Suša u Srbiji onemogućava nicanje kukuruza, soje i suncokreta i rast pšenice, izjavili su danas stručnjaci za poljoprivredu.

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica Žita Srbije Vukosav Saković rekao je za agenciju Beta da je do sada završeno 90% prolećne setve u Vojvodini i oko 60 odsto u centralnoj Srbiji, ali da zbog nedostatka vlage kukuruz, soja i suncokret teško ili uopšte ne niču.

- Ko je posejao kukuruz dublje gde još ima vlage počeo je da niče, a gde je posejan plitko teško ili uopšte ne niče - rekao je Saković.

Dodao je da je prošle godine za vreme setve bila veća suša od ovogodišnje, ali je od sredine aprila padala kiša oko mesec dana i spasila kukuruz i druge prolećne useve.

Saković je rekao da je suša ugrozila i rast pšenice koja je do skoro bila u dobrom stanju i obećavala rekordan prinos, ali da sada zaostaje u razvoju što će uticati na pad prinosa, a da je stanje pšenice do ove suše nagoveštavalo rekordan prinos. ;

- Sada se vidi razlika u pšenici kod onih poljoprivrednika koji su na valjan način obradili zemlju i koristili kvalitetno seme pa njihova pšenica lakše podnosi sušu - rekao je Saković.

Dodao je da je takve pšenice oko 20%, a isto toliko u lošem stanju, dok je ostatak srednjeg kvaliteta.

Poljoprivrednici bi, prema njegovim rečima, pšenicu trebalo da sada prehrane preko lista da bi premostili krizu do prve kiše.

Profesor poljoprivrede Miroslav Malešević preporučio je poljoprivrednicima koji još seju kukuruz da ga zaseju dublje, na šest-sedam centimetara, da bi uz dubinsku vlagu mogao da nikne pre nego što ga pojedu štetočine.

Istakao je da se u sušnom periodu smanjuje i efekat sredstava za uništavanje korovskih biljaka.

- Pšenica u Vojvodini je u kritičnom stanju zbog nedostatka vlage - rekao je Mlešević.

U Srbiji se seje kukuruz na milion hektara, soje na oko 240.000, a suncokret na oko 220.000 do 230.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2856076/susa-ugrozava-nicanje-kukuruza-soje-i-suncokreta-i-rast-psenice-u-srbiji

Cena kukuruza pala na najniži nivo od 2016., cena soje je na najnižem nivou od 2011. godine a prva registrovana cena suncokreta najniža je u vreme žetve od 2014. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Produktne berze. Kako se ocenjuje ovako znacajnom padu cena je doprineo rast ponude u odnosu na tražnju. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.780 tona robe što je za 37 posto manje nego prethodne nedelje a finansijska vrednost prometa bila je niža za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosila je 47,4 miliona dinara. Kukuruzu i dalje pada cena pa se stari rod po kilogramu prodaje za 16‚17 dinara sa PDV-om što je pad od dva posto u odnosu na prethodnu nedelju, dok se ugovori za kukuruz roda 2019. zakljucuju po ceni od 15,18 dinara sa PDV-om. Pšenica se ove nedelje nudila po cenama od 17,50 do 17,70 dinara po kilogramu, ali kupaca nije bilo. Zrno soje je na najnižem nivou u poslednjih skoro osam godina a cena mu je ove nedelje bila od 34 do 35 dinara za kilogram, dok je soja, rod 2019., sa isporukom do oktobra prometovana po 38,4 dinara po kilogramu sa PDV-om. Na berzi je registrovana i prva cena suncokreta 33,55 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Izvor: TANJUG

Nestašica vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.

Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo. Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina, stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.

- Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće - rekao je Dušan Leskovac povrtlar iz Bačkog Petrovca.

Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.Po istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

- Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci - rekao je Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine posle ponovo smo imali intenzivnu sušu, umerena do ekstremna registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slične vremenske neprilike nastavljene su prošle i ove godine.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cene-povrca-skacu-zbog-suse-luk-je-skuplji-od-banana-a-najgore-tek-sledi/4j4z7ch

Vlada Srbije odlučila je danas da otpiše dug u ukupnom iznosu od 90.894.655,00 dinara fizičkim licima – nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva po osnovu kupovine mineralnog đubriva.

Za otpis duga vlada je ovlastila Republičku direkciju za robne rezerve.

Dug će biti otpisan fizičkim licima, nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, nastalog nakon realizacije Uredbe o prodaji mineralnog đubriva.

Imajući u vidu da je usled teških ekonomskih uslova prouzrokovanih sušom samo mali broj poljoprivrednih proizvođača uspeo da izmiri svoju obavezu plaćanja preuzetog mineralnog đubriva, Vlada Srbije donela je odluku da otpiše njihov dug u ukupnom iznosu od 90.894.655,00 dinara, saopšteno je iz Vlade Srbije.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427167/Vlada-odlucila-da-otpise-dug-za-dubrivo-zbog-suse

Da li je sneg dobra ili loša padavina zavisi sa koje strane to posmatramo,ali je na obradivim površinama svakako dobro došao. U zavisnosti od vremena i količine isti ima svoje korisne i loše strane. S obzirom da je godina za nama bila dosta sušna i smanjila prinose skoro svim biljnim kulturama  veoma bi bilo pogodno da nas nebo obraduje belim pahuljama. Najznačajniji uticaj snega je taj što je on važan izvor vode u zemljištu, njegovim topljenjem voda odlazi u dublje slojeve zemljišta i na taj način se povećava rezerva vode za predstojeću vegetacionu sezonu. Veoma je važan faktor koji utiče na niz procesa u zemljištu samim tim na osobine i plodnost zemljišta. Različite vrste voća raznoliko podnose nedostatak vode, ali svakako neuporedivo bolje od ratarskih kultura. Najefikasniji način borbe protiv štetnih uticaja suše i nedostatka vlage jeste navodnjavanje kojim se poboljšava vodni režim zemljišta ako se pravilno primenjuje. Temperature su dosta više od prosečnih vrednosti za ovo doba godine što može dovesti do ranijeg kretanja vegetacije,ali tada postoji rizik od kasnih prolećnih mrazeva i moglo bi znatno da ošteti voćnjake. Za sada voćnjaci dobro izgledaju još su u fazi mirovanja, ali ako ovako visoke temperature potraju možemo se naći u velikom problemu. Isto tako se uljana repica i pšenica mogu naći na meti kasnih prolećnih mrazeva,a bez snežnog pokrivača koji je dobar toplotni izolator može doći do izmrzavanja. Osim što je sneg odličan toplotni izolator sa njegove površine odbije se tri puta više sunčevih zraka nego za površine tla pa se sneg sporije zagreva i na taj način na proleće sprečava naglo zagrevanje i prerano buđenje vegetacije. Visina snega od 1 cm može zaštititi biljku pri temperaturi od -1 stepen celzijusa , na osnovu toga se može zaključiti da što su temperature niže potreban je veći sloj snega.

Ovakve temperature pogoduju različitim mikroorganizmima i patogenima , lakše će se održati u zimskom periodu pa se može očekivati veći napad mikroorganizama i bolesti odmah na početku vegetacije. Sneg je takođe dobrodošao i zbog uništavanja glodara koji mogu naneti ozbiljne štete usevima  samim tim i poljoprivrdnim proizvođačima.

Svaka godina je drugačija priča i u ovom trenutku se našim proizvođačima može samo savetovati da redovno obilaze svoje njive kako bi primetili promene i na vreme reagovali.

Mirjana Jevrić, direktor za zaštitu bilja

www.agro24.rs    

Država je pripremila mere za pomoć poljoprivrednicima čiji su usevi letos pretrpeli ogromnu štetu zbog suše, ali ratari koji su od Danasa saznali da mere uopšte postoje, nisu njima oduševljeni jer ih se većina, kako kažu, ne dotiče.

Osim toga i poljoprivrednici i agrarni analitičari smatraju da su mere mogle da budu mnogo konkretnije i usmerenije na one kojima je pomoć najpotrebnija.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je pre nekoliko dana za Danas rekao da je država već počela sa realizacijom pet mera, te da će otkupiti 21.739 tona merkantilnog kukuruza roda 2016. i 2017. po ceni od 23 dinara po kilogramu, sa PDV-om, a da će Republička direkcija za robne rezerve izvršiti naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku i to do 4.000 tone za tovne svinje i 6.000 tona za tovnu junad.

Nedimović je kao meru najavio i produženje roka za podnošenje zahteva za kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom, 11,8 hiljada tona semenske pšenice u zamenu za merkantilnu, a jedna od mera je i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje koja dospeva u 2017.

Stočara Stojadina Čitakovića iz Mionice gotovo nijedna od pomenutih mera države ne dotiče.

- Jedino što se mene tiče jeste ovo pomeranje roka za podnošenje zahteva za subvencionisane kredite. Rok je bio 1. novembar, pomereno je na 1. decembar, verovatno će ga još pomeriti. Bilo bi bolje da su mere konkretnije, da nam se pomoglo naftom ili da su nam dali subvencije za seno ili koncentrat - kaže Čitaković, koji ima 60 krava i obrađuje 60 hektara, uglavnom soje.

Mere za koje je čuo od nas, kaže, pomažu onima koji imaju neki rod, ali u valjevskom kraju iz kog je on dosta je onih kojima je rod gotovo skroz uništen.

Nedeljkovi iz banatskog sela Botoš su ove godine na 20 jutara imali kukuruz, a u proseku prinos je bio 1.500 kilograma po jutru. Što je, kako kaže LJubica Nedeljkov, daleko manje od prošlogodišnjeg roda kada je bilo u proseku 6.000 kilograma po jutru. Sa državnim merama za pomoć, kaže, nisu upoznati.

- Platili smo porez na imovinu, nije nam još stigao račun za odvodnjavanje, ali pretpostavljam da će stići do kraja godine. Mi smo pšenicu posejali još polovinom oktobra, kada o merama nije bilo reči. Nešto smo semena imali, a nešto smo uzeli na kredit - ističe Nedeljkov.

Agrarni analitičar Žarko Galetin za Danas kaže da mere koje se odnose na naturalnu razmenu kukuruza za tovnu stoku, zatim kupovina nešto više od 21.000 tona kukuruza, kao i paritetna razmena semenske pšenice za merkantilnu spadaju u domen manje-više redovnih godišnjih aktivnosti Republičke direkcije za robne rezerve.

- Ove mere su neselektivne i nisu ciljane na ona područja i na one proizvođače koji su štetu pretrpeli. Najzad količine koje se navode u ovim merama su izuzetno male, tako da je broj poljoprivrednika koji su imali neke benefite od ovih interventnih mera zanemarljivo mali - ističe Galetin.

On napominje da mere kao što su produženje roka za kreditne zahteve sa subvencionisanom kamatom, preporuka lokalnim samoupravama za porez na poljoprivredno zemljište i odlaganje plaćanja naknade za odvodnjavanje imaju prizvuk "opšte, generalne pomoći poljoprivrednim proizvođačima" u smislu ublažavanja posledica od suše. Pitanje je, kako kaže, koliko te mere finansijski mogu da nadoknade velike štete na usevima.

Međutim, Galetin naglašava da država nije isključiva i jedina adresa od koje treba tražiti pomoć.

- Deo odgovornosti treba da preuzmu i sami poljoprivredni proizvođači. Naime, svako ko je reinvestirao svoju zaradu u dobrim poslovnim godinama kao što je bila 2015/16. godina u infrastrukturu kao što su sistemi za navodnjavanje, zaštitne protivgradne mreže, ulaganje u plastenike, dakle u onu opremu koja svakog proizvođača približava proizvodnji u relativno kontrolisanim uslovima, taj nije imao veći problem sa sušom - napominje naš sagovornik.

Galetin ističe da treba podržavati svako pojavljivanje države u podsticajima za investicije jer je jedino to sistemsko i dugoročno rešenje koje će nas "odbraniti" od elementarnih nepogoda, a ne "ad hoc gašenje požara" koje neće dugoročno rešiti problem.

Izvor: www.danas.rs

Suša je ostavila posledice na prinose u Srbiji, pa tako ni jabuke nema dovoljno, a cena je veća nego prošle godine.

Voćari u regionu Smedereva imali su dosta problema da održe proizvodnju.

Karakteristično je to što je malo savremenih zasada, a voćnjaci su podizani po starim standardima. Na pijacama su nekada kupci tražili različite jabuke, nije bilo izvoza za Rusiju, pa se zbog toga sadilo prema potražnji. 

U dobrim godinama ovde se postiže prinos i do 40 tona po hektru, u zavisnosti od sorte. Ova godina, sa dva grada i sušom nije pogodovala, a jedino dobro je što je bilo manje bolesti. 

Problem za ratare je cena nafte. Litar je 140 dinara a to je mnogo s obzirom da troše oko 5.000 litara. 

A da li je izvoz jabuke za Rusiju doneo napredak ovom regionu? 

"To je u početku bila dobra stvar, spas. Sada već u zadnjih godinu, dve, to je postao problem, jer su kriterijume pooštrili. Od sto tona u prvu klasu prođe 50 tona, gledaju na svaku tačku, sitnicu, malo su preterali", kaže Dragan Stamenković.

Izvor: www.naslovi.net

 

Dobili smo novi cenovnik sa Kvantaške pijace 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3317-dobili-smo-novi-cenovnik-sa-kvantaske-pijace

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31