"Šest meseci od zamrzavanja ili klanja svinjsko meso ne može biti predmet uvoza u Srbiju", izjavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i dodao da Pravilnik o tome postoji već dve godine, kao i da to kontroliše veterinarska inspekcija na granici.

"To je sveto pismo," kazao je Nedimović i dodao da se u Srbiji primenjuju potpuno izjednačena pravila s kompletnim okruženjem i EU.

"Za goveđe meso je još rigoroznije", naveo je ministar odgovarajući na kritike poslanika SRS Milorada Mirčića, koji je na sednici Skupštine Srbije, gde se raspravlja o zakonima o bezbednosti hrane, rekao da se mesne prerađevine u Srbiji proizvode od mesa koje se uvozi iz inostranstva, a koje u tim zemljama pripada robnim rezervama.

Mirčić je kazao da je to meso godinama bilo smešteno u hladnjačama, određenim prostorima za to, a da uvoz u Srbiju podrazumeva da se meso tako termički i mehanički obradi da se pretvori u mesne prerađevine.

Nedimović je rekao da je to ranije bilo dozvoljeno, ali da sada ta priča ne stoji i da je isto kao i priča o GMO hrani pokušaj da se izvuku jeftini politički poeni i to na pričama koje su možda bile pre pet godina.

"To što je bilo pre pet godina - tako su i prošli, kako su i radili. Nikako," zaključio je ministar.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-pravila-u-uvozu-mesa-kao-u-evropi-06-03-2019

Smanjenje populacije divljih svinja najvažnija je mera u sprečavanju pojave zarazne bolesti afričke kuge kažu stručnjaci i nadležni i napominju da bi naročito manji farmeri trebalo da vode računa o biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.Takođe je važno da se na vreme i pravilno odreaguje na prvu sumnju na ovu bolest kod životinja i da lovovi ne budu grupni.

Na teritoriji Srbije za sada nije registrovana pojava afričke kuge svinja, ali su ipak na snazi preventivne mere budući da za to postoji opasnost jer se radi o vrlo zaraznoj bolesti. Naime, Ministarstvo poljoprivrede donelo je naredbu o odstrelu divljih svinja kako bi se sprečila pojava bolesti, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je plan da se u naredna dva do četiri meseca populacija divljih svinja redukuje za čak 70 odsto.

Nedimović je za Tanjug rekao da higijensko-zdravstveni odstrel neće ugroziti opstanak populacije divljih svinja, te da je ta mera neophodna kako bi se što više redukovao broj eventualnih prenosilaca virusa afričke kuge.

"Nema leka za afričku kugu svinja, takav lek na svetu ne postoji. Gde god se pojavi bolest mora doći do eutanazije", rekao je Nedimović.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović rekao je za Tanjug da je jedna od mera da se ova bolest suzbije smanjenje populacije divljih svinja gde se virus održava i brzo mutira.

"Ne postoji vakcina protiv ove bolesti koja je opasna za domaće i divlje svinje, i nanosi veliku ekonomsku štetu, dok po ljude srećom, nije opasna" rekao je Budimović.

Kako kaže, u graničnim područjima, naročito kod zemalja kod kojih je registrovana pojava bolesti, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj može da se smanji populacija domaćih svinja otkupom žive stoke, i samim tim i mogućnost da se unese virus.

Kretanje divljih svinja, kaže, ne može da se kontroliše i jedino što ih zaustavlja u daljem kretanju su prirodne prepreke - šume, reke. Za ovu bolest, navodi, specifično je i to da nema pravila gde će se pojaviti.

"Naši farmeri treba da znaju da je bitno da biosigurnosne podignu na viši nivo, da nema kretanja i da se ne dozvoljava da neko uđe u objekte", objašnjava Budimović.

Kako kaže, više su ugrožena manja domaćinstva gde su te mere manje zastupljene, dok je za očekivati da velike farme sigurno sprovode te mere.

"Odstrel divljih svinja jeste možda drastična, ali jedna je od dobrih metoda jer mora da se smanji populacija divljih životinja koji su nosilac i faktor prenosa bolesti", kaže Budimović.

Šef Katedre za zarazne bolesti životinja Veterinarskog fakulteta u Beogradu Miroslav Valčić napominje da je veoma važno kako će se reagovati kad se pojavi prva sumnja i da je bitno da se uzorak što pre odnose do nadležnog instituta kako bi se utvrdilo da li je reč o bolesti afričke kuge ili nekoj drugoj.

"Važna je prva sumnja ali i brzina dijagnostike kako bi se sprovele dalje mere", rekao je profesor Valčić.

Predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković rekao je da se afrička kuga svinja pojavila u svim okolnim zemljama, a da posebno brine pojava u Rumuniji, u graničnim delovima sa Srbijom.

Budući da je najvažnija i najefektivnija mera smanjenje fonda divljih svinja, to ne treba da brine jer, objašnjava, postoje reprocentri za proizvodnju divljih svinja pa da neće biti problema da se matični fondovi kasnije vrate na staro stanje.

"Nije pitanje da li će biti pojave ove bolesti, već kada", kaže Ćirković za Tanjug i dodaje da su se Uprava za veterinu, Uprava za šume, Lovački savez na vreme pripremali za to i lovce edukovali kako da postupe u slučaju da primete uginule jedinke, i da o tome obaveste veterinarske institute.

Lovački savez međutim, preporučuje i da se ne obavljaju grupni odstreli jer može doći do migracije divljih svinja, već da se organizuju pojedinačni lovovi naročito na području Vojvodine.

"Pored toga važna je i edukacija ljudi koji žive na selu i imaju manje ili veće farme svinja", rekao je sagovornik Tanjuga. Takođe dodaje da i oni koji se bave nomadskim čuvanjem posebnih sorti svinja, poput mangulice, treba da obustave to jer i domaće svinje mogu da budu veliki prenosioci ove bolesti.

U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne afričke kuge svinja u Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je pre dvadesetak dana naredbu o preduzimanju mera koje se prevashodno odnose na strogu kontrolu prometa i uvoza živih svinja i proizvoda svinjskog porekla u zemlji. Među merama je sprečavanje prodora mesa, prerađevina i svega ostalog iz zemalja koje imaju taj problem, a što može ugroziti životinjski svet.

Prema naredbi koju je izdalo resorno ministarstvo, uvozna dozvola može da se izda ako ne postoji rizik po zdravlje životinja što se utvrđuje u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Direktivom Uprave za veterinu kojom je jasno precizirano postupanje po svakom zahtevu.

Naredbom se zabranjuje slobodan uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja ili područja zahvaćenim afričkom kugom svinja, a za svaki konkretan slučaj izdaje se uvozna dozvola.

Afrička kuga svinja je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima.

Izvor: https://www.021.rs/story/Info/Srbija/208571/Nije-pitanje-da-li-ce-se-pojaviti-africka-kuga-svinja-vec-kada.html

Nemačka kompanija "Tenis" zatražila je odlaganje najavljene investicije u Srbiji.
"Komisija za davanje saglasnosti za investicione planove u postupku ostvarivanja prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta je na molbu kompanije 'Tonnies' (Tenis) dala predlog za odlaganje investicije i prosledila ga Gradu Kikindi na odlučivanje", kažu u Ministarstvu poljoprivrede za Tanjug.

"Podsećamo da s kompanijom "Tenis" nije potpisan ugovor, već je samo podnet investicioni plan koji je odobrila Komisija. Imajući u vidu da ugovor još nije potpisan, Komisija je dala predlog za odlaganje investicije", kažu u resornom ministarstvu. Državno zemljište na teritoriji Grada Kikinde koje je bilo predmet zakupa, izdaje se redovno poljoprivrednicima na licitacijama do početka realizacije investicije, navode u Ministarstvu.

Komisiju za davanje saglasnosti za investicione planove u postupku ostvarivanja prava prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta je formiralo Ministarstvo poljoprivrede, a u njenom sastavu su ministar poljoprivrede, privrede i finansija.

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, razlog za trenutno odustajanje "Tenisa" od investicija u Srbiji jeste to što se „u Evropi pojavila afrička kuga svinja“.

„To podrazumeva veliku količinu svinja i prerađevina koje treba ovde da se prevezu, a kako postoji zabrana kretanja, ne može nigde da se pomera“, istakli su u Ministarstvu poljoprivrede, napominjući da Uprava za veterinu, Uprava carina i MUP preduzimaju sve mere kako se afrička kuga ne bi proširila na teritoriju Srbije.

Vlada Srbije potpisala je 2015. godine s nemačkim proizvođačem mesa Memorandum o razumevanju za odgoj tri miliona tovnih svinja godišnje u Srbiji, a plan je bio da ova kompanija ima proizvodnju na 20 farmi u Srbiji.

Nemački "Tenis" je jedan od najvećih proizvođača svinja u Evropi koji godišnje uzgoji oko 17 miliona svinja, ali i oko 400.000 goveda, i koja ima obrt veći od pet milijardi evra po godini.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/kompanija-tenis-trazila-odlaganje-investicije-u-srbiji_966769.html

Afrička kuga je došla do naših granica, upozorava načelnik Veterinarske inspekcije Zoran Ivanović.

"Osnovan je republički krizni centar, a u pograničnim mestima i regionalni, objavljene su mere i bilo šta što potiče od svinjskog mesa sa teritorija tih država ne može da uđe u zemlju ako nije termički obrađano", kaže Ivanović a prenosi RTS.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede ozbiljno je shvatilo situaciju u regionu u vezi sa afričkom kugom.

"Pod nadzorom su i putnici i apelujemo na ljude da ne dovode našu zemlju u rizik nesavesnim ponašanjem", napominje Ivanović. Prema objavljenim podacima, afrička kuga svinja već godinu dana je prisutna u Rumuniji i Bugarskoj i to predstavlja veliku opasnost po Srbiju.

Registrovana je i u Mađarskoj, ali je zahvaljujući ogradi koju su mađarske vlasti postavile zbog migranata manja verovatnoća za prolazak divljih svinja, koje predstavljaju najveću opasnost od širenja zaraze za koju ne postoji lek.

U Rumuniji je od početka godine ubijeno 50.000 svinja.

Virus koji izaziva afričku kugu svinja je izuzetno otporan i može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu.Takođe, dugo opstaje i u mesnim prerađevinama. Najteži oblik zaraze je i najkraći, jer svinje uginu pre nego što stignu da ispolje simptome, kao što su visoka temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju i kašljanje.

Bolest se ne leči, niti postoji vakcina.

Jedina mera kontrole i sprečavanja širenja bolesti je uklanjanje obolelih jedinki i na bolest sumnjivih životinja.

Virus ne prelazi sa svinja na ljude.

Izvor:http://www.alo.rs/vesti/drustvo/ova-bolest-se-ne-leci-a-vakcina-ne-postoji/189612/vest

Svinjarstvo je jedna od najnestabilnijih grana poljoprivrede, ali nekim stočarima je nezamenljiva. S obzirom na to da su i državni podsticaji usmereni na mlade proizvođače, svaki svetao primer vredan je pažnje. 

Za Boška Jurišića iz sremskog sela Šuljam kažu da je jedan od retkih mladih ljudi koji voli svinjarstvo. Njegova farma beleži impresivne rezultate. Izgradio je novi objekat za 400 tovljenika, treća je generacija u porodici koja se bavi tim poslom i kaže da ga ne bi menjao ni za šta na svetu.

"Mislim da je lep posao, ko voli to da radi. Ja volim i nije mi teško ni da smrdim. Imam i ljude koji rade sa mnom, tu su i supruga i tata. Odrastao sam pored tovilišta i to mi nikad nije bilo strano, svinje volim i od toga živim. To je jedna lepa grana privrede od koje, za sada, može lepo da se zaradi i živi", kaže Boško Jurišić.

U novom tovilištu sve je urađeno po evropskim standardima. Tovljenici su smešteni u klimatizovane boksove u koje se ulazi samo ukoliko postoji potreba za lečenjem ili nekom drugom intervencijom. Hrana se spravlja na veoma jednostavan način, uz minimalan angažman stočara. U svinjarstvu koje je izloženo čestim cenovnom turbulencijama, preko su potrebni državni podsticaji, a podrška države u realizaciji ove investicije nije izostala.

"Pratili smo papirologiju od početka do kraja, dobili smo sve i mislim da je to dobra stvar. Jedan mlad poljoprivrednik može dosta sada da dobije od države", smatra Boško.

Bez obzira na cenovne turbulencije u svinjarstvu, još uvek ima mladih poljoprivrednika koji svoj život ne mogu da zamisle bez sela. Dokle god je tako, za naša sela ima nade.

izvor : http://www.rtv.rs 

 

 

 Kao i svaka druga organska proizvodnja, odgajanje svinja pa principima organske proizvodnje je nešto ekstenzivniji sistem gajenja, a i rezultati su lošiji kada se uporede sa klasičnim sistemom proizvodnje.

Korišćenje paše ima za posledicu i znatno manje troškovi ishrane zbog smanjene potreba za drugim hranivima kao što su žitarice, proteinska hraniva, vitaminsko mineralni dodaci. Jedan hektar pašnjaka dobrog kvaliteta može u sezoni obezbediti ispašu za 20 krmača.

Pašnjaci sa stalnom ispašom treba da su naseljeni ili zasejani travama poput livadarke, bele dateline, ježevice i lucerke. Pašnjake sa pregonskom ispašom mogu činiti lucerka, crvena detelina, bela detelina, švedska detelina, ježevica, bezosni vlasen i mačji rep.

Krmače u laktaciji imaju veće potrebe u hranljivim materijama, koje mogu podmiriti manjim delom iz paše. Istraživanja sa korišćenjem silaže u laktaciji upućuju na zaključak da se maksimalno 10-15% od potreba u energiji može podmiriti iz kabaste hrane, a da to ne utiče negativno na prirast legla. Ako zelena kabasta hrana ulazi sa više od 25% u sastav obroka, sadržaj sirovih proteina u obroku mora biti povećan, zbog niže svarljivosti proteina iz kabaste hrane.

Kompletne smeše koncentrata se sastavljaju da obezbede celokupne potrebe u hranljivim materijama i energiji, kao i kod normativa klasične (kovencionalne) proizvodnje, bez učešća paše, odnosno kabaste hrane u obroku. Hraniva koja najčešće ulaze u sastav smeša su ona koja se mogu proizvesti na gazdinstvu, međutim problem koji se javlja kod organizacije organske proizvodnje svinja jeste nabavka na tržištu hraniva sa sertifikatom organske proizvodnje.

Od žitarica najčešće se koriste: kukuruz, ječam, ovas, pšenica, raž i tritikale. Od proteinskih termički obrađeno zrno soje, pasulj, grašak, bob, lupina, sočivo, sojina pogača, suncokretova pogača i dehidrirana lucerka. Dozvoljeni su i vitaminski dodaci i probiotici: kvasac, enzimi, limunska kiselina.

U obrocima svinja u tovu u uslovima organske proizvodnje kao glavni izvor proteina se najčešće koristi termički obrađeno punomasno zrno soje, iz tog razloga čak i u uslovima restriktivne ishrane koncentratima dolazi do povećanja sadržaja polinezasićenih masnih kiselina u deponovanom masnom tkivu.

Ubuduće će se u ishrani svinja (kao i kod svih drugih životinja) u uslovima organske proizvodnje sve više koristiti alternativni izvori proteina. Zbog nedozvoljene upotrebe genetski modfikovanih hraniva, kao i ograničene upotrebe hraniva dobijenih hemijskom ekstrakcijom masti, biće korišćena hraniva koja su bogatija i u sadržaju masti. Zbog toga će biti važno razmatrati i njihov uticaj na kvalitet deponovane masti u organizmu životinja.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Kompanija Matijević Galad, deo Matijević Agrara, na imanju u Kikindi završava fabriku premiksa za stočnu hranu. 



Kako kaže direktor kikindske firme Nedeljko Berak, fabrika će biti otvorena u junu, prenose Kikindske novine.



- Proizvodićemo premikse za stočnu hranu za sva imanja Matijević Agrara u Vojvodini. Kapacitet je 3.000 tona premiksa za godinu dana – objasnio je Berak.



Prema njegovim rečima, važan segment rada su i svinjogojske farme na samom Galadu i na farmi koja je nekad pripadala Jedinstvu. Na ove dve farme trenutno ima oko 1.800 krmača, što znači da se za klanicu u vlasništvu Matijevića godišnje isporuči 40.000 tovljenika.



Ove godine proširiće se kapacitet farmi, jer je zacrtan plan da se uzgaja 55.000 tovljenika na godišnjem nivou. Ranijih godina ulagano je u automatsku ishranu, prasilišta i ventilaciju.



Ratarske kulture preduzeće uzgaja na 4.500 hektara. Ove godine uložiće i milion evra u sisteme za navodnjavanje. Oko 1.000 hektara biće u zalivnom sistemu, jer će biti potrebno 55.000 tona hrane za svinje.



Matijević je u Kikindi vlasnik bivših poljoprivrednih dobara Galad i Jedinstvo i u tom gradu posluje čitavu deceniju. Za to vreme uloženo je četrdesetak miliona evra u razvoj farmi i ratarske proizvodnje.

 

 

izvor : www.ekapija.com

Danas se na većini farmi sa intenzivnom proizvodnjom vrši veštačko osemenjavanje (VO) krmača i nazimica. U nekim zemljama se veštački osemenjava i preko tri četvrtine od ukupnog broja plotkinja. Međutim, uspeh veštačkog osemenjavanja, meren vrednošću (%) postignutog prašenja i veličinom legla, značajno varira. Opšti je zaključak da je ovo posledica, pre svega, nepravilno izvedene tehnologije VO.

Prednosti primene veštačkog osemenjavanja:

Brže razmnožavanje (dobijanje većeg broja potomaka) jednog genetski superiornog priplodnjaka

Sprečavanje širenja zaraznih bolesti

Mogućnost dugotrajnog čuvanja semena određenog priplodnjaka

Jednostavniji i jeftiniji transport semena na veće udaljenosti

Isključen rizik transporta, adaptacije, aklimatizacije i karantiniranja priplodnjaka

Znatno bolja evidencija porekla potomaka

Ekonomske uštede u proizvodnji, zbog potrebe znatno manjeg broja priplodnjaka

Mogućnost prodaje doza semena i ekonomske koristi od toga

Mogućnost definisanja pola potomaka, putem seksinga (sexing) spermatozoida

Postizanjem puberteta, nazimica uspostavlja estrusni ciklus, koji se karakteriše specifičnim morfološkim i funkcionalnim promenama na svim polnim organima. Ove promene se događaju precizno određenim redosledom, a kontrolisane su delovanjem ženskim polnim hormonima.

Estrusni ciklus je period između pojave dva estrusa, tj. polnog žara. Prosečno kod svinja traje 21 dan sa granicama između 18 i 24 dana.

Ceo estrusni ciklus deli se na četiri faze:

-proestrus

-estrus

-metestrus

-diestrus

Estrus je period estrusnog ciklusa u kome ženka ispoljava vrlo markantne spoljašnje znake, koji su relativno lako uočljivi. Spoljašnji polni organi su, usled pojačane cirkulacije i dejstva polnih hormona, otečeni i crveni. Životinja ispoljava karakterističan refleks stajanja, što je jedini siguran znak da je životinja spremna za osemenjavanje. Plotkinja u ovom periodu skače na druge životinje i dozvoljava da bude zaskočena, nemirna je i ima izrazito smanjen apetit. U ovom stadijumu dozvoljava celokupni akt kopulacije i samo u ovom periodu je sposobna za uspešnu oplodnju, tj. fertilnu oplodnju.

Pravovremena identifikacija estrusa kod priplodnih ženki, jedna je od ključnih tačaka za profitabilnost svinjarske proizvodnje. Identifikacijom prvog estrusa nakon zalučenja, značajno se smanjuje broj „praznih” dana na farmi, a ujedno se povećava indeks prašenja, tj. povećava se broj odgajenih prasadi po krmači godišnje, samim tim i veći broj tovljenika. To, ujedno, podrazumeva i manje troškove po krmači i, konačno, veći profit.

Naime, period bremenitosti je konstantan i (uz dozvoljena odstupanja) traje 114 dana, laktacija je takođe konstantna (oko 28 dana) i zavisi od primenjene tehnologije na farmi, i ostaje period između zalučenja i novog estrusa. Treba težiti da ovaj period IZE bude što kraći.

Na osnovo svega navedenog uviđa se veliki značaj pravovremenog zapažanja estrusa. Prostije, ako se propusti prvi estrus nakon zalučenja, proći će još 21 dan do pojave narednog estrusa. Znači, plotkinja će trošiti hranu više od 25 dana, a neće ničemu doprinositi. Kada se 25 dana pomnoži sa količinom hrane koju dnevno pojede, a svaki kilogram hrane sa cenom koštanja, pa sve to sa brojem krmača, uviđaju se veliki troškovi koji su posledica neblagovremenog otkrivanja estrusa. Uz to, smanjuje se i indeks prašenja, što iziskuje povećanje broja krmača, a samim tim i povećanje troškova smeštaja i ishrane, kako bi se ostvario željeni broj tovljenika na farmi u jednoj godini.

Veštačko osemenjavanje ima veliki broj prednosti u odnosu na prirodni pripust, pa se zbog toga, na velikim industrijskim farmama, proizvodnja svinja ne može zamisliti bez primene veštačkog osemenjavanja. Ovo je veoma važno i za male farme, gde je krajnje nerantabilno držati neraste za mali broj krmača i gde nije moguće raditi ozbiljnu selekciju. Upravo, prirodni pripust sa nerastima sumnjivog kvaliteta i doveo je proizvodnju u svinjarstvu na ovaj nivo, sa blagom tendencijom pada.

Ako se sve navedeno uzme u obzir, mog u se ostvariti dobri rezultati u domenu reprodukcije svinja: visoka koncepcija, visoki procenat prašenja, veliki broj vitalnih prasadi u leglu, visoki indeksi prašenja, veliki broj tovljenika po krmači godišnje, favorizovanje superiornih krmača, mogućnost dobre selekcije. Sveobuhvatno, uz ispunjenje i ostalih grana proizvodnje (ishrane, smeštaja, nege i menadžmenta) izvesno je dobro poslovanje i dobar priliv profita.

 

Aleksandar Repček

PSSS Vrbas

 

Koliko hrane je potrebno za jednu svinju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3172-koliko-hrane-je-potrebno-za-jednu-svinju

 

Troškovi ishrane životinja i obezbeđivanja prasadi (sopstvene proizvodnje ili kupovine sa strane), čine najmanje 80 % svih troškova u proizvodnji svinjskog mesa. Od cene ishrane u najvećoj meri zavisi ekonomičnost držanja svinja. Ovi troškovi zavise od više faktora. Pre svega kako se obezbeđuju hraniva i, naročito, kako se ona iskorišćavaju. U najpovoljnijim slučajevima, na ishranu životinja ide oko trećine ukupnih troškova, ali nekada i više od 50 odsto!

U savremenom svinjarstvu, veoma važan zahtev u ishrani je najveći stepen higijene: hrana mora da bude apsolutno čista i zdrava. O tome se mora voditi računa već od žetve (ubiranja), zatim tokom lagerovanja i konzervisanja, sve do pripreme i podele hrane

Svinje troše mnogo hrane. Kod nekih kategorija, hrana se daje po volji, dok se kod nekih mora ograničavati i racionalno davati. Cilj je da se svakom grlu daje tačno onoliko hrane koliko mu u tom trenutku treba. Kod krmača se ta strogo kontrolisana pojedinačna ishrana u velikoj meri već postiže, jer su kod njih razlike u dnevnim potrebama za hranom najveće: od samo 1 kg dnevno do 8 kg/dan  (npr. kada doje 12 prasadi).

Prasad još u toku dojenja dobijaju odgovarajuću hranu. U odgoju, na primer, počev od četvrte nedelje života, prasad brzo poveća masu (težinu) čak za četiri puta: od oko 7 kg na oko 28 kg. U tom periodu, prase dnevno dobija u težini od 250 g (u početku) do 500 g (na kraju odgoja). Prasad troši bar 15%  ukupne količine hrane na farmi zatvorenog tipa.

Najveće količine hrane, ipak, troše svinje u tovu. U slučaju najboljeg iskorišćavanja hrane i rezultata prirasta, tovljenici dnevno pojedu oko 1,5 do 2,8 kg. Na zatvorenim farmama oni koriste bar 2/3 ukupne hrane koja se potroši na farmi.

Uspeh u ishrani svinja u najvećoj meri zavisi od tehnologije, odnosno tehničkih rešenja za ishranu. Svinje su, po pravilu, najraspoloženije za ishranu dva puta dnevno: obično od 6 do 9 i od 15 do 18 časova. Kada je toplo, to vreme se pomera: ujutro na ranije, a po podne na kasnije (tada čak i noću više jedu).

Na količinu hrane, koju svinje uzimaju, utiče više faktora:

- konzistencija hrane na prvom mestu (suvo – tečno),

- starost svinja,

- veličina grupe,

- temperatura okoline itd.

U proseku, svinje na ishranu troše vrlo malo vremena. Najmanje kada dobijaju tečnu hranu. Tada samo 10-15 minuta dnevno. Ali, za uzimanje suve hrane, pre svega brašnaste, troše čak tri puta više.

Uz suvu hranu svinje troše i više vode, čak i za 25 % više nego kada jedu vlažnu ili tečnu hranu.

Sa bržim uzimanjem hrane, svinjama ostaje više „slobodnog“ vremena i tada im treba pružiti što više „zanimacija“ (da čupkaju slamu, ili nešto za igru – kraći balvani). U svakom slučaju treba nastojati da što manje grizu repove!

Veoma je važno da se hrane na miru, bez međusobnog uznemiravanja. Kod tzv. obročne ishrane treba obezbediti odnos 1:1, tj. da svaka svinja ima svoje mesto za ishranu. Ako je „ishrana po volji“, onda ovaj odnos može biti i 1 : 4.

 

Ima li stočarstvo perspektivu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3044-ima-li-stocarstvo-perspektivu

 

Srbija ima odlične uslove za uzgajanje najskupljih gljiva, čiji kilogram košta od 2.000 do 8.000 evra, ali ovog ali ovog posla se, iz nekog razloga, niko ne prihvata. Oni malobrojni znaju bez čega u lov na tartufe ne treba kretati.

U okolini Loznice, rodnom mestu Vuka Karadžića - Tršiću, u potragu za tartufima se ne kreće bez svinje. Ali, ne zbog društva, već zato što su se ove životinje dokazale kao najbolji detektori za traženje najskupljih gljiva. Svinje imaju odličan njuh i mogu da nanjuše dobru gljivu, čak i ako je ona 3 metra ispod zemlje. Što je najbitnije, sposobne su da odvoje otrovne od neotrovnih tartufa.

Jedini problem je što vole i da ih jedu, pa da vlasniku ne bi smazale 8.000 evra, stalno moraju da nose korpu preko njuške. Tartufe, inače, zovu "hranom bogova" i "jelom aristokrata", jer mogu da ih priušte samo bogataši.Tako je sada, tako je bilo i u dalekoj prošlosti.

Plod raste isključivo pod zemljom, a tražen je zbog više od 400 mirisnih nota koje pojačavaju aromu svakom specijalitetu. Iako se verovalo da ove pečurke ne uspevaju u našoj zemlji, u protekle dve decenije ustanovljeno je da Srbija leži na tartufima, jer su pronađene desetine vrsta na 250 lokacija. Takođe, imamo idealne geografske uslove za uzgajanje jer se nalazimo na 45. paraleli, na potezu na kom su Portugalija, Španija, Italija - zemlje poznate po brojnim plantažama tartufa.

Na svetskom tržištu potražnja za ovim specijalitetima je mnogo veća nego ponuda jer su, gastronomski, to najcenjeniji dodaci jelu. U kockarnicama, recimo u Los Anđelesu, hamburger srednje veličine sa tartufima premašuje 5.000 dolara. U Americi su napravili čokoladu sa mrvicama tartufa i vanile, a kilogram košta 6.000 dolara.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Rakija od suvih šljiva - tehnologija proizvodnje i saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3161-rakija-od-suvih-sljiva-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30