Prehrambeni stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta po rezultatima među "top 50" u svetu. Visoka pozicija već tri godine, mnogo cenjenih i citiranih naučnih radova. Bolji su od Harvarda i Jejla. Nijedan proizvod koji je namenjen trpezi ne može se naći u rafovima prodavnica ili na meniju restorana bez pečata stručnjaka koji se školuju u Institutu za prehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Već tri godine Institut je pozicioniran među najboljih 50 u svetu na prestižnoj Šangajskog listi kada je u pitanju rangiranje naučnih rezultata po oblastima. Profesori Instituta, u petogodišnjem periodu koji se računa, objave 130-140 naučnih radova.U godini jubileja, proslave veka postojanja Poljoprivrednog fakulteta, sledeće nedelje će 60. rođendan obeležiti i Institut. Iako je uspeh koji postižu izuzetan i u svetskim razmerama, profesori više nego skromno pričaju o tome. Ne zaboravljaju da ukažu na zasluge koje, za odličan "plasman", imaju i kolege sa drugih fakulteta i instituta. Značajan doprinos, ipak, pripada stručnjacima sa Poljoprivrednog fakulteta. Najmlađi među onima koji prednjače po broju objavljenih radova je profesor dr Igor Tomašević, koji ostvaruje i značajnu saradnju sa kolegama iz Španije, Nemačke, Rusije i drugih zemalja.- U nauci je kao u tenisu. Uspešnost se meri po broju objavljenih radova u časopisima sa SCI liste, ali to nije dovoljno. Potrebno je da rad bude zapažen, samim tim i citiran - objašnjava prof. Tomašević. - Poeni se dobijaju na osnovu ranga časopisa u kome je rad prezentovan, ali i toga koliko puta ste citirani. Uspehu na Šangajskoj listi su, pored nas, doprinele i kolege iz Instituta za biloška istraživanja, Hemijskog fakulteta i Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Svi mi zajedno smo zaslužni za to što se Institut za prehrambenu tehnologiju i biohemiju nalazi među "top 50" u svetu.Pod budnim okom svojih profesora, u laboratorijama ovog instituta studenti svakodnevno obave na desetine analiza mleka i mlečnih proizvoda, mesa i prerađevina od mesa, piva, rakija, pekarskih i konditorskih proizvoda... U malim pogonima na Fakultetu, studenti u okviru vežbi proizvode različite vrste sireva, kobasica, čokolade i piva, a na oglednom dobru "Radmilovac" različite rakije i vina.

- Osnovne studije imaju pet modula - tehnologija konzerviranja i vrenja, tehnologija animalnih proizvoda, tehnologija ratarskih proizvoda, upravljanje bezbednošću i kvalitetom u proizvodnji hrane i mikrobiologija hrane - kaže profesor dr Jelena Miočinović.- Studenti biraju neki od modula, ali su zajedničke prve dve godine studija. Najveće interesovanje je za tehnologiju konzerviranja i vrenja, ali i drugi moduli su veoma atraktivni. Svi su usmereni ka istom cilju, a to je kako dobiti kvalitetan i bezbedan proizvod.Na master i doktorskim studijama studenti su uključeni u mnogobrojne domaće i međunarodne projekte koje realizuju profesori, a koji su usmereni na razvoj novih proizvoda sa poboljšanim funkcionalnim svojstvima, primenu savremenih metoda ispitivanja kvaliteta, kao i ispitivanje mišljenja potrošača o kvalitetu palete različitih prehrambenih proizvoda.PoljopriVredni fakultet, poslednjih godina, nije "in" među maturantima. Većina bira menadžment, medicinu, pravo, ekonomiju... Srednjoškolci nisu upućeni u to da ne postoji državna institucija u kojoj nema bar jednog diplomca Poljoprivrednog fakulteta, kao ni u velikim trgovinskim lancima, prehrambenoj industriji, laboratorijama za ispitivanje namirnica... Znanja dobijena tokom školovanja im omogućavaju i započinjanje sopstvenog biznisa, što je aktuelno za generacije koje dolaze.

- Poljoprivreda nije više samo motika - kaže prof. dr Dušan Živković, dekan (na slici). - Mašine, oprema i tehnologije su sofisticirani i zahtevaju znanje i obrazovanje na najvišem nivou. Srbija je agrarna zemlja i ima ogromne mogućnosti za razvoj poljoprivrede.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:831977-Nije-poljoprivreda-samo-motika-Ni-Harvard-nije-ravan-strucnjacima-Instituta-sa-Poljoprivrednog--fakulteta

Nagradu Radislav Rade Paunović za najbolju rakiju festivala Žestival u kategoriji destilerija osvojila je Tim iz Bajine Bašte sa rakijom Stara pesma, dok je Jovana Novaković iz Čačka dobila istu nagradu u kategoriji Poljoprivredna gazdinstva.

Na Žestivalu stručni žiri je ocenio 131 uzorak u kategorijama poljoprivredna grazdinstva i destilerije.

Marko Ilić, direktor destilerije Tim, kaže da je proizvodnja rakije porodični posao. U svom asortimanu imaju 14 vrsta rakija, od kojih je najviše zastupljena rakija od šljive, zatim od dunje, kruške vijamovke, kajsije, a imaju i specijalne rakije klekovače, travarice, medovače i neke nove vrste od malina, kupina, jabuka i tako dalje.

Pored glavne nagrade destilerija Tim je dobila nagrade za najbolje rakije od dunje, jabuke i kajsije.

- Za proizvodnju rakije registrovani smo 2004. godine, a u 2010. godini počeli smo prodaju rakije pod brendom Stara pesma. Naša godišnja proizvodnja je od oko 30.000 litara rakije. Od toga 50% ide na domaće tržište, a 50% u inostranstvo, odnosno zemlje Evropske unije, Australiju i Rusiju. To je firma u kojoj radimo mi iz kuće, imamo sopstvene zasade voća i bazirani smo na manjim serijama vrhunskog kvaliteta - kaže Marko.

Umesto Jovane Novaković nagradu je primila njena baka Gordana Minić, koja sa suprugom Stanimirom proizvodi svoju rakiju u destileriji Minićeva kuća rakije iz Donje Trepče kod Čačka.

- Moji roditelji su proizvodili rakiju, tako da sada imamo i muzejski deo sa rakijama proizvodene svake godine od 1941. godine pa do danas. Iz te 1941. godine imamo oko 120 litara rakije i ona može da se kupi u malim količinama u buteljkama. U aprilu ove godine su nas pozvali iz Etnografskog muzeja u Beograd i rakija nam je sada pod zaštitom Uneska. Od 2005. godine se takmičimo po sajmovima i do sada imamo 14 medalja sa Novosadskog sajma, a i veliki pehar iz Topole koji nam je uručila Jelisaveta Krađorđević - rekao je Stanimir.

Njegova destilerija proizvodi 31 vrstu voćne rakije, a verovatno su jedini u Srbiji koji su proizveli rakiju od kupusa. Pored unukine nagrade, ova destilerija je dobila nagradu za najbolju rakiju u grupi šljiva.

Vidoslav Krvavac iz Trnovice, kod Pljevalja u Crnoj Gori, kaže da je njegova rakija dobila ime Trnovača po mestu odakle potiče:

- Proizvodim dosta voćnih rakija, od kojih je najznačajnija rakija šljiva od autohtone vrste požegače, koja je organska, nikada nije prskana. Tu je i rakija od divlje kruške, jabuke i specijalna rakija od kleke. Osvajao sam veliki broj zlatnih medalja na Novosadskom sajmu, kao i prošle godine na sajmu šljiva u Osečini i u Vrnjačkoj Banji.

Proizvodi ograničene količine rakije. Šljive gaji na svom imanju od dva hektara i proizvodi od 1.500 do 2.000 litara rakije.

Na festivalu je bila i kompanija RB Global iz Kostojevića kod Bajine Bašte, koja proizvodi Staru sokolovu. Ivan Bogdanović, direktor kompanije kaže da kompanija proizvodi rakije od skoro svih vrsta voća, a na sopstvenom imanju gaje šljive, dunje, dok kajsiju i krušku nabavljaju od njihovih kooperanata širom Srbije.

Takođe, ova rakija prodaje se u malim pakovanjima u avionima širom sveta, a kako kaže, može se kupiti i na neočekivanim mestima kao što su Brazil i Dubai.

- Pokušavamo da uđemo i na tržište Japana i Velike Britanije - dodao je.

Karakteristično za ovu rakiju je prodaja po starosti.

- Naša najmlađa rakija je šljivovica Sokolica, koja je stara tri godine. Zatim imamo Staru sokolovu od pet godina i prodaje se u Srbiji i u zemljama bivše Jugoslavije. Tu je i rakija stara sedam godina, koja je specijalno namenjena za inostrano tržište i imamo našu najstariju i najcenjeniju rakiju, šljivovicu staru 12 godina. Ona se proizvodi u ograničenim količinama i delimo je na kaščicu, najčešće na domaćem tržištu, ali nešto ide i u inostranstvo - rekao je Bogdanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613677/rakije-iz-srbije-od-zastite-uneska-do-brazila-dubaija-i-posluzivanja-u

Svetske cene hrane porasle su u maju, peti mesec zaredom, pošto su loše vremenske prilike pogurale cene sira i kukuruza naviše, saopštila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Iz FAO, takođe, upozoravaju da je drastičan pad očekivanog roda kukuruza u poplavljenim područjima SAD umanjio prethodnu projekciju te organizacije o globalnoj proizvodnji žitarica u 2019. godini, prenosi agencija Rojters.

Cenovni indeks, koji izračunava FAO i koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je u proseku 172,4 poena u maju u odnosu na 170,3 poena u aprilu.Indeks cena mleka skočio je za 5,2 odsto u odnosu na aprilsku vrednost, približivši se tako petogodišnjem maksimumu, a sir je doprineo skoku tog indeksa zbog snažne globalne potraznji za tim proizvodom izazvane sušom u Okeaniji, koja je ograničila izvozne perspektive tog regiona.

Indeks cena žitarica porastao je za 1,4 odsto, dok je, s druge strane, indeks cena šećera pao za 3,2 odsto u maju.FAO sada predviđa da će svetska proizvodnja žitarica iznositi 2,68 milijardi tona, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu od 2,72 milijarde tona, ali još uvek za 1,2 odsto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hrana-sve-skuplja-u-svetu-razlog-vremenske-nepogode/01k0e7g

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31