Usevi soje i suncokreta su u veoma dobrom stanju u ovom trenutku, ocenjuju stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u razgovoru za Agroklub. Kažu, ukoliko vremenske prilike budu naklonjene ovim ratarskim vrstama, može se očekivati i dobar rod, ali i kvalitet.

"Soja dobro izgleda, možemo reći da deluje obećavajuće. Naredni period, faza formiranja i nalivanja zrna, može biti kritičan, ali ukoliko padne dovoljno kiše od 15. jula do 15. avgusta, možemo da se nadamo zadovoljavajućim prinosima", navodi savetnik za tehnologiju gajenja na Odeljenju za soju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Vojin Đukić.Ukazuje da su u prethodnom periodu primećene grinje, te da bi ratari trebalo da obrate pažnju da li ih imaju na svojim parcelama.

"Grinje treba suzbijati akaricidom. Najbitnije je uočiti ih na vreme tako da se ne mora tretirati cela površina. Pošto one napadaju sa oboda njive i kreću se ka unutrašnjosti, trebalo bi ih primetiti pravovremeno i odmah delovati. U suprotnom, mora se tretirati čitav posed", ukazuje Đukić.Objašnjava, najbolje je pregledati zasad lupom, ali, dodaje, grinje se mogu uočiti i golim okom. Trebalo bi, dodaje, pogledati naličje lista i obratiti pažnju na starije listove, te ukoliko imaju sivu boju i formiraju paučinastu strukturu, odmah tretirati akaricidom.

"Po terenu se pojavljivalo žućenje donjih listova soje upravo zbog vrućeg vetra koji je u kombinaciji sa visokim temperaturama, iznad 30 stepeni. Međutim, to neće toliko uticati na prinos zato što soja ima više lisne mase nego što je potrebno da iznese prinos", navodi ovaj stručnjak.Prošla godina, zaključuje, bila je odlična po pitanju roda i kvaliteta, a prinosi su bili oko tri tone po hektaru. Trenutno se soja u našoj zemlji nalazi na površini od 220.000 hektara.

Međutim, kada su u pitanju površine pod suncokretom, još uvek ne postoje potpuno definisani podaci, navodi rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Vladimir Miklič.

"Po podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, došlo je do smanjenja površina pod suncokretom u Srbiji te bi sada trebalo da se pod ovom uljaricom nalazi oko 200.000 hektara za razliku od prošle godine kada je pod suncokretom bilo oko 220.000 hektara. Međutim, to je dosta rana procena, da li je to zaista tako moraćemo da utvrdimo u kasnijem periodu kada uporedimo sa podacima Republičkog zavoda za statistiku kada budu izašli", navodi Miklič.Razlog smanjenju prinosa, ocenjuje, mogla bi biti prošlogodišnja cena koja je bila nešto niža ističući da na to utiče povećanje površina pod suncokretom u drugim zemljama.

"Povećava se proizvodnja suncokreta u svetu. Prinosi u našoj zemlji su stabilni, to je oko tri tone po hektaru, što je u evropskim razmerama dobro. Moguće je da je došlo do smanjenja površina u Srbiji zbog cene koja je niža, a niža je jer se povećavaju površine u svetu", smatra on.Govoreći o stanju useva u ovom trenutku, Miklič je ocenio da su u veoma dobrom stanju. Suncokret je, kako kaže, u fazi cvetanja pa prema sadašnjem izgledu sklopova, ima potencijala za dobar rod.

"Usevi su prilično čisti kada su u pitanju korovi i to je između ostalog zato što u Srbiji dominiraju tehnologije gajenja hibrida otpornih na pojedine grupe herbicida. Žitarice su u dobroj kondiciji. Većeg napada bolesti nije bilo ove godine, to nije primećeno, bilo je sporadično na nekim parcelama gde su bile obilne padavine. Generalno gledajući, ako je sejan u redovnom roku setve, u dobrom je stanju", ukazuje Miklič.Dodaje da mu je potrebno manje padavina u toku cvetanja i ne previše toplo vreme, kako bi moglo da dođe do oplodnje.

"Taj period cvetanja dobro prolazi za sada. Ako bi sada bilo više kiše, to bi moglo da uzrokuje neke pojave bolesti u kasnijim periodima. Suncokretu je potrebno da nakon cvetanja bude toplo i suvo i da ne bude mnogo padavina jer je to biljka koja je podložna većem broju obolenja", napominje on.Biljne bolesti kod njega mogu se izbeći pre svega poštovanjem plodoreda odnosno da se na istoj parceli ne gaji najmanje četiri godine. Dodaje da bi bilo dobro da se suncokret takođe ne uzgaja iza soje i uljane repice jer su to uljarice kod kojih se javljaju iste bolesti kao i kod njega.

Napominje da je veoma važno obaviti žetvu na vreme.

"Svako kašnjenje sa žetvom uzrokuje gubitke u prinosu zbog poleganja, razvoja bolesti u kasnijim fazama, osipanja zrna tako da čim se steknu uslovi treba ući u žetvu, ne sme se čekati da suncokret prezri", napominje Miklič.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/zasadi-soje-i-suncokreta-u-dobrom-stanju-ocekuju-se-stabilni-prinosi/61303/

Poljoprivrednici u Vojvodini seju suncokret, a na pojedinim parcelama i kukuruz, iako temperatura zemljišta za kukuruz nije idealna, te se čeka toplije vreme, dok setva ide otežano i zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, rekao je za agenciju Beta da su u očekivanju da se zemljište zagreje do deset-dvanaest stepeni poljoprivrednici počeli da seju suncokret pre roka, ali će prekinuti ako narednih dana bude toplo jer je vreme za setvu kukuruza.

- Nije dobro sejati suncokret ranije jer ga pojedu zečevi, ali pošto je zemlja hladna, ne ;valja sejati ni kukuruz, pa će se poslovi nagomilati - rekao je Jakšić.

On je rekao da poljoprivrednci poštuju policijski čas i da se iz njiva uglavnom vraćaju pre no što počne zabrana kretanja, a u traktorima su sami te poštuju i "socijalnu distancu".

Poljoprivrednike je, kako je rekao, strah da li će otkupljivači zbog štete koju je u ekonomiji napravila pandemija, imati novca za otkup, a država još nije ponudila konkretnu pomoć.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Njegovan rekao je da poljoprivrednci u tom kraju seju suncokret i da zemljište ima vlage, a da čekaju veće temperature za setvu kukuruza.

- Moje gazdinstvo obrađuje 40 hektara i ove godine ćemo smanjiti površine zemljišta na kojima sejemo suncokret, a povećati za kukuruz jer imamo problema sa velikim otkupljivačima suncokreta koji su napravili kartel i diktiraju cene, pa ni manji trgovci ne smeju da ponude više cene od njih pošto nameću svoje uslove - rekao je Njegovan.

Dodao je da su više puta od države tražili da "razbije" taj kartel, "ali da ona to neće ili ne ume da uradi".

Kilogram suncokreta prerađivači, po njegovim rečima, otkupljuju za 30 dinara što ne pokriva troškove proizvodnje.

Proizlazi da "poljoprivrednci rade zato što moraju, a ne zato što imaju motiv da će zaraditi i tako lagano propadaju, a prihvatljivije je propadati uz rad nego sedeti i čekati kraj".

- Poljoprivreda je pre deset godina dobijala subvencije od 14.000 dinara po hektaru i povraćaj akcize na gorivo, a danas su subvencije po hektaru 4.000 dinara i za gorivo 1.200 dinara - rekao je Njegovan i naveo da je "EU subvencijama odbranila svoje tržište od konkurencije iz Amerike i Brazila".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841458/poljoprivrednci-poceli-setvu-suncokreta-i-kukuruza

Pred nama je još jedna setva suncokreta, za koju, po rečima ratara iz Banata, gde se, za razliku od drugih područja pokrajine, suncokret najviše seje, postoji interesovanje. Ali dok novi rod ne stigne za žetvu, potrošče najviše zanima da li ćemo imati dovoljno ulja, odnosno da li će ga biti u radnjama dok uljare ne počnu da prerađjuju suncokret jer smo svedoci da kupci hrle u velike markete i kupuju znatno više nego što su im potrebe. U uljari „Banat” kažu da imaju ulja, ali za svoje, domaće kupce, što znači da ne bi mogli da izađu u susret ukoliko se pojave novi.

– Imamo unapred ugovorene isporuke još pre nego što je nastalo vanredno stanje izazvano koronavirusom – rekao je Simo Radić iz uljare „Banat”, i naglasio da potrošači ne treba da brinu jer će ulje isporučivati po unapred sklopljenim ugovorima.Za one koji se ne oslanjju previše na reči prerađivača i trgovaca treba navesti podatak da je, gledajući domaću proizvodnju, Srbija 16. po proizvodnji suncokreta a na 9. mestu u Evropi.

Domaći ratari već tri četiri godine seju značajne površine suncokretom, što nije bilo ranijih godina, premda smo i tada imali dovljno i suncokreta i prerađevina od suncokreta za domaće potrebe i da prodamo u izvoz.Lane smo suncokreta imali na 230.000 hektara, prosečan prinos je bio tri tone po hektaru, a godišnje se po glavi stanovnika potroši deset do 11 litara jestivog ulja. Domaće potrebe za jestivim uljem se kreću oko 84.000 tona, mašću 18.000 tona i ostalih biljnih namaza 12.000 tona. To znači da su potrebe domaćeg tržišta samo za uljem i namazima 115.000 tona.

Svake godine domaće fabrike ulja proizvedu od od 250.000-300.000 tona sirovog ulja, od čega je više od 80 odsto suncokretovo. Proizvodnja rafinisanog – jestivog ulja u proseku se kreće od 160.000-180.000 tona, u zavisnosti od tražnje, pre svega stranog tržišta i mogućnosti izvoza.Očekivanja su da ćemo u ovoj setvi imati bar 220.000 hektara jer ratari sada spominju nagoveštaje otkupljivača da su spremni da plate novi rod tri-četiri dinara skuplje nego prošle žetve. Otkupna cena lanjskog roda bila je prvobitno 29,5 dinara, ali je pod pritiskom nezadovoljnih ratara tokom žetve neznatno uvećana, dinar po kilogramu.Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije kaže da otkupljivači sada nude od 33 do 35 dinara za kilogram, što nije cena koštanja koja bi potpuno zadovoljila zemljoradnike, ali je, ipak dovoljna da se nekako pokriju troškovi proizvodnje.

– Suncokret voli kada je vreme suvo, bez kiše, pa ratari, gledajući dugoročnu vremensku prognozu, sada sve više razmišljaju o suncokretu, ali se oslanjaju i na to da će otkupljivači održati reč i ponuditi veću cenu nego lane – kaže Manić. – Ugovaranje tek predstoji jer tek za dve-tri semice treba da usledi nova setva suncokreta.

Do novog roda ostalo je pola godine, ali uprkos tome, građani ne treba da strepe jer područje naše pokrajine oduvek je bilo značajan proizvođač namirnica, o čemu svedoče i navedni podaci. Zato nema razloga da se prave zalihe, pogotovo što je Vlada Srbije zabranila izvoz.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvedemo-triput-vise-zejtina-nego-sto-nam-treba-21-03-2020

Suncokret (lat. Helianthus annuus), potiče od grčke reči helios (sunce) i anthos (cvet). Pripada porodici glavočika. Na području današnjeg Perua i Meksika
suncokret se uzgajao još pre 5.000 godina, a hiljadama godina ga koriste i Kinezi kako u ishrani, tako i u akupunkturi. Maje su poštovale suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Semenke su mlele i od brašna pravili hleb. Kada je u pitanju nutritivna vrednost suncokret je pravi eliksir mladosti, lepote i zdravlja.
Suncokret su u Evropu doneli misionari početkom 16. veka, a sto godina kasnije njegovo uzgajanje proširilo na čitavom starom kontinentu. Procvat uzgoja u
Nemačkoj dogodio se tokom Drugog svetskog rata, a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Suncokret ima čupav i vlaknast koren sastavljen od mnoštva malih korenčića i može prodreti do tri metra u zemlju. Ima veliku sposobnost upijanja vode, ali i štetnih materija iz zemlje, pa se koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta. Stablo najčešće doseže visinu od 50 do 250 santimetara. Cvetovi su vrlo krupni na dugim drškama od više redova žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno sa manjim ispupčenjem u sredini.
Suncokret cveta od jula do septembra i spada u medonosne biljke, pa pčelarima pruža stabilnu i dobru ispašu pčelinjih društava. Godišnje u Srbiji se proizvede
oko 2.000 tona suncokretovog meda. Berba suncokreta se najčešće obavlja u prvoj polovini septembra. Seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala, ima kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, vitaminima E i B grupe, beta karoten. Sadrži polinezasićene masne kiseline najviše linoleinsku, omega 6 masne kiseline i omega 9 mononezasićene. Prva asocijacija na suncokret je ulje i semenke koje se grickaju, ali se mogu dodavati salatama ili kao osnova za izradu biljnih pašteta u kombinaciji sa lanom, susamom i maslinovim uljem. Kada su u pitanju lekovita svojstva suncokreta spisak bolesti na koje ima pozitivan
učinak je poduži. U tradicionalnoj medicini odavna se koristi za lečenje artritisa, reume, jačanje vida ali i u borbi protiv starenja. Poslednja istraživanja su pokazala da konzumiranje semenki suncokreta deluje na funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže kod pacijenta obolelih od multiplaskleroze. Tajna je u selenu, vitaminu E i snažnim antioksidanti kojima je suncokret bogat.
U suncokretu su prisutni fitoseroli koji utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin E, zajedno sa selenom čini snažan antioksidans, koji sprečava
oštećenje krvnih sudova. Suncokret je poželjan u prevenciji i lečenju kardio - vaskularnih i malignih oboljenja, pa ga nazivaju i super hranom.
Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Redovna upotreba semenki može da spreči pojavu artritisa.
Suncokret je bogat i vitaminom B koji obezbeđuje obnovu oštećenih ćelija i izgradnju novih, pospešuje metabolizam i energiju tela, jača imunitet i preporučuje se trudnicama. Ovaj vitamin direktno utiče i na zdravlje kože, kose i noktiju. U kombinaciji sa vitamin E, koga ima u izobilju u suncokretu najbolji je lek protiv
starenja i sredstvo za obnovu kože. Zbog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos semenki vlaži dehidriranu kožu i može da pomogne kod ekcema. Telo koristi bakar za proizvodnju melanina koji koži daje lepu i zdravu boju. Suncokret je bogat i dijetalnim vlaknima pa poboljšava i probavu. Ali treba napomenuti da je seme suncokreta izuzetno kalorično i dovoljno 25 grama semenki da se zadovolje dnevne
potrebe organizma za vitaminom E.
Suncokret nije samo ukusna i zdrava hrana ili lep cvet, on je i pravo matematičko čudo. Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz odnosno 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. U ovom nizu svaki broj predstavlja zbir prethodna dva broja. Spirale koje se vide u središtu cveta suncokreta su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima počinju u centru i završavaju kod latica. Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme da bi svi zajedno uspešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni. Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila. Čudesan je način kako je priroda sve to udesila i pružila čoveku biljku kao hranu i lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Žetva suncokreta je u toku, a uskoro će krenuti i žetva soje. U prolećnoj setvi te uljarice posejane su na po 220.000 hektara.Poljoprivrednici iz Banata, gde je suncokreta posejano najviše u odnosu na druge delove pokrajine, nisu zadovoljni prinosima, koji su ispod tri tone i kreću se oko dve i po tone.

Generalno, zemljoradnicima ne odgovara ni konačna otkupna cena koju je ponudio najveći domaći otkupljivač – 29,5 dinara kilogram, po kojoj će, nema sumnje, i druge uljare plaćati novi rod.Ni izbliza neće biti suncokreta kao lane, kaže Jovan Njegovan iz Poljoprivrednog udruženja Pančevački ratari. Visoke dnevne temperature "sušare na otvorenom", dodaje, spržile su suncokret na njivama.

"Na oranicama gde je vlažnost zrna bila 30, za svega nekoliko dana je spala na između šest i osam, i to je prepolovilo rod", kaže Njegovan. On dodaje da je novi standard za vlažnost zrna devet, što ratarima još više kvari račun.

Njegovan podseća i da je lane suncokret koštao u žetvi 30 dinara, a kada je požnjeven, kilogram je bio dinar skuplji.
Ovogodišnji rod trebalo bi, po njegovom mišljenju, da košta najmanje 40 dinara.

"Otkupna cena od 29,5 dinara predstavlja ucenu, s kojom nećemo moći da podmirimo ni polovinu direktnih troškova proizvodnje, i to uljare znaju, kao što znaju i da novi rod moramo predati jer domaći ratari nemaju kapacitete za lagerovanje zrna", kaže Njegovan.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin smatra da su poljoprivrednici u nezavidnom položaju baš zbog toga što nemaju gde da čuvaju suncokret.

"Nema sistemskog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za proizvođače i za trgovce", kaže Galetin, smatrajući da te dve strane treba da se uoči setve dogovore o ceni koštanja.

Prema njegovim rečima, dogovor dveju strana u lancu proizvodnje potreban je i radi dalje setve te uljarice, jer u suprotnom neće biti suncokreta na njivama.

On podseća na to da je 2012. godine kilogram suncokreta bio čak 56 dinara, što je te godine uljarima bilo skupo, pa su tada oni bili nezadovoljni. Ali se već narednih godina ta cena polako spuštala.

Koliko će stajati soja, čija žetva predstoji, ne zna se pouzdano, osim što postoje spekulacije o tome da će biti dinar jeftinija nego lane – 35 dinara. Poljoprivrednicima ni ta cena nije prihvatljiva jer imaju račun da bi kilogram zrna soje trebalo da košta najmanje od 45 dinara pa naviše.

Lanjske soje nemamo mnogo na zalihama, kaže Galetin, i dodaje da ratari ne treba da trguju sojom odmah posle žetve već da čekaju.

Soju, naglašava, naši ratari imaju uslove da čuvaju i neka prate berzanska kretanja i rod prodaju kada im cena bude odgovarala. Spekulacije o tome da će kilogram novog zrana soje biti 35 dinara pomalo su neočekivana. Žetva soje ne sledi samo kod nas već i u svetu, pa će od svetske cene zavisiti i domaća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=31&nav_id=1584919

Kako je javio novosadski poljoprivredni portal Agrosmart.net, ostali veliki kupci i uljare nisu izašli sa konačnim uslovima otkupa, ali se očekuje da će pratiti ovu kompaniju.

Viktorija grupa je ranije objavila da će akontativno kilogram plaćati 25 dinara sa PDV-om, zbog čega su ratari negodovali, neka udruženja su pripremala proteste, ali su burnije reakcije ipak izostale.Prema saznanjima Agrosmarta, otkupljivači Viktorija grupa, Bimal i Dijamant planiraju da na srpskom tržištu otkupe oko 600.000 tona suncokreta, a u Srbiji je zasejano oko 220.000 hektara.

Portal dodaje da uljare imaju ugovoren uvoz suncokreta iz Rumunije, Moldavije i Hrvatske, a cena koja se pominje je 280 evra po toni.

Prema informacijama koje je Agrosmart danas dobio od trgovaca poljoprivrednim proizvodima, ni cena soje neće ići u prilog ratarima, a navodi se da će konačna cena koju poljoprivrednici mogu da očekuju - 35 dinara po kilogramu. Prošle godine cena soje bila je 36 dinara.

Očekuje se dobar ovogodišnji rod kukuruza, što može dovesti do niske otkupne cene ove robe, za koju poljoprivrednici mogu da očekuju oko 13,5 dinara za kilogram, sa PDV-om, dodaje portal.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583404

Suncokret je na poljima Banata odlično rodio, narednih dana zrenjaninski ratari počinju žetvu ove uljarice, ali je cena ta koja već sada zadaje svima glavobolju.U Savezu udruženja poljoprivrednika Banata kažu da ih monopol tera iz proizvodnje.

– Cenu suncokreta od 25 dinara, plus PDV, određuje Viktoria grupa. Oni drže monopol i na izvoz pšenice i kukuruza, o šećernoj repi da ne pričamo, znamo svi kako se to završilo i gde su nas monopoli doveli. Postoji antimonopolska komisija, postoji i zakon, ali Ministarstvo poljoprivrede ništa ne preduzima. Potrebno nam je slobodno trgovanje poljoprivrednim proizvodima – objašnjava Dragan Kleut iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

On podseća da je u prvoj dekadi dvehiljaditih godina cena suncokreta bila od 40 do 55 dinara a da su subvencije po hektaru iznosile 14.000 dinara. Danas, kaže Kleut, čak i Bosna, Kosovo i Albanija imaju veće subvencije za poljoprivrednike dok naši monopolisti uvoze tuđe proizvode i izazivaju potrese poput letošnjeg sa paradajzom.

– Mi smo po proizvodnji suncokreta najpoznatiji, imamo najveću uljaru na Balkanu, pa ipak zbog trgovinskog monopola proizvodnja suncokreta pala je na banatskim površinama za 25 odsto. Verujem da će mnogi nastaviti da odustaju od ove proizvodnje jer sa svim ulaganjima, sa cenom nafte od 160 dinara i malim subvencijama nemaju nikakvu računicu – objašnjava Kleut.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/suncokret-potcenjen-monopolom/

etva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko).Cena će se znati tek za mesec do dva dana, rekao je danas predsednik Upravnog odbora udruženja "Pančevački ratari" Jovan Negovan.

On je rekao da se očekuje da prosečan prinos na njivama gde nije bilo grada bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi "bila katastrofa da suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje"."Kada predamo suncokret, jer nemamo mogućnosti da tolike količine lagerujemo kod kuće, cena se ne zna nego su nam ugovori blanko, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, gde su najveći proizvođači te uljarice", rekao je Negovan.

Otkupljivači, a najveći su Dijamant, Sojaprotein i Viktorija, prema rečima Negovana, platili su 2012. godine suncokret 55 dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na 24 dinara i od tada se kreće od 30 do 32 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), što "ne pokriva ni direktne materijalne troškove".

On je rekao da je ove godine zasejao 40 hektara suncokreta i da se gubitak iz godine u godinu povećava.

"Otkupljivači su ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu", rekao je Negovan.

Istakao je da bi cena, koja bi pokrila direktne materijalne troškove i obezbedila zaradu, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, trebalo da bude bar 40 dinara za kilogram bez PDV-a.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zato što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude "navodno akontnu (početnu), pa kasnije podignu simbolično za dinar-dva, zbog čega predlažu protest".

Istakao je da sledeće godine neće posejati 60 hektara suncokreta već će smanjiti tu površinu i zasejati samo tamo gde bude morao da bi održao plodored, odnosno promenio setvenu kulturu zbog bolesti biljaka.

U Srbiji je ove godine zasejano 220.000 hektara suncokretom, 20.000 manje nego prošle godine.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=14&nav_id=1577629

Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.

Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.

Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima "Žita Srbije", ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.

Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru, pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.000 tona, jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.

Imamo, dodaje on, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz. U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.

Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, dok poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/pripreme-za-zetvu-uljarica-ratari-ocekuju-40-dinara-za-suncokret-50-za-soju/bdr79cb

Vreme posle kiša prija svim okopavinama: kukuruzu, suncokretu, soji, zasejanim u Pomoravskom okrugu na više od 50.000 hektara.

Kako je za Tanjug rekao stručni savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne savetodavne službe u Jagodini Miodrag Simić, kod kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice u ovom delu Srbije, zasejanog na oko 45.000 hektara, "oplodnja se završava u idealnim uslovima".

Suncokret je ove godine zasejan na oko 4.000 hektara, nešto više nego lane, jer su manje površine bile pod pšenicom, i posle ovih kiša je krenuo u intenzivan rast i formiranje glavica, objasnio je Simić.

"Kada je reč o suncokretu, on nije tradicionalno najzastupljenija kultura u Pomoravlju, Resavi i Levču, kao kukuruz ili pšenica, ali mu se poljoprivrednici poslednjih godina vraćaju. Kroz naše oglede sa industrijskim uljanim kulturama, suncokretom i sojom, pokazalo se da im pogoduje ovo područje", rekao je Simić. Savetujemo ljudima da seju više suncokreta i ima pomaka, a ove godine se očekuje i da ima malo bolju cenu, dodao je on.

Isto je i sa sojom koja je u veoma dobrom stanju, a zasejana je na oko 1.000 hektara, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vreme-prija-zitaricama-ocekuje-se-bolja-cena-suncokreta/pmb06yk

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31