Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje počeo je da radi, a tim povodom kompanija Desing je, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala događaj. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda Oblačinska višnja na domaćem i međunarodnim tržištima, što će povećati vrednost proizvoda, a time i prodaje i izvoza.

- Iako nismo nikada organizovano radili na stvaranju brenda OBLACHINSKA, on je jako dobro poznat u svetu, ali samo kod industrijskih prerađivača. Cilj je da oblačinsku višnju mnogo jasnije predstavimo krajnjim potrošačima i da oni koji kupe proizvod napravljen od ove sorte višnje znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno - izjavio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik Desinga, navedeno je u saopštenju.

Oblačinska višnja je u ukupnoj proizvodnji višnje u Srbiji zastupljena sa oko 85%. Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini je sortom izuzetnog kvaliteta.

- Polifenolna jedinjenja predstavljaju najvažnija biološki aktivna jedinjenja oblačinske višnje. Ona se odlikuju izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i antitumorskom aktivnošću, o čemu je objavljen veliki broj naučnih publikacija - rekao je dr Mile Veljović, predsednik Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije.

Stavljanje u fokus srpske autohtone sorte voća je velika šansa za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju, rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu:

- Pored jasnih ekonomskih benefita prerade višeg stepena i plasiranja proizvoda od oblačinske višnje, ova aktivnost će pomoći i da se Srbija kao brend bolje pozicionira na svetskom tržištu. Autentičnost, tradicija i kvalitet su vrednosti kojima se pronalazi mesto i kod domaćih i stranih potrošača.

Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će se u narednom periodu fokusirati na privlačenje proizvođača iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar će organizovati besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2915884/oblachinska-visnja-srpski-brend-i-veliki-adut-na-svetskom-trzistu

Srbija je u 2019. godini izvezla 14.252 tone višanja, što je najveća količina u svetskoj trgovini. Mađarska je prodala 10.322 tone, Poljska 5.210 tona, pa slede SAD sa 3.176 tona.

Srbija je imala tek četvrtu vrednost izvoza, nakon SAD, Kanade i Mađarske, jer prve dve prodaju višnje po 10 puta većoj ceni, Mađarska za oko 50% većoj, a prosečna izvozna cena iz Srbije bila je oko 70 dinara po kilogramu (570 EUR po toni).

Osim Mađarske, od zemalja sa kojima se graničimo višnje se izvoze i iz Hrvatske i Bugarske, ali po mnogo manjim vrednostima i količinama.

Srbija je bila u mogućnosti da proda najveću količinu višanja zahvaljujući izvozu u Rusiju koji je od 2012. godine povećan 6,2 puta. U vreme poljoprivrednog popisa tri petine vrednosti izvoza išlo je u Nemačku, ali je od tada vrednost smanjena za dve petine. Višnje se izvoze još u BiH, Austriju, Mađarsku, Italiju i Rumuniju i još u pet zemalja za manje od 100.000 EUR po zemlji.

Najveći deo pod višnjama, u vreme poljoprivrednog popisa, nalazio se u Južnoj i Istočnoj Srbiji (70%), zatim u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (13,8%), Vojvodini (11%) a najmanje u Beogradu (5,3%).

Toplička, Nišavska i Jablanička oblast dovoljne su da se objasni više od polovine ukupnih površina pod višnjama, a četvrta je Zaječarska oblast, pa slede oblasti u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i u Vojvodini.

Prokuplje, Merošina, Leskovac i Knjaževac objašnjavaju gotovo polovinu svih površina, a nakon njih slede Šabac, Grocka, Smederevska Palanka i Inđija.

Kaluđerica u opštini Grocka imala je najveće površine pod višnjama ispred Novog Karlovca u opštini Inđija. Vučje u Leskovcu je treće, Rivica u opštini Irig četvrta, a Resinac u opštini Prokuplje na petom mestu.

Prema podacima RZS-a u 2019. godini je proizvedeno 97.000 tona višanja i rod je bio smanjen za četvrtinu u odnosu na 2018.

Prema statistikama FAO višnje su bile na 18. mestu prema vrednosti proizvodnje u Srbiji sa 128 mil USD, iza paradajza (132 mil USD) a ispred malina (127 mil USD).

Prema istom izvoru, Srbija je bila šesti proizvođač višanja u svetu, nakon Rusije, Ukrajine, Poljske, Turske i SAD. Rusija je, uprkos činjenici da je najveći proizvođač višanja u svetu, direktno pomogla proizvodnji višanja u Srbiji kroz uvoz iz naše zemlje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2840610/srbija-u-2019-po-kolicini-izvoza-visanja-prva-u-svetu-ne-i

Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima, kaže dr Aleksandar Leposavić, srpski stručnjak za ovu voćnu vrstu.Do ovih saznanja naš stručnjak je došao u direktnoj komunikaciji sa predsednikom svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline (IRO) Antonijom Domingezom iz Čilea Mariom Garsesom iz kompanije "Komfrut" koja je u toj državi između Anda i Pacifika bez premca po izvozu smrznutog voća.

"Visoke temperature praćene niskom vlažnošću vazduha ovog leta su uslovi sa kojima se Čileanci do sada nisu susretali i oni izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline ali i drugog voća. To predstavlja poseban problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje", kazao je dr Leposavić za agenciju RINA.Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji, sorte heritidž, veoma kratko je trajala i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 čileanskih pezosa po kilogramu (jedan pezos iznosi 0,14 dinara).

Berba druge po zastupljenosti, sorte miker je takođe kratko trajala, zbog čega je i cena u nabavci kilograma ove sorte kod proizvođača bila iznad 35 čileanskih pezosa.

Trenutno je u ovoj latinoameričkoj zemlji sezona cvetanja i u toku su pripreme za drugi rod sorte heritidž, ali ako ovakvi vremenski uslovi potraju, u Čileu će se i ove godine nastaviti tendencija pada proizvodnje uz istovremeni rast cena na tržištu.

Čile je, posle Srbije, poslednjih decenija najveći proizvođač i izvoznik malina u svetu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=14&nav_id=1641947

Vinska sorta "Vranac" neraskidiv je deo vinskog identiteta celog regiona. Unikatnost ove autohtone sorte, njene karakteristike i potencijal su osnova koja se može koristiti kao platforma za još veću promociju "Vranca" kao i drugih vina iz regiona na stranom tržištu. Ovo je bio deo glavnog događaja Svetski dan Vranca 2019. koji je održan u Skoplju u organizaciji udruženja Vina iz Makedonije.

Ovaj događaj se prvi put organizuje i stao je rame uz rame sa drugim međunarodnim danima u kojima se slave različite sorte vina širom sveta. Vinski profesionalci iz celog sveta, specijalizovani novinari, vinske sudije, somelijeri, vinski fotografi i blogeri, kao i brojni ljubitelji vina bili su deo ovog događaja.

Govoreći o "vrancu", predsednik Udruženja Vina iz Makedonije Svetozar Janevski istakao je da je svaki strani vinski stručnjak i ljubitelj vina koji je imao priliku da proba vino proizvedeno od ove sorte bio oduševljen dubokom i intenzivnom bojom, aromama i potencijalom za graciozno starenje ovog vina, njihovu strukturu, karakter i složenost.

- Reč je o "velikoj" sorti vina koja ima potencijal da stoji na istom nivou sa etabliranim i dobro poznatim "Cabernet Sauvignon" ili "Merlotom" i uživa međunarodnu reputaciju. Sada je vreme da se posvetimo regionalnoj komponenti i onome što nas čini drugačijima, unikatnim i omogućava nam da obezbedimo zaslužemo mesto u vinskoj industriji na globalnom nivou - upravo kroz ovu značajnu inicijativu - "Svetski dan Vranca". Cilj je da sve zemlje koje su danas ovde sa nama preko svojih predstavnika, imaju benefit od promocije vina koja sadrže vranac, kao i da otvore vrata drugim autohtonim sortama na svetskom tržištu - rekao je Janevski na svečanom otvaranju manifestacije.

U okviru manifestacije organizovane su panel diskusije i master-klasovi sa svetskim vinskim profesionalcima koji istražuju "Vranac" kao sortu, kao i njen potencijal. Vinski eksperti istakli da je "Vranac" izuzetno značajan za sve zemlje regiona, a poznato je da je poreklom iz Crne Gore. U Makedoniji je od zasađenih 28.200 hektara vinove loze čak 10.800 hektara "Vranca".

Pored stručnog dela, u okviru manifestacije održan je i ekskluzivni salon vina sorte "Vranac" na kome je predstavljeno više vinarija iz zemalja regiona. Vinski novinari iz regiona složili su se da je ova manifestacija od izuzetnog značaja i da su postavljeni ciljevi koji mogu da pomognu svim proizvođačima u narednom periodu, ali je i da organizacija bila na visokom nivou. Sledeće godine manifestacija će biti održana u jednoj od zemalja regiona i u svetu, opet zajedno sa vinarijama iz regiona, navodi se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2650958/unikatnost-vranca-otvara-vrata-ka-svetskom-vinskom-trzistu

Prošle su dve godine otkako je ustanovljena oznaka za hranu Srpski kvalitet, a garanciju da je proizvod napravljen od najboljih sirovina ima tek 11 proizvoda i to iz sektora mesa. Pravilnik za hranu biljnog porekla očekuje se do kraja godine. Stručnjaci kažu da etiketa Srpski kvalitet ima potencijal da domaćoj premijum hrani odškrine vrata svetskog tržišta, a mi smo istraživali koje su prepreke na tom putu.U globalnom svetu najbolju cenu postižu lokalni proizvodi. Francuski sirevi i italijanske pršute na put prestiža krenule su pre 60 godina. Srpski ajvar, malina i šljivovica tek su na startu trke za zaštitu geografskog porekla i promociji oznake Srpski kvalitet."Pruža prednost našim proizvođačima da budu konkurentni kako na tržištu u Republici Srbiji tako i nadam se da ćemo taj znak promovisati i u regionu", kaže Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Dodaje da to neće moći samo Ministarstvo poljoprivrede da promoviše, zbog samih kapaciteta koje ima, kao i da će morati da se uključe i mediji i prozvođači.

Kaže da je oznaka Srpski kvalitet posebno važna za živinarsku proizvodnju, te za sektor voća i povrća. Ipak, biljni proizvođači još čekaju pravilnik na osnovu koga bi mogli da konkurišu za oznaku koja im pruža šansu da bolje zarade, a potrošačima uliva sigurnost u dobar kvalitet sirovine i tradicionalnu pripremu.

"Srpski potrošači veću prednost daju domaćim proizvodima nego stranim kada imaju dobru alternativu pogotovo u sektoru prehrambene industrije gde i srpski trgovci u 80 posto slučajeva forsiraju srpske proizvode", navodi Željko Malinović iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da je najvažnije osvojiti domaćeg kupca, ali da se najbolja zarada ipak postiže izvozom. A iz sveta potvrda da preterujemo u svojoj predstavi o sebi – nismo ni najbolji ni najgori. Za autentične proizvode iz Srbije gotovo se ne zna.

"Srpski proizvodi nisu poznati u svetu. Nema ni loše ni dobre slike koja je vezana za pojam srpske hrane. Ipak, ono što je važno, imam italijanske prijatelje koji mi stalno traže da im donesem ajvar. Tako da se ja stalno vraćam kući sa gomilom tegli. Dakle, dobar kvalitet postoji, ali mora mnogo još da se radi na reklamiranju", naglašava Emanuel Hajder, ekspert Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.

Projekat Srpski kvalitet, pored resornog ministarstva podržavaju i Ujedinjene nacije i Evropska banka za obnovu i razvoj. Sirovinu i znanje imamo, nedostaje još dobar glas koji se daleko čuje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3684104/ajvaru-malini-i-sljivovici-nedostaje-dobar-glas-koji-se-daleko-cuje.html

Svetske cene hrane porasle su za 1,5 odsto u aprilu, jer je poskupljenje mlečnih proizvoda i mesa neutralisalo pad cena žitarica, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu.Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) takođe je objavila svoju prvu prognozu za globalnu proizvodnju žitarica u ovoj godini, predviđajući rekordnu proizvodnju nakon pada zabeleženog u 2018. godini.

Indeks cena hrane ove svetske organizacije, koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je 170,1 poen prošlog meseca u odnosu na naviše revidiran podatak za mart od 167,5 poena.

Prethodna cifra za mart je bila 167 poena.

Taj indeks je u aprilu bio na svom najvišem nivou od juna prošle godine, ali još uvek za oko 2,3 odsto ispod nivoa od pre godinu dana.

Indeks cena mlečnih proizvoda porastao je za 5,2 posto u odnosu na martovsku vrednost, što je četvrti uzastopni mesečni rast, podstaknut snažnom tražnjom za uvozom maslaca, punomasnog mleka u prahu i sira.

Indeks cena mesa porastao je za 3,0 odsto na mesečnom nivou. Indeksi šecćera i biljnog ulja takođe su porasli, ali je indeks žitarica prošlog meseca pao za 2,8 odsto.

U svojoj prvoj prognozi za 2019. godinu, FAO predviđa da će svetska proizvodnja žitarica ove godine iznositi rekordnih 2,72 milijarde tona, što je 2,7 posto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

Među glavnim žitaricama, pšenica, kukuruz i ječam bi trebalo da najviše doprinesu povećanju proizvodnje žitarica, sa projektovanim godišnjim rastom proizvodnje od 5,0 posto, odnosno 2,3 posto i 5,4 posto, respektivno, poručuju iz FAO.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/svet/skok-svetskih-cena-hrane-u-aprilu-09-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31