Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

Početak Nove godine prilika je da se sumiraju poslovni rezultati iz protekle godine i izraze očekivanja šta se očekuje u ovoj godini.Tako je i u poljoprivredi, jer je rod žita, kukuruza, soje, suncokreta… skinut s oranica 2018. i uveliko se trguje, premda nizak vodostaj Dunava kvari ugovorene poslove ka inotržištu.

U žetvi 2018. podsećamo, pšenice smo dobili 3,3 tona, kukuruza smo obrali sa 900.000 hektara i u čardake smestili oko 7,2 miliona tona zlatnog zrna. Suncokreta smo proletos posejali na do sada ne zabeleženih 250.000 hektara i ostvarili prosečan prinos od 3,1 tone po hektaru. Sa zalihama iz 2017. soje smo imali oko 900.000 tona. Od roda iz 2018. godine smo nešto već i zaradili plasirajući ga na inotržište, pa direktor Poslovnog udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da smo prodali svih 120.000 tona uljane repice i zaradili 45 miliona evra. – Odlično ide i prodaja soje za Rusiju, a kada se vodostaj Dunava podigne krenuće da se ostvaruju i ugovori o prodaji soje u Nemačku. Tona soje sada se kreće 320 i 340 evra – navodi Saković i kaže da se očekuje da se od soje zaradi stotinu miliona evra.

- Još nije krenuo izvoz našeg žita za Egipat, premda je bilo najavljeno da se posle 30 godina srpska pšenica nađe na tržištu najvećeg svetskog kupca u decembru 2018. godine. Sada su predviđanja da put Egipta naša pšenica krene krajem januara – kaže Saković, navodeći da je egipatska delegacija odložila dolazak zbog snega.

Žita smo, kaže Saković, do sada prodali između 800.000 i 1.000.000 tona, ali je zbog niskog vodostaja Dunava trgovina bila zaustavljena, pa sada predstoji dalji plasman jer za domaće potrebe treba oko milion i po tona. Očekivanja su, kaže Saković, da ćemo za višak pšenice, od oko 1,7 miliona tona, koji imamo za prodaju, zaraditi 290 miliona evra. Od kukuruza se previđa najveća zarada - 380 miliona evra. Imamo viška oko tri miliona tona računajući i zalihe u prelaznom periodu. Ali i tu vodostaj Dunava kvari trgovanje pa se očekuje da od Nove godine, poslovi oko prodaje kukuruza krenu nabolje.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je nedavno da će izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u prošloj godini biti na nivou iz 2017. godine kada je izvezeno robe u iznosu od 3,9 milijardi evra. Po njegovim rečima ova godina biće bolja za plasman u inostranstvo jer imamo mnogo robe za izvoz, primarne, ali i finalnih proizvoda.

Ministar Nedimović je uverenja da Srbija ima potencijal da u kratkom roku dosegne izvoz hrane od pet milijardi evra, ali i da postoji prostor da se ta cifra dodatno uveća. - Investiranje u poljoprivredu i prehrambenu industriju biće povećano nakon usvajanja izmena Zakona o ulaganju, koje dozvoljavaju sektorski pristup – naveo je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/samo-od-ulane-repice-vec-stiglo-45-miliona-evra-05-01-2019

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) dogovorili su se danas o merama koje će se preduzeti radi sprečavanja poremećaja na tržištu suncokreta.

Dogovoreno je da se pratiti kretanje na tržištu suncokreta i u slučaju nepredvidjenih poremećaja, preduzmu mere.

Tokom sastanka konstatovano je da je za sada samo jedan proizvodjač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. 

Proizvodjači suncokreta negodovali su zbog toga što je prošle godine otkupna cena suncokreta bila od 37 do 41 dinar po kilogramu, a ove godine je kompanija Viktorija ponudila 28,50 dinara po kilogramu. Poljoprivrednici tvrde da će i drugi otkupljivači pod pritiskom te firme suncokret kupovati po istoj ceni zbog čega ih optužuju da se kartelski dogovaraju. 

O eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu, uskoro će ocenu dati antimonopolska komisija.

 

https://www.srpskaekonomija.rs

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motike , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

 Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motik , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Mlad usev soje 

 

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu.

Novim Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbija će od Turske dobiti nove kvote za izvoz bez carine goveđeg mesa, suncokretovog ulja, zrna suncokreta i soje i hrane za stoku, pse i mačke, a povećane su kvote za izvoz graška, pasulja, boranije, kukuruza šećeraca i suvih šljiva, najavo je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je rekao da će Srbija bez carine moći da izveze 5.000 tona svežeg, rashladjenog ili smrznutog govedjeg, odnosno junećeg mesa, zatim 25.000 tona sirovog suncokretovog ulja i 10.000 tona rafinisanog suncokretovog ulja.

Bez carine moći će da se izveze i 15.000 tona suncokretovog semena, 5.000 tona zrna soje, 500 tona preparata za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantija - rekao je Nedimović.

Dodao je da je Turska odobrila Srbiji da se dupliraju postojeće kvote za izvoz graška sa 350 na 700 tona, pasulja i boranije sa 300 na 600 tona, kukuruza šećerca sa 1.000 na 2.000 tona i suvih šljiva sa 200 na 400 tona.

Novi Sporazum o slobodnoj trgovini izmedju Srbije i Turske biće potpisan danas u Beogradu tokom posete Srbiji turskog predsednika Redžepa Erdogana.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Hoće li Srbiji šećerna repa i dalje biti slatka za izvoz?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3137-hoce-li-srbiji-secerna-repa-i-dalje-biti-slatka-za-izvoz

 

Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, navodi da se može očekivati poskupljenje finalnog proizvoda od suncokreta i za 20 posto.

Proizvodnja suncokreta ove godine manja je za 15 posto u odnosu na lane, pa stručnjaci procenjuju da će cena ulja sa dosadašnjih 135 dinara, u zavisnosti od proizvođača, moći da dostigne i više od 160 dinara po litru.

Olga Čurović iz Privredne komore Vojvodine kaže da se očekuje uvoz od 50.000 tona suncokreta, te da su sada cene uljanih kultura, već u otkupu veće u odnosu na prošlu sezonu, što bi trebalo da uslovi i poskupljenje ulja.

Računica oko poskupljenja sledi kasnije kada bude realizovan uvoz, a fabrike će odrediti cene svojih proizvoda, uvažavajući nivo svetskih cena.            

                                                                                                                                                                                                           www.telegraf.rs

Sa njom se slaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar, koji je rekao da se može očekivati poskupljenje finalni proizvoda od suncokreta i za 20 posto:

Suncokret je najmanje podbacio od svih kultura, kvalitet je dosta dobar, ali je cena veća, oko 37 dinara po kilogramu, što će se i inače odraziti na cene proizvoda ove kulture. Uljari su precizni u svojoj računici. Naprave procenu cene sirovina, i prate tokove na svetskom tržištu i onda formiraju cenu. Moja slobodna procena jeste da može doći do povećanja cena i do 20 odsto - smatra Galetin.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Da li će cene na Kvantašu usporiti pripremu zimnice?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3107-da-li-ce-cene-na-kvantasu-usporiti-pripremu-zimnice

 

 

Rod suncokreta u Srbiji bio je između 600.000 i 610.000 tona, što je u odnosu na prošlogodišnju rekordnu proizvodnju 15 procenata manje, ali je ovo treća najbolja žetva u poslednjih 17 godina, izjavila je predsednica Odbora Udruženja poljoprivrede Privredne komore Vojvodine Olga Čurović.

Prema podacima Poslovne zajednice Industrijsko bilje, fabrike ulja su do sad otkupile i uskladištile 570.000 tona suncokreta, očekuje se da pristigne još nekoliko hiljada tona, a izvezeno je 24.000 tona.

Čurović je istaka da su prognoze sa početka žetve da neće biti solidnog roda rezultirale time da se očekuje uvoz od oko 50.000 tona suncokreta.

Prema njenim rečima, dva najveća proizvođača suncokreta Ukrajina i Rusija požnjele su 14,5, odnosno 11,5 miliona tona, i u odnosu na prošlu godinu povećale su proizvodnju za 22, odnosno za 25 odsto, a slična kretanja zabeležena su i u našem neposrednom okruženju.

Čurović je navela da žetva soje nije još završena. Očekuje se da će zbog suše rod iznositi svega 1,4 do 1,8 tona po hektaru, što znači da će biti povećan uvoz.  

Izvor: www.danas.rs

Rod kukuruza je u ovom trenutku prepolovljen u odnosu na prošlogodišnji od 7,5 tona po hektaru, rekli su danas stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Rukovodilac Odeljenja za industrijsko bilje u tom Institutu Vladimir Miklič je za agenciju Beta rekao da je suncokretom zasejano 220.000 hektara, kao i prošle godine i da će žetva početi sedam dana ranije, jer je na peskovitim njivama suncokret sazreo ranije. 

Prinosi suncokreta u Srbiji ove godine zbog tropskih temperatura i nedostatka vlage neće dostići prošlogodišnji prosečan rod od 3,27 tona po hektaru.

"Suncokret lakše podnosi sušu od drugih ratarskih kultura ali ovako velika ne pogoduje ni suncokretu jer zbog nedostataka vlage zrno se ne nalije dovoljno, već sazri pre vremena pa je sitnije i prinos slabiji", rekao je Miklič. 

Ta industrijska biljka je ove godine prema njegovim rečima u "dobrom zdravstvenom stanju" jer su je zaobišle razne bolesti, pa bar po tom osnovu neće biti smanjen prinos. 

"Veći deo roda suncokreta će se preraditi u Srbiji, a manji deo izvesti u Bosnu i Mađarsku", rekao je Miklič. 

Rukovodilac Odeljenja za kukuruz u tom novosadskom Institutu Milisav Stojaković rekao je da "nastavak visokih temperatura i dalje negativno utiče na prinose kukuruza. 

"Rod žutog zrna će sigurno biti prepolovljen, a ako padne temperatura ispod 30 Celzijusovih stepeni biljke čiji se list nije sasušio mogle bi da se malo oporave i zrno još nalije", rekao je Stojaković. 

Dodao je da kukuruz kome su listovi suvi više ne može da se oporavi ma koliko velika kiša da padne. 

On nije mogao da precizira koliki će ukupan rod kukuruza ove godine imati Srbija sa milion zasejanih hektara jer do berbe ima dosta vremena, a neizvesni su vremenski uslovi.

Izvor: www.b92.net

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja.

Poljoprivrednici se za setvu suncokreta odlučuju zbog nešto manjih ulaganja u donosu na druge biljne vrste. Pojedini ga seju i na površinama većim od 10 hektara. Takva situacija je u platičevačkom ataru, koji je zbog sastava zemljišta idealan za proizvodnju ove uljane biljne vrste.

Naše zemljište je takvog sastava da odgovara suncokretu, za razliku od drugih mesta u rumskoj opštini. Upravo zbog toga ja svake godine sejem suncokret i zbog plodoreda, ali i dobrog prinosa. Uvek dobro rodi, a sada evo dobro izgleda iako je vreme bilo loše. Njiva je čista, sve sam uradio na vreme, pa očekujem dobar rod. Pod uslovom da vremenski uslovi budu povoljni – kaže Sava Milovanović poljoprivrednik iz Platičeva.

Oprezno u zaštiti protiv sirka

Usev na većini parcela sada dobro izgleda, a treba voditi računa o zaštiti protiv sirka. Nikako hemijske preparate protiv tog korova ne treba koristiti, ukoliko je krenula butonizacija, kažu stručnjaci.

Ono što je važno, kada su kišne godine i ima čestih padavina, poželjno je izvršiti jedno ili dva tretiranja sa fungicidima u fazi butonizacije i posle precvetavanja – kaže Gorica Kozobarić iz PSS Ruma.

Suncokret se na istoj parceli može bezbedno sejati svake pete godine, zbog nakupljanja prouzrokovača bolesti u zemljištu. Dobri predusevi za suncokret su pšenica i druga strna žita, kao i kukuruz. Posle kukuruza treba obratiti pažnju na ograničenja u izboru narednih useva posle primene pojedinih herbicida (atrazin, primisulfuron-metil, prosulfuron), koji mogu ispoljiti negativno delovanje na suncokret kao naredni usev.

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja, ili obezbedi minimalnu zaradu proizvđaču. To je jedan od njihovih najvećih problema. Podsetimo, prošle godine tražili su minimalnu cenu od 42 dinara. Akontna cena je tada bila 30 dinara po kilogramu, a konačna otkupna cena je iznosila 36 dinara bez PDV.

– Takva će situacija biti ove godine još ne znam, ali ne bih voleo da cena bude manja ispod 43 dinara. Tada možemo računati na zaradu – kaže Sava Milovanović.

Očekuje se povoljan jun

Suncokretu kao i svim, biljnim vrstama, sada treba sunca. Poljoprivrednici očekuju da će jun biti povoljniji što se vremenskih prilika tiče, ali se isto tako nadaju se da će u narednom periodu biti i dovoljno vlažnih dana da bi se ova proizvodnja dovela do kraja. Upravo zbog vremenskih uslova mnogi poljoprivrednici su, bas kao i naš sagovornik, ovogodišnju proizvodnju suncokreta osigurali .

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30