Za stenice je karakteristično da otpuštaju neugodan miris kada se nađu u kontaktu sa ljudima ili drugim prirodnim neprijateljima, a koji se zadržava na usevima i smanjuje kvalitet plodova, a koji se nakon toga ne mogu više koristiti za ishranu. Reč je o polifagnom insektu, iako je do nedavno pravio štetu samo na žitu, kupusu i nešto malo na voću (najviše na malini).

U proteklih nekoliko godina, u regionu, javile su se i nove vrste ove štetočine koje predstavljaju sve veći problem u biljnoj proizvodnji. Ove sezone evidentirana je njihova značajnija pojava na brojnim usevima, ali istovremeno i u kućama i drugim objektima.

Iako postoji veliki broj različitih vrsta stenica, nisu sve štetne za gajene biljke. Na našim prostorima najčešće se javlja kupusna stenica, na kupusnjačama poput kupusa, kelja, brokolija, rukole, rotkvice i repe. U ređim slučajevima će izazvati veće ekonomske gubitke zato što se ne pojavljuje masovno samo na jednom mestu, savetuje Radmila Pašić iz PSSRS.Kako imaju dobro razvenu sposobnost letenja, lako prelaze sa jedne vrste na drugu, a hrane se nadzemnim delovima biljaka i to skoro svim voćarskim, povrtarskim (posebno vrežastim povrćem) i ratarskim usevima. Štete najčešće uzrokuju larve i odrasle jedinke, tako što sisaju sokove izazivajući nekrotične pege i gubitak boje na zelenim delovima, ali takođe izazivaju i deformaciju plodova, umanjujući na taj način njihovu tržišnu vrednost. Ako dođe do intenzivnijeg napada, može se javiti i potpuni gubitak prinosa. Kada su ugroženi kukuruz i soja, može doći i do toga da se seme uopšte ne obrazuje. Dodatna poteškoća je i to što se ova štetočina grupno seli sa jedne vrste na drugu tako da najveće štete čini na krajevima parcela. Osim toga, uzrokuju i indirektne štete jer na mestu uboda prenose i fitofagne gljive ili bakterije koje zatim izazivaju bolesti i na taj način čine da plodovi budu neupotrebljivi.

U našim agroklimatskim uslovima stenica ima dve generacije godišnje. Druga generacija je aktivnija tokom avgusta, kada se intenzivno razvijaju larve da bi do kraja septembra završile svoj ciklus razvića i bile spremne za prezimljavanje. Jesenji period je zato vreme kada se one zavlače ispod kore drveća i drugih skrovitih mesta, kako bi tu ostale do proleća.Njihovo suzbijanje je kompleksan proces i zahteva primenu više mera, ali poljoprivrednici se najviše oslanjaju na korišćenje insketicida, iako oni često nisu dovoljno efikasni zbog sposobnosti ovih štetočina da preletaju na nove domaćine i ponovno se vraćaju u prethodno tretiran zasad.

Kao mera kontrole, preporučuje se pre svega preventiva. Brojnost štetnih insekata odredi se vizuelnom metodom, odnosno, pregledom prisustva jaja na naličju listova ili na biljnom tkivu. Odrasle jedinke mogu se hvatati i svetlosnim klopkama, mada to nije pouzdan pokazatelj njihove brojnosti, za dalje određivanje praga štetnosti. Što se tiče zaštićenih prostora, hvataju se uz pomoć lepljivih ploča dok se njihov ulazak u objekat može sprečiti primenom zaštitinih entomoloških mreža. Jedna od preventivnih mera za smanjenje brojnosti je uklanjanje korovskih vrsta oko parcela sa gajenim biljkama. Hemijsko suzbijanje je otežano na usevima jer napadaju plodove u tehnološkoj zrelosti kad je upotreba insekticida ograničena zbog poštovanja karence.

Preporuka poljoprivrednicima je da zbog toga tretiraju takozvane lovne biljke (leguminoze u proleće i krstašice u jesen) i na taj način spreče migraciju stenica na useve.

Može se suzbiti sredstvima na bazi piretroida, kao što su bifentrin, permetrin, fenpropatrin, s tim što se mora voditi računa o prirodnim neprijateljima koji će takođe biti uništeni ovim sredstvima jer su neselektivnog delovanja.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/stenice-su-veliki-problem-u-biljnoj-proizvodnji-kako-ih-se-resiti/63443/

Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana parazitacijom nematoda korenskih kvržica rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Poznato je da štetočine, bolesti i virusi stvaraju probleme u gajenju paradajza, ali tu su i okom nevidljivi organizmi, odnosno nematode. Rodu Meloidogyne pripadaju nematode koje su važne štetočine paradajza i ostalog povrća poput paprike, patlidžana, tikvica, salate, šargarepe, luka i drugog povrća. Štetu prave na otvorenim i u zatvorenim prostorima, a češće ih nalazimo na lakšim peskovitim i tresetnim zemljištima.

Ovo su sitne životinje crvolikog oblika, a najviše su rasprostranjene u gornjim slojevima zemljišta gde je obilje organskih materija i zbog toga ih često nazivamo indikatorima ekološkog stanja zemljišta. Trebalo bi napomenuti da nisu sve nematode loše, neke povećavaju mineralizaciju zemljišta, poboljšavaju razgradnju i kruženja hraniva u zemljištu i slično.Za one koje mogu da zaraze i prouzrokuju štetu na biljkama, dovoljno je da i kap vode u kojoj se nalaze dospe u zemljište oko biljke. Oštećenja na korenu biljaka prouzrokovana njihovom parazitacijom, rezultiraju nedovoljnim usvajanjem vode i hraniva, a posledica su slabo razvijene biljke koje daju loš rod.Nematode parazitiraju na korenju koje se deformiše već prvog dana od infekcije. Kako objašnjava profesor dr Dinka Grubišić u stručnoj literaturi, ćelije oko nematoda, podstaknute sekretima njihovih pljuvačnih žlezda počinju da se umnožavaju i nenormalno povećavaju što dovodi do stvaranja korenskih kvržica.

Zbog promena u ćelijama provodno tkivo ne funkcioniše pravilno, a otežana translokacija vode i hraniva dovodi do otežanog razvoja njenog nadzemnog dela. Što je infekcija jača, jače su hloroze, a biljke sve više zaostaju u razvoju.Simptomi na nadzemnom delu biljaka najpre se uočavaju lokalizovano u kružnim i ovalnim oazama u zasadu, a vremenom se šire. Najčešće su posledica uzastopnog gajenja osetljivih kultivara na zaraženoj površini ili sadnje zaraženih biljaka.Znakovi na nadzemnom delu biljaka mogu lako da se zamene sa posledicama loše drenaže, loše ishrane biljaka ili sa simptomima nekih uzročnika bolesti. Dakle, izgled biljke može da ukazuje na neku drugu bolest, ali ona može biti prouzrokovana nematodama. Zbog toga, svakako bi trebalo obaviti i pregled korenja, a na njemu je lako uočiti kvržice i zadebljanja.Do povećanog nakupljanja nematoda u zemljištu dolazi ako se na jednoj površini uzgaja ista kultura uzastopno više godina. Stoga je važno pridržavati se plodoreda od dve do tri godine, što kao jedina mera neće biti dovoljno uspešna, pa bi osim toga trebalo sejati i saditi otporne sorte, koristiti zdrav sadni materijal, sprovoditi agrotehničke mere, suzbijati korove i sprovoditi fumigaciju i sterilizaciju.

Kao oblik ekološke zaštite, uzgoj nematocidne biljke niske kadifice, Tagetes patulla L. može da smanji za čak 80 - 100 odsto populacije vrste Pratylenchus spp. Prema istraživanjima, utvrđeno je da korenje ovoga cveta sadrži supstance koje otopljene u vodi toksično deluju na nematode. Takođe, prirodne aktivne supstance koje sadrži imaju slična jedinjenja kao i sredstva protiv nematoda proizvedena u hemijskoj industriji. Osim kadifice, efikasan je i neven (Calendula officinalis L.) koji takođe deluje štetno za nematode.

Kako je već pisala naša autorka, Ranka Vojnović, povećanje ili smanjenje temperature i vlažnosti zemljišta iznad optimalnih vrednosti utiče na ove parazite. Smrzavanje zemljišta tokom zime može u potpunosti da uništi njihovu populaciju. Na ovaj način se suzbijaju jaja i larve.

Zemljište se može sterilizovati povišenim temperaturama od 50 do 55ºC. Ukoliko se sterilizacija obavlja zagrejanom vodenom parom, potrebno ga je prekriti folijom pola sata. Sterilizacija uz pomoć sunca može da se sprovede u najtoplijem delu godine. Zemljište ostaje prekriveno folijom tokom dva do tri meseca.Biljke i sadni materijal mogu da se sterilišu toplom vodom, temperature 50 do 55ºC tokom minuta. Na nižim temperaturama vode tretman može trajati i do pola sata. Nematode, njihove larve i jaja umiru na temperaturi od 40ºC, ali ne sve vrste.

Mogu da se koriste i bioinsekticidi od gljivica i bakterija koji ih potiskuju i umanjuju intenzitet napada.

Borba protiv ovih parazita je dugotrajna i trebalo bi da se preduzmu sve preventivne mere koje će umanjiti mogućnost njihove pojave u zasadu. Ne dozvoliti životinjama da šetaju po plasteniku, smanjiti broj posetilaca plastenika, sprovoditi i druge mere dezinfekcije obuće, alata, a za sadnju koristiti samo zdrav sadni materijal, napominje Ranka.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/paradajz-slabo-rada-i-susi-se-mozda-su-nematode/60617/

Pepelnica jagoda (Sphaerotheca macularis, S. aphanis) naseljava donju lisnu stranu, pa se zaraženo tkivo uvija prema gore, a rubni dio naličja pocrveni. Za razliku od drugih biljnih pepelnica površinski je micelije na jagodama vrlo retko vidljiv, a najvažniji ekološki uzročnik ranije pojave pepelnice u jagodama je visoka vlažnost vazduha. Stoga se pepelnica brže razvija i veće štete pravi pri uzgoju jagoda u zaštićenom prostoru (visokim tunelima, plastenicima, staklenicima).

Moguća je zaraza još mladih i zelenih plodova, nakon čega se njihov oblik menja zbog neravnomjernog rasta zdravog i napadnutog dela. Upravo zato napad pepelnice na jagodama mnogi poistovjećuju s fiziološkim poremećajima usled neravnog đubrenja. Pepelnicu vrlo dobro suzbijaju fungicidi iz grupe strobilurina, (npr. Quadris* SC, Signum DF), a u nekim razvijenim zemljama se protiv pegavosti i pepelnice nakon berbe koriste još difenkonazol* (Score 250 EC), penkonazol* (Topas 100 EC).

Među bolestima plodova jagode svakako je najopasnija siva plesan (Botrytis cinerea). Pored sive plesni zadnjih se godina pojavljuje i ranije opisana antraknoza ili tamna pjegavost plodova (Colletotrichum). Tokom vrlo kišovitih leta pri kraju berbe plodove jagoda naseljavaju i druge gljivice: npr. Mucor, Fusarium, Trichotecium, Alternaria, Rhizopus i Penicillium.

Siva plesan (Botrytis cinerea) pored plodova napada i druge biljne organa, npr. cvetove jagoda ili izdanke malina. U zasadima s lošim uređenim vodenim režimom pojava plesni na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Na cvetnim organima napadnuto tkivo prvo posivi, ubrzo potamni, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva plesan. Pri uzgoju jagoda na otvorenom štete od sive plesni su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnog razdoblja.

No, zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva plesan nije ništa manje opasna pri uzgoju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporučuje odstraniti sve zaražene plodove iz zasada posebno ako dozrevanje jagoda i berba traju duže razdoblje. Hemijsku intervenciju na sivu plesan koristimo barem dvaput od početka rasta do početka cvatnje, npr. hlortalonil* (Daconil 720 SC), i azoksistrobin* (Quadris SC).

Od početka cvetanja do berbe preventivno koristimo specifične botriticide, npr. fenheksamid (Teldor 500 SC), vinklozolin (Ronilan DF), ciprodinil & fludioksonil *(Switch WG) ili boskalid & piraklostrobin (Signum DF). Koristimo ih naizmenično u prosečnim razmacima 10-14 dana, uz poštovanje propisane karence.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/29/vocarstvo/najcesce-bolesti-jagode-i-kako-ih-suzbiti/

Borba protiv korova jedna je od najvećih glavobolja svih uzgajivača kukuruza. S obzirom na to da je ovo najzastupljeniji usev na srpskim oranicama neophodne su pravilne agro-tehničke mere kako bi se kukuruz zaštitio od brojnih korovskih biljaka. U zavisnosti od regije u kojoj se gaji, kukuruz napada štir, peljuga, tatula, palamida, muhari... Ipak, najzastupljeniji je štir koji može ozbiljno da ugrozi prinose kukuruza, pa stručnjaci predlažu kombinovane mere kao
što su pravilan plodored, pravovremena obrada zemljišta, preporučena gustina setve, optimalno đubrenje i primena herbicida.
Štir (Amaranthus retroflexus) spada u skrivenosemenice i jedan je od najrasprostranjenijih korovskih biljaka kod nas. U pitanju je jednogodišnja, zeljasta biljka
koja se osim u kukuruzu javlja i u drugim oranicama, okopavinama, povrtnjacima, lucerištima, livadama, pašnjacima i višegodišnjim zasadima. Vegetacioni period traje 90 do 120 dana tokom kojih prolazi kroz fenofaze: klijanje, nicanje, ukorenjavanje sa usporenim porastom stabla, ubrzani porast stabla i grananje, butonizacija, cvetanje i oplodnja, obrazovanje plodova i četiri faze zrelosti. Trajanja pojedinih fenofaza zavisi od uslova spoljne sredine i bioloških osobina same biljke.
Poznavanje ovih faza je vrlo bitno priliko iskorenjivanja i najbolje je da se herbicidima tretira u vreme nicanja dok korenov sistem još nije u potpunosti formiran. Štir ima uspravno razgranato stablo koje može da naraste više od metar u visinu. U početnim fenofazama stablo je sočno i zeljasto, dok sazrevanjem biljke stablo odrvenjava. Ima vretenast korenov sistem koji je u stanju da upije veću količinu vode i hranljivih materija iz zemlje čime oštećuje gajene useve poput kukuruza. Listovi su jajolikog oblika sa malo nabora po obodu i na dugim lisnim drškama. Cvetovi su na vrhu stabla i bočnih grana skupljeni u uspravnu zbijenu cvast sastavljenu iz gustih zadebljalih klasova. Vršni klas je nešto duži odbočnih, a plod je eliptična čaura.
Klija od proleća do leta, a cveta od leta do jeseni. Njegovo oprašivanje je pretežno autogamno, a jednosemeni plodovi se razvijaju u avgustu. U jednoj cvasti može obrazovati do 5.000 semenki.Iako važi za dosadnu korovsku biljku štir može da se koristi i zaishranu stoke, ali verovali ili ne, i ljudi. Malo je poznato dasu narodi Centralne Amerike još pre 8.000 godina uveli štir u proizvodnju. Zrno i listovi su bili osnovna hrana drevnih Asteka koji su ga cenili kao jednu od najvažnijih namirnica i koristili pri religioznim obredima, smatrajući da je štir hrana dostojna bogova. Većina vrsta štira, a ima ih oko 60,
nije podesna za ishranu zbog sadržaja štetnih supstanci, ali se to prevazišlo oplemenjivanjem ove biljke. Štir se vekovima gajio na izolovanim lokalitetima i u prirodnom obliku, te je sačuvan izvorni genetički materijal koji je oplemenjivačima poslužio za dobijanje sorti za raznovrsnu upotrebu. Glavni proizvođači štira su zemlje Centralne Amerike, a sve je interesantniji i uzgajivačima u Evropi. Čak i u Srbiji postoje ogledne parcele sa gajenim štirom gde pokazuje vrlo visok potencijal rodnosti. Štir se gaji zbog izuzetne hranljive vrednosti, a kao hrana koriste se listovi.
Imaju malu kalorijsku vrednost, ali su bogati vitaminima grupe B, askorbinskom kiselinom, tokoferolom i provitaminom A. Značajan su izvor minerala - kalijuma, kalcijuma, natrijuma, magnezijuma, gvožda, cinka, fosfora... Veličina listova zavisi od sorte i položaja na stablu, a sa porastom biljke do sredine stabla se razvijaju krupniji listovi, koji se zatim se smanjuju, te se najsitniji listovi javljaju na vrhu. Listovi, kao i cela biljka, posebno kada su u pitanju ukrasne sorte štira mogu biti crveni ili ljubičasti sa bogati cvetom koje deluje izuzetno dekorativno. Tokom dana biljka se delimično okreće ka suncu, odnosno izvoru svetlosti. Osim lista genotipovi štira se gaje i zbog zrna koji imaju ujednačeno sazrevanje, što olakšava berbu uz pomoć mehanizacije.Ali da se vratimo štiru kao korovskoj biljci i kako je suzbiti na oranicama. Da bismo znali kako ga uništiti treba pre svega odgovoriti na pitanje zašto je štir toliko štetan? Kukuruz kao širokoredi usev je izuzetno osetljiv na korove, jer od vremena setve do zatvaranja reda prođe nekada i do dva meseca. Za to vreme korovske biljke posebno štir mogu odneti dobar deo prinosa, jer kukuruzu oduzimaju prostor, hranljive materije i vodu.
Preventiva je uvek najbolja mera i tu stručnjaci preporučuju setvu kvalitetnog semena kukuruza i plodored. Kada su u pitanju mehaničke mere one su usmerene ka smanjenju zakorovljenosti na njivama. Suzbijanje štira najbolje rezultate daje u trenutku kada kod biljke još uvek nije dobro razvijen korenski sistem. Od hemijskih preparata preporučuju se preparati na bazi: EPTC, EPTC+Dihlormid, Alahlor+Cijazin. Posle setve, a pre nicanja kukuruza osetljiv je na Pendimentalin+Atrazin+Prometrin, Piridat+Atrazin+Alahlor. Štir je veoma osetljiv na hormonske preparate na bazi: 2,4 D i MCPA. Ipak pre upotrebe treba detaljno pročitati uputstvo ili još bolje konsultovati se sa fito farmaceutom kako bi se izbegle neželjene posledice, a postigla najbolja efikasnost.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedna od najznačajnijih mera u tehnologiji gajenja kukuruza je suzbijanje korova. U usevu kukuruza zastupljeno je oko 150 korovskih vrsta. Najzastupljenije korovske vrste u usevu kukuruza su: pepeljuga (Chenopodium album), poponac (Convolvulus arvensis), običan štir (Amarantus retrofexus), palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactilon), muhar (Panicum crusgalli), divlji sirak (Sorghum halpense), Setaria spp. Mere suzbijanja podrazumevaju preventivne i direktne mere.

Preventivne mere su: setva čistog semena, sprečavanje širenja korovskih biljaka stajskim đubrivom i kompostom, ispravan postupak sa biljnim otpacima, uništavanje korovskih vrsta na neproizvodnim parcelama, održavanje čistoće nepoljoprivrednih površina.
Veliki značaj imaju agrotehničke mere koje obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, međurednu kultivaciju, zaoravanje strništa i pravilan plodored. Hemijske mere podrazumevaju upotrebu herbicida. Korovske vrste u kukuruzu treba suzbijati posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva (korektivni tretman).

Posle setve a pre nicanja primenjuju se: herbicidi na bazia.m. smetolahlor 1,5 l/hauz dodatak preparata na bazi a.m. terbutilazin 2 l/ha.

Posle nicanja useva
Suzbijanje širokolisnih korovskih vrsta:
Jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. 2,4 D, dikamba ili a.m. bentazon kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.

Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. nikosulforon + a.m. bentazon ili a.m.
dikamba kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.
Posle nicanja do faze 6 listova kukuruza herbicidi na bazi a.m. nikosulfuron ili a.m. nikosulfuron+a.m.mezotrion. Širokolisni i neki uskolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. mezotrion kada je kukuruz u fazi do 8 listova.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/24/zastita-bilja/cime-suzbiti-korove-u-kukuruzu/

Veliki broj istraživanja je potvrdio da su muve najčešći prenosioci raznih bolesti opasnih kako po zdravlje ljudi tako i životinja. Nekontrolisan broj muva na gazdinstvu, posebno u štali, može umanjiti kod velikih i malih preživara mlečnost i do 50 %. Gubici uzrokovani muvama ( smanjena mlečnost, dobijeni proizvodi slabijeg kvaliteta i stalni stres životinja) su veoma veliki i mere se
milijardama evra.
Muve prezimljavaju kao jajašca ili larve a veoma retko kao odrasli insekti. Muve počinju da se razvijaju veoma rano na početku proleća sa porastom dnevnih temperatura. To je ujedno i poslednji trenutak kada treba početi sa suzbijanjem muva. Veća pojava muva u štali je znak da je sa suzbijanjem muva kasno s obzirom da se očekuje veliko razmnožavanje. To je veliki stres za životinje i ujedno znak za ljude da se mora obratiti pažnja na zdravstveno stanje životinja da ne bi došlo do pojave raznih bolesti ( mastitis, keratitis, grinje, bruceloza, infekcije izazvane E.koli idr.). Životni ciklus muve je veoma kratak, od 14 do 18 dana. Za to vreme muva položi oko 1000 jajašaca. Razvojni ciklus muve je uslovljen spoljnom temperaturom.

Što je toplije to je razvoj brži. Pri temperaturi od 16 ° C, potrebno je oko 44 dana a pri temperaturi od 35° C razvoj je svega 7 dana. Kada su temperature u toku godine visoke može se očekivati i do 10 generacija muva. Ženke polažu jaja u balegu, prostirku, gomile stajnjaka, poljske nužnike i na mestima gde ima organskih otpadaka. Kao prevencija je neophodno stajnjak sa deponija izneti na njive. Da bi se uspešno sprečila pojava velikog broja muva, neophodno je maksimalno smanjiti vlagu u samoj štali. Dobro je omogućiti ulet lastavica u štalu.

Ako se životinje gaje na dubokoj prostirci ( koze, ovce) kokoške bi dobro došle jer se hrane larvama muva i ostacima hrane.
Držanje svinja zajedno sa drugim životinjama ( ovce, krave) nije poželjno iz razloga velike koncentracije amonijaka u mokraći. Za prostirku ne koristiti trulo lišće, slamu ili seno nego isključivo suvu i zdravu prostirku. Pri čišćenju štale detaljno očistiti slabo pristupačna mesta i što pre odložiti na mesta predviđena za čuvanje stajnjaka. Od velike je koristi dobro pokrivanje plastičnim folijama ili ceradom.

Suzbijanje muva može da se obavlja na dva načina, konvencionalno upotrebom hemijskih sredstava. Pri suzbijanju muva na ovaj način uništavaju se odrasle jedinke kojih je oko 15 % dok je 85% nevidljivo – u obliku jajašaca, larve i lutke, tako da se u ovoj činjenici krije osnovni problem. Takođe je u primeni ekološko suzbijanje koje se zasniva na upotrebi raznih insekata ( ose) i razne viseće zamke.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/14/stocarstvo/kao-spreciti-ulazak-muva-u-stale/

Svedoci smo situacije u kojoj se veliki broj aktivnih materija, a sa njima i preparata, povlači iz upotrebe i gubi dozvolu za primenu. Druge pak, usled rezistencije patogena su izgubile dejstvo, te nam stoga ostaje sve manji broj registrovanih pesticida za primenu u biljnoj proizvodnji. Ovaj trend
se odrazio i kod primene preparata za suzbijanje jedne od ekonomski najvažnijih bolesti koštičavog voća – Monilinie sp.
Osvrnućemo se pre svega na Monilinia laxa – parazita koji prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća. Posebnu pažnju ćemo posvetiti zaštiti višnje i šljive.
Da se podsetimo biologije, Monilinia laxa napada cvetove posle njihovog otvaranja. Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, ali se javlja i na delovima cveta koji izumiru: krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići, a infekcija može dalje u vlažnim uslovima da se širi na mladare i kasnije plodove. Prezimi u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima. Do infekcije dolazi pri temperaturama od 4 – 32°C i uz
prisustvo slobodne vode na površini cveta. 4 h slobodne vode je potrebno na temperaturi od 20°C za klijanje konidija a za infekcije 7 slobodne vode na temperaturi od 20°C i 18 h pri temperaturi od 10°C.
Pored bitnih agrotehničkih mera kao što je orezivanje i spaljivanje zaraženih grana, i uništavanje mumificiranih plodova zaoravanjem neophodna je i primena hemijskih preparata. Prepati na bazi prohloraza i hlorotalonila se više neće proizvoditi, a oni na bazi iprodiona se ne smeju primenjivati zbog kasnijih ostataka na plodu. Preparati na bazi tiofanat metila, propikonazola, miklobutanila i tebukonazola više ne pokazuju dovoljnu efikasnost, dok oni
na bazi boskalida, piraklostrobina, izofetamida i fluopirama često postavljaju pitanje ekonomske opravdanosti upotrebe istih. Od lokal-sistemičnih pesticida na
raspolaganju nam ostaju oni na bazi ciprodinila čije je dejstvo upitno na visokim temperaturama dok od konvencionalnih kontaktnih kaptan i ditianon u svojim preporučenim dozama je dobro pozicionirati, ali samo u fazi precvetavanja jer su tada potrebni u borbi protiv kokomicesa na višnji, kao i šupljikavosti lišća na šljivi.
Iz ovoga zaključujemo da je u hemijskoj borbi protiv monilije neminovno reaktivirati kontaktne preparate koji su neopravdano bačeni u drugi plan i čije se dejstvo na moniliju i ne pominje u komercijalnim krugovima fitofarmaceutskih kuća zbog njihove relativno niske cene. Tu spadaju:
bakarni hidroksid, kvašljivi sumpor i natrijum bikarbonat. Kod svih kontaktnih preparata je bitno da oni budu prisutni na površini biljnog tkiva pre sticanja
uslova za infekciju. Njihova prednost je i to što su registrovani u organskoj proizvodnji. U praksi je potrebno raditi 3 tretmana protiv monilije jednim od
ovih preparata kod višnje i šljive: faza belih balona, pun cvet i precvetavanje. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat neophodna je i primena svih ostalih
agrotehničkih mera koje su gore navedene i uz obavezan zimski tretman. Kada je reč o primeni ovde treba biti pažljiv i pridržavati se preporuka stručnih lica jer svi oni mogu ispoljiti fitotoksičan efekat na biljku u uslovima neadekvatnih doza i visoke reativne vlažnosti vazduha.
Kad je u pitanju koncentracija preporuka je:
Bakar hidroksid: 0,5% u fazi belih balona, 0,03% puno cvetanje i 0,05% precvetavanje.
Sumporno krečna smeša: 1,5% u fazi belih balona, 1% puno cvetanje i 1% precvetavanje.
Soda bikarbona: 0,8% u fazi belih balona, 0,8% puno cvetanje i 0,8% precvetavanje.Kvašljivi sumpor: 0,75% u fazi belih balona, 0,4% puno cvetanje i 0,6% precvetavanje.
Sumporno krečna mešavina jedina ima kurativni efekat 20-52 sata nakon infekcije, dok bakar, soda i sam sumpor su klasični protektivni fungicidi. Što se tiče
same efikasnosti, bakar hidroksid je dao dobar efekat u fazi belih balona, sumporno krečna mešavina se najbolje pokazala u fazi punog cvetanja, a soda bikarbona u precvetavanju. Međutim, i drugačiji redosledi primene fungicida u ogledima su takođe dali dobre rezultate, pa čak i kada se radilo sa ponavljanim tretmanima jednog te istog fungicida. Rotacijom ovih fungicida kao i primenom u kombinciji sa ciprodinilom se može adekvatno kontrolisati monilia, a ujedno i ostvariti pozitivni ekonomski efekat.
Napomena: svaka proizvodna godina je specifična i svaka primena hemijskih sredstva zahteva prethodnu konsultaciju sa stručnim licem iz oblasti zaštite
bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin

U borbi sa dosadnim korovskim biljkama poljoprivrednici i proizvođači povrća koriste razna sredstva kako bi ih istrebili. Da li vam je ikad palo na pamet da korov pojedete? Šalu na stranu, mišjakinja jeste korov, ali je jestiva, zdrava biljka koja se u ishrani ljudi koristila još u starom Rimu. U narodnoj medicini primenjuje se već vekovima i to za brojne bolesti, ali je najbolje dejstvo pokazala kod problema sa plućima i disajnim organima.
Mišjakinja (lat. Stellaria media) je jednogodišnja biljka iz porodice karanfila. Ima nisko stablo i lišće nežno zelene boje, a raste kao „pokrivač“ po zemlji. U narodu je poznata i pod imenima: mišje uho, crevac, ptičja trava, zvezdica, mokrica… Koristi se za ishranu stoku, a posebno je vole svinje i guske, ali može biti štetna ukoliko životinje ovu biljku jedu u većim količinama. Mišjakinja niče u rano proleće, cveta od marta do oktobra i uspešno odoleva čak i mrazu. Samo jedna biljka daje do 15. 000 komada semenki koja klijavost zadržavaju i do 23 godine. Seme klija tokom cele godine iz plitkog sloja zemljišta na temperaturama iznad 2°C. Voli humus i kao korov se javlja na oranicama, u baštama, vinogradima, voćnjacima, na vlažnom zemljištu pored reka i potoka, na livadama. Baštovani ne vole, ali tamo gde ima mišjakinje nema pirevine i drugih vrsta korova koje potiskuje. Odlična je pokrivna biljka, kao prirodni malč i pomaže obogaćivanju zemljišta humusom. U baštu privlači ptice, ali je i prenosnik virusa krompira, domaćin insekata i nematoda. Od mišjakinje treba razlikovati visoku mišjakinju ili puckavicu Stellaria holostea, koja nije jestiva.
Mišjakinja je izuzetno bogata vitaminom C, sadrži minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar), eterična ulja, antiseptike, belančevine i druge korisne materije. Bere se tokom ranog proleća dok je veoma mlada zajedno sa zemljom koja se posle očisti, a jestivi su listovi i cvetovi koji osuše i koriste za pripremu čaja. Mladi izdanci podsećaju ukusom i mirisom na mlade klipove kukuruza, pa se mogu jesti sirovi kao salata. Starije delove biljke odstraniti, jer nisu jestivi. Priprema se i kao varivo poput spanaća, koristi za čorbe, salate, dodaje se ostalom kuvanom povrću, dok se semenke skupljaju i koriste za posipanje peciva. U narodnoj medicini najčešće se kuva čaj od mladih listova biljke ili belih, zvezdastih cvetova. Čaj od mišjakinje služi za ublažavanje kašlja i pomaže za lakše izbacivanje šlajma. Korisna je kod bronhitisa i ostalih bolesti pluća, kod problema mokraćnih kanala, koristi se za lečenje upale očiju, rana i čireva, psorijaze, a ima i blago laksativno dejstvo. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i deci. Ukoliko se suši i čuva za čaj onda se bere tokom leta u vreme intenzivnog
cvetanja. Ipak, ne treba zaboraviti da je mišjakinja pre svega korov, pa ukoliko se ne suzbije na vreme, recimo u bašti, može da predstavlja ozbiljan problem u ozimom lukovičastom povrću. Kako raste po zemlji kao „tepih“ štetno utiče na rast luka koji se teže probija kroz ovaj „biljni pokrivač“, a kasnije može da predstavlja i veliki problem kod ubiranja plodova. Osnovni način suzbijanja korova pa i mišjakinje u povrtarskim usevima su intenzivne, pravilno i na vreme izvedene agrotehničke mere kako osnovne, tako i dopunske obrade zemljišta. Suzbijanje mišjakinje može se sprovesti korišćenjem mehanizacije, okopavanjem, plevljenjem ili primenom herbicida. U tom slučaju neophodno je poznavanje biologije gajenih biljaka kao i spektar dejstva herbicida. Valja napomenuti da različite povrtarske kulture, često u okviru iste familije ili istog roda, pokazuju različit stepen osetljivosti na delovanje istog herbicida.
Ukoliko se preparati koriste tokom jeseni i zime trebalo bi ih primeniti posle setve a pre nicanja luka i to neki od preparata na bazi pendimetalina. Ukoliko se bavite proizvodnjom arpadžika tj. luka srebrnjaka primena herbicida dolazi u obzir samo u jesen s obzirom na to da se luk srebrnjak u ishrani koristi već u rano proleće. Ukoliko želite da izbegnete upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom, mišjakinju možete ukloniti mehaničkim putem, najbolje ručno. Pravo vreme za čupanje ovog korova je u rano proleće kada izbijaju mladice a biljka dostigne visinu od dva do sedam santimetara. Tada još uvek nema jak koren pa se brzo i lako čupa iz zemlje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da li znate šta je zajedničko svim poljoprivrednim proizvođačima bez obzira da li su u pitanju ratari, povrtari ili voćari? Korovi! U borbi sa ovim dosadnim i „žilavim“ biljkama koje mogu znatno da utiču na smanjenje prinosa useva većina poseže za raznim vrstama herbicida. Međutim poljoprivrednici su često u dilemi koje sredstvo je najdelotvornije protiv određene korovske biljke.
U želji da pomognemo Agrobiznis magazin je pokrenuo novu rubriku pod imenom „Herbarijum“ u kome ćemo u svakom broju predstaviti po neku korovsku biljku, ali i najefikasniji način njenog uništenja uz što manje štete po useve.
Šta je Palamida?
Palamida (Cirsium arvense) je korovska biljka koja vodi poreklo iz Evrope i severne Azije, ali je danas rasprostranjena u celom svetu. Raste na plodnim zemljištima, oranicama, voćnjacima, nepoljoprivrednim površinama… Palamida je čest, žilav i štetan korov koji gusto raste i može da uguši usev. U pitanju je višegodišnja biljka visoka 30 do 160 centimetara. Ima vrlo jak korenov sistem sa pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci.
Razmnožava se vegetativno (izdancima) i generativno (semenom). Na jedan kvadratni metar može se naći preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke. Stablo je uspravno i razgranato, a za kratko vreme može se razviti i osemeniti. Listovi su naizmenični, razdeljeni, imaju bodlje. Cveta tokom proleća i jeseni, a daje do 40. 000 semenki koje nošene vetrom mogu daleko da dopru. Sveže seme proklija u jesen, a niče u rano proleće pri
temperaturi oko 15 stepeni. Kako je ovaj korov vrlo prilagodljiv brzo proklija na malim dubinama, a klijavost semena je, verovali ili ne čak šest godina.
Palamida ima izuzetno jak koren sa dugim, puzećim rizomima. Na korenu obrazuje pupoljke iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Koren služi i za vegetativno razmnožavanje jer se iz svakog pupoljka može razviti nova biljka. Nadzemni deo može da izraste i do 150 cm visine, a samo stablo je uspravno i razgranato, listovi su sa bodljama dok je cvet ružičaste boje u obliku glavičaste cvasti. Osim što je dosadan i jak korov koji se teško suzbija bilo mehanički,
bilo hemijskim sredstvima palamida je i domaćin za insekte, nematode i gljivična oboljenja, pa može da pričini veliku štetu usevima u ratarstvu, povrtarstvu i voćnjacima. Posebno teško se suzbija u godinama sa neujednačenim temperaturama i padavinama, kada je teško odlučiti kada, kako i sa kojim dozama herbicida uraditi suzbijanje, a da se ne ošteti gajeni usev.
Ova biljka, posebno kada očvrsne i ostari može da nanese povrede ukoliko je stoka nehotice pojede, a izaziva mehaničke povrede na ustima životinja. Posebno treba istaći da veliki broj herbicida ne deluje na palamidu ili ima slabo i polovično dejstvo.
Kada tretirati ovaj korov?
Stručnjaci kažu da palamidu treba tretirati hemijskim sredstvima u ranoj fazi rasta kada ima razvijena dva do četiri lista, jer što je biljka starija to je efikasnost sredstava za suzbijanje korova manja. Suzbijanje palamide pre setve sprovodi se kao totalno prskanje njive na bazi aktivne materije glifosata u dozama od četiri do šest litara po hektaru, uz dodatak od 1 litra po hektaru herbicida sa aktivne materije 2,4 D. Ovo tretiranje se preporučuje na parcelama gde se setva neće izvoditi 20 i više dana, kako herbicidi ne bi oštetili kasnije zasejane useve.
Suzbijanje palamide posle setve a pre nicanja gajenog useva je vrlo često u ratarskim kulturama, ali treba voditi računa da se tretman odradi odmah nakon setve ili najkasnije dva do tri dana kasnije. Razlog? Ukoliko padne kiša i herbicid se unese u zemlju u kojoj je započelo klijanje useva dolazi do potpunog uništenja zasejane kulture. Za ova tretiranja se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosata, 2,4 D dok se za kukuruz mogu koristiti i herbicidi na bazi aktivne materije dikamba. Suzbijanje palamide moguće je i posle nicanja useva, ali stručnjaci preporučuju da vodite računa koji usev ste posejali, jer
svaki zahteva drugačiji tretman. Ukoliko je u pitanju pšenica suzbijanje palamide obavlja se u fazi punog bokorenja pa do pojave drugog kolenca. Sva
kasnija tretiranja herbicidima idu na štetu prinosa. Herbicidi koji se mogu koristiti su oni na bazi aktivne materije 2,4 D, dikambe, klopiralida, aminopiralid K+-
florasulam, tribenuron-metil… Kada je u pitanju kukuruz tretiranje se sprovodi u fazi porasta kukuruza od dva do četiri lista i tada se koristite herbicidi na bazi aktivne materije dikamba, 2,4 D, klopiralida, sulkotriona, tembotriona i dr...
Suzbijanje palamide u soji je vrlo teško i komplikovano, a uglavnom se ne može rešiti u potpunosti toku vegetacije useva. Dobre rezultate daje tretman sa herbicidima na bazi aktivne materije oksasulfurona dva tretmana od po 60 g/ha sa dodatkom okvašivača. Može se koristiti herbicid na bazi aktivne materije imazamoks u dozi od 0,6 l/ha u dva tretmana. Razmak u tretHerbarijum manima je od 10-15 dana u zavisnosti od
vremenskih prilika. Ove herbicide koristiti uz dodatak herbicida koji će proširiti spektar delovanja i na druge korove.
Uništavanje palamide u suncokretu najbolje rezultate daje posle setve a pre nicanja, a preporuka je da se koriste herbicidi na bazi aktivne materije flurohloridona u dozi od 2,5-3 l/ha. Treba napomenuti da je suncokret tolerantan na tribenuronmetil, i imidazolinone-RIMI hibridi, pa ovim herbicida treba tretirati palamidu, a rezultati su zadovoljavajući. Kada je u pitanju šećerna repa suzbijanje palamide moguće je samo herbicidima na bazi aktivne materije klopiralid u dva tretmana od po 0,6 l/ha. Palamida je korov koji se na njivama pojavljuje uglavnom u većim ili manjim oazama, ali ukoliko se
adekvatno ne suzbija veoma brzo se širi i potpuno limitira prinos i porast gajenih useva.
Stručnjaci kažu da treba izbegavati parcele sa palamidom za sađenje povrća, a ako baš nemate izbora onda je bolje izbegavati korišćenje herbicida koji prodiru u zemlju već ovaj korov ukloniti mehanički. Najefikasniji način suzbijanja palamide je posle skidanja pšenice i drugih ranih useva.
Tada se koriste herbicidi na bazi aktivne materije glifosat u dozi od 8-10 litara po hektaru uz dodatak aktivne materije dikamba od 0,7 l/ha. Posle tretmana
ostaviti herbicide da deluju do dubokog oranja njive.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kako su dani zahladneli, tako se pojavljuju problemi sa grupom štetočina - glodarima, odnosno miševima, pacovima skoči miševima, poljskim voluharicama. Tokom zimskog perioda kada u prirodi ima manje hranem glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitni, kažu stručnjaci, da se suzbijanje ovih glodara obavi pravovremeno. Postoji više načina za suzbijanje štetočina od hemisjkih sredstava do mamaca. 

Kada su u pitanju mamci stručnjaci kažu da se ne smeju postavljati na površini zemlje, već isključivo u aktivne rupe ili u specijalne kutije koje su namenjene za te svrhe, kako bismo izbegli trovanje kako domaćih tako i divljih i korisnih životinja i pstica.

Sve o hemisjkim sredstvima koja se koriste u suzbijanju štetočina možete pročitati u novom Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30