Dok otkupna cena tovljenika varira, poslednjih dana čak i pada, cena svežeg mesa u prodavnicma je u stalnom porastu. Svinjetina je poskupela 10 do 15 odsto. Prerađivači kažu to je zbog pojave svinjske kuge u Kini. Svinjski but je skuplji za oko pedeset dinara po kilogramu i u većini šabačkih mesara košta 500 dinara. Skočila je cena i drugih vrsta svinjskog mesa.Na drugoj strani, otkupna cena tovljenika nije porasla, ali stočari kažu navikli su na nestablino tržište i gubitke u proizvodnji.

"Cena svinja ide gore dole kao otkucaji srca. Dvadeset, trideset dinara gore dole ide, to je nešto. Na tržištu se čuda dešavaju", kaže Željko Milutinović, stočar iz Drenovca.

Dodaje da je sada cena od 140 do 170 dinara.

"Trgovci dižu cenu u prodavnicama, seljak od toga ništa ne dobija i posle toga trgovci ne vraćaju cenu, tako da trpi potrošač, onaj sitan i radnik trpi te udare i stvara se pogrešna slika da je seljaku dobro da je seljak zaradio, nažalost, seljak sve manje zarađuje, a sve više gubi", ističe Predrag Srdanović, Odeljenje za poljoprivredu grada Šapca.

Prerađivači kažu odgovor je u Kini, odnosno u svinjskoj kugi koja se pojavila u toj zemlji, zbog čega je poskupela svinjetina u Evropi, pa i u Srbiji.

"Cena se ne formira u Srbiji, cena se formira na berzi koja je svakog četvrtka u Nemačkoj. Mi apsolutno nemamo nikakav uticaj, ni klaničari, ni trgovci, ni odgajivači. To je berzanska roba kao što je kukuruz i pšenica", navodi Ivan Mihailović iz mesare "Sind".

Prosečan stanovnik Srbije godišnje pojede oko 35 kilograma svinjskog mesa. Zbog porasta cene prasadi u Evropi u narednom periodu očekuju se nova poskupljenja.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3556434/svinjska-kuga-u-kini-podigla-cenu-mesa-u-srbiji.html

Svinjetina bi ovog leta u Evropi, ali i Srbiji, mogla da poskupi od 10% do 20%. To znači da bi sa sadašnjih 400 do 480 dinara po kilogramu mogla da "skoči" na 480, pa čak i 570 dinara. Kako pišu Večernje novosti, poskupljenje je posledica ogromnih narudžbina kineskih trgovaca, koji uvoze svinjetinu iz Evrope, u nedostatku domaće proizvodnje.

Ova zemlja je ostala bez mesa, jer je kod skoro milion svinja otkrivena svinjska kuga.

- Nemamo mi kapacitete da zadovoljimo potrebe jednog tržišta kao što je kinesko, sa milijardu potrošača. Problem je što smo mi postali uvozna zemlja, kada je svinjsko meso u pitanju, i sada nam je ono u vrhu uvoznih proizvoda. Prošle godine nam je uvoz ovog mesa bio vredan čak 71 milion dinara. Najviše smo uvozili iz Španije, Holandije, Danske i Nemačke - rekao je agroekonomista Milan Prostran.

Dodaje da su evropski klaničari proteklih godina imali prilično niske cene, jer su izgubili rusko tržište. Smatra i da će doći do rasta cene žive vage, pa tako i mesa, ali da će kupovna moć diktirati koliko će poskupljenje biti.

Sa druge strane, pojedini proizvođači kažu da su najave rasta cena pljačka potrošača, koju organizuje uvoznički lobi.

- Sadašnje cene su kod nas formirane kao da je kilogram tovljenika žive vage 200 dinara, a seljaku se plaća 130 dinara. Kilogram ih sa porezom košta do 150 dinara. Nikakvog osnova za poskupljenje mesa nema - navodi Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2522636/svinjetina-bi-mogla-da-poskupi-od-10-do-20

Klanice u Vojvodini kao da su se dogovorile o većim cenama svinjskog mesa, čiji je kilogram od pre dva-tri dana skuplji od pet do deset odsto.U novosadskim mesarama juče je kilogram svinjskog buta koštao između 420 i 430 dinara, kilogram krmenadle od 360 do 399, a kilogram svinjskog vrata od 400 pa do 420.

Vlasnik Industrije mesa „Matijević” Petar Matijević potvrdio je za „Dnevnik” da je došlo do poskupljenja svinjskog mesa, dodajući da je ono ipak niže od poskupljenja žive vage tovljenika.

„Svinjsko meso poskupelo je i kod nas, ali i u Evropi“, rekao je Matijević, dodajući da su na tržištu više i cene prasetine.

„Trenutno je cena žive vage kod nas 145-150 dinara kilogramu. Cena žive vage viša je 15 odsto, dok je cena svežeg mesa u mesarama povećana pet odsto.“

Tokom prošle nedelje cena žive vage tovljenika u Vojvodini imala je cenu između 120 i 130 dinara, a ovih dana, kako je za „Dnevnik” kazao stočar iz Kuzmina, član Udruženja odgajivača svinja Boško Danilović, ona se kreće između 140 i 160 dinara kilogram. Najveći problem je u tome, kako kaže, što je ponuda mala.

„Trenutno tovljenika na tržištu nema pa je ponuda slaba“, kazao je Danilović.

„Taj problem je prisutan već dugo. Jeste ovih dana došlo do povećanja cene žive vage svinja, no, one su pre samo nekoliko meseci bile niže i 30 odnosno 50 dinara po kilogramu nego sada, ali se cene svežeg svinjskog mesa u mesarama i prodavnicama nisu znatno menjale. Zbog toga kupci treba da znaju da cena žive vage svinja malo utiče na trošak koji oni imaju u mesarama i prodavnicama i da nisu stočari ti koji utiču da one budu veće pa tako ni na ovo poslednje povećanje.“

On je dodao da u Evropi cena svinjskog mesa nikada nije ni bila mala, ali zato evropski stočari imaju posebne podsticaje koji im omogućavaju da proizvode više tovljenika.Naš sagovornik ukazuje na to da su već tri godine prasići skupi i da se trenutno cena kilograma žive vage kreće između 250 i 300 dinara. Ni njih, kao ni tovljenika, nema dovoljno u ponudi.

Tokom prošle nedelje na stočnim pijacama u Novom Sadu cena prasića bila je 240 dinara kilogram žive vage. Toliko je iznosila i cena u Pančevu, dok je Somboru bila 220, a u Sremskoj Mitrovici 230. Ovih dana i na tim stočnim pijacama došlo je do povećanja cena prasića, što se vezuje za predstojeće praznike – Uskrs i 1. maj.

U isto vreme, klanice u Vojvodini su prošle nedelje za tovljenika od 80 do 120 kilograma plaćale između 120 i 135 dinara po kilogramu žive vage, dok se cena prasadi kretala između 220 i 230 dinara.

Kako su „Dnevniku” najavili u novosadskim mesarama i prodavnicama, očekuje se da pred promajske praznike bude akcijske prodaje, odnosno da cene svinjskog mesa koje su sada porasle budu desetak i više dinara niže da bi se povećala prodaja. Izvesno je da će cene svinjskog mesa i narednih nekoliko dana lagano rasti, a za utehu je to što se njihov pad očekuje već polovinom narednog meseca. No, čak i kada se smanje, ukoliko do toga dođe, one će ostatiti na nivou koji su imale prošlog meseca i početkom ovog. Stočar Boško Danilović iz Kuzmina na pitanje da li je trenutna cena kilograma žive vage tovljenika od 140 do 160 dinara dovoljna da se pokriju troškovi tova, odgovara da svako ima svoju računicu i kalkulaciju i da je teško dati jednostavan odgovor.

„Poljoprivredni stručnjaci izračunavaju cenu stočne hrane, množe s ovim i onim i na kraju zaključuju kolika ona treba da bude da bi stočari pokrili troškove. U praksi to nije tako prosta računica jer svaki stočar mora, ukoliko želi da mu se tov isplati, da ima svoju hranu, a da bi je obezbedio on treba da od prodaje tovljenika ima dovoljno novca za seme, đubre, herbicide i sve drugo što je bitno. Onda je računica sasvim drugačija“, ističe Danilović, dodajući da sremski stočari nastoje da budu u „trendu” s evropskim farmerima, što takođe košta i traži velika ulaganja.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/novcanik/u-mesarama-pretpraznicna-poskuplena-svinski-dogurao-do-430-dinara-vrat-do-420-11

Troškovi ishrane životinja i obezbeđivanja prasadi (sopstvene proizvodnje ili kupovine sa strane), čine najmanje 80 % svih troškova u proizvodnji svinjskog mesa. Od cene ishrane u najvećoj meri zavisi ekonomičnost držanja svinja. Ovi troškovi zavise od više faktora. Pre svega kako se obezbeđuju hraniva i, naročito, kako se ona iskorišćavaju. U najpovoljnijim slučajevima, na ishranu životinja ide oko trećine ukupnih troškova, ali nekada i više od 50 odsto!

U savremenom svinjarstvu, veoma važan zahtev u ishrani je najveći stepen higijene: hrana mora da bude apsolutno čista i zdrava. O tome se mora voditi računa već od žetve (ubiranja), zatim tokom lagerovanja i konzervisanja, sve do pripreme i podele hrane

Svinje troše mnogo hrane. Kod nekih kategorija, hrana se daje po volji, dok se kod nekih mora ograničavati i racionalno davati. Cilj je da se svakom grlu daje tačno onoliko hrane koliko mu u tom trenutku treba. Kod krmača se ta strogo kontrolisana pojedinačna ishrana u velikoj meri već postiže, jer su kod njih razlike u dnevnim potrebama za hranom najveće: od samo 1 kg dnevno do 8 kg/dan  (npr. kada doje 12 prasadi).

Prasad još u toku dojenja dobijaju odgovarajuću hranu. U odgoju, na primer, počev od četvrte nedelje života, prasad brzo poveća masu (težinu) čak za četiri puta: od oko 7 kg na oko 28 kg. U tom periodu, prase dnevno dobija u težini od 250 g (u početku) do 500 g (na kraju odgoja). Prasad troši bar 15%  ukupne količine hrane na farmi zatvorenog tipa.

Najveće količine hrane, ipak, troše svinje u tovu. U slučaju najboljeg iskorišćavanja hrane i rezultata prirasta, tovljenici dnevno pojedu oko 1,5 do 2,8 kg. Na zatvorenim farmama oni koriste bar 2/3 ukupne hrane koja se potroši na farmi.

Uspeh u ishrani svinja u najvećoj meri zavisi od tehnologije, odnosno tehničkih rešenja za ishranu. Svinje su, po pravilu, najraspoloženije za ishranu dva puta dnevno: obično od 6 do 9 i od 15 do 18 časova. Kada je toplo, to vreme se pomera: ujutro na ranije, a po podne na kasnije (tada čak i noću više jedu).

Na količinu hrane, koju svinje uzimaju, utiče više faktora:

- konzistencija hrane na prvom mestu (suvo – tečno),

- starost svinja,

- veličina grupe,

- temperatura okoline itd.

U proseku, svinje na ishranu troše vrlo malo vremena. Najmanje kada dobijaju tečnu hranu. Tada samo 10-15 minuta dnevno. Ali, za uzimanje suve hrane, pre svega brašnaste, troše čak tri puta više.

Uz suvu hranu svinje troše i više vode, čak i za 25 % više nego kada jedu vlažnu ili tečnu hranu.

Sa bržim uzimanjem hrane, svinjama ostaje više „slobodnog“ vremena i tada im treba pružiti što više „zanimacija“ (da čupkaju slamu, ili nešto za igru – kraći balvani). U svakom slučaju treba nastojati da što manje grizu repove!

Veoma je važno da se hrane na miru, bez međusobnog uznemiravanja. Kod tzv. obročne ishrane treba obezbediti odnos 1:1, tj. da svaka svinja ima svoje mesto za ishranu. Ako je „ishrana po volji“, onda ovaj odnos može biti i 1 : 4.

 

Ima li stočarstvo perspektivu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3044-ima-li-stocarstvo-perspektivu

 

Meso i proizvodi od mesa predstavljaju visokokvalitetnu hranu, imaju izražena hranljiva i biološka svojstva. Svinjsko meso je najzastupljenije i ima veoma veliki značaj u ishrani ljudi, odlikuje se posebnim karakteristikama jer se klanjem osim mesa dobija i svinjska mast koja je nekad i bila glavni proizvod svinja. Meso je kvalitetno sa oko 60% vode i 20% masti sadrži nešto manje proteina i vode a više masti,u svojim proteinima sadrži više esencijalne aminokiseline od goveđeg i ovčijeg mesa kao i vitamine B kompleksa. Dobar je izvor belančevina, fosfora, cinka, tiamina, niacina, riboflavina i pantotenske kiseline.

Svinjsko meso dobija se klanjem svinja oba pola, različite starosti i različite utovljenosti bez obzira na rasu. Na osnovu pravilnika o kvalitetu zaklanih svinja stavlja se u promet u trupovima, polutke ili manjim komadima i kao meso bez kostiju, ohlađeno, zamrznuto i odmrznuto. Trup je zaklana svinja  sa kožom (ošurena) ili bez  sa glavom prednjim i zadnjim nogama, repom i trbušnim salom, bez unutrašnjih organa ali sa bubrezima. Uzdužnim rasecanjem trupa po sredini kičmenog stuba i glave dobijamo polutke bez kičmene moždine i mozga. Masa toplog trupa - polutki meri se najkasnije 45 min. posle klanja a pre hlađenja.  Nakon toga meso hladimo na temperaturi do 40C, a zatim zamrzavamo do najviše -120C ili duboko zamrzavamo na temperaturi do najviše  -182C. Meso odmrzavamo na temperaturi veće od -0,.52C.

Svinjske polutke i osnovni delovi polutke, mogu se stavljati u promet namalo samo ako su bili zamrznuti najviše do 12 meseca i ako u toku skladištenja nisu promenili organoleptička svojstva. Jednom odmrznute polutke i jestivi delovi zaklanih svinja  se ne mogu ponovo zamrznuti.

Boja svinjetine koja se stavlja u promet je ružičaste do svetlo crvene a masno tkivo bele boje, da nema neprijatanni stran miris a debljina potkožnog masnog tkiva nija veća od 5mm iznad površine mišića.

U novom broju Agrobiznis magazina možete pročitati više o ovoj temi.

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci “Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz NEOPLANTE su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojiih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržiste plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržiste kao i koliki je njihov ukupni trzišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama? Das mo ovakva pitanja postavili bilo kojoj mesnoj industriji u Evropi dobili bi odgovor već usmeno, ostaje nejasno šta to kriju u “NEOPLANTI”. Da li ćemo poput drugih kompanija i od njih moći da očekujemo da ćemo jesti prerđevine od mesa koje dolazi smrznuto iz uvoza.

U šturom odgovoru koji smo čekali nekoliko dana samo se navodi da  Kompanija ima plan da u narednom periodu kroz investicije podigne konkurentnost u ovim oblastima poslovanja, a za to im je neophodno vreme. Izbegavajući naše pitanje da li će biti smanjenja broja zaposlenih iz „Neoplante“ odgovarju da tokom reorganizacije posla, svim zaposlenima na koje se ova promena odnosi, će pokušati da pronađu odgovarajuću poziciju u drugim sektorima kompanije. „Očekuje nas tranzicioni period u narednih nekoliko meseci i uložićemo sve svoje resurse da ovaj proces sprovedemo u najboljem interesu za sve zaposlene. Pronalaženje nove pozicije u kompaniji zavisiće od radnog učinka svakog od zaposlenih, stepena stručne spreme, prethodnog iskustva, zahteva radnog mesta, dosadašnje pokazane sposobnosti i stručnosti u obavljanja poslova. Ovim povodom posebno smo oformili stručnu komisiju koja se bavi celokupnim procesom.“

Dakle pošto ni reči nije bilo o  tome da se neće nadoknaditi nedostatak sirovine iz uvoza pretpostavljamo da je ta mogućnost ostavljena, takođe nam nisu želeli da odgovre koliko su do sada uvozili smrnutog mesa i odakle.

Podsećanja  radi dnevni list KURIR je prošle godine u ovo vreme objavio da je Srbija 2015. godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Prema njihovim podacima, iz inostranstva nam je 2014. godine stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije tada premašila 32 miliona evra. Novijih podataka o uvozu nema, obično zbog opravdanja da se štite “poslovni interesi kompanija i podataka o poslovanju” međutim ostaje pitanje, a ko štiti potrošače i imaju li oni pravo da znaju šta jedu i odakle je proizvod  i sirovina od koje je nastao. Na ovaj način nesumnjivo se dovode potrošači u zabludu jer jedu proizvode za koje se tvrdi da su domaći jer su proizvedeni u prerađevine u fabrikama koje rade na teritoriji Srbije. A da li je to baš domaće?

Ako je suditi prema prošlogodišnjim podacima. NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su “Neoplanta" "Matijević"  i "Zlatiborac".

Da li će i ova uzorna i poznata kompanija koja se dičila svojom proizvonjom na njivama i u farmi  početi da uvozi smrznuto meso poput brojnih velikih kompanija  kao što je “Matijević” ostaje da se vidi, ali ako se ima u vidu da se obustavlja proizvodnja svežeg mesa ostaje pitanje od čega će se proizvoditi prerađevine,  zamolili smo ministra Nedimovića za komentar:

 “Imam saznanja da će se u “Neoplanti” baviti samo preradom. Što se tiče proizvodnje, slobodna je tržišna utakmica, svako može da bira šta će da radi” naglasio je Nedimović i dodao “Mi imamo zaštitne mere kako za mesto tako i za mleko i podsetio da je administrativnim merama Vlade sprečen “cunami” mleka na naše tržište.

Inače, NEOPLANTA još od 1885. godine se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. U kompaniji ima 700 zaposlenh i od 2007. godine je vlasništvu firme "Nelt"

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30