U cilju suzbijanja i sprečavanja širenja zarazne afričke kuge svinja (AKS) u Srbiju, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdalo je naredbu o preduzimanju niza mera koje se prevashodno odnose na strogu kontrolu prometa i uvoza živih svinja i proizvoda svinjskog porekla u zemlji. Prema naredbi, uvozna dozvola može da se izda ako ne postoji rizik po zdravlje životinja što se utvrđuje u skladu sa Zakonom o veterinarstvu i Direktivom Uprave za veterinu kojom je jasno precizirano postupanje po svakom zahtevu. Naredbom se zabranjuje slobodan uvoz i provoz pošiljaka poreklom iz zemalja ili područja zahvaćenim afričkom kugom svinja, a za svaki konkretan slučaj izdaje se uvozna dozvola. Takođe, određena su dva područja - područje umerenog rizika i područje visokog rizika i donete mere koje se sprovode na tim teritorijama. Definisane su mere koje se sprovode nakon potvrde prvog slučaja te zarazne bolesti i aktivnosti na zaraženim područjima i periodi trajanja mera zabrane i ograničenja. Kako se navodi, naredba je doneta zbog pogoršanja epizootiološke situacije u regionu (Mađarska, Rumunija, Bugarska), i neposredne opasnosti od pojave ove bolesti u našoj zemlji. ''Neohodno je nalaganje konkretnih mera koje treba da sprovode sve relevantne institucije i organizacije pored Ministarstva, tako i vlasnici i držaoci životinja, lovci i korisnici lovišta'', stoji u saopštenju Ministarstva. AKS je zarazna virusna bolest domaćih i divljih svinja koja se prenosi kontaktom zaraženih sa zdravim svinjama, kontaminiranom hranom i vodom, odećom i obućom, inficiranim predmetima i opremom, prevoznim sredstvima, stajnjakom, glodarima, insektima. Za ovo oboljenje ne postoji terapija niti vakcina, a u slučaju pojave bolesti sprovode se radiklane mere uništavanja životinja na zaraženom području.

Izvor: TANJUG

Ovog puta predstavljamo vam mladog poljoprivrednika Vladimira Mitrović iz Pepeljevca kod Lajkovca koji sa ocem, majkom i sestrom vodi impresivnu proizvodnju ne samo za pojmove Srbije već i šire. On je ove godine dobitnik priznanja Intesa Farmer za mlade poljoprivrednike i novčane nagrade u iznosu od 600 000 dinara.

Vladimir je inženjer elektrotehnike a njegova sestra studira prava.Njegovo zaduženje je tov svinja dok se sestra stara o kućnim poslovima. Otac i majka su zaduženi za goveda. Prema njegovim rečima, u zavisnosti od doba godine, dnevno namuzu od 300 do 400 litara mleka koje otkupljuje Imlek. Sistem proizvodnje je krava tele tako da pored mleka imaju i tov junadi. Svakako savremena proizvodnja bilo da je reč o svinjarstvu ili govedarstvu iziskuje proizvodnju velikih količina stočne hrane. Zbog toga Mitrovići obrađuju skoro 130 hektara na kojima seju pšenicu, kukuruz, soju, lucerku i suncokret.

 Dobitnici priznanja Intesa Farmer za 2018. godinu sa članovima žirija

“Imamo svoju mešaonu stočne hrane,tov svinja je baziran na koncentrovanim smešama kukuruza dok se za ishranu goveda koriste silaža,seno i koncentrat”. Godišnje ova vredna porodica utovi 2500 svinja za dva poznata kupca. U toku je velika investicija u prasilište i objekat za tov veličine 1000 kvadrata zahvaljujući kojoj ćemo imati mnogo veće mogućnosti proizvodnje i prizvodnju 3000 tovljenika godišnje.” Prema njegovim rečima godine iza nas je bila izuzetno rodna sa prosečnim prinosom kukuruza od 12 tona po hektaru, pšenice 7 tona, suncokreta nešto manje nego inače oko 3 tone po hektaru. Vladimir nam se požalio da uglavnom seje strane sorte i hibride jer se malo radi na razvoju domaćih. Ovaj vredni poljoprivrednik i inženjer za Agrobiznis magazin kaže da sa Bankom Intesom sarađuje dobro, koristi uglavnom kratkoročne kredite za obrtna sredstva a među planovima za budućnost posebno nam je istakao da je vreme da se oženi. Pretpostavljamo da je mesto i dalje upražnjeno do zaključeno do ovog broja.

Svinjarstvo je jedna od najnestabilnijih grana poljoprivrede, ali nekim stočarima je nezamenljiva. S obzirom na to da su i državni podsticaji usmereni na mlade proizvođače, svaki svetao primer vredan je pažnje. 

Za Boška Jurišića iz sremskog sela Šuljam kažu da je jedan od retkih mladih ljudi koji voli svinjarstvo. Njegova farma beleži impresivne rezultate. Izgradio je novi objekat za 400 tovljenika, treća je generacija u porodici koja se bavi tim poslom i kaže da ga ne bi menjao ni za šta na svetu.

"Mislim da je lep posao, ko voli to da radi. Ja volim i nije mi teško ni da smrdim. Imam i ljude koji rade sa mnom, tu su i supruga i tata. Odrastao sam pored tovilišta i to mi nikad nije bilo strano, svinje volim i od toga živim. To je jedna lepa grana privrede od koje, za sada, može lepo da se zaradi i živi", kaže Boško Jurišić.

U novom tovilištu sve je urađeno po evropskim standardima. Tovljenici su smešteni u klimatizovane boksove u koje se ulazi samo ukoliko postoji potreba za lečenjem ili nekom drugom intervencijom. Hrana se spravlja na veoma jednostavan način, uz minimalan angažman stočara. U svinjarstvu koje je izloženo čestim cenovnom turbulencijama, preko su potrebni državni podsticaji, a podrška države u realizaciji ove investicije nije izostala.

"Pratili smo papirologiju od početka do kraja, dobili smo sve i mislim da je to dobra stvar. Jedan mlad poljoprivrednik može dosta sada da dobije od države", smatra Boško.

Bez obzira na cenovne turbulencije u svinjarstvu, još uvek ima mladih poljoprivrednika koji svoj život ne mogu da zamisle bez sela. Dokle god je tako, za naša sela ima nade.

izvor : http://www.rtv.rs 

 

 

Danas se na većini farmi sa intenzivnom proizvodnjom vrši veštačko osemenjavanje (VO) krmača i nazimica. U nekim zemljama se veštački osemenjava i preko tri četvrtine od ukupnog broja plotkinja. Međutim, uspeh veštačkog osemenjavanja, meren vrednošću (%) postignutog prašenja i veličinom legla, značajno varira. Opšti je zaključak da je ovo posledica, pre svega, nepravilno izvedene tehnologije VO.

Prednosti primene veštačkog osemenjavanja:

Brže razmnožavanje (dobijanje većeg broja potomaka) jednog genetski superiornog priplodnjaka

Sprečavanje širenja zaraznih bolesti

Mogućnost dugotrajnog čuvanja semena određenog priplodnjaka

Jednostavniji i jeftiniji transport semena na veće udaljenosti

Isključen rizik transporta, adaptacije, aklimatizacije i karantiniranja priplodnjaka

Znatno bolja evidencija porekla potomaka

Ekonomske uštede u proizvodnji, zbog potrebe znatno manjeg broja priplodnjaka

Mogućnost prodaje doza semena i ekonomske koristi od toga

Mogućnost definisanja pola potomaka, putem seksinga (sexing) spermatozoida

Postizanjem puberteta, nazimica uspostavlja estrusni ciklus, koji se karakteriše specifičnim morfološkim i funkcionalnim promenama na svim polnim organima. Ove promene se događaju precizno određenim redosledom, a kontrolisane su delovanjem ženskim polnim hormonima.

Estrusni ciklus je period između pojave dva estrusa, tj. polnog žara. Prosečno kod svinja traje 21 dan sa granicama između 18 i 24 dana.

Ceo estrusni ciklus deli se na četiri faze:

-proestrus

-estrus

-metestrus

-diestrus

Estrus je period estrusnog ciklusa u kome ženka ispoljava vrlo markantne spoljašnje znake, koji su relativno lako uočljivi. Spoljašnji polni organi su, usled pojačane cirkulacije i dejstva polnih hormona, otečeni i crveni. Životinja ispoljava karakterističan refleks stajanja, što je jedini siguran znak da je životinja spremna za osemenjavanje. Plotkinja u ovom periodu skače na druge životinje i dozvoljava da bude zaskočena, nemirna je i ima izrazito smanjen apetit. U ovom stadijumu dozvoljava celokupni akt kopulacije i samo u ovom periodu je sposobna za uspešnu oplodnju, tj. fertilnu oplodnju.

Pravovremena identifikacija estrusa kod priplodnih ženki, jedna je od ključnih tačaka za profitabilnost svinjarske proizvodnje. Identifikacijom prvog estrusa nakon zalučenja, značajno se smanjuje broj „praznih” dana na farmi, a ujedno se povećava indeks prašenja, tj. povećava se broj odgajenih prasadi po krmači godišnje, samim tim i veći broj tovljenika. To, ujedno, podrazumeva i manje troškove po krmači i, konačno, veći profit.

Naime, period bremenitosti je konstantan i (uz dozvoljena odstupanja) traje 114 dana, laktacija je takođe konstantna (oko 28 dana) i zavisi od primenjene tehnologije na farmi, i ostaje period između zalučenja i novog estrusa. Treba težiti da ovaj period IZE bude što kraći.

Na osnovo svega navedenog uviđa se veliki značaj pravovremenog zapažanja estrusa. Prostije, ako se propusti prvi estrus nakon zalučenja, proći će još 21 dan do pojave narednog estrusa. Znači, plotkinja će trošiti hranu više od 25 dana, a neće ničemu doprinositi. Kada se 25 dana pomnoži sa količinom hrane koju dnevno pojede, a svaki kilogram hrane sa cenom koštanja, pa sve to sa brojem krmača, uviđaju se veliki troškovi koji su posledica neblagovremenog otkrivanja estrusa. Uz to, smanjuje se i indeks prašenja, što iziskuje povećanje broja krmača, a samim tim i povećanje troškova smeštaja i ishrane, kako bi se ostvario željeni broj tovljenika na farmi u jednoj godini.

Veštačko osemenjavanje ima veliki broj prednosti u odnosu na prirodni pripust, pa se zbog toga, na velikim industrijskim farmama, proizvodnja svinja ne može zamisliti bez primene veštačkog osemenjavanja. Ovo je veoma važno i za male farme, gde je krajnje nerantabilno držati neraste za mali broj krmača i gde nije moguće raditi ozbiljnu selekciju. Upravo, prirodni pripust sa nerastima sumnjivog kvaliteta i doveo je proizvodnju u svinjarstvu na ovaj nivo, sa blagom tendencijom pada.

Ako se sve navedeno uzme u obzir, mog u se ostvariti dobri rezultati u domenu reprodukcije svinja: visoka koncepcija, visoki procenat prašenja, veliki broj vitalnih prasadi u leglu, visoki indeksi prašenja, veliki broj tovljenika po krmači godišnje, favorizovanje superiornih krmača, mogućnost dobre selekcije. Sveobuhvatno, uz ispunjenje i ostalih grana proizvodnje (ishrane, smeštaja, nege i menadžmenta) izvesno je dobro poslovanje i dobar priliv profita.

 

Aleksandar Repček

PSSS Vrbas

 

Koliko hrane je potrebno za jednu svinju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3172-koliko-hrane-je-potrebno-za-jednu-svinju

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30