Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine i ove godine će nastaviti da daje subvencije poljoprivrednicima u nameri da ih osnaži i poljoprivredu učini glavnom okosnicom ekonomskog razvoja zemlje.

Sve je više zahteva zemljoradnika za subvencije, koje znaju da budu i 60 odsto od ukupne vrednosti investicija. Kod poljoprivrednih preduzetnika polako se uliva poverernje u državu da novac dobijen posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede neće morati vraćati pa je na tribinama organizovanim po selima prepuno poljoprivrednika namernih da od predstavnika Fonda iz prve ruke čuju koliko se u procentima kreću subvencije i za šta mogu konkurisati.

„Svi koji su lane konkurisali za protivgradnu zaštitu, dobili su subvencije od Fonda za razvoj poljoprivrede, oni koji su konkurisali za navodnjavanjavanje su gotovo svi dobili, ali nisu dobili svi koji su hteli da kupe novi traktor“, kaže dirketor Fonda Aleksandar Bogdanović.

„U susretu s poljoprivrednicima vidim zadovoljstvo. Smatram da smo uspeli da poljoprivredu podignemo na noge, ali tu granu privrede, osim uz podsticaje, dalje treba razvijati i putem zadrugarstva. U nekim mestima poljoprivredni preduzetnici dobro posluju oslanjajući se na zadruge, ali u mestima gde ih nema, treba ih osnivati, jer one pružaju malim poljoprivednim proizvođačima mogućnost da rod prodaju.“

Po rečima direktora Bogdanovića, ove godine je iz budžeta Pokrajine Fondu za razvoj poljoprivrede pripalo 520 miliona dinara za subvencije poljoprivredne delatnosti, što je najviše novca od kada je Fond 2000. godine osnovan.

 

Sremci i Banaćani
O direktorovim rečima, za kredite se najviše javljaju zemljoradnici iz Srema i Bačke, a slabo iz Banata.

„Poljoprivrednici iz okoline Stare Pazove i Sremske Mitrovice su dobro organizovani i informisani i traže sve što država nudi za podizanje voćnjaka, plastenika, protivgradni zaštutu, dok iz Bačke traže najviše za traktore i male kombajne za berbu malina, a iz Banata za razvoj ovčarstva. Za kupovinu ovaca iz Nemačke i Francuske odborili smo četiri kredita stočarima iz okoline Zrenjanina, dvojici iz Novog Bečeja i po jedan kredit je otišao u Gajdobru i u Karađorđevo“, ističe Bogdanović, i posebno navodi primer jednog stočara koji, iako je imao odbren kredit za tov junadi, nije ga realizovao jer nije imao ovde tržište da kupi goveda.

„To je i deset odsto više novca nego što je Fondu bilo na raspolaganju u 2017, dok će mere podsticaja ostati iste. I nadalje će se subvencionisati kupovina poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora, i priključnih mašina, zatim podsticati razvoj ovčarstva, tov junadi, podizanje voćnjaka, staklenika, postavljanje protivgradne zaštite…“, kaže Bogdanović, navodeći da je lane, računajući i kreditne linije, u poljoprivredu pokrajine uloženo blizu 600 miliona dinara.

Njegova očekivanja su da će se, kao i lane, i ove godine najviše poljoprivrednika javati radi kupovine traktora jer, po proceni Inistuta Poljoprivrednog fakulteta za mehanizaciju, njive se obrađuju traktorima starim između 16 i 18 godina, a namera države je da se starosna granica mehanizacije spusti ispod deset godina.

 

Iz IPARD-a 160 miliona evra
Direktor Bogdanović kaže da će se sada subencije davati i preko IPARD programa jer je naša zemlja iz pretpristupnih fondova EU dobila 160 miliona evra.

„Osim od Fonda za razvoj poljoprivrede, zemljoradnici će novac dobijati i iz IPARD programa. Te subvencije će ići preko Uprave za agrarna plaćanja, i one će biti bespovratne u određenim procentima, a ostatak do cene koštanja investicija zemljoradnici će plaćati kreditom. Očekuje se da ove godine u poljoprivredu bude uloženo oko 700 miliona dinara putem subvencija i kreditnim linijama“, ističe Bogdanović.

„Prošle godine smo odobrili ukupno 440 kredita, od kojih se 330 odnosilo na kupovinu traktora i priključne mehanizacije .To je bio ujedno i najpovoljniji kredit – s kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou, dok je Fond davao subvencije 60 odsto u odnosu na cenu traktora“, navodi Bogdanović, i kaže da je to bila velika pomoć zemljoradnicima kada na ukupnu cenu traktora od, na primer, 20.000 evra, dobiju od Fonda, odnosno države, bespovratno 12.000 evra, preračunatih u dinarima, a preostalih osam hiljada evra mogu da plate u mesečnim ratama na pet godina.

On ističe da suša nije ugrozila naplatu kredita i da se oni izmiruju bezmalo stopostotno.

„Imali smo nekoliko zahteva da se mesečne rate odlože zbog suše, ali su to bili pojedinačni slučajevi koji su se naposletku završili plaćanjem kreditne rata, što ne treba da čudi jer su ovdašnji poljoprivrednici savesni ljudi“, naglašava prvi čovek Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Z. Delić

https://www.dnevnik.rs

Neće morati da se podnose računi za đubrivo već ćemo odmah dati pare - kazao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je bio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ovom priliko on je rekao da subvencije za ratarsku proizvodnju iznose i u 2018. godini iznose 4.000 dinara, od toga 2.000 dinara je osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, a 2.000 je regres za đubrivo.

Da bi se izašlo u susret poljoprivrednicima pred setvu i da bi im se pomoglo da prevaziđu finansijske probleme nakon teške proizvodne godine, trenutno se razmatra i način na koji bi im se obzbedilo jeftinije gorivo, kazao je ministar.

Kako je objavio portal http://www.agrosmart.net od ukupne cene goriva, 48 dinara po litru otpada na akcize. Razmišljamo o tome kako da omogućimo plavi dizel. Sada imamo situaciju da se od 660.000 gazdinstava upisanih u registar, realno 380.000 njih bavi poljoprivredom. Zbog toga je važno da se ide na promenu sistema registracije gazdinstava, odnosno Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kako bismo mogli da razgraničimo ko se bavi poljoprivredom, ko ne. Ideja je da svako ko je upisan u RPG može na svakoj pumpi da uz elektronske kartice kupuje jeftinije gorivo. Prema trenutnim procenama, ono bi bilo jeftinije oko 25 dinara – kazao je Nedimović.

Govoreći o reformisanju RPG, on je naglasio da se radi i na uspostavljanju rešenja za elektronsko prijavljivanje za subvencije.

U Aranđelovcu su voćnjaci u dobrom stanju. To je za njih veoma važno jer su poslednjih godina mnogo novca uložili u razvoj poljoprivrede. Tačnije za četiri godine više od milion evra.

Tri generacije Markovića, iz Trešnjevice kod Aranđelovca, žive od poljoprivrede. Obrađuju oko 70 hektara zemlje, a uz podsticaje države, podigli su 12 hektara zasada pod šljivom. Za kupovinu mehanizacije koriste kredite, u čijoj otplati im pomaže Opština.

"Sada sam kupio neku mešaonu za stočnu hranu, tu će mi vratiti 40 posto. Što god uložiš u poljoprivredu, opština ti da jedan deo, pomaže u toj investiciji", kaže Tomislav Marković.

Iz opštinske kase, kroz osam programa, subvencioniše se sve – od nabavke mehanizacije do veštačkog osemenjavanja grla. 

Najviše domaćina ulaže u voćarstvo.

"Zasadio sam negde oko 25 ari vilameta i pet ari polke. Sve što je bilo potrebno, oni su nam dali 40 odsto od uloženog", rekao je Dragan Spasojević iz Venčana kod Aranđelovca.

Sa oko 33 miliona dinara, Aranđelovac je u prošloj godini pomogao oko hiljadu poljoprivrednika.

"Ogroman resurs, skoro 10.000 hektara, ne obrađuje se i mi smo se time vodili ovim subvencijama. Pokušavamo da prokrčimo ta zapuštena domaćinstva, jer smanjenje nezaposlenosti ne krije se samo u otvaranju fabrike, ono što takođe daje zamajac, to je i otvaranje novih radnih mesta kada je u pitanju poljoprivreda", objašnjava predsednik Skupštine opštine Aranđelovac Bojan Radović.

Uz pomoć države, urađeno je oko 200 kilometara puteva, vodovodna mreža, obnavljaju se škole. Čak 70 odsto od ukupnih ulaganja je u poboljšanje života na selu.

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Mali tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji moći će da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je sredinom decembra meseca 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Nedimović je poručio da je 18. decembra počeo proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta, kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica “Mitros” i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović.

Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

 

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta.

Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.

Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka

Više u Agrbiznis magazinu za januar 2018. godine

www.agrobiznis.rs 

Subvencije u poljoprivredi u opštini Gadžin Han ove godine najveće su do sada - ukupno 20 miliona dinara zajedno sa sredstvima države izdvojenim za mere populacione politike. Subvencionišu se različiti programi, a najveće interesovanje vlada za nabavku umatičenih grla, za šta opština daje 50 odsto subvencija, dok država isplaćuje premije za svako umatičeno grlo. Pred zaplanjskim stočarima ove godine je povoljna računica - ako se odluče za nabavku umatičenih grla, uz subvencije opštine i premije države njih posle godinu dana stado od dvadeset ovaca ili koza na primer praktično ne košta ništa. Uz to, premije sleduju i narednih deset godina. To su među prvima prepoznali Grozdanovići iz Sopotnice. Ali nije sve išlo bez problema.Što se tiče nabavke umatičenih grla, veoma teško. Ja sam nabavio u opštini Svrljig, ali nisam mogao od jednog proizvođača, nego od troje - četvoro sam nabavio", kaže Srđan Grozdanović, selo Sopotnica. I Milan Todorović koji je gradski život zamenio poljoprivredom na dedinom imanju zainteresovan je za subvencionisanu nabavku umatičenih grla, ali to još ne uspeva da realizuje. "Hteo bih ozbiljno da se bavim poljoprivredom. Trenutno imam pet grla. Uz pomoć subvencija za umatičena grla hteo bih da povećam na 10, ali teško se dolazi do umatičenih grla. Veoma teško", kaže Milan Todorović, Sopotnica. Nabavka umatičenog stada mladog Todorovića zadržala bi na selu. Upravo oživljavanje sela cilj je subvencija u poljoprivredi koje su ove godine u opštini Gadžin Han najveće do sada, ali sve usporava vrlo mali broj umatičenih grla, i pored toga što na tržištu vrede tri puta više od neumatičenih. "Mislim da je najveći problem bio u edukaciji. Nisu ljudi znali na vreme, zato se kasni sa umatičenjem, ali nadam se da se sve ubrza sa ovim programom. Do pre nekoliko godina smo imali samo dva gazdinstva sa umatičenim grlima, sada se to proširuje", kaže Slaviša Ivković, opštinski većnik. Opština Gadžin Han subvencioniše i nabavku poljoprivredne mehanizacije, programe u ratarstvu, voćarstvu, pčelarstvu, zatim veštačko osemenjavanje, a sa 100 odsto subvencioniše i kamate na poljprivredne kredite. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Poljoprivredni proizvođači često izražavaju nezadovoljstvo zbog subvencija, prodaje državne zemlje, naknada za mleko, meso, maline. Žalbe dolaze od neorganizovanih proizvođača sa usitnjenih poseda. Sa druge strane, u javnosti se oglašavaju razni analitičari sa savetima za rešavanje stanja u poljoprivredi. Najmanje je ozbiljnih prilaza problemima i trajnijih rešenja. Ni Odbor za selo pri Srpskoj akademiji nema hrabrosti da jasno istakne kako je poljoprivreda Srbije od vrha pala na dno Evrope! Da bar ukažu kako se proizvodi poljoprivrede Srbije sve više prodaju direktno sa njive, a sve manje iz staja ili prerađivačke industrije.

Ove godine ćemo ponovo slušati priče o potrebi za navodnjavanjem. A baš niko nema hrabrosti da kaže da to nije rešenje problema. Iz bar tri razloga: vode je sve manje (čak i za potrebe stanovništva i industrije), voda je sve skuplja i voda povećava štetu na zemljištima sa malo humusa! To se baš sada dobro vidi u svakom ataru: mnogo je njiva sa već sazrelim kukuruzom gde nema šta da se bere, a odmah do njih njiva na kojima je kukuruz još zelen! Navodnjavanjem se ništa ne dobija na slabo obrađivanim zemljištima sa malo humusa. U Vojvodini je skoro potpuno uništeno stočarstvo, pa njenu poljoprivredu pogađa i mnogo manja suša.

Navodnjavanje je veoma složen proces, a u Srbiji je sve manje kvalitetne vode. Pored toga, voda je i veoma skupa. Pri uvođenju novih sistema moraju da se urade proračuni na bar 20 narednih godina: da li će biti vode, kako je koristiti i za koje proizvode. Treba jasno naglasiti – velika je zabluda da navodnjavanje uopšteno spasava poljoprivredu!

Još jedna tema o poljoprivredi dobija trenutno mnogo prostora u javnosti. To je odluka države o formiranju pet stotina novih zadruga i velika javna podrška tom poduhvatu. Kao da to nije poznato od vajkada – još iz Biblije i priče o sedam prutova! Pa zar može biti dileme da udruženi sve poteškoće lakše, brže i sigurnije rešavaju. Samo zašto odjednom čak pet stotina zadruga za tri godine! Zašto to nije po ustaljenom sistemu projektovanja: prvo prototip, pa manja serija i provera, pa tek onda ono što hoćemo. Po iskustvu, dobre zadruge su one koje vode dobro pripremljeni stručnjaci sa najvećim stepenom poverenja zadrugara. U ovom slučaju, bilo bi dovoljno da se formira samo 50 ili najviše stotinak novih zadruga i da se one stabilizuju i dokažu u praksi, pa onda da se ide u neku veću seriju. I uvek imati na umu da uspešnost zadruga skoro isključivo zavisi od onih koji ih vode.

Posebno aktuelno je pitanje broja poljoprivrednih domaćinstava i straha od nestajanja sela! A niko da objasni zašto i koja je to šteta!? Zar poljoprivredi Srbije treba skoro 630.000 poljoprivrednih domaćinstava? Zar nema hrabrih da kažu da bi i polovina bila – mnogo! Ili da Srbija nema hrabrosti da se upusti u sistematsko smanjivanje i time omogući onima koji preostaju da u proseku imaju bar desetak hektara! Uz aktivnu pomoć države, u pograničnim selima (centralne) Srbije dovoljno je da ostane samo svako peto domaćinstvo! U ovom pogledu ne treba mnogo pametovati – treba samo sagledati kako su to uradili oni koji su u Evropi postali ugledni (Slovenija, Austrija, Bavarska). Tek kad ostane trećina današnjeg broja poljoprivrednih domaćinstava i specijalizovani proizvođači, krenućemo ka vrhu Evrope.

Izvor: www.politika.rs

Poljoprivrednici od Vlade FBiH zahtevaju 65 miliona KM, ili će blokirati aerodrom u Tuzli. Prolećni mraz i sneg, te avgustovske ekstremne vrućine, odnosno suša, naneli su ogromnu štetu poljoprivredi u Tuzlanskom kantonu.

Dosadašnja šteta iznosi i do 70 odsto, zbog čega su poljoprivrednici Vladi Federacije BiH uputili upozorenje u kojem zahtevaju isplatu zaostalih premija u iznosu od skoro 50 miliona KM i dodatnih 15 miliona maraka pomoći, u protivnom najavljuju proteste, blokadu saobraćajnica i Međunarodnog aerodroma Tuzla.

Muhamed Halilović, predsednik Grupacije poljoprivrednika Tuzlanskog kantona, sekcije stočarstva i biljne proizvodnje, kaže da je ova godina za poljoprivrednike mnogo teža nego 2012.

Ističe da je suša uzela svoj danak, zbog čega nije ostalo ni 30 odsto kvalitetne hrane za ishranu stočnog fonda.

Zbog svega toga, naveo je, nije moguće postići kvalitet mleka prema evropskim standardima.

Zbog novonastale situacije grupacija poljoprivrednika TK danas je u Tuzli održala sastanak na kojem je kao jedan od zaključaka navedeno da se od Federalne vlade pored isplate zaostalih podsticaja traži i dodatnih 15 miliona maraka u cilju rešavanja trenutnih problema.

 

Izvor:  www.blic.rs 

Ugovori o subvenisanju investicija u fizička sredstva 63 poljoprivredna gazdinstva, uručeni su juče u Domu kulture u Baču.

Ugovore je nosiocima poljoprivrednih gazdinstava uručio predsednik opštine Dragan Stašević i istakao da je veoma zadovoljan što poljoprivrednici prate konkurse lokalne samouprave i što je zahvaljujući dobroj međusobnoj komunikaciji stvorena mogućnost da se i na ovaj način unapređuje poljoprivreda.

"Potrudili smo se da ne dupliramo konkurse koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, već da kroz subvencije za neke druge namene pomognemo i malim i velikim poljoprivrednim proizvođačima", rekao je Stašević.

Ovo je druga godina kako Opština Bač na ovaj način pruža podršku poljoprivrednicima i to tako što se subvencioniše 80 odsto ukupne investicije a maksimalno 160.000 dinara za ulaganja koja su realizovana na imanjima. Uglavnom se radilo o opremi za navodnjavanje (tifoni, atomizeri, cevi), priključnim mašinama za obradu zemlje, novoizbušenim bunarima, opremi i inventaru postavljenim u zasadima jagoda i malina i sl.

Ukupna vrednost juče potpisanih ugovora je 6.553,846,66 dinara. Pored ovog konkursa, planirano je da se u narednom periodu sprovede i postupak subvencionisanja kamatnih stopa – program za koji su takođe poljoprivrednici i prošle godine iskazali interesovanje i potvrdu da je pogram dobar te da im odgovara prema ciklusu ulaganja i prihodovanja u poljoprivrednoj proizvodnji.

"Regesiranje premije osiguranja je takođe program koji ćemo ponoviti, obzirom da je osiguranje postalo neizbežno ulaganje i jedan od stalnih činilaca u kalkulaciji cene u agrarnoj proizvodnji danas. Neke novine su unete u program za subvencionisanje pčelarstva", rekao je predsednik opštine Dragan Stašević, te najavio mogućnost da se podstakne proizvodnja energije putem solarnih panela.

Izvor: www.dnevnik.rs

NLB Banka Beograd od danas odobrava kredite iz ovogodišnjeg programa subvencija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne, odnosno do 60 meseci za dugoročne kredite i kamatnom stopom od 1 do 3 odsto.

Poljoprivrednicima su u okviru ovog programa po povoljnim uslovima dostupni krediti za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva, cvećarstva i stočarstva, uključujući i finansiranje nabavke životinja i stočne hrane, kao i krediti za investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu.

Povodom početka odobravanja subvencionisanih kredita poljoprivrednicima, Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB Banke Beograd je rekao: “NLB Banka Beograd je učestvovala u svim programima subvencija u proteklih nekoliko godina, a 2016. godine smo bili jedna od tri banke sa najvećim brojem odobrenih subvencionisanih kredita. Svesni da su povoljni modeli finansiranja jedan od ključnih preduslova za rast i razvoj poslovanja poljoprivrednih gazdinstava, izuzetno smo aktivni u ovom segmentu i konstantno uvećavamo obim podrške poljoprivredi.

Poljoprivrednicima smo u 2016. godini odobrili kredite u iznosu od 22 miliona evra, a već ove godine obezbedili čak 50 miliona evra za podršku poljoprivrednim gazdinstvima, što nam omogućava da adekvatno odgovorimo na njihove potrebe. Pored povoljnih izvora finansiranja, obezbedili smo i značajan broj savetnika specijalizovanih za rad sa poljoprivrednicima, posvećenih profesionalaca koji dobro poznaju ovu oblast i njene specifičnosti i koji su im u svakom trenutku na raspolaganju tamo gde im je najpotrebnije – na polju.”

Šestoro Lazarevčana dobilo je traktore, za čiju nabavku su od Grada Beograda primili subvencije u iznosu od 80 odsto cene vozila.

Kako se navodi u saopštenju gradskog Sekretarijata za privredu, pravo na podsticajna sredstva imala su fizička lica sa teritorije grada Beograda, koji su nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

Vršilac dužnosti sekretara za privredu Milinko Veličković, kako se dodaje, rekao je da Sekretarijat za privredu planira da i u 2018. nastavi sa sprovođenjem efikasnih mera u poljoprivredi.



Gradski sekretarijat za privredu je ove godine obezbedio 120 miliona dinara za pomoć poljoprivrednim proizvođačima u vidu subvencija kako bi im olakšao rad i omogućio da proširuju svoju delatnost, ističe se u saopštenju.

Veličković je naglasio da je Odlukom o budžetu Grada Beograda, taj sekretarijat za podsticajna sredstva u oblasti voćarstva i povrtarstva obezbedio 50 miliona dinara, u oblasti stočartstva 19 miliona, u oblasti pčelarstva osam miliona i za poljoprivrednu mehanizaciju 38.100.000 dinara.

"Kolika je zainteresovanost vladala za podsticajna sredstva iz oblasti poljoprivredne mehanizacije - za nabavku traktora, najbolje ilustruje podatak da je na javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava iz oblasti poljoprivredne mehanizacije - traktora podneto 296 prijava", rekao je Veličković.

U saopštenju se dodaje da je iz oblasti voćarstva i povrtarstva bilo 195 prijava, iz oblasti pčelarstva 563, i iz oblasti stočarstva 91, odnosno ukupno 1.145 prijava na četiri javna poziva.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31