Za novembar najavljeni početak izvoza svinjskog mesa i mlečnih proizvoda za Kinu odlaže se najmanje do decembra.

„U prvoj nedelji decembra u Srbiju dolazi inspekcija iz Kine koja bi trebalo da odobri objekte koji mogu da izvoze“, kaže za Danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Srbija je sa Kinom potpisala sve što je neophodno i usaglasila sertifikate, napominje ministar Nedimović, a tek kada kineski inspektori pregledaju sve objekte znaće se i ko od proizvođača može da izvozi na njihovo tržište.

Ministar poljoprivrede je tokom juna, kada je sa predstavnicima kineske carine potpisao ugovore koji će omogućiti proizvođačima svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije da izvoze na tržište Kine, najavio početak izvoza za novembar, potom i do kraja godine. On je tada sa kineskim kolegama razgovarao, kako je rekao i o izvozu kukuruza i jabuka.

Nedimović je tokom avgusta rekao da kvota za izvoz neće biti, ali i da očekuje da za početak iz Srbije put Kine ide nekih 50.000 tona svinjskog mesa. On je podsetio da proizvodimo četiri miliona svinja, da kapaciteta ima dva ili tri puta više i da otvaranje kineskog tržišta za naše proizvode neće izazvati nikakve poremećaje na domaćem tržištu.

Za agroekonomskog analitičara Milana Prostrana izlazak na kinesko tržište, bar kada se radi o svinjskom mesu je ambiciozan plan jer mi sada proizvodimo, kako kaže, 2,7 miliona svinja, a stočarstvo je u velikoj krizi.

„Treba potpisivati sporazume i izlaziti na nova tržišta, to ne može da se izbegne, ali mislim da bismo morali da se okrenemo našem tržištu i zemljama CEFTA jer nemamo kvantitet za tako velika tržišta kao što je kinesko“, napominje Prostran.

Sadašnjom proizvodnjom Srbija može, ističe Prostran, da šalje u Kinu eksperimentalne količine, ali ako želimo da sarađujemo sa ovako ozbiljnim partnerima moramo da oživimo stočarsku proizvodnju.

„Mislim da je najbolje da sačuvamo partnere u okruženju, a ako hoćemo da sarađujemo sa Kinom ozbiljnije onda bismo morali proizvodnju da povećamo za bar dva miliona grla. Ono što, međutim, možemo u toj saradnji jeste da ih pozovemo da ulažu ovde kod nas“, ističe Prostran.

Da je stočarstvo u velikom problemu ističe i novinar i analitičar Branislav Gulan, koji podseća da je Srbija početkom ove godine, pre pojave svinjske kuge, imala 2,7 miliona grla, a da sada ima još manje.

„Toliko svinja smo imali 1955, što znači da smo sada ispod tog nivoa, a ne treba da govorim da se bogatstvo jedne zemlje meri i količinom svinja. Mi proizvedemo godišnje 270.000 tona svinjskog mesa, a uvezemo 600.000 tona svinjskog mesa“, napominje Gulan. On kaže da je jedna svinja po stanovniku pokazatelj normalnog razvoja stočarske proizvodnje, ali i bogatstva jedne zemlje i navodi primer Danske u kojoj na jednog stanovnika idu čak četiri svinje. U slučaju Srbije imamo jednu svinju na tri stanovnika.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/kasni-izvoz-svinja-u-kinu-novi-rok-decembar/

Srbija sledećeg meseca ukida vakcinaciju protiv klasične kuge svinja (KKS), što znači da će domaćim proizvođačima u najboljem slučaju za samo godinu dana biti omogućeno da izvoze sveže svinjsko meso na tržište EU, što sada nije slučaj.To je za „Alo!“ potvrdio Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

- Do kraja ovog meseca biće usvojena odluka kojom će od novembra praktično biti obustavljena vakcinacija svinja. Po prestanku vakcinacije počeće monitoring, koji bi mogao da traje od godinu do tri godine. Ukoliko u tom periodu ne budemo imali pojavu klasične svinjske kuge, tržište Evropske unije biće otvoreno za sveže svinjsko meso iz Srbije, što godinama nije slučaj. Zbog vakcinacije protiv KKS-a, Srbija je u EU mogla da izvozi samo proizvode od svinjskog mesa koji su prošli kroz termičku obradu - navodi Nedimović za „Alo!“.On ističe da klasičnu svinjsku kugu ne treba mešati sa afričkom kugom svinja, jer se radi o dve različite bolesti.

- Za razliku od klasične kuge svinja, koja je decenijama prisutna, afrička kuga svinja je privremeni problem sa kojim se uveliko borimo sprovodeći sve neophodne mere. Inače, u samo poslednjih deset godina Srbija je na vakcinaciju svinja protiv klasične kuge potrošila 70 miliona evra. Protiv afričke kuge svinja ne postoji ni lek, ni vakcina, zbog čega se kao mera sprovodi eutanazija životinja na onim gazdinstvima na kojima se posumnja na postojanje te zarazne bolesti. Verujemo da ćemo se u narednih meseci izboriti sa afričkom kugom - ističe Nedimović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/drustvo/otvara-se-velika-sansa-za-zaradu-od-sledeceg-meseca-nase-svinje-ce-biti-zlata-vredne/256889/vest

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

U Srbiji se pojavila afrička kuga svinja i to u okolini Mladenovca, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.To su potvrdili rezultati laboratorije iz Madrida.

On je naglasio da su preduzete sve mere za sprečavanje širenja tog virusa. Precizirao je da se virus, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, pojavio na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca i da je danas doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra. Ministar je naveo da je Naučni institut za veteranarstvo iz Beograda utvrdio žarište u selu Rabrovac, te da su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja, preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere.

"Nažalost, posle dve godine, koliko smo se borili da afrička kuga svinja ne dođe u Srbiju, sada mogu da potvrdim da mi, na osnovu rezultata laboratorije iz Madrida, imamo potvrđenu afričku kugu svinja na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca", rekao je Nedimović za Tanjug.

Objasnio je da virus afričke kuge svinja napada isključivo svinje i divlje svinje, da nema opasnosti za ljude.

"Ljudi mogu da jedu svinjsko meso. Jedino je virus opasan za populaciju svinja i divljih svinja. Ne postoji vakcina protiv afričke kuge svinja. To je ozbiljan problem pre svega po celu industriju svinjarstva", rekao je ministar. On je naglasio da su preduzete sve preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze, te da je obavljena eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa i da je država nadoknadila štetu, što će, dodaje, činiti i nadalje.

Ministar je rekao da će biti zabranjeno držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze.

"Ono što se desilo na prostoru Mladenovca je jedan mikroslučaj", rekao je Nedimović i naglasio da je sada preventiva najvažnija.

Pripremljena su, kaže, i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, obaveštenja na graničnim prelazima.

Naglasio je da svaki slučaj ili sumnju treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

"U Srbiji smo 2018. imali oko 2,8 miliona svinja na 52.000 gazdinastava. Jako je važno da sada one prostore koji imaju najveći broj svinja uspemo da u sigurnosnom smislu sačuvamo od pojave virusa. Tu mislim na prostor Srema, Mačve, Severnobačkog i Zapadnobačkog okruga i ostale", rekao je Nedimović.Na pitanje hoće li biti ugrožen izvoz svinjskog mesa iz Srbije, ministar kaže da kad postoji sumnja ili kada je proglašeno zaraženo područje, automatski zemlje prestaju da uvoze svinjsko meso, ali i navodi da je ta mera privremenog karaktera.

"Mi smo doneli danas odluku, potpisao sam naredbu da uvodimo princip regionalizacije u Srbiji. To znači da samo iz prostora koji je zaražen nema trgovine, svi ostali prostori gde nema virusa su slobodni za trgovinu", rekao je Nedimović.

Dodao je da ćemo posle monitoringa koji će trajati oko 40 dana moći nesmetano da izvozimo na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja.

Nedimović je rekao da se afrička kuga svinja pojavila još pre dve godine u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, čitavoj Istočnoj Evropi, te da je bilo samo pitanje vremena kada će se ona pojaviti, a ne da li će se uopšte pojaviti i u Srbiji.Farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je za Tanjug Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS. "Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Svinjsko meso koje se nalazi u prometu u prodavnicma u Srbiji je bezbedno za upotrebu, rečeno je Televiziji Kragujevac iz resornog ministarstva poljoprivrede.

Zbog sumnje na moguću pojavu svinjske kuge koja se širi zemljama regiona na osnovu prijavljenog uginuća jedne svinje u opštini Mladenovac, nadležne službe Uprave za veterinu poslale su uzorke na laboratorijsku analizu.

Po dobijanju rezultata biće preduzete sve potrebne mere u skladu sa utvrđenim procedurama.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ranije Tanjugu da je isplaćena novčana nadoknada vlasnicima.

Svinjska kuga je visokozarazna bolest od koje mogu da obole domaće i divlje svinje, ali ne i ljudi.

Izvor:http://rtk.co.rs/svinjsko-meso-u-srbiji-bezbedno-za-upotrebu/

Svinjsko meso, mlečni proizvodi, jabuke i kukuruz iz Srbije od novembra će se izvoziti u Kinu. Najveću korist od toga imaće poljoprivredni proizvođači, poremećaja na tržištu neće biti, rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Srbija otvara nova tržišta za izvoz mesa. Za desetak dana trebalo bi da krene izvoz junetine u Tursku a od novembra će se svinjsko meso izvoziti u Kinu. Dogovoren je i izvoz mlečnih proizvoda, kukuruza, jabuke. U toku su pregovori sa najvećim kineskim uvoznikom voća o regionalnom otkupnom centru u Srbiji.

Ministar Branislav Nedimović je, gostujući u Dnenviku RTS-a, rekao da su važni sporazumi potpisani u Kini i da je otvoreno tržište koje nikada do sada nismo imali.

Prema njegovim rečima, to je posledica političkih dogovora Srbije i Kine i dobrih odnosa predsednika Vučića i Sija.

"Dogovorili smo izvoz svinjskog mesa bez limita, bez kvota, koliko god možemo proizvedemo i koliko god oni žele i mogu da kupe, a u pitanju je najveće tržište na svetu, koje najbolje plaća", rekao je Nedimović.

Ako oni najbolje plaćaju to znači da će biti bolja cena i za srpske proizvođače, kaže ministar poljoprivrede.

Oko 50.000 tona svinjskog mesa je polazna osnova o kojoj se priča, ističe Nedimović. "Ovo nismo imali nikad pogotovo zbog naše tradicije i proizvodnje svinja koja je u Srbiji ukorenjena i uvrežena - imamo poseban odnos prema tome", kaže ministar poljoprivrede.Govoreći o ceni, Nedimović kaže da to reguliše tržište i da je njegov posao da to "otvori" tržište da meso ide u Kinu.

Prema njegovim rečima, došlo je do povećanja cena do 30 odsto u zemljama koje su "otvorile" Kinu, njih 90 čeka u redu da otvore Kinu, a neke pokušavaju to već 30 godina.

Ukazuje da u ovom trenutku imamo proizvodnju od oko četiri miliona svinja, a kapaciteta za dva ili tri puta više.

Čim otvorimo tržište možete da povećate svoje kapacitete, kaže ministar i ističe da ne treba da bude bojazni da li će biti poremećaja na tržištu. "Apsolutno ne", kaže on.

Govoreći o subvencijama, Nedimović kaže da Srbija ima uvreženi sistem subvenvcija.

Najveće subvencije za poljopšrivredne proizvođače je kada otvorite tržište i kada dođe do skoka cene - nema bolje subvencvije i najsigurnije subvencije na svetu, istakao je ministar.

"Nama je važno da idemo napred s proizvodnjom svinja, prilike u svetu se menjaju, kao što su trgovinski ratovi, razne bolesti. Mi gledamo svoje, neka se veliki tuku", rekao je Nedimović."Ja sam u situaciji kao koza koja čuva kupus, moj posao je da vodim računa o poljoprivrednim proizvođačima. Imao alate na našem tržištu kako da regulišemo da ne dođe do poremećaja", kaže ministar.

Srbija uvozi 30.000 tona svinjskog mesa, od toga 22.000 tona iz Španije.

Govoreći o tome zašto uvozimo, Nedimović kaže da to treba pitati onog ko je 2009. potpisao SSP, tada je uvedena slobodna trgovina.

"Morate to da poštujete, ovo je ozbiljna pravna država i nema igranja sa tim stvarima", kaže on.

Kaže da nije pristalica neoliberlanih škola. "Ako želite da izvozite morate pustiti i da uđe, jer neko može da vam zatvori granciu za neki drugi proizvod", kaže Nedimović.

"Globalizacije je uzela svoje, moramo da poštujemo svoje obaveze iz 2009. godine, ma šta ja mislim o tome", kaže Nedimović.

Osvrćući se na izvoz jabuka, kaže da je najvažnije da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema.

"Nismo dogovorili limite za jabuke, koliko god proizvedemo, ako uspemo 60.000 tona - to je trećina izvoza koja ide u Rusiju", kaže Nedimović.

Govoreći o imidžu hrane iz Srbije, Nedimović ukazuje na postulat u Kini - želimo hranu koja je kvalitetna i bezbedna.

"Naše je da vodimo računa o sigurnosti", zaključio je ministar poljoprivrede.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3610777/izvoz-svinjskog-mesa-u-kinu-bez-kvota-50000-tona-za-pocetak.html

Posle skoro dve godine pregovora, Srbija bi do kraja godine trebalo da počne izvoz svinjskog mesa u Kinu. To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je danas u Pekingu razgovarao sa svojim kineskim kolegom Han Čengfuom. Iako je po lunarnom kalendaru ovo godina Svinje, za Kinu je ovo godina problema sa svinjom.Afrička svinjska groznica odnela je milione životinja, zbog čega su uzgoj i proizvodnja tog mesa opali.

Jaz između ponude i potražnje na kineskom tržištu donekle bi mogla da popuni i Srbija.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović rekao je da je tokom sastanka sa kineskim ministrom poljoprivrede Han Čengfuijem dobio podršku za izvoz srpskog mesa u Kinu.

"Ovo je posledica dugog rada Ministrarstva, ali i isto tako političke podrške koju smo imali i od predsednika Kine, ali isto tako i predsednika Vučića za otvaranje Kineskog tržišta za mnoštvo srpskih proizvoda", istakao je Nedimović.

Kina je najveći potrošač svinjskog mesa na svetu. Prošle godine u toj zemlji je potrošeno 560 miliona tona svinjetine, što znači da je u proseku svaki Kinez pojeo 40 kilograma tog mesa.

"Sigurno da možemo 500.000 komada svinja ove godine i početkom sledeće da isporučimo. Ovo je najbolje tržište i tržište koje najbolje plaća. Nema boljeg posla za svinjarstvo nego otvoriti kinesko tržište", ukazao je Nedimović.

Najveći deo svinjetine Kina proizvodi sama, a ostatak uvozi iz SAD, Kanade, Evrope. Tom spisku bi do kraja ove godine trebalo da se pridruži i Srbija.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608018/kina-otvorila-vrata-za-srpsku-svinjetinu.html

Dok otkupna cena tovljenika varira, poslednjih dana čak i pada, cena svežeg mesa u prodavnicma je u stalnom porastu. Svinjetina je poskupela 10 do 15 odsto. Prerađivači kažu to je zbog pojave svinjske kuge u Kini. Svinjski but je skuplji za oko pedeset dinara po kilogramu i u većini šabačkih mesara košta 500 dinara. Skočila je cena i drugih vrsta svinjskog mesa.Na drugoj strani, otkupna cena tovljenika nije porasla, ali stočari kažu navikli su na nestablino tržište i gubitke u proizvodnji.

"Cena svinja ide gore dole kao otkucaji srca. Dvadeset, trideset dinara gore dole ide, to je nešto. Na tržištu se čuda dešavaju", kaže Željko Milutinović, stočar iz Drenovca.

Dodaje da je sada cena od 140 do 170 dinara.

"Trgovci dižu cenu u prodavnicama, seljak od toga ništa ne dobija i posle toga trgovci ne vraćaju cenu, tako da trpi potrošač, onaj sitan i radnik trpi te udare i stvara se pogrešna slika da je seljaku dobro da je seljak zaradio, nažalost, seljak sve manje zarađuje, a sve više gubi", ističe Predrag Srdanović, Odeljenje za poljoprivredu grada Šapca.

Prerađivači kažu odgovor je u Kini, odnosno u svinjskoj kugi koja se pojavila u toj zemlji, zbog čega je poskupela svinjetina u Evropi, pa i u Srbiji.

"Cena se ne formira u Srbiji, cena se formira na berzi koja je svakog četvrtka u Nemačkoj. Mi apsolutno nemamo nikakav uticaj, ni klaničari, ni trgovci, ni odgajivači. To je berzanska roba kao što je kukuruz i pšenica", navodi Ivan Mihailović iz mesare "Sind".

Prosečan stanovnik Srbije godišnje pojede oko 35 kilograma svinjskog mesa. Zbog porasta cene prasadi u Evropi u narednom periodu očekuju se nova poskupljenja.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3556434/svinjska-kuga-u-kini-podigla-cenu-mesa-u-srbiji.html

Svinjetina bi ovog leta u Evropi, ali i Srbiji, mogla da poskupi od 10% do 20%. To znači da bi sa sadašnjih 400 do 480 dinara po kilogramu mogla da "skoči" na 480, pa čak i 570 dinara. Kako pišu Večernje novosti, poskupljenje je posledica ogromnih narudžbina kineskih trgovaca, koji uvoze svinjetinu iz Evrope, u nedostatku domaće proizvodnje.

Ova zemlja je ostala bez mesa, jer je kod skoro milion svinja otkrivena svinjska kuga.

- Nemamo mi kapacitete da zadovoljimo potrebe jednog tržišta kao što je kinesko, sa milijardu potrošača. Problem je što smo mi postali uvozna zemlja, kada je svinjsko meso u pitanju, i sada nam je ono u vrhu uvoznih proizvoda. Prošle godine nam je uvoz ovog mesa bio vredan čak 71 milion dinara. Najviše smo uvozili iz Španije, Holandije, Danske i Nemačke - rekao je agroekonomista Milan Prostran.

Dodaje da su evropski klaničari proteklih godina imali prilično niske cene, jer su izgubili rusko tržište. Smatra i da će doći do rasta cene žive vage, pa tako i mesa, ali da će kupovna moć diktirati koliko će poskupljenje biti.

Sa druge strane, pojedini proizvođači kažu da su najave rasta cena pljačka potrošača, koju organizuje uvoznički lobi.

- Sadašnje cene su kod nas formirane kao da je kilogram tovljenika žive vage 200 dinara, a seljaku se plaća 130 dinara. Kilogram ih sa porezom košta do 150 dinara. Nikakvog osnova za poskupljenje mesa nema - navodi Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2522636/svinjetina-bi-mogla-da-poskupi-od-10-do-20

Klanice u Vojvodini kao da su se dogovorile o većim cenama svinjskog mesa, čiji je kilogram od pre dva-tri dana skuplji od pet do deset odsto.U novosadskim mesarama juče je kilogram svinjskog buta koštao između 420 i 430 dinara, kilogram krmenadle od 360 do 399, a kilogram svinjskog vrata od 400 pa do 420.

Vlasnik Industrije mesa „Matijević” Petar Matijević potvrdio je za „Dnevnik” da je došlo do poskupljenja svinjskog mesa, dodajući da je ono ipak niže od poskupljenja žive vage tovljenika.

„Svinjsko meso poskupelo je i kod nas, ali i u Evropi“, rekao je Matijević, dodajući da su na tržištu više i cene prasetine.

„Trenutno je cena žive vage kod nas 145-150 dinara kilogramu. Cena žive vage viša je 15 odsto, dok je cena svežeg mesa u mesarama povećana pet odsto.“

Tokom prošle nedelje cena žive vage tovljenika u Vojvodini imala je cenu između 120 i 130 dinara, a ovih dana, kako je za „Dnevnik” kazao stočar iz Kuzmina, član Udruženja odgajivača svinja Boško Danilović, ona se kreće između 140 i 160 dinara kilogram. Najveći problem je u tome, kako kaže, što je ponuda mala.

„Trenutno tovljenika na tržištu nema pa je ponuda slaba“, kazao je Danilović.

„Taj problem je prisutan već dugo. Jeste ovih dana došlo do povećanja cene žive vage svinja, no, one su pre samo nekoliko meseci bile niže i 30 odnosno 50 dinara po kilogramu nego sada, ali se cene svežeg svinjskog mesa u mesarama i prodavnicama nisu znatno menjale. Zbog toga kupci treba da znaju da cena žive vage svinja malo utiče na trošak koji oni imaju u mesarama i prodavnicama i da nisu stočari ti koji utiču da one budu veće pa tako ni na ovo poslednje povećanje.“

On je dodao da u Evropi cena svinjskog mesa nikada nije ni bila mala, ali zato evropski stočari imaju posebne podsticaje koji im omogućavaju da proizvode više tovljenika.Naš sagovornik ukazuje na to da su već tri godine prasići skupi i da se trenutno cena kilograma žive vage kreće između 250 i 300 dinara. Ni njih, kao ni tovljenika, nema dovoljno u ponudi.

Tokom prošle nedelje na stočnim pijacama u Novom Sadu cena prasića bila je 240 dinara kilogram žive vage. Toliko je iznosila i cena u Pančevu, dok je Somboru bila 220, a u Sremskoj Mitrovici 230. Ovih dana i na tim stočnim pijacama došlo je do povećanja cena prasića, što se vezuje za predstojeće praznike – Uskrs i 1. maj.

U isto vreme, klanice u Vojvodini su prošle nedelje za tovljenika od 80 do 120 kilograma plaćale između 120 i 135 dinara po kilogramu žive vage, dok se cena prasadi kretala između 220 i 230 dinara.

Kako su „Dnevniku” najavili u novosadskim mesarama i prodavnicama, očekuje se da pred promajske praznike bude akcijske prodaje, odnosno da cene svinjskog mesa koje su sada porasle budu desetak i više dinara niže da bi se povećala prodaja. Izvesno je da će cene svinjskog mesa i narednih nekoliko dana lagano rasti, a za utehu je to što se njihov pad očekuje već polovinom narednog meseca. No, čak i kada se smanje, ukoliko do toga dođe, one će ostatiti na nivou koji su imale prošlog meseca i početkom ovog. Stočar Boško Danilović iz Kuzmina na pitanje da li je trenutna cena kilograma žive vage tovljenika od 140 do 160 dinara dovoljna da se pokriju troškovi tova, odgovara da svako ima svoju računicu i kalkulaciju i da je teško dati jednostavan odgovor.

„Poljoprivredni stručnjaci izračunavaju cenu stočne hrane, množe s ovim i onim i na kraju zaključuju kolika ona treba da bude da bi stočari pokrili troškove. U praksi to nije tako prosta računica jer svaki stočar mora, ukoliko želi da mu se tov isplati, da ima svoju hranu, a da bi je obezbedio on treba da od prodaje tovljenika ima dovoljno novca za seme, đubre, herbicide i sve drugo što je bitno. Onda je računica sasvim drugačija“, ističe Danilović, dodajući da sremski stočari nastoje da budu u „trendu” s evropskim farmerima, što takođe košta i traži velika ulaganja.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/u-mesarama-pretpraznicna-poskuplena-svinski-dogurao-do-430-dinara-vrat-do-420-11

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31