U ponedeljak su zatvorena prva dva poziva za dobijanje sredstava iz IPARD programa. Tačan broj onih koji bi tim novcem kupili traktor ili mehanizaciju nije konačan, jer prijave poslate poštom i dalje stižu. Procenjuje se da će ih biti oko 300.

Desetak novih traktora trebalo bi da podmladi poljoprivrednu mehanizaciju u Šapcu i okolini. Tek toliko gazdinstava konkurisalo je za IPARD sredstva. Neke je odvratila papirologija, druge, kažu, nejasna pravila.


"Mi ćemo svakako imati kontrolu na gazdinstvima, a mi ne znamo koji vid kontrole će biti uključen na naša gazdinstva. Naša poljoprivredna gazdinstva su mala gazdinstva, bavimo se i ratarstvom i povrtarstvom i stočarstvom. I nigde nije definisano šta mi sve treba da ispunimo po ova tri osnova da bi mogli da prođemo kroz IPARD bez ikakvih problema", kaže poljoprivrednik iz Bogatića Teodor Teodorović.

Kao jedan od razloga slabijeg odziva stručnjaci navode i taj što se korišćenjem IPARD sredstava gubi pravo na državne subvencije u ovoj godini.

"Treba imati u vidu i kada je konkurs raspisan, odmah posle Nove Godine. Ljudi su još u prazničnoj atmosferi bili, nisu možda očekivali da će tako rano poziv biti, neki čak nisu verovali da će EU odobriti ta sredstva i da će poziv krenuti", ističe Goran Đaković iz "Agrobiznis magazina".

Na poziv se javilo oko 270 poljoprivrednika, a 190 njih bi novac koristilo za traktore, ostali za mehanizaciju. Uprava za agrarna plaćanja je zadovoljna odzivom.

"Sledi otvaranje zahteva, provera neke osnovne administrativne ispravnosti, zatim sledi predodobravanje tih projekata kada će svi korisnici koji ispunjavaju uslove na svoje adrese dobiti rešenja o odobravanju projekta, oni će dobiti jedan vremenski period u kom će biti u obavezi da realizuju investiciju", navodi Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja.

Novi konkurs za kupovinu traktora i mehanizacije najavljen je za leto.

"Mislim da je ovo samo jedno dobro iskustvo koje se sticalo na prvom pozivu i da će već naredni poziv odneti mnogo više sredstava i da će ljudi shvatiti kako taj sistem funkcioniše, jer svaka greška koja se napravi prilikom realizacije sredstava biće plaćena od strane države odnosno korisnika", kaže Goran Đaković.

Slična su iskustva suseda. Na prvi poziv za dobijanje sredstava iz IPARD fonda u Hrvatskoj javilo se svega 70 poljoprivrednika. Kasnije je bilo više projekata nego novca.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Članovi Udruženja "Vršački ratar" podržavaju zahteve ostalih udruženja poljoprivrednika upućene Vladi Republike Srbije kojima zbog prošlogodišnje suše traže otpis naknade za ovodnjavanje, kao i da se dizel gorivo za poljoprivredu oslobodi akcize koja sada iznosi 53 dinara za litar dizel goriva.

Članovi vršačkog Udruženja poljoprivrednika "Vršački ratar" smatraju da su zahtevi upućeni nadležnom ministarstvu i vladi vezani za naknade za odvodnjavanje i akcize na gorivo , opravdani jer je prošla godina bila izuzetno teška zbog nezapamćene suše pa je bilo teško pokriti proizvodnju, a kamoli izdvojiti neki dinar za narednu.

Ove godine najveći problem nam je novac da bi zasnovali novu proizvodnju. Svi inputi, počev od đubriva i pesticida, pošto su bile promocije hemijskih i zaštitarskih kuća, su poskupeli od 5 do 10 posto u zavisnosti od kuće, a to znači da je u samom startu proizvodnja skuplja u odnosu na prošlu godinu, kaže Goran Mitrovanov .

Subvenicije od 4.000 dinara po hektaru, na svega 20 hektara po gazdinstvu su male, ali svaki dinar je dobrodošao rekao je Nenad Nastić i naglasio.

"Bilo bi dobro da se plati što pre da bi imali koliko toliko novca i da nafta bude 90 dinara kao što se priča, a što se tiče navodnjavanja i novca koji dajemo da se smanji i ne znam šta je još u planu da se pomogne poljoprivrednicima".

Nastić je za 2017 dobio račun za odvodnjavanje blizu 9.000 dinara, a najveća stavka je, kaže gorivo, a potvrđuje i Goran Mitrovanov.

Taj segment što se tiče nafte nam je trenutno jedan od najvećih inputa, trebalo bi da se spusti cena goriva za akcizu i koliko Vlada i ministarstvo mogu da nam izađu u susret, kaže Mitrovanov.

Poljoprivredna proizvodnja i stvaraoci novih vrednosti treba da budu oslobođeni plaćanja celokupnog iznosa akciza, jer ne pripadaju akciznom sektoru oporezivanja, kao ostala luksuzna roba, već pripadaju proizvodnom sektoru, kažu ratari.

izvor : http://www.rtv.rs

Na pašnjacima u Kolubarskom okrugu trenutno pase oko 120.000 grla ovaca, od čega je oko 5.000 grla u matičnom zapatu. Najviše se gaji sjenička oplemenjena pramenka koja se praktično odomaćila u ovom kraju Srbije.


Na farmi Sretena Vasiljevića iz valjevskog sela Suvodanja je 70 grla, od čega je 50 umatičenih ovaca. Planira da širi proizvodnju jer je, kako kaže, ovčarstvo isplativo zbog subvencija koje dobija od Ministarstva poljoprivrede.

„Mislim da od subvencija koje dobijamo može lepo da se živi. Ja imam 12 hektara pašnjaka i sve je zagrađeno, tako da bi mogao da držim i do 200 ovaca. Međutim u mom kraju nema mnogo mladih jer su većinom napustili selo“, kaže Sreten.

„Za ovu proizvodnju ključne su subvencije koje u odnosu na podsticaje u biljnoj proizvodnji nisu male. One održavaju ovčarstvo i ako budu ukinute, doći će do kolapsa i prekida u gajenju ovaca“, potvrđuje i Milovan Stepanović iz Suvodanja, čije stado ovaca broji 120 grla.

„Pošto živim u brdsko-planinskom kraju, gde ima dosta pašnjaka, a i posao nije težak, ja sam rešio da se oprobam u proizvodnji ovčijeg mesa, mada sam ranije tovio bikove. Ovde je najbitnije odabrati kvalitetnu rasu, a to je trenutno sjenička pramenka, a uz to važna je dobra ispaša, vredni čobani i domaćini koji će da rade“, priča Milovan.

Razvoj ovčarske proizvodnje više od jedne decenije podstiče i Grad Valjevo. Poljoprivrednici sa valjevskog područja, zainteresovani za ovčarsku proizvodnju, imaju mogućnost da sa preduzećem „Agrorazvoj - valjevske doline“ sklope ugovore na tri godine. Držaoci u proseku dobijaju po 30 jagnjadi.

Tokom prošle godine preduzeće je od držalaca „Stočnog fonda“ preuzelo 398 grla jagnjadi, odnosno 13.276 kilograma žive vage i naplatilo u novcu 16.956 kilograma.

Iz sredstava koja su držaoci u 2016. godini uplatili, preduzeće je prošle godine kupilo 360 grla umatičenih jagnjadi koja su preuzela 43 nova držaoca.

Jedan od njih je i Vladimir Rešković iz Brankovine.

„Ovom proizvodnjom se bavim pre svega iz ljubavi. Ja sam zadovoljan. Isplati se, jer u proleće cena jagnjadi uvek bude dobra. Međutim, malo je mlađih proizvođača koji žele da drže ovce. U mom selu skoro da nema ovaca. Jagnjad koju sam uzeo preko 'Agrorazvoja' su umatičena i ovo je najbrži način da se dođe do njih“, kaže dvadesetdevetogodišnji Vladimir.

Obaveza držalaca je da nakon grejs perioda od godinu do godinu i po dana, u zavisnosti da li su grla umatičena ili ne, svake godine „Agrorazvoju“ vraćaju u grlima trećinu jagnjadi uvećanu za prirast od 10 odsto na godišnjem nivou. Ukoliko držalac uzme 30 jagnjadi za tri godine, treba da vrati 39 jagnjadi.

„Ove godine planiram nabavku umatičenih grla stoke u vrednosti od pet miliona dinara. Sredstva su obezbeđena od naplate potraživanja od držalaca, zanavljača, u novcu u toku prethodne godine. Pored toga, od postojećih držalaca biće preuzeto 1.000 grla jagnjadi i 80 grla teladi za tov, delom u živoj stoci, a delom u novčanim uplatama po tržišnim cenama na dan uplate. Na ovaj način se očekuje naplata u iznosu od četiri miliona dinara. Za preuzetu stoku biće potpisani ugovori sa novim držaocima. Realizacijom ovog posla povećaće se broj a ujedno i poboljšati rasni sastav grla na teritoriji Valjeva. Velika je potražnja za jagnjadima pre svega zato što su u selima pretežno staračka domaćinstva, pa nema ko da čuva krupnu stoku a drugi je taj što ima dosta zaparloženih livada i pašnjaka, pa mnogi drže ovce kako ne bi morali da kose livade. Treći i možda najvažniji razlog je taj što se za umatičena grla dobijaju subvencije koje su značajne. Cilj svega je povećanje stočnog fonda u vlasništvu grada i da se u ovom kraju napravi jedan proizvođački centar sjeničke ovce. Da nakon prve faze spojimo najveće proizvođače u jedno udruženje i da im pomognemo oko plasmana“, objašnjava Bojan Bošković, direktor preduzeća „Agrorazvoj – valjevske doline“.

Ove godine za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje u budžetu grada planirano je 30 miliona dinara.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Opština Knić kroz različite programe podrške pomaže razvoj i opstanak poljoprivredne proizvodnje, koja je i osnovna delatnost stanovništva u ovome kraju. Kroz lokalni budžet samo prošle godine izdvojeno je 60 miliona dinara, a kada se dodaju i subvencije opština Knić je uložila oko milion evra u poljoprivrednu proizvodnju.
Porodica Jovanović u selu Čestin kod Knića generacijski se bavi poljoprivrednom proizvodnjom. Izvor prihoda na njihovom gazdinstvu je tov bikova. Stočnu hranu sami obezbeđuju tako što se bave i ratarstvom pa je proizvodnja na ovom imanju već godinama održiva.

Aca Jovanović, poljoprivrednik iz sela Čestin kaže: "Radimo oko 20 hektara zemlje da bi imali dovoljno hrane za stoku, pravimo silažu a imamo i zob, kukuruz, detelinu. Subvencije dobijamo i to 10 000 dinara po grlu, za krave je više 25.000. Malo se kasni sa isplatom, ali ipak stiže. Mislim da treba da nam daju novac za gorivo i đubrivo. Za gorivo nema povraćaja. Sin mi je ostao na selu, a nadam se da će i unuk kad poraste da pomogne dedi i tati, videćemo. Budućnosti na selu ima ali treba svakim danom da se radi sve više da bi moglo da se opstane."

Najviše novca odlazi na mehanizaciju i priključne mašine pa pomoć lokalne samouprave svake godine dobro dođe kako bi se proizvodnja na ovom gazdinstvu i dalje razvijala.

Vladan Jovanović, takođe poljoprivrednik iz sela Čestin napominje: "Prvo bi trebala cena nafte da bude jeftinija. Nafta je mnogo skupa, na nju dosta novca odlazi. Ostalo i nije toliko skupo počev od semena, zaštite, kropljenja kukuruza i pšenice, đubrivo je skuplje ali nije kao nafta. Treba nam u proizvodnji sigurno i više traktora ali evo sada smo uzeli tanjiraču preko opštine Knić koja nam je pomogla."

Opština Knić ima nešto više od 13.000 stanovnika. Poljoprivreda je osnovna delatnost u ovome kraju pa ne čudi što su ulaganja u nju za prošlu godinu bila i preko milion evra. Subvencije kroz fizičku imovinu u vidu priključnih mašina dobilo je 555 domaćinstava.

"Osamdeset odsto su iznosile subvencije lokalne samouprave dok su pojedinačne investicije išle do 300.000 dinara preko kojih su poljoprivredni proizvođači bili u mogućnosti da konkurišu za sve ono što im je neophodno u oblasti poljoprivredne. Moram i da napomenem da smo finansirali u potpunosti efektivnu kamatnu stopu naših poljoprivrednih gazdinstava gde je pravo na kredit ostvarilo preko 300 gazdinstava, pa je na ovaj način plasirano preko 60 miliona investicija u poljoprivredu, a ako dodamo na to i program subvencija mi onda govorimo sigurno o iznosu od preko milion evra direktnih mera podrške poljoprivredi", ističe Zoran Đorović, predsednik opštine Knić.

Razvoj ove male opštine u Šumadiji zavisi od poljoprivredne proizvodnje pa će lokalna samouprava i ove godine izdvojiti značajna sredstva iz budžeta i to više od 15 odsto kroz različite programe podrške poljoprivrednim proizvođačima.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Centar organske poljoprivrede Užice organizuje petu zimsku školu za poljoprivrednike „Kako oživeti selo”,

Predavanja se održavaju u poljoprivrednoj školi u Požegi od 01. do 03. februara 2018.

Neke od tema biće agrarna politika, zadrugarstvo, subvencije u poljoprivredi, IPARD fondovi i generalne inovacije u poljoprivredi.


Prvog dana dolazak učesnika, registracija i smeštaj će se održati od 8:00 do 10:00 časova, posle pozdravne reči domaćina dr Nikole Bajića i eminentnih gostiji u 11:00 časova predstavnik Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govoriće se o Agrarnoj politici. Predsednik ZSS Nikola Mihailović predstaviće Zadruge i zadrugarstvo u Srbiji, a Marija Petronijević iz udruženja Fenomena i Marko Orlović iz Kraljeva, Regionali programi u organskoj poljoprivredi. O srpskom selu danas, govoriće prof. dr Milovan Mitrović, potpredsednik odobra za selo pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Drugi dan počeće u 12:40 kada će prof. dr Jonel Subić, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivredu i dr Vlade Kovačević objasniti Kako konkuristai za sredstva iz IPARD fondova.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs

Marijana Ivković Ivandekić iz subotice je jedna od skoro 700 poljoprivrednih proizvđača koji su dobili podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivre, šumarstva i vodoprivrede. U razgoru za Agrobiznis magazin ona je rekla da se bavi proizvodnjom ratarskih kultura, a najviše uljane repice. Sredstva za koja je aplicirala već su isplaćena, a ona je kupila rendžer valjak. Uljanu repicu dalje prodaje kada joj odgovara cena na tržištu. Ovom kulturom ima zasejano 10 hektara.Inače Marijana je diplomirani inženjer poljoprivrede i ima 31 godinu. Prema njenim rečima, planira da i tokom 2018. godine takođe učestvuje na konkurusu.

Kako će država pomagati mlade poljoprivrednike objasnio je resorni ministar Branislav Nedimović u intervjuu za Agrobiznis magazin. Deo pročitajte ovde: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/agrarni-budzet/item/3538-podsticaji-za-mlade-poljoprivrednike-u-2018-godini  

Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine i ove godine će nastaviti da daje subvencije poljoprivrednicima u nameri da ih osnaži i poljoprivredu učini glavnom okosnicom ekonomskog razvoja zemlje.

Sve je više zahteva zemljoradnika za subvencije, koje znaju da budu i 60 odsto od ukupne vrednosti investicija. Kod poljoprivrednih preduzetnika polako se uliva poverernje u državu da novac dobijen posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede neće morati vraćati pa je na tribinama organizovanim po selima prepuno poljoprivrednika namernih da od predstavnika Fonda iz prve ruke čuju koliko se u procentima kreću subvencije i za šta mogu konkurisati.

„Svi koji su lane konkurisali za protivgradnu zaštitu, dobili su subvencije od Fonda za razvoj poljoprivrede, oni koji su konkurisali za navodnjavanjavanje su gotovo svi dobili, ali nisu dobili svi koji su hteli da kupe novi traktor“, kaže dirketor Fonda Aleksandar Bogdanović.

„U susretu s poljoprivrednicima vidim zadovoljstvo. Smatram da smo uspeli da poljoprivredu podignemo na noge, ali tu granu privrede, osim uz podsticaje, dalje treba razvijati i putem zadrugarstva. U nekim mestima poljoprivredni preduzetnici dobro posluju oslanjajući se na zadruge, ali u mestima gde ih nema, treba ih osnivati, jer one pružaju malim poljoprivednim proizvođačima mogućnost da rod prodaju.“

Po rečima direktora Bogdanovića, ove godine je iz budžeta Pokrajine Fondu za razvoj poljoprivrede pripalo 520 miliona dinara za subvencije poljoprivredne delatnosti, što je najviše novca od kada je Fond 2000. godine osnovan.

 

Sremci i Banaćani
O direktorovim rečima, za kredite se najviše javljaju zemljoradnici iz Srema i Bačke, a slabo iz Banata.

„Poljoprivrednici iz okoline Stare Pazove i Sremske Mitrovice su dobro organizovani i informisani i traže sve što država nudi za podizanje voćnjaka, plastenika, protivgradni zaštutu, dok iz Bačke traže najviše za traktore i male kombajne za berbu malina, a iz Banata za razvoj ovčarstva. Za kupovinu ovaca iz Nemačke i Francuske odborili smo četiri kredita stočarima iz okoline Zrenjanina, dvojici iz Novog Bečeja i po jedan kredit je otišao u Gajdobru i u Karađorđevo“, ističe Bogdanović, i posebno navodi primer jednog stočara koji, iako je imao odbren kredit za tov junadi, nije ga realizovao jer nije imao ovde tržište da kupi goveda.

„To je i deset odsto više novca nego što je Fondu bilo na raspolaganju u 2017, dok će mere podsticaja ostati iste. I nadalje će se subvencionisati kupovina poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora, i priključnih mašina, zatim podsticati razvoj ovčarstva, tov junadi, podizanje voćnjaka, staklenika, postavljanje protivgradne zaštite…“, kaže Bogdanović, navodeći da je lane, računajući i kreditne linije, u poljoprivredu pokrajine uloženo blizu 600 miliona dinara.

Njegova očekivanja su da će se, kao i lane, i ove godine najviše poljoprivrednika javati radi kupovine traktora jer, po proceni Inistuta Poljoprivrednog fakulteta za mehanizaciju, njive se obrađuju traktorima starim između 16 i 18 godina, a namera države je da se starosna granica mehanizacije spusti ispod deset godina.

 

Iz IPARD-a 160 miliona evra
Direktor Bogdanović kaže da će se sada subencije davati i preko IPARD programa jer je naša zemlja iz pretpristupnih fondova EU dobila 160 miliona evra.

„Osim od Fonda za razvoj poljoprivrede, zemljoradnici će novac dobijati i iz IPARD programa. Te subvencije će ići preko Uprave za agrarna plaćanja, i one će biti bespovratne u određenim procentima, a ostatak do cene koštanja investicija zemljoradnici će plaćati kreditom. Očekuje se da ove godine u poljoprivredu bude uloženo oko 700 miliona dinara putem subvencija i kreditnim linijama“, ističe Bogdanović.

„Prošle godine smo odobrili ukupno 440 kredita, od kojih se 330 odnosilo na kupovinu traktora i priključne mehanizacije .To je bio ujedno i najpovoljniji kredit – s kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou, dok je Fond davao subvencije 60 odsto u odnosu na cenu traktora“, navodi Bogdanović, i kaže da je to bila velika pomoć zemljoradnicima kada na ukupnu cenu traktora od, na primer, 20.000 evra, dobiju od Fonda, odnosno države, bespovratno 12.000 evra, preračunatih u dinarima, a preostalih osam hiljada evra mogu da plate u mesečnim ratama na pet godina.

On ističe da suša nije ugrozila naplatu kredita i da se oni izmiruju bezmalo stopostotno.

„Imali smo nekoliko zahteva da se mesečne rate odlože zbog suše, ali su to bili pojedinačni slučajevi koji su se naposletku završili plaćanjem kreditne rata, što ne treba da čudi jer su ovdašnji poljoprivrednici savesni ljudi“, naglašava prvi čovek Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Z. Delić

https://www.dnevnik.rs

Neće morati da se podnose računi za đubrivo već ćemo odmah dati pare - kazao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je bio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ovom priliko on je rekao da subvencije za ratarsku proizvodnju iznose i u 2018. godini iznose 4.000 dinara, od toga 2.000 dinara je osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, a 2.000 je regres za đubrivo.

Da bi se izašlo u susret poljoprivrednicima pred setvu i da bi im se pomoglo da prevaziđu finansijske probleme nakon teške proizvodne godine, trenutno se razmatra i način na koji bi im se obzbedilo jeftinije gorivo, kazao je ministar.

Kako je objavio portal http://www.agrosmart.net od ukupne cene goriva, 48 dinara po litru otpada na akcize. Razmišljamo o tome kako da omogućimo plavi dizel. Sada imamo situaciju da se od 660.000 gazdinstava upisanih u registar, realno 380.000 njih bavi poljoprivredom. Zbog toga je važno da se ide na promenu sistema registracije gazdinstava, odnosno Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kako bismo mogli da razgraničimo ko se bavi poljoprivredom, ko ne. Ideja je da svako ko je upisan u RPG može na svakoj pumpi da uz elektronske kartice kupuje jeftinije gorivo. Prema trenutnim procenama, ono bi bilo jeftinije oko 25 dinara – kazao je Nedimović.

Govoreći o reformisanju RPG, on je naglasio da se radi i na uspostavljanju rešenja za elektronsko prijavljivanje za subvencije.

U Aranđelovcu su voćnjaci u dobrom stanju. To je za njih veoma važno jer su poslednjih godina mnogo novca uložili u razvoj poljoprivrede. Tačnije za četiri godine više od milion evra.

Tri generacije Markovića, iz Trešnjevice kod Aranđelovca, žive od poljoprivrede. Obrađuju oko 70 hektara zemlje, a uz podsticaje države, podigli su 12 hektara zasada pod šljivom. Za kupovinu mehanizacije koriste kredite, u čijoj otplati im pomaže Opština.

"Sada sam kupio neku mešaonu za stočnu hranu, tu će mi vratiti 40 posto. Što god uložiš u poljoprivredu, opština ti da jedan deo, pomaže u toj investiciji", kaže Tomislav Marković.

Iz opštinske kase, kroz osam programa, subvencioniše se sve – od nabavke mehanizacije do veštačkog osemenjavanja grla. 

Najviše domaćina ulaže u voćarstvo.

"Zasadio sam negde oko 25 ari vilameta i pet ari polke. Sve što je bilo potrebno, oni su nam dali 40 odsto od uloženog", rekao je Dragan Spasojević iz Venčana kod Aranđelovca.

Sa oko 33 miliona dinara, Aranđelovac je u prošloj godini pomogao oko hiljadu poljoprivrednika.

"Ogroman resurs, skoro 10.000 hektara, ne obrađuje se i mi smo se time vodili ovim subvencijama. Pokušavamo da prokrčimo ta zapuštena domaćinstva, jer smanjenje nezaposlenosti ne krije se samo u otvaranju fabrike, ono što takođe daje zamajac, to je i otvaranje novih radnih mesta kada je u pitanju poljoprivreda", objašnjava predsednik Skupštine opštine Aranđelovac Bojan Radović.

Uz pomoć države, urađeno je oko 200 kilometara puteva, vodovodna mreža, obnavljaju se škole. Čak 70 odsto od ukupnih ulaganja je u poboljšanje života na selu.

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Mali tradicionalni proizvođači mesa i mleka u Srbiji moći će da na potpuno bezbedan i legalan način izađu na tržište, bilo da se radi o prodaji robe sa kućnog praga, lokalnim pijacama i marketima ili teritoriji cele države, zahvaljujući novousvojenom pravilniku, izjavio je sredinom decembra meseca 2017. godine ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.

Reč je o Pravilniku o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti, kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla.

Nedimović je poručio da je 18. decembra počeo proces spajanja malih proizvođača mesa i države, jer je, prema njegovoj oceni, sve vreme bilo potrebno da se ljudi koji se bave tom delatnošću uvedu u normalne tokove tržišta, kako bi sve funkcionisalo na način na koji to funkcioniše u zemljama EU.

"Do sada smo imali jednu situaciju gde ukoliko želite da se bavite preradom mesa ili preradom mleka, bili ste uslovljeni istim stvarima bez obzira da li imate male količine ili imate hiljade, stotine hiljada ili tone nečega" rekao je ministar Nedimović u Sremskoj Mitrovici, gde su predstavljene nacionalne mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla.

Prema rečima Nedimovića, uslovi koje su mali i veliki proizvođači morali da ispune sa aspekta bezbednosti hrane, bili su potpuno isti.

"Recimo, u Sremskoj Mitrovici postoji velika klanica “Mitros” i onaj ko je želeo da radi malu preradu, morao je da ispuni apsolutno iste uslove u pogledu objekata, opreme i svega ostalog. To za jednog stočara koji želi da ima svoju malu preradu baš nije moguće realizovati. Jednostavno, mali proizvođači su nailazili na zidove i nisu bili u mogućnosti da kvalitetno nastupe na tržištu", rekao je Nedimović.

Pored toga, u merama ruralnog razvoja za 2018. godinu, nabavka opreme za te objekte će biti subvencionisana od strane države sa najmanje 50 odsto, a u devastiranim područjima gde imamo dosta malih proizvođača sa 65 odsto, dodao je Nedimović.

 

"Subvencionisaćemo sve, od zidanja objekata do nabavke opreme i želimo da to učinimo dostupno svima", poručio je ministar poljoprivrede.

"Želimo da demistifikujemo priču u vezi sa bezbednošću hrane i približimo je malim proizvođačima", ocenio je Nedimović, zaključivši da je cilj Ministarstva poljoprivrede da mali proizvođači zarade više novca, a to će im, prema njegovim rečima, omogućiti prodaja svojih proizvoda i prerađevina od kuće i "sa kućnog praga", baš kao što je praksa u Sloveniji ili Austriji.

Predstavljeni su i rezultati projekta "Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa u Srbiji", koji realizuju Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru čega je i donet pravilnik, kao i set Vodiča za primenu pravila o fleksibilnosti, kao i nacionalna oznaka "Srpski kvalitet" za obeležavanje proizvoda od domaćih sirovina i višeg kvaliteta.

Poručeno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, po ugledu na propise Evropske unije, donosi propise kojima se olakšava proizvodnja malim proizvodnim kapacitetima, odnosno smanjuju finansijska opterećenja i administrativne prepreke kroz odstupanje u pogledu izgradnje, uređenja i opremanja objekata.

Takođe, istaknuto je da se tim propisima omogućava korišćenje tradicionalnih alata, materijala i postupaka za proizvodnju gastronomskih proizvoda, ali i da se podstiče ekonomija na selu kroz valorizaciju povezanosti sopstvene proizvodnje i prerade na gazdinstvu i prodaja malih količina direktno potrošaču.

Koordinatorka na projektu iz UN FAO Lisa Paljeti kazala je da UN FAO i EBRD rade već dugo na promociji bezbednosti hrane, koja se tiče pregovaračkog poglavlja 12 o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, te usklađivanju domaćih standarda sa pravilima EU.

"Zaista smo jako srećni zbog tog dostignuća što su mali proizvođači u Srbiji danas u mogućnosti da budu konkurentni i da izvoze svoje proizvode širom sveta", poručila je Paljeti.

Paljeti je dodala da će mere fleksibilnosti za poslovanje malih i tradicionalnih proizvodnji hrane životinjskog porekla poboljšati kvalitet i osnažiti proizvođače, kao i da će se ustanoviti nova politika za bezbednost i kvalitet proizvoda od mesa i mleka

Više u Agrbiznis magazinu za januar 2018. godine

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31