Čuveni narodni učitelj i lekar Vasa Pelagić govorio je da su „biljke i hrana i lek“. Veruje se da svaki organ u čovekom telu ima svoj pandan u prirodi. Tako pasulj liči na bubrege, paradajz na srce, a orah na mozak. Ima dve polovile kao i čovekov mozak, levu i desnu hemisferu, nabori podsećaju na moždane vijuge, a nauka je potvrdila da orah stvara neuronske prenositelje moždanih funkcija. 
Orah (lat. Juglans) je biljaka iz porodice Juglandaceae. U zavisnosti od porekla i ukrštanja postoji više od dvadesetak vrsta oraha, ali je najrasprostranjeniji „karpatski orah“ tanke ljuske kod nas poznat kao domaći orah. Plod ove biljke smatra se jednom od najstarijih hranljivih namirnica, jer je rastao kao divlja biljka u vidu orahovih šuma. Ne zna se njegovo tačno poreklo, ali smatra se da potiče iz Azije, a odatle se preko Mediterana proširio po čitavom svetu.
Dugo se smatralo da nije zdrav, jer je bogat mastima, ali su naučna istraživanja pokazala da je orah u odnosu na ostalo koštuničavo voće najzdraviji, pre svega zbog velikog sadržaja omega tri masnih kiselina, ali i duplo većeg sadržaja antioksidansa. Omega tri masne kiseline imaju protivupalna svojstva, snižavaju krvni pritisak i štite kardiovaskularni sistem. Konzumiranjem samo sedam oraha dnevno organizmu se obezbeđuje dnevna doza omega tri masnih kiselina i znatno smanjuje rizik od srčanih bolesti, ali i pozitivno deluje kod dijabetesa tipa 2. Iako se orasi smatraju masnim voćem ove kiseline sprečavaju
oksidaciju „lošeg“ holesterola. Antioksidansi koji su prisutni u orasima su boljeg kvaliteta u odnosu na one koji se nalaze u ostalom koštičavom voću. Prema istraživanju Univerziteta u Pensilvaniji ovo voće je toliko bogato antioksidantima da pomaže organizmu u borbi protiv slobodnih radikala koji oštećuju ćelije što
je uzrok mnogih bolesti. Zato ne čudi što je orah proglašen za super hranu i nalazi se među prve tri najzdravije namirnice za čovekov organizam.
Orasi su bogati i zdravim vlaknima, proteinima, mineralima, a sadrže i vitamine A, B, C i E. Jezgro oraha spada među najvažnije ugljeno-proteinske proizvode.
Sadrži oko 57-60% masti i 15-18% belančevina. Energetska vrednost jezgra iznosi 2.500 kJ. Iako je kalorijska vrednost oraha velika (100 grama ima oko 650
kcal) može da podstakne gubitak težine, jer brzo zasiti. Orasi sadrže mangan, kalijum, cink, kalcijum, gvožđe, magnezijum, selen i bakar, koji služe u različite svrhe, uključujući razvoj spermatozoida, pa ne čudi što su med i orah oduvek važili i za afrodizijak za muškarce.

Lekovita svojstva oraha
Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost. Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi ineoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene
rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.
Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom. Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv
glista.

Narodna verovanja
Osim kao hrana i lek orah ima veoma važnu ulogu u narodnoj mitologiji. Neopravdano ga „bije glas“ da se u njegovim krošnjama skupljaju zli duhovi, pa se
veruje da „ko zaspi pod orahom izgubiće snagu.“ Prema starim verovanjima orah (i drvo i plod) u vezi je sa donjim svetom mrtvih. Zato se za Badnje veče (posvećeno pokojnicima) stavlja po jedan orah u svaki ugao sobe, gde inače obitavaju duhovi mrtvih ukućana. Međutim, orasi su i simbol plodnosti, pa se do danas zadržao običaj da nevesta pre ulaska u kuću muža na krov baca orahe kako bi par imao decu.
Orah može da dostigne visinu od 30 metara i da živi 100 godina, pa se veruje da mlad čovek ne treba da sadi orah, jer će umreti čim drvo dostigne debljinu njegovog vrata. Bilo kako bilo orah je dobio svoje mesto i u „Gorskom vijencu“ čuvenog pesnika, mislioca, vladara i vladike Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša koji kaže:„Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga al’ zube polomi“.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30