Troškovi ishrane životinja i obezbeđivanja prasadi (sopstvene proizvodnje ili kupovine sa strane), čine najmanje 80 % svih troškova u proizvodnji svinjskog mesa. Od cene ishrane u najvećoj meri zavisi ekonomičnost držanja svinja. Ovi troškovi zavise od više faktora. Pre svega kako se obezbeđuju hraniva i, naročito, kako se ona iskorišćavaju. U najpovoljnijim slučajevima, na ishranu životinja ide oko trećine ukupnih troškova, ali nekada i više od 50 odsto!

U savremenom svinjarstvu, veoma važan zahtev u ishrani je najveći stepen higijene: hrana mora da bude apsolutno čista i zdrava. O tome se mora voditi računa već od žetve (ubiranja), zatim tokom lagerovanja i konzervisanja, sve do pripreme i podele hrane

Svinje troše mnogo hrane. Kod nekih kategorija, hrana se daje po volji, dok se kod nekih mora ograničavati i racionalno davati. Cilj je da se svakom grlu daje tačno onoliko hrane koliko mu u tom trenutku treba. Kod krmača se ta strogo kontrolisana pojedinačna ishrana u velikoj meri već postiže, jer su kod njih razlike u dnevnim potrebama za hranom najveće: od samo 1 kg dnevno do 8 kg/dan  (npr. kada doje 12 prasadi).

Prasad još u toku dojenja dobijaju odgovarajuću hranu. U odgoju, na primer, počev od četvrte nedelje života, prasad brzo poveća masu (težinu) čak za četiri puta: od oko 7 kg na oko 28 kg. U tom periodu, prase dnevno dobija u težini od 250 g (u početku) do 500 g (na kraju odgoja). Prasad troši bar 15%  ukupne količine hrane na farmi zatvorenog tipa.

Najveće količine hrane, ipak, troše svinje u tovu. U slučaju najboljeg iskorišćavanja hrane i rezultata prirasta, tovljenici dnevno pojedu oko 1,5 do 2,8 kg. Na zatvorenim farmama oni koriste bar 2/3 ukupne hrane koja se potroši na farmi.

Uspeh u ishrani svinja u najvećoj meri zavisi od tehnologije, odnosno tehničkih rešenja za ishranu. Svinje su, po pravilu, najraspoloženije za ishranu dva puta dnevno: obično od 6 do 9 i od 15 do 18 časova. Kada je toplo, to vreme se pomera: ujutro na ranije, a po podne na kasnije (tada čak i noću više jedu).

Na količinu hrane, koju svinje uzimaju, utiče više faktora:

- konzistencija hrane na prvom mestu (suvo – tečno),

- starost svinja,

- veličina grupe,

- temperatura okoline itd.

U proseku, svinje na ishranu troše vrlo malo vremena. Najmanje kada dobijaju tečnu hranu. Tada samo 10-15 minuta dnevno. Ali, za uzimanje suve hrane, pre svega brašnaste, troše čak tri puta više.

Uz suvu hranu svinje troše i više vode, čak i za 25 % više nego kada jedu vlažnu ili tečnu hranu.

Sa bržim uzimanjem hrane, svinjama ostaje više „slobodnog“ vremena i tada im treba pružiti što više „zanimacija“ (da čupkaju slamu, ili nešto za igru – kraći balvani). U svakom slučaju treba nastojati da što manje grizu repove!

Veoma je važno da se hrane na miru, bez međusobnog uznemiravanja. Kod tzv. obročne ishrane treba obezbediti odnos 1:1, tj. da svaka svinja ima svoje mesto za ishranu. Ako je „ishrana po volji“, onda ovaj odnos može biti i 1 : 4.

 

Ima li stočarstvo perspektivu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3044-ima-li-stocarstvo-perspektivu

 

Meso i proizvodi od mesa predstavljaju visokokvalitetnu hranu, imaju izražena hranljiva i biološka svojstva. Svinjsko meso je najzastupljenije i ima veoma veliki značaj u ishrani ljudi, odlikuje se posebnim karakteristikama jer se klanjem osim mesa dobija i svinjska mast koja je nekad i bila glavni proizvod svinja. Meso je kvalitetno sa oko 60% vode i 20% masti sadrži nešto manje proteina i vode a više masti,u svojim proteinima sadrži više esencijalne aminokiseline od goveđeg i ovčijeg mesa kao i vitamine B kompleksa. Dobar je izvor belančevina, fosfora, cinka, tiamina, niacina, riboflavina i pantotenske kiseline.

Svinjsko meso dobija se klanjem svinja oba pola, različite starosti i različite utovljenosti bez obzira na rasu. Na osnovu pravilnika o kvalitetu zaklanih svinja stavlja se u promet u trupovima, polutke ili manjim komadima i kao meso bez kostiju, ohlađeno, zamrznuto i odmrznuto. Trup je zaklana svinja  sa kožom (ošurena) ili bez  sa glavom prednjim i zadnjim nogama, repom i trbušnim salom, bez unutrašnjih organa ali sa bubrezima. Uzdužnim rasecanjem trupa po sredini kičmenog stuba i glave dobijamo polutke bez kičmene moždine i mozga. Masa toplog trupa - polutki meri se najkasnije 45 min. posle klanja a pre hlađenja.  Nakon toga meso hladimo na temperaturi do 40C, a zatim zamrzavamo do najviše -120C ili duboko zamrzavamo na temperaturi do najviše  -182C. Meso odmrzavamo na temperaturi veće od -0,.52C.

Svinjske polutke i osnovni delovi polutke, mogu se stavljati u promet namalo samo ako su bili zamrznuti najviše do 12 meseca i ako u toku skladištenja nisu promenili organoleptička svojstva. Jednom odmrznute polutke i jestivi delovi zaklanih svinja  se ne mogu ponovo zamrznuti.

Boja svinjetine koja se stavlja u promet je ružičaste do svetlo crvene a masno tkivo bele boje, da nema neprijatanni stran miris a debljina potkožnog masnog tkiva nija veća od 5mm iznad površine mišića.

U novom broju Agrobiznis magazina možete pročitati više o ovoj temi.

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci “Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz NEOPLANTE su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojiih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržiste plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržiste kao i koliki je njihov ukupni trzišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama? Das mo ovakva pitanja postavili bilo kojoj mesnoj industriji u Evropi dobili bi odgovor već usmeno, ostaje nejasno šta to kriju u “NEOPLANTI”. Da li ćemo poput drugih kompanija i od njih moći da očekujemo da ćemo jesti prerđevine od mesa koje dolazi smrznuto iz uvoza.

U šturom odgovoru koji smo čekali nekoliko dana samo se navodi da  Kompanija ima plan da u narednom periodu kroz investicije podigne konkurentnost u ovim oblastima poslovanja, a za to im je neophodno vreme. Izbegavajući naše pitanje da li će biti smanjenja broja zaposlenih iz „Neoplante“ odgovarju da tokom reorganizacije posla, svim zaposlenima na koje se ova promena odnosi, će pokušati da pronađu odgovarajuću poziciju u drugim sektorima kompanije. „Očekuje nas tranzicioni period u narednih nekoliko meseci i uložićemo sve svoje resurse da ovaj proces sprovedemo u najboljem interesu za sve zaposlene. Pronalaženje nove pozicije u kompaniji zavisiće od radnog učinka svakog od zaposlenih, stepena stručne spreme, prethodnog iskustva, zahteva radnog mesta, dosadašnje pokazane sposobnosti i stručnosti u obavljanja poslova. Ovim povodom posebno smo oformili stručnu komisiju koja se bavi celokupnim procesom.“

Dakle pošto ni reči nije bilo o  tome da se neće nadoknaditi nedostatak sirovine iz uvoza pretpostavljamo da je ta mogućnost ostavljena, takođe nam nisu želeli da odgovre koliko su do sada uvozili smrnutog mesa i odakle.

Podsećanja  radi dnevni list KURIR je prošle godine u ovo vreme objavio da je Srbija 2015. godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Prema njihovim podacima, iz inostranstva nam je 2014. godine stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije tada premašila 32 miliona evra. Novijih podataka o uvozu nema, obično zbog opravdanja da se štite “poslovni interesi kompanija i podataka o poslovanju” međutim ostaje pitanje, a ko štiti potrošače i imaju li oni pravo da znaju šta jedu i odakle je proizvod  i sirovina od koje je nastao. Na ovaj način nesumnjivo se dovode potrošači u zabludu jer jedu proizvode za koje se tvrdi da su domaći jer su proizvedeni u prerađevine u fabrikama koje rade na teritoriji Srbije. A da li je to baš domaće?

Ako je suditi prema prošlogodišnjim podacima. NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su “Neoplanta" "Matijević"  i "Zlatiborac".

Da li će i ova uzorna i poznata kompanija koja se dičila svojom proizvonjom na njivama i u farmi  početi da uvozi smrznuto meso poput brojnih velikih kompanija  kao što je “Matijević” ostaje da se vidi, ali ako se ima u vidu da se obustavlja proizvodnja svežeg mesa ostaje pitanje od čega će se proizvoditi prerađevine,  zamolili smo ministra Nedimovića za komentar:

 “Imam saznanja da će se u “Neoplanti” baviti samo preradom. Što se tiče proizvodnje, slobodna je tržišna utakmica, svako može da bira šta će da radi” naglasio je Nedimović i dodao “Mi imamo zaštitne mere kako za mesto tako i za mleko i podsetio da je administrativnim merama Vlade sprečen “cunami” mleka na naše tržište.

Inače, NEOPLANTA još od 1885. godine se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. U kompaniji ima 700 zaposlenh i od 2007. godine je vlasništvu firme "Nelt"

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30