Cene osnovnih poljoprivrednih kultura su u stalnom porastu pa će procene o tome dokle mogu stići u narednom periodu biti informacije zlata vredne.U trgovanju preko novosadske Produktne berze cene žitarica i uljarica su od samog starta žetve beležile visok nivo u odnosu na očekivanja trgovaca i ratara

Kukuruz je s 18,5 dinara kilogram, bez PDV-a, sredinom septembra skliznuo na 15,1, da bi se juče popeo na 17,5, a neko vreme je koštao i 19,8 dinara. Soja se s početnih 40 dinara brzo popela na 43. Suncokret je, za razliku od prošle godine (31 dinar), ovu sezonu u berzanskom trgovanju otpočeo s 35,5 dinara i brzo se popeo na 37,5. Poslednja potražnja za tom uljaricom je na nivou od 39 dinara, što govori o tome koliko je godina različita od prethodne, odnosno prethodnih. Pšenicom se na samom početku žetve trgovalo po 17,5 dinara, nakon čega je rast nastavljen do 20.
– Rast cene u žetvi i posle nje nije tako retka pojava – kaže direktor Produktne berze Miloš Janjić. – To se dešavalo 2012. godine, 2007, 2003, 2000… Ali tome je pre svega doprinosio slab rod, odnosno slaba ponuda na domaćem tržištu. Ova godina nije takva. Početak ove ekonomske godine karakterišu prosečni prinosi kukuruza na nivou Srbije – 8,1 tona po hektaru, pšenice – 4,1 tonu ,soje – 3,1 tonu i suncokreta – tri tone po hektaru. Ako uporedimo podatke s istorijskim podacima kojima Berza raspolaže, kao najpribližniju možemo navesti sezonu 2010/11. Te godine su kukuruz i soja takođe rodili natprosečno, dok je suncokret blago podbacio. Primera radi, kukuruz je sa 7,1 tona po hektaru rodio 20 procenata više nego u prethodnom petogodišnjem proseku, dok ove godine rast iznosi 24 procenata. Sezona 2010/11. je bila pod uticajem ekonomske krize koja je nastupila 2008. godine i kao jednu od posledica imala prebacivanje kapitala s finansijskog tržišta na robno, a kasnije i skok cene hrane i nemire na Bliskom istoku i severu Afrike. Početkom te ekonomske godine, izvoznici su takođe bili izuzetno prisutni u berzanskom trgovanju, a broj transakcija je bio iznad proseka za to doba godine.Avgust je mesec tokom kojeg tržišna cena starog roda kukuruza zavisi od očekivanih prinosa predstojeće žetve. Međutim, procenjivani tržišni viškovi nisu postojali – te robe na tržištu nije bilo – pa je žuto zrno u tom trenutku postalo pravo tržištne blago.

– U jednom trenutku cena kukuruza je dostigla čak 19,8 dinara, pa su svi koji su bili u mogućnosti brže-bolje sušili novi kukuruz i prodavali ga po povoljnijoj ceni od 18,50 dinara. Koliko je to visoka cena bila pokazuje upoređujući podatak da su terminski ugovori za novi kukuruz zaključeni po 14,5 dinara. Nedostatak starog kukuruza je bio sve vidljiviji, pa se u septembru, za razliku od prethodnih godina, u trgovanju preko Berze gotovo 95 odsto prometa odnosilo na kukuruz novog roda –ističe direktor Miloš Janjić.

Janjić kaže da je, statistički posmatrano, u svetu sada procena da će kukuruza biti proizvedeno više (1.158 miliona tona), ali da će usled rasta potrošnje, prelazne zalihe biti manje oko četiri miliona tona i iznosiće 300 miliona tona.

– Kod soje su procene slične: proizvodnja će biti veća u odnosu na sezonu 2019/20, ali će rast potrošnje umanjiti prelazne zalihe oko pet miliona tona na godišnjem nivou – na 88,7 miliona. Za razliku od gorenavedene robe, proizvodnja suncokreta će biti smanjena 3,5 miliona tona – na 51,49 milion, što će doprineti daljem padu završnih zaliha na 43 miliona tona –kazao je Janjić.

Po njegovim rečima, cene kukuruza kod najvećih svetskih izvoznika, su poslednji mesec naglo porasle usled pada prelaznih zaliha, koje su ispod nivoa očekivanja trgovaca, i pada proizvodnje u SAD, EU i Ukrajini.

– Po podacima IGC-a, izvozne cene kod tri najveća izvoznika soje – SAD, Brazil i Argentina – nastavile su rast do nivoa četvorogodišnjeg maksimuma pod uticajem rasta potražnje, manje ponude i proizvodnje u Severnoj i Južnoj Americi, kao i manjih prelaznih zaliha iz prethodne sezone. Pad proizvodnje suncokreta je zabeležen u našoj okolini, odnosno u Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj, Moldaviji. Osim toga, prisutni su i nimalo zanemarljivi drugi netržišni faktori, kao što su pandemija kovida-19 i geopolitička nadmudrivanja velikih sila, što su razlozi zašto su cene osnovnih poljoprivrednih kultura veće – naglasui je direktor Produktne berze.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/paori-konacno-zanu-dobru-cenu-soje-suncokreta-17-10-2020

Počela je žetva soje i kukuruza, a s prvim otkosima i priče o ceni ovogodišinjeg roda, potkrepljene dobrom cenom suncokreta, koji je na kraju žetve dostigao 38 dinara kilogram i kod ratara ulio poverenje da ga vredi sejati i dogodine.Doduše, dobroj ceni suncokreta dopreneli su i slabiji prinosi, posebno u južnom i srednjem Banatu, pa je nacionalni prinos umesto očekivane 3,2 tone po hektaru, ove godine 2,9 tone.

Za razliku od suncokreta, koji naši poljoprivrednici nemaju uslova da čuvaju pa ga pravo s njiva moraju nositi otkupljivačima, zrno soje i kukuruza se lako čuva i u tom pogledu zemljoradnici neće imati dilema ako im cena ne bude odgovarala.

Prve količine ranih hibrida soje prodate su za 38 dinara kilogram, a sada kilogram košta 44 dinara, s PDV-om, što ukazuje na to da, kao i kod suncokreta, kako žetva odmiče, i cena blago raste.

Dokle će dogurati, videće se u narednom periodu, u zavisnosti od ponude i tražnje, cene na međunarodnom tržištu i prinosa koje budu imali SAD, Kina i Brazil. Trenutno, žeteocima najviše odgovara vreme da posao na 230.000 hektara, koliko je pod sojom, obave kako treba

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ukazuje na to da je kilogram soje u lanjskoj žetvi koštao 35 dinara i da bi, u odnosu na prošlogodišnju žetvu, tokom ove ekonomske godine ona mogla imati solidnu cenu, a to znači da bude deset odsto skuplja u odnosu na trenutnu i bude oko 48 dinara.

Prinosi soje prema prvim žetvama ne obećavaju da ćemo je imati koliko smo očekivali – 3,5 tone po hektaru, već da će je biti oko tri tone, kaže Galetin.

Ali, kako dodaje, mada je nećemo imati koliko smo očekivali, cena neće ići znatno naviše i u narednom periodu se ne očekuju nagli cenovni skokovi.

Po Galetinovim rečima, prinosi kukuruza biće najbolji u odnosu na druge ratarske kulture, ali, uprkos tome što je dobro rodio, već na početku žetve skuplji je u odnosu na isti period lane. Prošle godine koštao je između 14 i 15 dinara, a sada je 15,5.

Za kukuruz će ova godina biti dobra i u pogledu prinosa i u pogledu cene, navodi Galetin, i dodaje da su očekivanja da kukuruza bude sedam tona po hektaru, a kilograma zrna u narednim mesecima se kreće oko 18 dinara.Tom cenom ratari kažu da bi bili zadovoljni, mada ima i onih koji smatraju da novo zrno kukuruza treba da vredi 25 dinara.

Iz Agrarnog saveza Srbije poručuju da bi i sadašnjom cenom od 15,5 dinara zemljoradnici imali računa da ga seju i dogodine, a posebno ako ga budu čuvali i prodali za 18 dinara. U tom slučaju, ističu u Savezu, ne bi zaradili samo veliki proizvođači već bi pristojnu zaradu imali i mali, koji kukuruza imaju do desetak hektara.

Cena soje, naglašavaju u tom udruženju, trebalo bi da bude 48 dinara i to, ističu, soja će dostići u naredom periodu.

Naši izvoznici prodaju soju skuplje od one po kojoj kupuju od poljoprivrednika jer domaća soja nije genetski modifikovana kao inosoje, i tu našu zdravu domaću soju treba da plate nama, ratarima, kaže Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.Kukuruza će biti osam tona po hektaru Kukuruza smo posejali na 970.000 hektara a u Udruženju „ Žita Srbije” navode da su prve žetve pokazale da će ga u Banatu, na obodima Deliblatske peščare, biti manje zbog slabijeg sastava zmljišta. Vukosav Saković iz tog udruženja navodi da se očekuje da kukuruza imamo osam tona po hektaru i da se cena neće bitnije menjati u odnosu na lanjske.

Ratari će u svakom slučaju imati zaradu, a kolika će ona biti, zavisiħe od prinosa i trenutka kada se odluče da ga prodaju, kazao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/suncokret-i-soja-mirisu-na-odlicnu-cenu-14-09-2020

Poljoprivrednici Pomoravlja, Resave i Levča vraćaju na njive suncokret, i ove godine je zasejan na 4.000 hektara a površine se svake godine povećavaju, izjavio je stručni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno-stručne savetodavne službe (PSSS) za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

- Mi smo u poseldnjih 10 godina uspeli da proizvođače ubedimo da vrate suncokret na naša polja, jer je uz to što ovde dobro uspeva i izvanredan predusev, posebno pšenici - rekao je Simić na Danima polja suncokreta i soje, održanom na imanju Radiše Radisavljevića iz Medveđe kod Despotovca.

Nekad se suncokret gajio na društvenim imanjima, a kod individualnih poljoprivrednika manje, objasnio je Simić i dodao da će uskoro početi žetva suncokreta i u ovom kraju.

PSSS Jagodine svake godine organizuje Dane polja suncokreta i soje "kako bi zainteresovanim poljoprivrednicima pokazala nove hibride i sorte na oglednim poljoma".

Ove godine na ogledim poljima je 15 sorti suncokreta i 11 sorti soje, "soja je u izvanrednom stanju", dodao je Simić.

Radisavljević, koji je višegodišnji rekorder u Srbiji u uzgoju žitarica i industrijskog bilja, ove godine pod suncokretom ima 25 hektara, četiri hektara pod sojom i 20 hektara pod kukruzom. Obrađuje, kako je sam rekao, 65 hektara zemlje.

Ova godina je bila kišna i soja će dati dobre prinose, tri do četiri tona, ali suncokretu ne godi veliki broj kišnih dana i suncokret će biti na nivou proseka, ocenio je Radisavljević.

On se plaši da će "kape suncokreta, koje su se povile, zadržati vodu i može doći do bolesti".

Proizvođači suncokreta u Pomoravlju, čulo se na ovoj manifestaciji, nisu zadovoljni ponuđenom otkupnom cenom suncokreta, akontnom cenom od 29,5 dinara. Oni ocenjuju da bi otkupna cena trebala biti oko 34 do 35 dinara za kilogram.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2998689/poljoprivrednici-iz-pomoravskog-okruga-sve-vise-seju-suncokret

Žetva suncokreta privodi se kraju, a s njome se polako završava i otkup ovogodišnjeg roda.Mada zemljoradnici nisu baš zadovoljni prinosima, akontacionom cenom jesu, pošto su za kilogram zrna dobili onoliko koliko su smatrali da vredi ovogodišnji rod – od 35 do 38 dinara, s PDV-om.

– Još ne znamo koliko će biti konačna cena, ali zahvaljujući tome što je bilo više otkupljivača, dobili smo cenu kojom smo, možemo reći, zadovoljni jer i od akontnacione cene imamo malu zaradu, i što je najvažnije, nećemo biti na pozitivnoj nuli – kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije, nadajući se da otkupljivači neće biti škrti i zadržati se baš na akontacionim cenama, već će pri konačnom obračunu dati koju paricu više.

Po njegovim rečima, veliki proizvođači akontacionim cenama suncokreta imaju više razloga da budu zadovoljni u odnosu na male, koji su pod uljaricom imali dva-tri hektara.

– Na većim površinama više je roda, pa je i zarada bolja. Zato je preporuka Agarnog saveza Srbije da mali proizvođači menjaju plan setve i preusmere se na proizvodnju u kojoj mogu više zaraditi. Savetujemo ih da se bave povrtarstvom, voćarstvom ili stočarstvom – ističe Manić.

Suncokreta smo, podsećamo, ove godine imali na 220.000 hektara, koliko smo ga posejali i lane. Očekuje se da nacionalni prosek bude na višegodišnjem nivou tri tone po hektaru. Prošle godine uljare su proizvele 650.000 tona ulja, a 100.000 tona te namirnice smo i prodali na inotržišta.

Žetva ranih sorti soje je krenula, ali se ona prava očekuje polovinom septembra. Soje imamo na oko 230.000 hektara, a ratari se nadaju da će kilogram biti bar 40 dinara, koliko sada vredi na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

– Prava cena kojom bi bili baš zadovoljni je 48 dinara, s PDV. Naša soja nije genetski modifikovana, već se može koristiti za ljudsku upotrebu pa naspram tog kvaliteta treba je i vrednovati – naglašava predsednik Skupštine Asocijacije poljoprivrednika Srbije Ivan Vučković.

Kako je kazao, rod dobro izgleda a kada žetva bude u punom jeku, znaće se i da li u mahunama ima dosta zrna, pa će ratari spram visine prinosa znati da li će biti na dobitku, i koliko.

Posle soje sledi i vađenje šećerne repe. Kompanija „Sunoko” objavila je da će repa koštati 34 evra tonu, a po to toj ceni otkupljivaće repu i drugi prerađač, „Helenik šugar” u fabrici šećera u Crvenki. To je cena postignuta s proizvođačima u februaru pa u tom pogledu nema odstupanja od obaveza ugovorenih između dve strane. U ugovorima su navedeni i bonusi ukoliko ratari postignu digestiju iznad proseka.

Koliko će ratari zaraditi na toj ceni i da li će, zavisiće od prinosa. Još ne mogu da kažu pouzdano kakav je rod pošto tek sledi vađenje korena te industrijske biljke krajem septembra i početkom oktobra. U pogledu cene, slažu se da je solidna i pristojna, premda bi, navode, tona repe mogla biti i 36 evra tona.
– Pre nekoliko godina tona korena vredela je svega 32 evra, što je poljoprivrednike odvratilo od sejanja. Zato, kada bi poljoprivrednici dobili nekoliko evra više po toni, više bi je sejali jer, baš zbog male cene, u proteklih nekoliko godina sve manje zauzima prostora na njivama – kaže poljoprivrednik iz Kisača Vladimir Francisti.

Ove godine pod repom je između 36.000 i 37.000 hektara, a kompanija „Sunoko” nedavno je objavila da će u tri šećerane u Vrbasu, Pećincima i Kovačici, preraditi 250.000 tona šećera.
Po rečima agrarnog analitičara iz Novog Sada Žarka Galetina, cene primarnih kultura, suncokreta, soje i repe ove godine su solidne, i ratari će imati malu zaradu.

– U poređenju s lanjskim cenama, usevi su sada malo skuplji, i to je dobar znak da se prilike u ratarstvu menjaju nabolje – kazao je Galetin.

Govoreći o ceni soje, naveo je da je bitno da tokom žetve, a i kasnije, soja ne padne ispod 40 dinara jer bi u tom slučaju poljoprivrednici ostali bez minimalne zarade.

– Cenu repe formiraju fabrike jer ugovaraju setvu i tako drže cenu, pa u takvim prilikama, kada nema repe na slobodnom tržištu, ratarima daju mogućnost da minimalno zarade, a oni obezbede sirovinu za izvoz i više zarade – naveo je on.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/konkurencija-naterala-ulare-da-dobro-plate-suncokret-05-09-2020

Žetva ranih hibrida suncokreta počela je ovih dana u Južnom Banatu. Ovom uljaricom je u Srbiji proletos posejano oko 220 hiljada hektara, što je gotovo ista površina kao i 2019. godine. Prinosi će ove godine varirati od regiona do regiona, pa i pojedinačnih parcela, a kao razlog velikih odstupanja stručnjaci navode vremenske prilike i izbor hibrida.

"Realno bi bilo očekivati da se prinosi suncokreta kreću izmedju 3,1 do 3,2 tone po hektaru, što je malo bolje od višegodišnjeg proseka, ali svakako manje nego što su to poljopriverdnici očekivali. No, i sa takvim prinosom sasvim je sigurno da ćemo suncokreta imati dovoljno za potrebe naših uljara, a biće ga i za izvoz - između 100 i 150 hiljada tona, što će zavisiti, pre svega, od cene i od spremnosti uljara po kojoj ceni da ga plate", kaže Vukosav Saković iz Udruženja Žita Srbije.

"Kada je cena suncokreta u pitanju mislim da još uvek niko nema konkretan odgovor na to najvažnije pitanje. Realno je da će se ona kretati između 31 i 35 dinara za kilogram, u zavisnosti od cene na svetskom tržištu. Ono što je dobro za naše proizvodjače je da postoji konkurencija u kupovini, da pored uljara postoje i izvoznici koji bi rado kupili suncokret i izvezli ga, što će naterati uljare da svakako plate dinar do dva više od izvozne cene", smatra Vukosav Saković iz "Žita Srbije " Udruženja za unapredjenje proizvodnje i izvoza žiatrica i uljarica sa sedištem u Beogradu.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/zetva-ranih-hibrida-suncokreta-pocela-u-juznom-banatu_1152509.html

Usevi soje i suncokreta su u veoma dobrom stanju u ovom trenutku, ocenjuju stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u razgovoru za Agroklub. Kažu, ukoliko vremenske prilike budu naklonjene ovim ratarskim vrstama, može se očekivati i dobar rod, ali i kvalitet.

"Soja dobro izgleda, možemo reći da deluje obećavajuće. Naredni period, faza formiranja i nalivanja zrna, može biti kritičan, ali ukoliko padne dovoljno kiše od 15. jula do 15. avgusta, možemo da se nadamo zadovoljavajućim prinosima", navodi savetnik za tehnologiju gajenja na Odeljenju za soju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Vojin Đukić.Ukazuje da su u prethodnom periodu primećene grinje, te da bi ratari trebalo da obrate pažnju da li ih imaju na svojim parcelama.

"Grinje treba suzbijati akaricidom. Najbitnije je uočiti ih na vreme tako da se ne mora tretirati cela površina. Pošto one napadaju sa oboda njive i kreću se ka unutrašnjosti, trebalo bi ih primetiti pravovremeno i odmah delovati. U suprotnom, mora se tretirati čitav posed", ukazuje Đukić.Objašnjava, najbolje je pregledati zasad lupom, ali, dodaje, grinje se mogu uočiti i golim okom. Trebalo bi, dodaje, pogledati naličje lista i obratiti pažnju na starije listove, te ukoliko imaju sivu boju i formiraju paučinastu strukturu, odmah tretirati akaricidom.

"Po terenu se pojavljivalo žućenje donjih listova soje upravo zbog vrućeg vetra koji je u kombinaciji sa visokim temperaturama, iznad 30 stepeni. Međutim, to neće toliko uticati na prinos zato što soja ima više lisne mase nego što je potrebno da iznese prinos", navodi ovaj stručnjak.Prošla godina, zaključuje, bila je odlična po pitanju roda i kvaliteta, a prinosi su bili oko tri tone po hektaru. Trenutno se soja u našoj zemlji nalazi na površini od 220.000 hektara.

Međutim, kada su u pitanju površine pod suncokretom, još uvek ne postoje potpuno definisani podaci, navodi rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Vladimir Miklič.

"Po podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, došlo je do smanjenja površina pod suncokretom u Srbiji te bi sada trebalo da se pod ovom uljaricom nalazi oko 200.000 hektara za razliku od prošle godine kada je pod suncokretom bilo oko 220.000 hektara. Međutim, to je dosta rana procena, da li je to zaista tako moraćemo da utvrdimo u kasnijem periodu kada uporedimo sa podacima Republičkog zavoda za statistiku kada budu izašli", navodi Miklič.Razlog smanjenju prinosa, ocenjuje, mogla bi biti prošlogodišnja cena koja je bila nešto niža ističući da na to utiče povećanje površina pod suncokretom u drugim zemljama.

"Povećava se proizvodnja suncokreta u svetu. Prinosi u našoj zemlji su stabilni, to je oko tri tone po hektaru, što je u evropskim razmerama dobro. Moguće je da je došlo do smanjenja površina u Srbiji zbog cene koja je niža, a niža je jer se povećavaju površine u svetu", smatra on.Govoreći o stanju useva u ovom trenutku, Miklič je ocenio da su u veoma dobrom stanju. Suncokret je, kako kaže, u fazi cvetanja pa prema sadašnjem izgledu sklopova, ima potencijala za dobar rod.

"Usevi su prilično čisti kada su u pitanju korovi i to je između ostalog zato što u Srbiji dominiraju tehnologije gajenja hibrida otpornih na pojedine grupe herbicida. Žitarice su u dobroj kondiciji. Većeg napada bolesti nije bilo ove godine, to nije primećeno, bilo je sporadično na nekim parcelama gde su bile obilne padavine. Generalno gledajući, ako je sejan u redovnom roku setve, u dobrom je stanju", ukazuje Miklič.Dodaje da mu je potrebno manje padavina u toku cvetanja i ne previše toplo vreme, kako bi moglo da dođe do oplodnje.

"Taj period cvetanja dobro prolazi za sada. Ako bi sada bilo više kiše, to bi moglo da uzrokuje neke pojave bolesti u kasnijim periodima. Suncokretu je potrebno da nakon cvetanja bude toplo i suvo i da ne bude mnogo padavina jer je to biljka koja je podložna većem broju obolenja", napominje on.Biljne bolesti kod njega mogu se izbeći pre svega poštovanjem plodoreda odnosno da se na istoj parceli ne gaji najmanje četiri godine. Dodaje da bi bilo dobro da se suncokret takođe ne uzgaja iza soje i uljane repice jer su to uljarice kod kojih se javljaju iste bolesti kao i kod njega.

Napominje da je veoma važno obaviti žetvu na vreme.

"Svako kašnjenje sa žetvom uzrokuje gubitke u prinosu zbog poleganja, razvoja bolesti u kasnijim fazama, osipanja zrna tako da čim se steknu uslovi treba ući u žetvu, ne sme se čekati da suncokret prezri", napominje Miklič.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/zasadi-soje-i-suncokreta-u-dobrom-stanju-ocekuju-se-stabilni-prinosi/61303/

Poljoprivrednici u Vojvodini seju suncokret, a na pojedinim parcelama i kukuruz, iako temperatura zemljišta za kukuruz nije idealna, te se čeka toplije vreme, dok setva ide otežano i zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, rekao je za agenciju Beta da su u očekivanju da se zemljište zagreje do deset-dvanaest stepeni poljoprivrednici počeli da seju suncokret pre roka, ali će prekinuti ako narednih dana bude toplo jer je vreme za setvu kukuruza.

- Nije dobro sejati suncokret ranije jer ga pojedu zečevi, ali pošto je zemlja hladna, ne ;valja sejati ni kukuruz, pa će se poslovi nagomilati - rekao je Jakšić.

On je rekao da poljoprivrednci poštuju policijski čas i da se iz njiva uglavnom vraćaju pre no što počne zabrana kretanja, a u traktorima su sami te poštuju i "socijalnu distancu".

Poljoprivrednike je, kako je rekao, strah da li će otkupljivači zbog štete koju je u ekonomiji napravila pandemija, imati novca za otkup, a država još nije ponudila konkretnu pomoć.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Njegovan rekao je da poljoprivrednci u tom kraju seju suncokret i da zemljište ima vlage, a da čekaju veće temperature za setvu kukuruza.

- Moje gazdinstvo obrađuje 40 hektara i ove godine ćemo smanjiti površine zemljišta na kojima sejemo suncokret, a povećati za kukuruz jer imamo problema sa velikim otkupljivačima suncokreta koji su napravili kartel i diktiraju cene, pa ni manji trgovci ne smeju da ponude više cene od njih pošto nameću svoje uslove - rekao je Njegovan.

Dodao je da su više puta od države tražili da "razbije" taj kartel, "ali da ona to neće ili ne ume da uradi".

Kilogram suncokreta prerađivači, po njegovim rečima, otkupljuju za 30 dinara što ne pokriva troškove proizvodnje.

Proizlazi da "poljoprivrednci rade zato što moraju, a ne zato što imaju motiv da će zaraditi i tako lagano propadaju, a prihvatljivije je propadati uz rad nego sedeti i čekati kraj".

- Poljoprivreda je pre deset godina dobijala subvencije od 14.000 dinara po hektaru i povraćaj akcize na gorivo, a danas su subvencije po hektaru 4.000 dinara i za gorivo 1.200 dinara - rekao je Njegovan i naveo da je "EU subvencijama odbranila svoje tržište od konkurencije iz Amerike i Brazila".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841458/poljoprivrednci-poceli-setvu-suncokreta-i-kukuruza

Pred nama je još jedna setva suncokreta, za koju, po rečima ratara iz Banata, gde se, za razliku od drugih područja pokrajine, suncokret najviše seje, postoji interesovanje. Ali dok novi rod ne stigne za žetvu, potrošče najviše zanima da li ćemo imati dovoljno ulja, odnosno da li će ga biti u radnjama dok uljare ne počnu da prerađjuju suncokret jer smo svedoci da kupci hrle u velike markete i kupuju znatno više nego što su im potrebe. U uljari „Banat” kažu da imaju ulja, ali za svoje, domaće kupce, što znači da ne bi mogli da izađu u susret ukoliko se pojave novi.

– Imamo unapred ugovorene isporuke još pre nego što je nastalo vanredno stanje izazvano koronavirusom – rekao je Simo Radić iz uljare „Banat”, i naglasio da potrošači ne treba da brinu jer će ulje isporučivati po unapred sklopljenim ugovorima.Za one koji se ne oslanjju previše na reči prerađivača i trgovaca treba navesti podatak da je, gledajući domaću proizvodnju, Srbija 16. po proizvodnji suncokreta a na 9. mestu u Evropi.

Domaći ratari već tri četiri godine seju značajne površine suncokretom, što nije bilo ranijih godina, premda smo i tada imali dovljno i suncokreta i prerađevina od suncokreta za domaće potrebe i da prodamo u izvoz.Lane smo suncokreta imali na 230.000 hektara, prosečan prinos je bio tri tone po hektaru, a godišnje se po glavi stanovnika potroši deset do 11 litara jestivog ulja. Domaće potrebe za jestivim uljem se kreću oko 84.000 tona, mašću 18.000 tona i ostalih biljnih namaza 12.000 tona. To znači da su potrebe domaćeg tržišta samo za uljem i namazima 115.000 tona.

Svake godine domaće fabrike ulja proizvedu od od 250.000-300.000 tona sirovog ulja, od čega je više od 80 odsto suncokretovo. Proizvodnja rafinisanog – jestivog ulja u proseku se kreće od 160.000-180.000 tona, u zavisnosti od tražnje, pre svega stranog tržišta i mogućnosti izvoza.Očekivanja su da ćemo u ovoj setvi imati bar 220.000 hektara jer ratari sada spominju nagoveštaje otkupljivača da su spremni da plate novi rod tri-četiri dinara skuplje nego prošle žetve. Otkupna cena lanjskog roda bila je prvobitno 29,5 dinara, ali je pod pritiskom nezadovoljnih ratara tokom žetve neznatno uvećana, dinar po kilogramu.Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije kaže da otkupljivači sada nude od 33 do 35 dinara za kilogram, što nije cena koštanja koja bi potpuno zadovoljila zemljoradnike, ali je, ipak dovoljna da se nekako pokriju troškovi proizvodnje.

– Suncokret voli kada je vreme suvo, bez kiše, pa ratari, gledajući dugoročnu vremensku prognozu, sada sve više razmišljaju o suncokretu, ali se oslanjaju i na to da će otkupljivači održati reč i ponuditi veću cenu nego lane – kaže Manić. – Ugovaranje tek predstoji jer tek za dve-tri semice treba da usledi nova setva suncokreta.

Do novog roda ostalo je pola godine, ali uprkos tome, građani ne treba da strepe jer područje naše pokrajine oduvek je bilo značajan proizvođač namirnica, o čemu svedoče i navedni podaci. Zato nema razloga da se prave zalihe, pogotovo što je Vlada Srbije zabranila izvoz.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvedemo-triput-vise-zejtina-nego-sto-nam-treba-21-03-2020

Suncokret (lat. Helianthus annuus), potiče od grčke reči helios (sunce) i anthos (cvet). Pripada porodici glavočika. Na području današnjeg Perua i Meksika
suncokret se uzgajao još pre 5.000 godina, a hiljadama godina ga koriste i Kinezi kako u ishrani, tako i u akupunkturi. Maje su poštovale suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Semenke su mlele i od brašna pravili hleb. Kada je u pitanju nutritivna vrednost suncokret je pravi eliksir mladosti, lepote i zdravlja.
Suncokret su u Evropu doneli misionari početkom 16. veka, a sto godina kasnije njegovo uzgajanje proširilo na čitavom starom kontinentu. Procvat uzgoja u
Nemačkoj dogodio se tokom Drugog svetskog rata, a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Suncokret ima čupav i vlaknast koren sastavljen od mnoštva malih korenčića i može prodreti do tri metra u zemlju. Ima veliku sposobnost upijanja vode, ali i štetnih materija iz zemlje, pa se koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta. Stablo najčešće doseže visinu od 50 do 250 santimetara. Cvetovi su vrlo krupni na dugim drškama od više redova žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno sa manjim ispupčenjem u sredini.
Suncokret cveta od jula do septembra i spada u medonosne biljke, pa pčelarima pruža stabilnu i dobru ispašu pčelinjih društava. Godišnje u Srbiji se proizvede
oko 2.000 tona suncokretovog meda. Berba suncokreta se najčešće obavlja u prvoj polovini septembra. Seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala, ima kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, vitaminima E i B grupe, beta karoten. Sadrži polinezasićene masne kiseline najviše linoleinsku, omega 6 masne kiseline i omega 9 mononezasićene. Prva asocijacija na suncokret je ulje i semenke koje se grickaju, ali se mogu dodavati salatama ili kao osnova za izradu biljnih pašteta u kombinaciji sa lanom, susamom i maslinovim uljem. Kada su u pitanju lekovita svojstva suncokreta spisak bolesti na koje ima pozitivan
učinak je poduži. U tradicionalnoj medicini odavna se koristi za lečenje artritisa, reume, jačanje vida ali i u borbi protiv starenja. Poslednja istraživanja su pokazala da konzumiranje semenki suncokreta deluje na funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže kod pacijenta obolelih od multiplaskleroze. Tajna je u selenu, vitaminu E i snažnim antioksidanti kojima je suncokret bogat.
U suncokretu su prisutni fitoseroli koji utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin E, zajedno sa selenom čini snažan antioksidans, koji sprečava
oštećenje krvnih sudova. Suncokret je poželjan u prevenciji i lečenju kardio - vaskularnih i malignih oboljenja, pa ga nazivaju i super hranom.
Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Redovna upotreba semenki može da spreči pojavu artritisa.
Suncokret je bogat i vitaminom B koji obezbeđuje obnovu oštećenih ćelija i izgradnju novih, pospešuje metabolizam i energiju tela, jača imunitet i preporučuje se trudnicama. Ovaj vitamin direktno utiče i na zdravlje kože, kose i noktiju. U kombinaciji sa vitamin E, koga ima u izobilju u suncokretu najbolji je lek protiv
starenja i sredstvo za obnovu kože. Zbog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos semenki vlaži dehidriranu kožu i može da pomogne kod ekcema. Telo koristi bakar za proizvodnju melanina koji koži daje lepu i zdravu boju. Suncokret je bogat i dijetalnim vlaknima pa poboljšava i probavu. Ali treba napomenuti da je seme suncokreta izuzetno kalorično i dovoljno 25 grama semenki da se zadovolje dnevne
potrebe organizma za vitaminom E.
Suncokret nije samo ukusna i zdrava hrana ili lep cvet, on je i pravo matematičko čudo. Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz odnosno 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. U ovom nizu svaki broj predstavlja zbir prethodna dva broja. Spirale koje se vide u središtu cveta suncokreta su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima počinju u centru i završavaju kod latica. Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme da bi svi zajedno uspešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni. Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila. Čudesan je način kako je priroda sve to udesila i pružila čoveku biljku kao hranu i lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Žetva suncokreta je u toku, a uskoro će krenuti i žetva soje. U prolećnoj setvi te uljarice posejane su na po 220.000 hektara.Poljoprivrednici iz Banata, gde je suncokreta posejano najviše u odnosu na druge delove pokrajine, nisu zadovoljni prinosima, koji su ispod tri tone i kreću se oko dve i po tone.

Generalno, zemljoradnicima ne odgovara ni konačna otkupna cena koju je ponudio najveći domaći otkupljivač – 29,5 dinara kilogram, po kojoj će, nema sumnje, i druge uljare plaćati novi rod.Ni izbliza neće biti suncokreta kao lane, kaže Jovan Njegovan iz Poljoprivrednog udruženja Pančevački ratari. Visoke dnevne temperature "sušare na otvorenom", dodaje, spržile su suncokret na njivama.

"Na oranicama gde je vlažnost zrna bila 30, za svega nekoliko dana je spala na između šest i osam, i to je prepolovilo rod", kaže Njegovan. On dodaje da je novi standard za vlažnost zrna devet, što ratarima još više kvari račun.

Njegovan podseća i da je lane suncokret koštao u žetvi 30 dinara, a kada je požnjeven, kilogram je bio dinar skuplji.
Ovogodišnji rod trebalo bi, po njegovom mišljenju, da košta najmanje 40 dinara.

"Otkupna cena od 29,5 dinara predstavlja ucenu, s kojom nećemo moći da podmirimo ni polovinu direktnih troškova proizvodnje, i to uljare znaju, kao što znaju i da novi rod moramo predati jer domaći ratari nemaju kapacitete za lagerovanje zrna", kaže Njegovan.

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin smatra da su poljoprivrednici u nezavidnom položaju baš zbog toga što nemaju gde da čuvaju suncokret.

"Nema sistemskog rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za proizvođače i za trgovce", kaže Galetin, smatrajući da te dve strane treba da se uoči setve dogovore o ceni koštanja.

Prema njegovim rečima, dogovor dveju strana u lancu proizvodnje potreban je i radi dalje setve te uljarice, jer u suprotnom neće biti suncokreta na njivama.

On podseća na to da je 2012. godine kilogram suncokreta bio čak 56 dinara, što je te godine uljarima bilo skupo, pa su tada oni bili nezadovoljni. Ali se već narednih godina ta cena polako spuštala.

Koliko će stajati soja, čija žetva predstoji, ne zna se pouzdano, osim što postoje spekulacije o tome da će biti dinar jeftinija nego lane – 35 dinara. Poljoprivrednicima ni ta cena nije prihvatljiva jer imaju račun da bi kilogram zrna soje trebalo da košta najmanje od 45 dinara pa naviše.

Lanjske soje nemamo mnogo na zalihama, kaže Galetin, i dodaje da ratari ne treba da trguju sojom odmah posle žetve već da čekaju.

Soju, naglašava, naši ratari imaju uslove da čuvaju i neka prate berzanska kretanja i rod prodaju kada im cena bude odgovarala. Spekulacije o tome da će kilogram novog zrana soje biti 35 dinara pomalo su neočekivana. Žetva soje ne sledi samo kod nas već i u svetu, pa će od svetske cene zavisiti i domaća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=31&nav_id=1584919

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31