naboljima je  Simona Jaćimović sa modula  Tehnologija konzervisanja i vrenja koja je ostvarila prosečnu ocenu od 10,00 na IV godini studija. Simona Jaćimović je u međuvremenu diplomirala, upisala master na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i zaposlila se. Nije izgubila kontakt sa Institutom za prehrambenu tehnologiju i biohemiju, jer je saradnik u nastavi. Ona je ovom prilikom rekla:“ Studiram na smeru konzervisanja i vrenja i nadam se da će negde ta ljubav prema pivu, vinu i konzervisanju da se nastavi dalje u neke naučno istraživačke radove kojima se već bavim. Želela sam da studiram nešto što je prirodna nauka i što će kroz usavršavanje moći da podigne kvalitet ljudskog života i nisam se pokajala jer smatram da je u ovoj zemlji to jedna vrlo perspektivna grana“.

Velika sala Poljoprivrednog fakulteta bila je prepuna gostiju i stručnjaka 

Svoje studije prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu završio je i aktuelni pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović. “ Mi smo u ovom delu prepoznati kao jedna od vodećih nacija, naša struka, naši naučni radovi, naši profesori i na kraju krajeva studenti i ono što mi radimo ovde u zemlji i po celom svetu to potvrđuje. Ako je nešto sigurno to je da je ovaj fakultet -  prehrambena tehnologija pre svega dobila svoje značajno mesto u svetskim razmerama“ kaže Vujović.

Pokrovitelj svečanosti bio je prof. dr Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta i profesor na Institutu: “Na šangajskoj listi u oblasti poljoprivrede smo između 100 i 200 mesta, ovo je sjajan uspeh koliko god zvučalo da su ovi brojevi veliki, ovo je na svetskom planu izuzetan uspeh, naročito ako imamo u vidu da su izdvajanja za nauku u državi Srbiji relativno niska, a rezultati neproporcionalno veliki, što govore ove naše brojke i ove pozicije na šangajskoj listi. “

Zvanja inženjera prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu do sada je steklo 3.300 studenata, odbranjeno 105 magistarskih i 131 doktorski rad.

Povodom jubiljeja organizovan je panel diskusija “PREHRAMBENA INDUSTRIJA –nekad i sad, pravci i trendovi“ na kojem su se mogle čiti zanimljive informacije kako sa aspekta bezbednosti hrane tako i inovacija u ovom sektoru. Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović  ocenio je da je bezbednost hrane na dobrom nivou i da je promena Zakona o inspekcijskom nadzoru značajno doprinela da se ova oblast rada inspekcije unapredi i podsetio da je ovo prvi put da se u Zakonu predviđa odgovornost i inspektora koji kontroliše. On je ovom prilikom rekao da se uskoro očekuje donošenje i pravilnika koji će bliže urediti obaveze “malih prerađivača biljnih proizvoda” poput onog koji imamo u oblasti mlečnih proizvoda.“ Imamo procedure, standarde i ljude koji su obučeni za kontrolu. Činjenica da samo Nectar Group izvozi u šezdeset država potvrda je da imamo dobru kontrolu bezbednosti hrane“ zaključuje on.

Vesna Boca predstavljala je kompaniju Puratos gde radi kao menadzer kvalčiteta i razvoja poslasticarskih proizvoda. Ona je ovom prilikom rekla da je crna čokolada budućnost u konditorskoj industriji ali i u pekarstvu. „PURATOS je kompanija koja širom sveta zapošljava 9000 ljudi, od kojih čak njih 900 radi na istraživanjima i razvoju novih proizvoda. U Srbiji troje tehnologa radi na razvoju i sigurna sam da možda niste znali da kroz većinu kolača jedete i nešto od PURATOS-ovih poslastičarskih smesa“.

Mihajlo Janković generalni direktor  "Nectar grupe koju čine "Nectar", "Heba", "Fructal" i  "Bio Panon" naglasio je ovom prilikom da kompanije koje posluju u sastvau ove grupacije nabavljaju najveći deo sirovina na domaćem tržištu i da stalno unapređuju sektore proizvodnje. Govoriši o zaštiti proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom on je rekao:“ Ovo je oblast koja je kod nas u povoju ali je prilika da povećamo konkurentnost naših proizvoda. To je jedan dugoročan proces ali jeste način za bolje pozicioniranje proizvoda“.

Dr.Radovan Đorđević vlasnik i osnivač Vinarija Cokot  2016. doktorirao je na ovom fakultetu na Katedri za tehnologiju vrenja ovom prilikom govorio je o značaju domaće sorte Prokupac i očekivanjima u sketoru vina. „ Mi na svetskim vinskim mapama generalno nismo ucrtani ali se radi na tome. U Srbiji ima ok 19 000 hektara vinograda što je na globalnom nivou malo. Budućnost je u autotohtonim sortama jer su ljubitelji vina zasićeni italijanskim, francuskim i španskim vinima i to je šansa za nas da se pozicioniramo na vinskoj sceni“. On je podsetio da je u toku izrada desetogodišnje strategije vinskog i vinogradarskog sektora. Konsultanti su već posetili vinarije. Dodao je još i da vinogradarstvo beleži značajan rast, naročito u poslednjih 10 godina i izneo mišljenje da je to  grana koja se najviše razvija u Srbiji.

Tehnolog Ivan Zorić predstavljao je AD Imlek sa pozicije menadžera razvoja novih proizvoda. On je ovom prilikom rekao da u kompaniji IMLEK rade stalno na inovacijama ali i osluškuju tržište. Zorić j epodsetio da već deceniju imaju proizvodnju mleka bez laktoze kao i drugih proizvoda koji se odnose na proizvode koji mogu pozitivno uticati na varenje. On je naglasio da mora da se prati i zelja potrošača,a oni u Srbiji na primer žele da jedu recimo slatke proizvode sa prisustvom komadića voća recimo kada je reč o voćnim jogurtima. „Ove godine smo imali značajne investicije u pakovanja, kao društveno odgovorna kompanija i tržišni lider vodimo računa i o ekološkim standardima tako da smo nabavili dve punjačice koje koristimo za pakovanje  fermentisanih proizvoda u kartonskoj ambalaži“.

Prof. dr Viktor Nedović je predavač na ovom Insittutu i pomoćnik miniustra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zadužen za međunarodnu saradnju. On je ovom prilikom istakao da je Srbija u pregovorima sa EU otvorila i zatvorila pregovore u oblasti nauke i obrazovanja. Nedović j epodsetio i na takmičenje studenata i mladih stručnjaka Ecotrophelia Srbije 2019 gde smo imali zapažene rezultate na evropskom nivou osvojivši jednom 6. a drugi put 7. mesto.

Kako se menjaju potrebe poljoprivrednika tako se prilagođavaju i mašine koje se koriste u proizvodnji. Međutim primetno je da se sve češće inovacije barem kada je reč o mehanizaciji i đubrenju vezuju za potrebe prilagođavanja Zakonskim propisima. Tako je za ovogodišnju Agritehniku prijavljeno najviše inovacija u oblasti tehnologije đubrenja i tu najviše dominiraju registracije koje se tiču rasturanja đubriva na imanjima. Zahtevi da se đubrivo širi u određenoj količini i što bližim površinama u odnosu na farmu sa koje potiču ako su u pitanju organska đubriva, poput stajnjaka i osoke. Kada su u pitanju rasturači
mineralnih đubriva sve više se prijavljuju nova rešenja rasturača koja omogućavaju ravnomernu raspodelu đubriva na površini. Posebno su zanimljiva rešenja koja se odnose na brdovite površine gde se ugao pod kojim đubrivo iz rasturača menja, što utiče na čestinu đubrenja po takvoj površini. Uz dobre uređaje za
mapiranje terena izgleda da se i ovom problem nazire rešenje. Naime širenje đubriva na nagibu dovodi do problema zbog činjenice da se menjaju izlazna tačka i rastojanje razbacivanja granula đubriva. Ovo ne samo da pomera obrazac spreja dole, već ga i izobličava.
Mala visina pada između doziranog i diska za raspršivanje, prisilno navođenje đubriva na disk za raspršivanje ili radarski podržani merni sistem za određivanje
uzorka raspršivanja na diskovima za rasipanje pomažu u smanjenju ili ispravljanju promene izlazne tačke. Možda vam ovo deluje kao teška nauka, ali oni koji su razbacivali đubrivo po neravnoj površini i bez ovako formulisanog problema znaju da se radi o neravnomernoj raspodeli đubriva. Stručnjaci iz Raucha su napravili sistem pod imenom „HillControl“. U kombinaciji sa senzorima nagiba, softver odnosno računar poboljšava tačnost raspodele diskosnih rasipača prilikom razbacivanja đubriva po brdovitom terenu promenom izlazne tačke, brzine diska i količine doziranja. Prekomerno i nedovoljno doziranje tokom vožnje preko nagiba i kroz udubljenje se dodatno smanjuje. Uprošćeno rečeno primenjeno je to da računar podešava sve tako da imamo ravnomernu raspodelu đubriva po površini koja nije ravna. Pored ovog sistem ista fabrika predlaže i inovaciju pod nazivom „MultiRat sistem“ za doziranje pneumatskih rasipača đubriva. Uređaji za doziranje svakog pojedinačnog otvora za đubrivo su pokretani nezavisno jedan od drugog i stalno se podešavaju. Sa naponom od 48 V, električni pogon omogućava da za veoma kratko vreme rasipač bude podešen za određenu količinu đubriva čak i u pravcu kretanja. Suprotno od smera kretanja, količina đubriva može se menjati u trakama širine 1,2 m, što dovodi do znatno veće prostorne rezolucije u poređenju s prethodnim rešenjima.
Nuklearna magnetna rezonanca našla je primenu i u poljoprivredi Kako Agrobiznis magazin saznaje, kompanija Samson počela je koristi senzor
zasnovan na NMR tehnologiji (nuklearna magnetna rezonanca) umesto poznatih infracrvenih senzora (NIRS) za određivanje azota, fosfora i kalijuma u tečnom stajnjaku. To omogućava analizu sadržaja tečnog stajskog đubriva bez potrebe za kalibracijom i stoga obećava smanjenje grešaka u analizi tečnog stajskog đubriva. Početne poređenja u laboratoriji već pokazuju dobro podudaranje između laboratorijskih vrednosti i NMR senzorskih sistema. U kombinaciji sa sistemom za kontrolu odseka Isobus i sistemom za kontrolu varijabilne količine VRA, Samson takođe nudi lanac zatvorenog kruga
za primenu precizne poljoprivrede za rasturanje tečnog stajskog gnoja. Tečni stajsko đubrivo odnosno osoka, sve se više mora širiti blizu zemlje ili ubrizgavati u zemljište, to je propis koji važi već u nekim zemljama. Sa radnim širinama od 6 i 9 metara, kombinovani ubrizgavajući mulj „Tribus“ kompanije „Evers“ može
se koristiti u žitaricama, na strnjištima i na travnjacima. Sastoji se od prvog reda priključka sa velikim, zadnjim diskovima koji seku zemlju i omogućavaju da se tečni stajski infiltrira - ubrizga. Disk drljača i valjak šipke su postavljeni iza. Priključak ima tri reda diskova i oni se zajedno koriste na
strnjištu dok se na travnjacima ili u žitaricama, drugi i treći red mogu hidraulički podići tako da samo diskovi prvog reda režu zemlju i sipaju osoku.
Neke inovacije su ipak one koje život čine prijatnijim, u ovom slučaju naročito za vozače traktora koji rastura stajnjak ili osoku. BRIRI, na primer
predstavlja kompaktor (sabijač) koji se automatski podešava u zavisnosti od udaljenosti koju prelazi podni strugač.
Na ovaj način se sprečava bacanje stajskog đubriva ka vozačkoj kabinu, što se često može dogoditi naročito kada je prikolica pred kraj pražnjena.
Do sada, vozač je to mogao da uradi ručno, ili je zaštita realizovana u obliku „rešetki za hvatanje“, što ometa vidljivost. Ovo je rešenje koje ne iziskuje dodatno
angažovanje radnika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nedavno je na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu odbranjen master rad koji je za cilj imao da objasni proizvodnju Angelike, lekovite biljke o kojoj smo ne tako davno pisali ali nismo imali dovoljno informacija o tome kako se ona plantažno gaji. Zbog toga vam jedan deo rada Jovana Lazarevića, sada mastera poljoprivrede prenosimo u celosti kako bi vam otkrili zanimljivosti iz proizvodnje i dali ideju šta bi to mogao biti vaš agrobiznis.
Botanički, angelika je dvogodišnja i trogodišnja biljka, ali se kao gajena kultura proizvodi isključivo kao jednogodišnja, osim u situaciji kada se gaji radi semena, pa se proizvodi kao dvogodišnja. Može se proizvoditi direktnom setvom na stalno mesto gajenja, što se ne preporučuje zbog slabe klijavosti semena ili iz rasada, koji je najpogodniji način razmnožavanja (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci i Adamović, 1994). Rasad angelike se zasniva sredinom jula meseca, setvom semena u hladne leje ili u stiroporske kontejnere  kako bi biljke dostigle optimalnu razvijenost za rasađivanje u jesen (kraj oktobra, novembar mesec, u zavisnosti od vremenskih prilika). Zemljište, gde se zasniva rasad u hladne leje, potrebno je dobro pripremiti, usitniti.
Dužina leje se određuje proizvoljno, po potrebi, dok je širina 1 – 1,2 m. Nakon pripreme zemljišta, seme se seje „omaške“, a potom se prekriva tankim slojem zemljišta, supstrata ili dobro zgorelog stajnjaka. Da bi se što duže čuvala vlaga u zemljištu, zasejanu površinu je moguće prekriti agrotekstilnom folijom ili nekim drugim prirodnim malčem (slamom, npr.), do nicanja biljaka, kada se prostirka sklanja.
Potrebno je i zasenčiti zasejanu površinu (mrežama za zasenu), redovno navodnjavati (najčešće mikroorošivačima) i po potrebi pleviti, kako bi se obezbedili što optimalniji uslovi za klijanje, nicanje i razvoj biljaka. Za setvu 1m² potrebno je 10 – 12 g semena, čime se, uz prosečnu klijavost od 40 – 50%, dobija oko 900 sadnica po 1m² (Stepanović i Radanović, 2011).
Da bi se postigao što veći prinos ali i izbeglo formiranje cvetonosnog stabla u prvoj godini proizvodnje, prečnik korenove glave sadnica igra presudnu ulogu. Naime, biljke kod kojih je prečnik korenove glave veći od 40 mm će u prvoj godini cvetati i plodonositi i na taj način će se značajno smanjiti prinos korena. Sadnice sa prečnikom korenove glave do 20 mm će u prvoj godini obrazovati lisnu rozetu i omogućiti korenu da se što bolje razvije. Postoje i prelazni slučajevi, kada je prečnik korenove glave između 20 mm i 40 mm. U tom slučaju, jedan deo biljaka će cvetati, a jedan deo će formirati lisnu rozetu, u
zavisnosti od količine padavina (Kišgeci, 2002).
Priprema zemljišta i sadnja angelike Priprema zemljišta se sastoji iz: osnovne obrade (kraj leta), đubrenja uz osnovnu obradu, predsetvene pripreme (neposredno pred sadnju). Osnovna obrada podrazumeva oranje na dubinu od oko 30 – 40 cm, kako bi se stvorio što dublji i rastresitiji sloj zemljišta povoljnih fizičkih karakteristika. Uz osnovnu obradu, poželjno je dodati 40 – 50 t dobro zgorelog stajnjaka. Predsetvena priprema se izvodi neposredno pred sadnju, u jesen, Ukoliko se sadnja ostavlja za proleće, i predsetvena priprema zemljišta se obavlja tada, kako bi se što više sačuvala tzv. „zimska vlaga“
(Stepanović i Radanović, 2011).
Sadnja angelike se obavlja u jesen ili u proleće naredne godine. U ravničarskim područijima, sadnja se obavlja na međurednom rastojanju od 60 – 70 cm i na
rastojanju između biljaka unutar reda koje iznosi 30 – 40 cm. Primenom ovakvog načina sadnje, postiže se 41000 – 48000 biljaka / 1ha. U brdsko – planinskim predelima, primenjuje se nešto gušća sadnja i to na međurednom rastojanju 40 – 50 cm i rastojanju u redu 20 – 25 cm. Na ovaj način se dostiže brojnost od 80.000 biljaka/ha. S obzirom da je masa korena u ovim područijima nešto manja, većim brojem biljaka po jedinici površine se obezbeđuje i veći ukupan prinos. U zavisnosti od veličine parcele, sadnja se može izvoditi ručno (slika 6) ili mašinski (Stepanović i Radanović, 2011; Kišgeci, 2002).
Nega i zaštita useva angelike Nega useva angelike obuhvata navodnjavanje, međuredno kultiviranje i prihranjivanje. U periodu suše i visokih
temperatura, potrebno je obaviti navodnjavanje u nekoliko navrata, čime se povećava otpornost biljaka prema bolestima ali i obezbeđuje veći prinos. Međuredno kultiviranje se vrši u proleće, najčešće dva puta, dok ne dođe do zaklapanja redova, a u cilju razbijanja pokorice i suzbijanja korova. Uz kultiviranje vrši se i prihrana azotnim đubrivima u količini od 200 kg / ha (Stepanović i Radanović, 2011).
Kada se govori o zaštiti angelike, najveći izazov je suzbijanje korova. Hemijsko suzbijanje nije dovoljno istraženo, tako da se korovi najčešće suzbijaju agrotehničkim, mehaničkim i fizičkim metodama. Od fitopatogenih mikroorganizama, moguća je pojava prouzrokovača rđe, pepelnice i pegavosti listova. U cilju suzbijanja ovih patogena, moguća je primena fungicida na bazi ditianona, mankozeba, difenokonazola. Insekti su redovna pojava, ali ne pričinjavaju ekonomski značajne štete.
Najčešće se sreću različite vrste stenica, biljne vaši i buvači (Kišgeci, 2002).
Angelika se gaji radi korena, u kome je koncentrisano najviše etarskog ulja. Neposredno pre vađenja korena, vrši se siliranje nadzemne mase silokombajnima, iz koje se, takođe, dobija etarsko ulje. Nakon siliranja nadzemne mase sledi izoravanje korena koje se vrši pomoću plugova ili specijalizovanih vadilica. Koren se sa njive transportuje do destilerije, gde nakon pranja, sušenja i usitnjavanja sledi destilacija etarskog ulja. Prosečan prinos svežeg korena po jedinici površine, u uslovima tzv. „suvog ratarenja“ iznosi oko 10000 kg. U uslovima intezivnog navodnjavanja, prinos se može čak i duplirati. Sa 1
ha može se prosečno dobiti oko 15 kg etarskog ulja (Stepanović i Radanović, 2011).
Ukoliko se radi o semenskoj proizvodnji, seme se ubira tek u drugoj godini proizvodnje, početkom juna meseca. Obično se obavlja ručno, odsecanjem štitastih
cvasti koje nose seme. Tako ubrano seme se transportuje u odgovarajuća skladišta na sušenje i dozrevanje. Nakon 4 - 5 dana, seme je spremno za setvu, odnosno preradu, u zavisnosti od cilja proizvodnje (Stepanović i Radanović, 2011).

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

AgroNET – Centar za obrazovanje i istraživanja” sa Univerziteta u Beogradu Poljoprivrednog fakulteta, u saradnji sa Univerzitetom Kalifornija (UC) - Davis „Postharvest Technology Center“ (SAD) kreirali su prvi specijalistički kurs „Savremene tehnologije čuvanja voća i povrća posle berbe” prema potrebama industrije u sektoru voća i povrća, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

 Kurs se sastoji iz dva dela:

- Prvi, teorijski deo kursa biće održan u Naučno tehnološkom parku, u Beogradu, ulica Veljka Dugoševića 54, od 2. do 5. decembra 2019. godine.

Cilj Kursa je da kompanijama omogući da na osnovu stečenih znanja formulišu sopstvene strategije za očuvanje kvaliteta proizvoda i marketing.

Polaznicima će se preneti najsavremenija znanja u oblasti očuvanja kvaliteta, procesa zrenja i propadanja svežih hortikulturnih proizvoda, GAP-a i sistema za rukovanje proizvodima posle berbe. Polaznici će se upoznati sa tehnologijama za skladištenje, pakovanje i rukovanje svežim voćem i povrćem. Steći će znanja o značaju bezbednosti hrane, upoznaće se sa standardima i propisima, sa higijenskim dizajnom, kao i savremenim praksama marketing-menadžmenta.

- Drugi deo kursa su posete industriji, planirane za 6. i 7. decembar 2019. Tokom obilazaka industrije, polaznicima će biti prikazane različite operacije i tehnologije rukovanja voćem i povrćem nakon berbe. Objekti planirani za posetu su skladišta za pakovanje, rashladni i skladišni sistemi i distributivni centri na različitim lokacijama u Srbiji.

 Ovo je prvi Kurs u Srbiji, sertifikovan od strane UC Davis Postharvest Centra i Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. 

Za dodatne informacije, možete nas kontaktirati na email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili telefonom na broj 062/871-6958 ili 069/344-9949.

Izvor: Agrobizni magazin

Prema najnovijim podacima krađa ovaca prošle godine engleske farmere je koštala 2,4 miliona funti odnosno 2,8 miliona evra! Kako javljaju novinara pored stoke koja je jedan od najvećih ciljeva kradljivaca, na drugom msetu su mašine i alati a zatim krađa vozila. Sada je tehnologija toliko napredovala da je jedan policajac osmislio novi sistem praćenja stoke. Naime, on se dosetio da se ubuduće stoka obeležava forenzičkim mikrodotovima (malim česticama koje se lako vide ispod mikroskopa). Pokazalo se da ovo deluje kao sredstvo odvraćanja i pomaže farmerima da dođu do ukradenih grla. Odličan primer za ovu metodu je farmer Pip Simpson iz farme Poolebank koji gaji ovce i goveda a počeo je koristiti „TecTracer“ pošto su mu su lopovi za četiri godine ukrali više od
300 ovaca. Ranije je Simpson bojio svoje ovce sjajnom narandžastom bojom kako bi obeshrabrio lopove, ali kada su vlažna leta to nije moguće, pa se okrenuo korišćenju nove metode. „TecTracer“ kako u engleskoj zovu ovu metodu razvio je John Minari, bivši visoki policijski detektiv. Nanosi se na runo kao bilo koja pasta za markiranje, ali sadrži hiljade malih tačkica, koje imaju kod specifičan za farmu. Kodove je praktično nemoguće ukloniti, ali ih policija lako može pročitati. Šifre se čuvaju u sigurnoj bazi podataka.
Ako dođe do krađe lako se mogu ovce pronaći na aukcijma, sajmovima i svakako u klanicama, a policija može pronaći ovce pregledom ovaca tokom istrage.
Šta je TecTracer? - Pasta koja se koristi za označavanje ovaca. Sadrži hiljade forenzičkih kodiranih „mikrodotova“ - sitne čestice koje sadrže kod specifičan za farmu. Ovo pomaže u praćenju i prepoznavanju ukradenih ovaca i predstavlja dokazni materijal za policiju u hvatanju i osuđivanju kriminalaca.
Ovaj sistem na farmi Pipa Simpsona, je već dokazao svoju vrednost kada mu je ukradeno 14 sjagnjenih ovaca koje vrede ukupno oko 3000 evra i ukrdene
su u februaru ove godine. Te ovce su obeležene ovim česticama . Njegova supruga je objavila da se dogodila krađa na Facebooku i obavestila ljude koji su ovce obeležili i da su ovce obeležene. Pošto je kradljivac očigledno shvatio da neće proći njegov lopovluk dve nedelje kasnije ovce su se misteriozno vratile na polje tokom noći.
Gospodin Simpson je nakon ovog događaja rekao da je lopov mislio da su ovce previše rizične da bi ih dalje prodao ili tranportovao pa ih je zbog toga vratio.
Gospodin Simpson veruje da krađe moraju uključivati nekoga iz lokalne zajednice.

„Ovce su na ograđenom prostoru bez puteva. Krađa je moguća samo od strane nekoga ko dobro poznaje područje“ i naglašava: „Ne može svako da uhvati ovce,
izvadi ušne markice i stavi nove“ zaključuje ovaj farmer koji kaže da nisu samo ukradene ovce. Primeri krađe ovaca nisu retki ni u Srbiji. Porodici Stanković iz Đurđeva, septembra prošle godine ukrali su sedamdeset ovaca. Tom prilikom Petar Stanković, je rekao da mu je ukradeno dve trećine stada i da se
na farmama svakodnevno dešavaju krađe alata i mašina. Ipak, dešava se da kradljivci budu uhvaćeni. Tako je na području Banjaluke i Prijedora izvedeno hapšenje dvojice banjalučana, koji su ukrali trideset osam ovaca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pre svega tri godine na padinama Kosmaja u mestu Ralja kod Beograda započeo je posao podizanja zasada Agrobel Sistema iz Sopota. Od tada do danas uspostavljena je nasavremenij aproizvodnja voća. Za sada na 20 hektara prostiru se zasadi maline, kupine, borvnice i lešnika. U planu je proizvodnja povrća i jagode.

Miloš Kljajić, diplomirani inženjer poljoprivrede vodi proizvodnju sa voća i povrća. Njegov zadatak je da unapredi postojeći nivo rada i uspostavi nove vidove proizvodnje. Zatekli smo ga kraj plastenika čija je instalacija u toku a u njima će se proizvoditi paradjiz.

Kompleks zasada potpuno je opremljen savremenom poljoprivrednom mehanizacijom uz primenu novih tehnologija u svakom pogledu. Miloš je odlučio da vrhove malina poveže tako da savrod koji se nalazi na njima sačuva povijanjem mladara i njegovnim ponovnim vezivanjem za poslednju žicu.

 

Između redova se održava trava, a između zasada su urađeni nasipi koji se održavaju. Za obilazak zasada, zbog veličine, potrebno je koristiti terensko vozilo. Ono što je posebno intereantno je to da se u samom zasadu nalazi manja hladnjača koja je napravljena od 8 kontejnera. Zahvaljujući ovoj investiciji plodovi voća za kratko vreme, ne duže od  30 minuta od berbe, budu smešteni u hladnjaču.

Ana Bošnjak direktorka „Agrobel Sitem-a“ za Agrobiznis magazin kaže da je strateški cilj firme izvoz svežeg voća i povrća koje imaju dobru cenu na tržištu, a da se što manje izvozi zamrznuto. „Naravno izvoz smrznutog voća mora postojati, ali mi osposobljavamo naš sistem proizvodnje da udeo svežeg voća u prodaji bude što veći“

 

„Klubske sorte maline su takđe trend kao i kod jabuke. Mi u zasadima imamo zastupljene sorte Tulamin (Tulameen), Tulamedžik (Tulamagic) , Versaj (Versailles)., Erika, Kwanza su se pokazale kao dobre i nastavićemo da ih širimo. Što se tiče proizvodnje kupine imamo sortu Loch Ness, a od borovnica gajimo Blukrop i Duke.“

Zahvaljujući standardizaciji proizvodnje Agrobel izvozi svoje proizvode a  među sertifikatima poseduje GLOBAL GAP.

 

Zadovoljstvo radnika na plantažama je nešto čemu se takođe teži. Pored kuhinje i prostorije za odmor obezbeđena im je savreman oprema za rad. Ceo kompleks napravljen je tako da bi svako poželeo da njime prošeta. U samom centru imanja nalazi se jezero sa kućom. A pogled koji se pruža sa plantaža ka padinama Kosmaja teško se može uporediti i zaboraviti. To je jedan od razloga zbog čega je ova investicija realizovana baš tu u Ralji. Na mestu gde su sada plantaže bilo je na stotine tona različitog otpada i krša koji je očišćen, a trebalo je i dostav vremena da bi se posed dovoljno ukrupnio da postane ono što je danas. Ipak to nije omelo investitora da u saradnji sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta uspostave jedan vidi savremene proizvodnje, ali može se slobodno reći i jedan od najlepših zasada u Srbiji i reginu.

 

 

Digitalizacija u poljoprivredi je svetski fenomen i ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise u radu, za poboljšanje svoje proizvodnje, rečeno je danas na skupu "International day" koji se održava uoči sutrašnjeg Drugog digitalnog samita Srbije.
Istraživač na Institutu "Biosens" Oskar Marko kaže da je digitalizacija svuda oko nas i da je zahvatila čak i oblast poljoprivrede, koja je, navodi, tradicionalno posmatrana kao jedna zaostala grana.Međutim, dodaje Marko, sateliti, dronovi, uzorci zemljišta, senzori i druge najviše tehnologije angažovane su u službi poljoprivrednika i danas mu pokazuju koje sorte soje da seju, koliko da đubre i da li svuda podjednako, koje pesticide da koriste ili kako da smanje upotrebu pesticida kako bi dobili zdravije proizvode.

"Sve su to neka pitanja na koja dobijamo odgovor visokim tehnologijama i ono što je lepota je što visoke tehnologije koristimo da odgovorimo na jasna pitanja i poljoprivredniku na jasan način predočimo koje opcije ima i kako da najbolje vodi gazdinstvo", rekao je Marko.

Upitan kako srpski poljoprivrednik reaguje na nove tehnologije, da li ih rado prihvata ili su za njega bauk, Marko kaže da je mit o poljoprivrednicima kao nekom ko je izvan tehnoloških dešavanja - potpuno pogrešan.

"Ispostavilo se da imamo jedan veliki proces tranzicije poljoprivrednika. Možemo videti sve više mladih na našim njivama, a statistike govore da svaki žitelj Srbije ima u proseku 1.6 mobilnih telefona, dok 70 odsto njih koristi Fejsbuk. Tako da, ako mogu da koriste tu društvenu mrežu onda mogu i digitalne tehnologije u poljoprivredi", naveo je Marko.

Generalni direktor "Clever farm" Aleksandar Petrović, govoreći o konceptu "pametne farme", kaže da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi, naročito u Vojvodini.

To je velika stvar i pametna farma je trend koji je neizbežan, i koji bi Srbija mogla da prati, rekao je.

"To će biti benefit za Srbiju, da se približi Evropi i da može da se pozicionira kao evropski proizvođač i pokaže da poštuje evropske direktive", rekao je Petrović.

On je dodao da Srbija ima veliki broj inženjera koji mogu da rade u toj oblasti i da je to velika šansa za našu zemlju.

Digitalna farma podrazumeva integraciju postojećih tehnologija za farmere kako bi im se olakšao posao, povećao prinos, a i da država sagleda trendove u ovoj oblasti.

Direktor francuske kompanije "Api-Agro" Sebastijan Pikardat je rekao da je digitalizacija u poljoprivredi svetski fenomen i da ne postoji nijedan razlog da srpski poljoprivrednici ne koriste savremene servise za poboljšanje svoje proizvodnje.

Pikardat je kazao da ta kompanija nudi platformu sa podacima i agrotehnologijama koje mogu da se koriste za razvoj farmi i svakodnevne aktivnosti farmera.

"Želimo da sarađujemo sa srpskim poljoprivrednicima i da im pomognemo da koriste savremene digitalne tehnologije", poručio je on.

"Api-Agro" pruža podatke o trenutnim vremenskim prilikama, vremenskoj prognozi, satelitske podatke o usevima, zemljištu, vegetaciji, vlažnosti i slično.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalizacija-nije-zaobisla-ni-poljoprivredu_1006294.html

Na kvalitet grožđa i prerađevina od grožđa utiču brojni faktori. Sorta, loza, podloga, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agro - tehničke mere, zdravstveno stanje grožđa, stepen zrelosti... Kriterijumi za kvalitet grožđa razlikuju se kada su u pitanju stone i i vinske sorte. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, sadržaj aromatičnih materija. Grožđe koje je namenjeno proizvodnji vrhunskih vina treba brati kada sadrži 25 posto šećera. Za stona vina sadržaj šećera treba da bude 18 procenata.

Grožđe treba brati u tehnološkoj zrelosti tj. kada je ono najpogodnije za određeni proizvod. Važno je znati da se berba grožđa obavlja ujutru dok nije visoka temperatura vazduha, a sama berba se obavlja ručno ili mehanički.

Opširnije o tehnologiji proizvodnje vina možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin  

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31