Žitna pijavica (Oulema melanopus) jedan je od najučestalijih štetočina na pšenici, a kao i svake, njegova je pojava zabeležena i ove godine. Ratari ga često nazivaju i lema, a javlja se krajem aprila i tokom maja.

Kao štetočina kod nas javlja se i plava žitna pijavica (Oulema lichenis) čije je telo upravo plave boje, a noge crne. Često se može naći i vrsta Lema cyanella koja je slična, ali ne pravi štete na žitaricama. Zato je važno razlikovati ih.Odrasli insekt žitne pijavice crvene boje dug je oko pet milimetara sa narandžastim nogama i štitom iznad vrata. Prvi odrasli oblici javljaju se u proleće čim dnevne temperature dosegnu 7°C. Larva je žućkasta i pokrivena sluzi pa podseća na ljigavog puža, a kasnije od izmeta i sluzi poprimi tamniju boju.

Ženka položi od 100 do 150 jaja, a uz više temperature period embrionalnog ciklusa smanjuje se. Polaganja jaja traje poprilično dugo, čak oko mesec dana, pa se tako štete od larvi produžuju sve do voštanog zrenja pšenice. Ciklus razvoja žitne pijavice pri temperaturi od 15°C traje 18 dana, dok pri temperaturi od 22 do 25°C traje samo šest dana.Žitna pijavica hrani se lišćem koje ostaje izgriženo u vidu pruga, a larve grizu samo gornji sloj što dovodi do pojave belih izduženih linija. Larve najveće štete prave na listu zastavičaru od kog zavisi uspešnost nalivanja zrna.

U slučaju velike najezde, list može biti potpuno uništen i osušen. Usled smanjenja lisne mase dolazi i do smanjenja prinosa, pogotovo u vreme kada vlada suša. Tako u polju možemo da vidimo oštećene i neoštećene delove useva, a u nekim slučajevima - može biti i potpuno uništen.Najveće najezde odvijaju se tokom meseca maja, a važno je pratiti njegovu pojavu već u aprilu kako bi stigli da reagujemo na vreme.Jedna od preventivnih mera je duboka obrada zemlje u jesen, gde lemu unosimo u dublje slojeve tla i tako je uništavamo. Suzbijanje hemijskim merama se sprovodi kada je štetočina prešla kritičan prag, što je više od 25 jedinki po m2. Za larve je preporučljivo suzbijanje čim se izleže njih 10 do 15 odsto.Upotrebu insekticida treba obaviti pre klasanja kako na slami i klasovima ne bi ostale rezidue, odnosno ostaci pesticida koji mogu izazvati neželjene posledice kod ljudi i domaćih životinja.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/u-susnim-periodima-vece-stete-od-zitne-pijavice-obavite-zastitu-na-vreme/59833/

Suša u Srbiji onemogućava nicanje kukuruza, soje i suncokreta i rast pšenice, izjavili su danas stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica Žita Srbije Vukosav Saković rekao je za agenciju Beta da je do sada završeno 90% prolećne setve u Vojvodini i oko 60 odsto u centralnoj Srbiji, ali da zbog nedostatka vlage kukuruz, soja i suncokret teško ili uopšte ne niču.

- Ko je posejao kukuruz dublje gde još ima vlage počeo je da niče, a gde je posejan plitko teško ili uopšte ne niče - rekao je Saković.

Dodao je da je prošle godine za vreme setve bila veća suša od ovogodišnje, ali je od sredine aprila padala kiša oko mesec dana i spasila kukuruz i druge prolećne useve.

Saković je rekao da je suša ugrozila i rast pšenice koja je do skoro bila u dobrom stanju i obećavala rekordan prinos, ali da sada zaostaje u razvoju što će uticati na pad prinosa, a da je stanje pšenice do ove suše nagoveštavalo rekordan prinos. ;

- Sada se vidi razlika u pšenici kod onih poljoprivrednika koji su na valjan način obradili zemlju i koristili kvalitetno seme pa njihova pšenica lakše podnosi sušu - rekao je Saković.

Dodao je da je takve pšenice oko 20%, a isto toliko u lošem stanju, dok je ostatak srednjeg kvaliteta.

Poljoprivrednici bi, prema njegovim rečima, pšenicu trebalo da sada prehrane preko lista da bi premostili krizu do prve kiše.

Profesor poljoprivrede Miroslav Malešević preporučio je poljoprivrednicima koji još seju kukuruz da ga zaseju dublje, na šest-sedam centimetara, da bi uz dubinsku vlagu mogao da nikne pre nego što ga pojedu štetočine.

Istakao je da se u sušnom periodu smanjuje i efekat sredstava za uništavanje korovskih biljaka.

- Pšenica u Vojvodini je u kritičnom stanju zbog nedostatka vlage - rekao je Mlešević.

U Srbiji se seje kukuruz na milion hektara, soje na oko 240.000, a suncokret na oko 220.000 do 230.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2856076/susa-ugrozava-nicanje-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-rast-psenice-u-srbiji

Cena kukuruza pala na najniži nivo od 2016., cena soje je na najnižem nivou od 2011. godine a prva registrovana cena suncokreta najniža je u vreme žetve od 2014. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Produktne berze. Kako se ocenjuje ovako znacajnom padu cena je doprineo rast ponude u odnosu na tražnju. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.780 tona robe što je za 37 posto manje nego prethodne nedelje a finansijska vrednost prometa bila je niža za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosila je 47,4 miliona dinara. Kukuruzu i dalje pada cena pa se stari rod po kilogramu prodaje za 16‚17 dinara sa PDV-om što je pad od dva posto u odnosu na prethodnu nedelju, dok se ugovori za kukuruz roda 2019. zakljucuju po ceni od 15,18 dinara sa PDV-om. Pšenica se ove nedelje nudila po cenama od 17,50 do 17,70 dinara po kilogramu, ali kupaca nije bilo. Zrno soje je na najnižem nivou u poslednjih skoro osam godina a cena mu je ove nedelje bila od 34 do 35 dinara za kilogram, dok je soja, rod 2019., sa isporukom do oktobra prometovana po 38,4 dinara po kilogramu sa PDV-om. Na berzi je registrovana i prva cena suncokreta 33,55 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Izvor: TANJUG

Nestašica vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.

Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo. Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina, stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.

- Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće - rekao je Dušan Leskovac povrtlar iz Bačkog Petrovca.

Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.Po istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

- Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci - rekao je Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine posle ponovo smo imali intenzivnu sušu, umerena do ekstremna registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slične vremenske neprilike nastavljene su prošle i ove godine.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cene-povrca-skacu-zbog-suse-luk-je-skuplji-od-banana-a-najgore-tek-sledi/4j4z7ch

Vlada Srbije odlučila je danas da otpiše dug u ukupnom iznosu od 90.894.655,00 dinara fizičkim licima – nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva po osnovu kupovine mineralnog đubriva.

Za otpis duga vlada je ovlastila Republičku direkciju za robne rezerve.

Dug će biti otpisan fizičkim licima, nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, nastalog nakon realizacije Uredbe o prodaji mineralnog đubriva.

Imajući u vidu da je usled teških ekonomskih uslova prouzrokovanih sušom samo mali broj poljoprivrednih proizvođača uspeo da izmiri svoju obavezu plaćanja preuzetog mineralnog đubriva, Vlada Srbije donela je odluku da otpiše njihov dug u ukupnom iznosu od 90.894.655,00 dinara, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427167/Vlada-odlucila-da-otpise-dug-za-dubrivo-zbog-suse

Da li je sneg dobra ili loša padavina zavisi sa koje strane to posmatramo,ali je na obradivim površinama svakako dobro došao. U zavisnosti od vremena i količine isti ima svoje korisne i loše strane. S obzirom da je godina za nama bila dosta sušna i smanjila prinose skoro svim biljnim kulturama  veoma bi bilo pogodno da nas nebo obraduje belim pahuljama. Najznačajniji uticaj snega je taj što je on važan izvor vode u zemljištu, njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Veoma je važan faktor koji utiče na niz procesa u zemljištu samim tim na osobine i plodnost zemljišta. Različite vrste voća raznoliko podnose nedostatak vode, ali svakako neuporedivo bolje od ratarskih kultura. Najefikasniji način borbe protiv štetnih uticaja suše i nedostatka vlage jeste navodnjavanje kojim se poboljšava vodni režim zemljišta ako se pravilno primenjuje. Temperature su dosta više od prosečnih vrednosti za ovo doba godine što može dovesti do ranijeg kretanja vegetacije,ali tada postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva i moglo bi znatno da ošteti voćnjake. Za sada voćnjaci dobro izgledaju još su u fazi mirovanja, ali ako ovako visoke temperature potraju možemo se naći u velikom problemu. Isto tako se uljana repica i pšenica mogu naći na meti kasnih prolećnih mrazeva,a bez snežnog pokrivača koji je dobar toplotni izolator može doći do izmrzavanja. Osim što je sneg odličan toplotni izolator sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego za površine tla pa se sneg sporije zagreva i na taj način na proleće sprečava naglo zagrevanje i prerano buđenje vegetacije. Visina snega od 1 cm može zaštititi biljku pri temperaturi od -1 stepen celzijusa , na osnovu toga se može zaključiti da što su temperature niže potreban je veći sloj snega.

Ovakve temperature pogoduju različitim mikroorganizmima i patogenima , lakše će se održati u zimskom periodu pa se može očekivati veći napad mikroorganizama i bolesti odmah na početku vegetacije. Sneg je takođe dobrodošao i zbog uništavanja glodara koji mogu naneti ozbiljne štete usevima  samim tim i poljoprivrdnim proizvođačima.

Svaka godina je drugačija priča i u ovom trenutku se našim proizvođačima može samo savetovati da redovno obilaze svoje njive kako bi primetili promene i na vreme reagovali.

Mirjana Jevrić, direktor za zaštitu bilja

www.agro24.rs    

Država je pripremila mere za pomoć poljoprivrednicima čiji su usevi letos pretrpeli ogromnu štetu zbog suše, ali ratari koji su od Danasa saznali da mere uopšte postoje, nisu njima oduševljeni jer ih se većina, kako kažu, ne dotiče.

Osim toga i poljoprivrednici i agrarni analitičari smatraju da su mere mogle da budu mnogo konkretnije i usmerenije na one kojima je pomoć najpotrebnija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre nekoliko dana za Danas rekao da je država već počela sa realizacijom pet mera, te da će otkupiti 21.739 tona merkantilnog kukuruza roda 2016. i 2017. po ceni od 23 dinara po kilogramu, sa PDV-om, a da će Republička direkcija za robne rezerve izvršiti naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku i to do 4.000 tone za tovne svinje i 6.000 tona za tovnu junad.

Nedimović je kao meru najavio i produženje roka za podnošenje zahteva za kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom, 11,8 hiljada tona semenske pšenice u zamenu za merkantilnu, a jedna od mera je i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje koja dospeva u 2017.

Stočara Stojadina Čitakovića iz Mionice gotovo nijedna od pomenutih mera države ne dotiče.

- Jedino što se mene tiče jeste ovo pomeranje roka za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite. Rok je bio 1. novembar, pomereno je na 1. decembar, verovatno će ga još pomeriti. Bilo bi bolje da su mere konkretnije, da nam se pomoglo naftom ili da su nam dali subvencije za seno ili koncentrat - kaže Čitaković, koji ima 60 krava i obrađuje 60 hektara, uglavnom soje.

Mere za koje je čuo od nas, kaže, pomažu onima koji imaju neki rod, ali u valjevskom kraju iz kog je on dosta je onih kojima je rod gotovo skroz uništen.

Nedeljkovi iz banatskog sela Botoš su ove godine na 20 jutara imali kukuruz, a u proseku prinos je bio 1.500 kilograma po jutru. Što je, kako kaže LJubica Nedeljkov, daleko manje od prošlogodišnjeg roda kada je bilo u proseku 6.000 kilograma po jutru. Sa državnim merama za pomoć, kaže, nisu upoznati.

- Platili smo porez na imovinu, nije nam još stigao račun za odvodnjavanje, ali pretpostavljam da će stići do kraja godine. Mi smo pšenicu posejali još polovinom oktobra, kada o merama nije bilo reči. Nešto smo semena imali, a nešto smo uzeli na kredit - ističe Nedeljkov.

Agrarni analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da mere koje se odnose na naturalnu razmenu kukuruza za tovnu stoku, zatim kupovina nešto više od 21.000 tona kukuruza, kao i paritetna razmena semenske pšenice za merkantilnu spadaju u domen manje-više redovnih godišnjih aktivnosti Republičke direkcije za robne rezerve.

- Ove mere su neselektivne i nisu ciljane na ona područja i na one proizvođače koji su štetu pretrpeli. Najzad količine koje se navode u ovim merama su izuzetno male, tako da je broj poljoprivrednika koji su imali neke benefite od ovih interventnih mera zanemarljivo mali - ističe Galetin.

On napominje da mere kao što su produženje roka za kreditne zahteve sa subvencionisanom kamatom, preporuka lokalnim samoupravama za porez na poljoprivredno zemljište i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje imaju prizvuk "opšte, generalne pomoći poljoprivrednim proizvođačima" u smislu ublažavanja posledica od suše. Pitanje je, kako kaže, koliko te mere finansijski mogu da nadoknade velike štete na usevima.

Međutim, Galetin naglašava da država nije isključiva i jedina adresa od koje treba tražiti pomoć.

- Deo odgovornosti treba da preuzmu i sami poljoprivredni proizvođači. Naime, svako ko je reinvestirao svoju zaradu u dobrim poslovnim godinama kao što je bila 2015/16. godina u infrastrukturu kao što su sistemi za navodnjavanje, zaštitne protivgradne mreže, ulaganje u plastenike, dakle u onu opremu koja svakog proizvođača približava proizvodnji u relativno kontrolisanim uslovima, taj nije imao veći problem sa sušom - napominje naš sagovornik.

Galetin ističe da treba podržavati svako pojavljivanje države u podsticajima za investicije jer je jedino to sistemsko i dugoročno rešenje koje će nas "odbraniti" od elementarnih nepogoda, a ne "ad hoc gašenje požara" koje neće dugoročno rešiti problem.

Izvor: www.danas.rs

Suša je ostavila posledice na prinose u Srbiji, pa tako ni jabuke nema dovoljno, a cena je veća nego prošle godine.

Voćari u regionu Smedereva imali su dosta problema da održe proizvodnju.

Karakteristično je to što je malo savremenih zasada, a voćnjaci su podizani po starim standardima. Na pijacama su nekada kupci tražili različite jabuke, nije bilo izvoza za Rusiju, pa se zbog toga sadilo prema potražnji. 

U dobrim godinama ovde se postiže prinos i do 40 tona po hektru, u zavisnosti od sorte. Ova godina, sa dva grada i sušom nije pogodovala, a jedino dobro je što je bilo manje bolesti. 

Problem za ratare je cena nafte. Litar je 140 dinara a to je mnogo s obzirom da troše oko 5.000 litara. 

A da li je izvoz jabuke za Rusiju doneo napredak ovom regionu? 

"To je u početku bila dobra stvar, spas. Sada već u zadnjih godinu, dve, to je postao problem, jer su kriterijume pooštrili. Od sto tona u prvu klasu prođe 50 tona, gledaju na svaku tačku, sitnicu, malo su preterali", kaže Dragan Stamenković.

Izvor: www.naslovi.net

 

Dobili smo novi cenovnik sa Kvantaške pijace 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3317-dobili-smo-novi-cenovnik-sa-kvantaske-pijace

 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u svetu je gladno 815 miliona ljudi, nemaju ni jedan obrok dnevno. Broj gladnih brzo može premašiti i milijardu ljudi, jer su smanjene donacije i investicije u poljoprivredu. Sukobi, suša, klimatske promene i sukobi, razlozi su što neki ljudi dnevno nemaju ni jedan obrok. U svetu se 16. oktobar, obeležava kao Svetski dan hrane. Na taj dan 1945. godine, osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija kaže da su humanitarne potrebe povećane u proteklih devet meseci naročito u Somaliji, Jemenu, Južnom Sudanu i Nigeriji. Zato međunarodna zajednica mora da poveća humanitarnu pomoć i hitno obezbedi sredstva.

"Oko 60 procenata od 815 miliona ljudi koji su gladni, živi u zemljama zahvaćenim sukobima", kaže Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Zbog suše i slabije žetve u celom svetu raste cene hrane. Subsaharska Afrika je i dalje najteže pogođena glađu. Svetski dan hrane je dan kada se ukazuje na siromaštvo, glad i značaj proizvodnje hrane.

U Etiopiji, svaki deseti stanovnik je napustio zemlju zbog gladi i nezaposlenosti, najviše mladih.

Svetska organizacija pokrenula akcije pomoći, zapošljavanja i obuke za gajenje povrća, za ovčarstvo ili pčelarstvo.

"Moji roditelji su srećni jer rade. Uzgajaju ovce, a od toga imamo i direktnu korist", kaže Dar Husein.

"Bavimo se proizvodnjom povrća. Dobro nam ide. Očekujemo da ćemo zaraditi od berbe i prodaje. Otišli smo od kuće. Ovde smo srećni. Bolje živimo", kaže Aishasuf Sied.

I klimatske promena uzrok su da milioni ljudi, odlaze iz ruralnih područja.

"Povezali smo se sa lokalnim tržištem. Ono što proizvedemo ponudićemo školama i fakultetima", kaže Javar Seida.

Malo je onih koji se i pored svega vraćaju.

"Uzgajam piliće. Kada porastu, tada ih prodajemo. Sarađujemo s lokalnim organizacijama", kaže Amaid Ahmeda.

Pomoć Svetske organizacije i finansiranje poljoprivrede u ruralnim područjima smanjilo je migracije - ali samo u nekim zemljama. I dalje zabrinjava da raste broj gladnih i siromašnih i to u vreme, kada se širom sveta - baca trećina proizvedene hrane. Samo u SAD godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane, vredne oko 50 milijardi dolara.

Izvor: www.rts.rs

 

Očekuju nas nova poskupljenja!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3122-ocekuju-nas-nova-poskupljenja

 

 

 

Setvom pšenice na Krstovdan zvanično je počela nova poslovna godina. O jesenjoj setvi i drugim aktuelnostima u PKB-u, razgovaramo sa Ratkom Tomićem, direktorom za proizvodnju.

* Kalendarski doba je godine kada se na poljima paralelno odvijaju  radovi  na setvi i žetvi. Da li smo spremni za početak nove poslovne godine?

- Iza nas je jedna teška godina. Pored suše koja nam je prepolovila rod mnogih ratarskih kultura, u stočarstvu dovela do smanjenja proizvodnje mleka, reprodukcije i drugih proizvodnih parametara, suočeni smo i ove godine sa manje novca u kasi na ime premija za mleko. Uprkos svemu tome na vreme smo obezbedili   repromaterijal neophodan za  setvu, semena, đubrivo, energente. Na sreću, cena setve  biće na nivou prošlogodišnje. Nije došlo do velikih pomeranja cena semena, đubriva, zaštitnih sredstava i energenata. Gorivo je i dalje skupo. Nekada su postojali pariteti  između cene mleka i goriva. Sada je litar goriva jednak ceni od tri i po litara mleka.

Prema setvenom planu za novu poslovnu godinu  jesenjim kulturama  zasejaćemo  oko 7.000 hektara zemljišta. Tradicionalno najveće površine, oko 3.200 hektara, biće zasejane pšenicom, zatim 1.500 hektara ječmom. U toku je setva raži na oko 400 hektara. To je ujedno i prvi usev koji ćemo na proleće skidati i spremati senažu.  Ovih dana završili smo setvu uljane repice. U toku su dogovori sa poslovnim partnerima oko zasnivanja proizvodnje povrća na otvorenom. Planiramo da na otvorenom povećamo površine pod graškom, boranijom i kukuruzom šećercom.

* Znamo da je godina bila sa malo padavina, kakve su štete od suše ?

- Suša je uzela danak na svim kulturama, kukuruzu, soji, suncokretu, šećernoj repi. Naša je procena da je šteta od suše u biljnoj proizvodnji oko pet miliona evra, i to na bazi poređenja sa našim petogodišnjim prosekom od 2012. godine.

Prema procenama, prepolovljen je rod kukuruza i soje. Najveći gubitak biće na kukuruzu, kako semenskom, tako i merkantilnom. Zbog visokih temperatura nije došlo do oplodnje i prinos je manji. Velika ulaganja  imali smo posebno na semenskom kukuruzu. Pored redovne agrotehnike tu imamo i troškove na angažovanju  sezonske radne snage i troškove navodnjavanja. Samo za električnu energiju koja pokreće crpne stanice račun je bio 17 miliona dinara. Umesto sa planiranih oko 3.000 hektara da uberemo  merkantilnog kukuruza, deo smo skinuli  za silažu.

Berbe soje i kukuruza su još uvek u toku, dok smo suncokret požnjeli prošle nedelje. Suncokret je najbolje podneo sušu. Posao godine,  spremanje silaže, završili smo tokom avgusta. Spremili smo dovoljne količine kvalitetne silaže za potrebe stočnog stada, uprkos vremenskim uslovima.

Vađenje šećerne repe počeli smo na parcelama na kojima je repa najslabija, sa peskovitih terena i gde je ostala bez lisne mase. Prosečan prinos do sada je 29 tona plative repe. Repu smo posejali na 1.200 hektara. Nadamo se boljim prinosima na imanjima gde je repa u boljoj kondiciji.

Pored svega zadovoljni smo prinosima žitarica: pšenice, ječama, raži, ovsa, bez obzira na vremenske prilike koje su  proizvodnju pratile od setve do žetve, kasnije setve, kasno nicanje, suva i hladna zima i kišovito proleće. Sa 3.204 hektara u silose smo smestili 22.161 tona pšenice. Prosečni prinos pšenice je 6,9 tona po hektaru, a imali smo i njive sa prinosima većim od devet tona po hektaru. Prema ostvarenim prinosima u Srbiji smo na nivou sa najvećim proizvođačima.

Pripremili smo dovoljno svih vrsta kabastih hraniva, sena, senaže, silaže. Naši tehnolozi pripremaju recepture obroka za sve kategorije stoke na osnovu bilansa hraniva kojih imamo u dovoljnim količinama.

* Kanalska mreža i reka Dunav preduslovi su za unapređenje sistema za navodnjavanje. Da li ste planirali povećanje površina koje navodnjavate?

- Stalnost i količina vode neophodni su za dalji razvoj biljne proizvodnje. Na području Pančevačkog rita funkcioniše samo jedna crpna stanica, Kišvara. Ona je radila punim kapacitetom letos, ali te količine vode nisu dovoljne. Rešenje problema navodnjavanja je da se na lokaciji imanja Dunavac izgradi još jedna crpna stanica. Ideja o njenoj izgradnji postoji odavno, ali za njenu realizaciju je neophodan novac. Time bismo povećali površine pod navodnjavanjem i osigurali rod u sušnim godinama.

* Kako teku pripreme zemljišta, rasturanje stajnjaka?

- Na površinama gde sejemo žitarice, obavljamo redukovanu obradu zemljišta. Ove godine smo planirali da izvezemo što više stajnjaka na njive. Dokle god nam vremenske prilike bude dozvoljavale izvlačićemo stajnjak. Plan nam je da na oko 1.000 hektara rasturimo  90 tona po hektaru. Razbacujemo i zaoravamo stajnjak i na parcelama koje navodnjavamo i gde ćemo sejati semenske kulture. Cilj nam je da smanjimo nabavku kompleksnih đubriva.

* Mehanizacija je važna za dobre prinose. Da li smo obnovili vozni park?

- Ove godine smo remontovali postojeću mehanizaciju. Kupili smo jednu tanjiraču za osnovnu obradu, mašinu za izđubravanje na “Partizanskom prelazu” i samoutovarnu mašinu za stajnjak (ult). Planiramo da sledeće godine obnovimo zelenu liniju za spremanje sena i senaže, kosačice i silažni kombajn. Bilo bi dobro da kupimo određen broj teških traktora od preko 400 konjskih snaga, sa pratećim  priključcima za osnovnu obradu zemljišta.

* Da li je planirano povećanje plasteničke proizvodnje?

- Povećanjem površina pod plastenicima imali bismo bolju startnu poziciju na tržištu. Da bismo mogli da napravimo ugovore sa marketima moramo da imamo određene količine povrća. Nedostaje nam skladišni prostor i  hladnjača kako bismo robu držali duže. Moramo se ponašati berzanski a sa količinama koje imamo nismo konkurentni na tržištu.

 

Vesna Gajić, PKB Korporacija a.d. Beograd

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31