Svedoci smo situacije u kojoj se veliki broj aktivnih materija, a sa njima i preparata, povlači iz upotrebe i gubi dozvolu za primenu. Druge pak, usled rezistencije patogena su izgubile dejstvo, te nam stoga ostaje sve manji broj registrovanih pesticida za primenu u biljnoj proizvodnji. Ovaj trend
se odrazio i kod primene preparata za suzbijanje jedne od ekonomski najvažnijih bolesti koštičavog voća – Monilinie sp.
Osvrnućemo se pre svega na Monilinia laxa – parazita koji prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća. Posebnu pažnju ćemo posvetiti zaštiti višnje i šljive.
Da se podsetimo biologije, Monilinia laxa napada cvetove posle njihovog otvaranja. Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, ali se javlja i na delovima cveta koji izumiru: krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići, a infekcija može dalje u vlažnim uslovima da se širi na mladare i kasnije plodove. Prezimi u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima. Do infekcije dolazi pri temperaturama od 4 – 32°C i uz
prisustvo slobodne vode na površini cveta. 4 h slobodne vode je potrebno na temperaturi od 20°C za klijanje konidija a za infekcije 7 slobodne vode na temperaturi od 20°C i 18 h pri temperaturi od 10°C.
Pored bitnih agrotehničkih mera kao što je orezivanje i spaljivanje zaraženih grana, i uništavanje mumificiranih plodova zaoravanjem neophodna je i primena hemijskih preparata. Prepati na bazi prohloraza i hlorotalonila se više neće proizvoditi, a oni na bazi iprodiona se ne smeju primenjivati zbog kasnijih ostataka na plodu. Preparati na bazi tiofanat metila, propikonazola, miklobutanila i tebukonazola više ne pokazuju dovoljnu efikasnost, dok oni
na bazi boskalida, piraklostrobina, izofetamida i fluopirama često postavljaju pitanje ekonomske opravdanosti upotrebe istih. Od lokal-sistemičnih pesticida na
raspolaganju nam ostaju oni na bazi ciprodinila čije je dejstvo upitno na visokim temperaturama dok od konvencionalnih kontaktnih kaptan i ditianon u svojim preporučenim dozama je dobro pozicionirati, ali samo u fazi precvetavanja jer su tada potrebni u borbi protiv kokomicesa na višnji, kao i šupljikavosti lišća na šljivi.
Iz ovoga zaključujemo da je u hemijskoj borbi protiv monilije neminovno reaktivirati kontaktne preparate koji su neopravdano bačeni u drugi plan i čije se dejstvo na moniliju i ne pominje u komercijalnim krugovima fitofarmaceutskih kuća zbog njihove relativno niske cene. Tu spadaju:
bakarni hidroksid, kvašljivi sumpor i natrijum bikarbonat. Kod svih kontaktnih preparata je bitno da oni budu prisutni na površini biljnog tkiva pre sticanja
uslova za infekciju. Njihova prednost je i to što su registrovani u organskoj proizvodnji. U praksi je potrebno raditi 3 tretmana protiv monilije jednim od
ovih preparata kod višnje i šljive: faza belih balona, pun cvet i precvetavanje. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat neophodna je i primena svih ostalih
agrotehničkih mera koje su gore navedene i uz obavezan zimski tretman. Kada je reč o primeni ovde treba biti pažljiv i pridržavati se preporuka stručnih lica jer svi oni mogu ispoljiti fitotoksičan efekat na biljku u uslovima neadekvatnih doza i visoke reativne vlažnosti vazduha.
Kad je u pitanju koncentracija preporuka je:
Bakar hidroksid: 0,5% u fazi belih balona, 0,03% puno cvetanje i 0,05% precvetavanje.
Sumporno krečna smeša: 1,5% u fazi belih balona, 1% puno cvetanje i 1% precvetavanje.
Soda bikarbona: 0,8% u fazi belih balona, 0,8% puno cvetanje i 0,8% precvetavanje.Kvašljivi sumpor: 0,75% u fazi belih balona, 0,4% puno cvetanje i 0,6% precvetavanje.
Sumporno krečna mešavina jedina ima kurativni efekat 20-52 sata nakon infekcije, dok bakar, soda i sam sumpor su klasični protektivni fungicidi. Što se tiče
same efikasnosti, bakar hidroksid je dao dobar efekat u fazi belih balona, sumporno krečna mešavina se najbolje pokazala u fazi punog cvetanja, a soda bikarbona u precvetavanju. Međutim, i drugačiji redosledi primene fungicida u ogledima su takođe dali dobre rezultate, pa čak i kada se radilo sa ponavljanim tretmanima jednog te istog fungicida. Rotacijom ovih fungicida kao i primenom u kombinciji sa ciprodinilom se može adekvatno kontrolisati monilia, a ujedno i ostvariti pozitivni ekonomski efekat.
Napomena: svaka proizvodna godina je specifična i svaka primena hemijskih sredstva zahteva prethodnu konsultaciju sa stručnim licem iz oblasti zaštite
bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin

U borbi sa dosadnim korovskim biljkama poljoprivrednici i proizvođači povrća koriste razna sredstva kako bi ih istrebili. Da li vam je ikad palo na pamet da korov pojedete? Šalu na stranu, mišjakinja jeste korov, ali je jestiva, zdrava biljka koja se u ishrani ljudi koristila još u starom Rimu. U narodnoj medicini primenjuje se već vekovima i to za brojne bolesti, ali je najbolje dejstvo pokazala kod problema sa plućima i disajnim organima.
Mišjakinja (lat. Stellaria media) je jednogodišnja biljka iz porodice karanfila. Ima nisko stablo i lišće nežno zelene boje, a raste kao „pokrivač“ po zemlji. U narodu je poznata i pod imenima: mišje uho, crevac, ptičja trava, zvezdica, mokrica… Koristi se za ishranu stoku, a posebno je vole svinje i guske, ali može biti štetna ukoliko životinje ovu biljku jedu u većim količinama. Mišjakinja niče u rano proleće, cveta od marta do oktobra i uspešno odoleva čak i mrazu. Samo jedna biljka daje do 15. 000 komada semenki koja klijavost zadržavaju i do 23 godine. Seme klija tokom cele godine iz plitkog sloja zemljišta na temperaturama iznad 2°C. Voli humus i kao korov se javlja na oranicama, u baštama, vinogradima, voćnjacima, na vlažnom zemljištu pored reka i potoka, na livadama. Baštovani ne vole, ali tamo gde ima mišjakinje nema pirevine i drugih vrsta korova koje potiskuje. Odlična je pokrivna biljka, kao prirodni malč i pomaže obogaćivanju zemljišta humusom. U baštu privlači ptice, ali je i prenosnik virusa krompira, domaćin insekata i nematoda. Od mišjakinje treba razlikovati visoku mišjakinju ili puckavicu Stellaria holostea, koja nije jestiva.
Mišjakinja je izuzetno bogata vitaminom C, sadrži minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar), eterična ulja, antiseptike, belančevine i druge korisne materije. Bere se tokom ranog proleća dok je veoma mlada zajedno sa zemljom koja se posle očisti, a jestivi su listovi i cvetovi koji osuše i koriste za pripremu čaja. Mladi izdanci podsećaju ukusom i mirisom na mlade klipove kukuruza, pa se mogu jesti sirovi kao salata. Starije delove biljke odstraniti, jer nisu jestivi. Priprema se i kao varivo poput spanaća, koristi za čorbe, salate, dodaje se ostalom kuvanom povrću, dok se semenke skupljaju i koriste za posipanje peciva. U narodnoj medicini najčešće se kuva čaj od mladih listova biljke ili belih, zvezdastih cvetova. Čaj od mišjakinje služi za ublažavanje kašlja i pomaže za lakše izbacivanje šlajma. Korisna je kod bronhitisa i ostalih bolesti pluća, kod problema mokraćnih kanala, koristi se za lečenje upale očiju, rana i čireva, psorijaze, a ima i blago laksativno dejstvo. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci. Ukoliko se suši i čuva za čaj onda se bere tokom leta u vreme intenzivnog
cvetanja. Ipak, ne treba zaboraviti da je mišjakinja pre svega korov, pa ukoliko se ne suzbije na vreme, recimo u bašti, može da predstavlja ozbiljan problem u ozimom lukovičastom povrću. Kako raste po zemlji kao „tepih“ štetno utiče na rast luka koji se teže probija kroz ovaj „biljni pokrivač“, a kasnije može da predstavlja i veliki problem kod ubiranja plodova. Osnovni način suzbijanja korova pa i mišjakinje u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilno i na vreme izvedene agrotehničke mere kako osnovne, tako i dopunske obrade zemljišta. Suzbijanje mišjakinje može se sprovesti korišćenjem mehanizacije, okopavanjem, plevljenjem ili primenom herbicida. U tom slučaju neophodno je poznavanje biologije gajenih biljaka kao i spektar dejstva herbicida. Valja napomenuti da različite povrtarske kulture, često u okviru iste familije ili istog roda, pokazuju različit stepen osetljivosti na delovanje istog herbicida.
Ukoliko se preparati koriste tokom jeseni i zime trebalo bi ih primeniti posle setve a pre nicanja luka i to neki od preparata na bazi pendimetalina. Ukoliko se bavite proizvodnjom arpadžika tj. luka srebrnjaka primena herbicida dolazi u obzir samo u jesen s obzirom na to da se luk srebrnjak u ishrani koristi već u rano proleće. Ukoliko želite da izbegnete upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom, mišjakinju možete ukloniti mehaničkim putem, najbolje ručno. Pravo vreme za čupanje ovog korova je u rano proleće kada izbijaju mladice a biljka dostigne visinu od dva do sedam santimetara. Tada još uvek nema jak koren pa se brzo i lako čupa iz zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da li znate šta je zajedničko svim poljoprivrednim proizvođačima bez obzira da li su u pitanju ratari, povrtari ili voćari? Korovi! U borbi sa ovim dosadnim i „žilavim“ biljkama koje mogu znatno da utiču na smanjenje prinosa useva većina poseže za raznim vrstama herbicida. Međutim poljoprivrednici su često u dilemi koje sredstvo je najdelotvornije protiv određene korovske biljke.
U želji da pomognemo Agrobiznis magazin je pokrenuo novu rubriku pod imenom „Herbarijum“ u kome ćemo u svakom broju predstaviti po neku korovsku biljku, ali i najefikasniji način njenog uništenja uz što manje štete po useve.
Šta je Palamida?
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja vodi poreklo iz Evrope i severne Azije, ali je danas rasprostranjena u celom svetu. Raste na plodnim zemljištima, oranicama, voćnjacima, nepoljoprivrednim površinama… Palamida je čest, žilav i štetan korov koji gusto raste i može da uguši usev. U pitanju je višegodišnja biljka visoka 30 do 160 centimetara. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci.
Razmnožava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar može se naći preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, a za kratko vreme može se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenični, razdeljeni, imaju bodlje. Cveta tokom proleća i jeseni, a daje do 40. 000 semenki koje nošene vetrom mogu daleko da dopru. Sveže seme proklija u jesen, a niče u rano proleće pri
temperaturi oko 15 stepeni. Kako je ovaj korov vrlo prilagodljiv brzo proklija na malim dubinama, a klijavost semena je, verovali ili ne čak šest godina.
Palamida ima izuzetno jak koren sa dugim, puzećim rizomima. Na korenu obrazuje pupoljke iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Koren služi i za vegetativno razmnožavanje jer se iz svakog pupoljka može razviti nova biljka. Nadzemni deo može da izraste i do 150 cm visine, a samo stablo je uspravno i razgranato, listovi su sa bodljama dok je cvet ružičaste boje u obliku glavičaste cvasti. Osim što je dosadan i jak korov koji se teško suzbija bilo mehanički,
bilo hemijskim sredstvima palamida je i domaćin za insekte, nematode i gljivična oboljenja, pa može da pričini veliku štetu usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Posebno teško se suzbija u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, kada je teško odlučiti kada, kako i sa kojim dozama herbicida uraditi suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev.
Ova biljka, posebno kada očvrsne i ostari može da nanese povrede ukoliko je stoka nehotice pojede, a izaziva mehaničke povrede na ustima životinja. Posebno treba istaći da veliki broj herbicida ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično dejstvo.
Kada tretirati ovaj korov?
Stručnjaci kažu da palamidu treba tretirati hemijskim sredstvima u ranoj fazi rasta kada ima razvijena dva do četiri lista, jer što je biljka starija to je efikasnost sredstava za suzbijanje korova manja. Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se kao totalno prskanje njive na bazi aktivne materije glifosata u dozama od četiri do šest litara po hektaru, uz dodatak od 1 litra po hektaru herbicida sa aktivne materije 2,4 D. Ovo tretiranje se preporučuje na parcelama gde se setva neće izvoditi 20 i više dana, kako herbicidi ne bi oštetili kasnije zasejane useve.
Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva je vrlo često u ratarskim kulturama, ali treba voditi računa da se tretman odradi odmah nakon setve ili najkasnije dva do tri dana kasnije. Razlog? Ukoliko padne kiša i herbicid se unese u zemlju u kojoj je započelo klijanje useva dolazi do potpunog uništenja zasejane kulture. Za ova tretiranja se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosata, 2,4 D dok se za kukuruz mogu koristiti i herbicidi na bazi aktivne materije dikamba. Suzbijanje palamide moguće je i posle nicanja useva, ali stručnjaci preporučuju da vodite računa koji usev ste posejali, jer
svaki zahteva drugačiji tretman. Ukoliko je u pitanju pšenica suzbijanje palamide obavlja se u fazi punog bokorenja pa do pojave drugog kolenca. Sva
kasnija tretiranja herbicidima idu na štetu prinosa. Herbicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi aktivne materije 2,4 D, dikambe, klopiralida, aminopiralid K+-
florasulam, tribenuron-metil… Kada je u pitanju kukuruz tretiranje se sprovodi u fazi porasta kukuruza od dva do četiri lista i tada se koristite herbicidi na bazi aktivne materije dikamba, 2,4 D, klopiralida, sulkotriona, tembotriona i dr...
Suzbijanje palamide u soji je vrlo teško i komplikovano, a uglavnom se ne može rešiti u potpunosti toku vegetacije useva. Dobre rezultate daje tretman sa herbicidima na bazi aktivne materije oksasulfurona dva tretmana od po 60 g/ha sa dodatkom okvašivača. Može se koristiti herbicid na bazi aktivne materije imazamoks u dozi od 0,6 l/ha u dva tretmana. Razmak u tretHerbarijum manima je od 10-15 dana u zavisnosti od
vremenskih prilika. Ove herbicide koristiti uz dodatak herbicida koji će proširiti spektar delovanja i na druge korove.
Uništavanje palamide u suncokretu najbolje rezultate daje posle setve a pre nicanja, a preporuka je da se koriste herbicidi na bazi aktivne materije flurohloridona u dozi od 2,5-3 l/ha. Treba napomenuti da je suncokret tolerantan na tribenuronmetil, i imidazolinone-RIMI hibridi, pa ovim herbicida treba tretirati palamidu, a rezultati su zadovoljavajući. Kada je u pitanju šećerna repa suzbijanje palamide moguće je samo herbicidima na bazi aktivne materije klopiralid u dva tretmana od po 0,6 l/ha. Palamida je korov koji se na njivama pojavljuje uglavnom u većim ili manjim oazama, ali ukoliko se
adekvatno ne suzbija veoma brzo se širi i potpuno limitira prinos i porast gajenih useva.
Stručnjaci kažu da treba izbegavati parcele sa palamidom za sađenje povrća, a ako baš nemate izbora onda je bolje izbegavati korišćenje herbicida koji prodiru u zemlju već ovaj korov ukloniti mehanički. Najefikasniji način suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva.
Tada se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 8-10 litara po hektaru uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha. Posle tretmana
ostaviti herbicide da deluju do dubokog oranja njive.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kako su dani zahladneli, tako se pojavljuju problemi sa grupom štetočina - glodarima, odnosno miševima, pacovima skoči miševima, poljskim voluharicama. Tokom zimskog perioda kada u prirodi ima manje hranem glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitni, kažu stručnjaci, da se suzbijanje ovih glodara obavi pravovremeno. Postoji više načina za suzbijanje štetočina od hemisjkih sredstava do mamaca. 

Kada su u pitanju mamci stručnjaci kažu da se ne smeju postavljati na površini zemlje, već isključivo u aktivne rupe ili u specijalne kutije koje su namenjene za te svrhe, kako bismo izbegli trovanje kako domaćih tako i divljih i korisnih životinja i pstica.

Sve o hemisjkim sredstvima koja se koriste u suzbijanju štetočina možete pročitati u novom Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31