Opština Niš povećala je ovogodišnje subvencije poljoprivrednicima i to duplo. Sredstva su sa prošlogodišnjih 12 povećana na 25,5 miliona dinara.

Podsetimo, pravo na ovu vrstu pomoći su imala sva registrovana gazdinstva sa teritorije grada Niša pod uslovom da se proizvodnjom bave na ovom terenu i da ispunjavaju dodatne kriterijume koji su prilagođeni svakoj grani poljoprivrede.

Subvencije iznose 60 odsto od vrednosti investicije i ne mogu biti veće od 600.000 dinara po gazdinstvu.

- Posebno je značajno to što je dvostruko više proizvođača nego lane osiguralo zasade i objekte, što pokazuje da je povećana svest o tome da ne postoji sigurnija zaštita od nepogoda, bez obzira na to koliko lokalna samouprava bude ulagala u uređenje rečnih korita, nabavku protivgradnih raketa, naknade strelcima... Zato pozivam sve domaćine da se još aktivnije prijavljuju za naše podsticaje - kaže niški gradonačelnik Darko Bulatović koji je poljoprivrednicima uručio ugovore.

A, oni su ove godine potpisani sa 160 poljoprivrednika, s tim što prvi čovek Niša ističe da je sada uvedena i nova mera nazvana "Podrška mladima u ruralnim područjima", sa subvencijom od 75 odsto planiranog ulaganja pri početku proizvodnje i maksimalnim iznosom po korisniku od 500.000 dinara.

- Konkurs za ovu meru je još otvoren, pa apelujem na poljoprivrednike mlađe od 40 godina da se jave i predstave svoje projekte - zaključuje Bulatović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:740342-Subvencije-dvaput-vece

Opštinska uprava opštine Ivanjica produžila je rok trajanja Konkursa za subvencionisanu nabavku kvalitetnih priplodnih grla ovaca, do petka 13. jula, saznajemo u Odeljenju za poljoprivredu. Razlog je slabo interesovanje poljoprivrednika i kratak prvi rok za predaju zahteva, koji je istekao danas. Do kraja radnog vremena pristiglo je nešto više od 40 prijava, a novca ima za oko 80 stočara.

Podsetimo, pravo na korišćenje sredstava za nabavku kvalitetnih priplodnih grla ovaca, imaju fizička lica – nosioci registrovanih komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu, sa teritorije opštine Ivanjica, koji u skladu sa uslovima konkursa izvrše nabavku 10 kvalitetnih priplodnih grla ovaca starosti do 7 meseci.

Vlasnici čije zahteve komisija bude pozitivno rešila, dobiće nazad 80 odsto uloženih sredstava u kupovinu grla, a najviše do 120.000 dinara.

Sve bliže informacije mogu se dobiti lično u kancelariji broj 17 Opštinske uprave opštine Ivanjica, putem telefona 032/515-0326, kao i na sajtu opštine Ivanjica: www.ivanjica.gov.rs.

Konkursi za subvencionisanu nabavku muzilica i opreme za pčelarsku proizvodnju otvoreni su do 20. jula odnosno do utroška predviđenih sredstava. Za sva tri javna poziva poljoprivrednicima, iz lokalnog budžeta je izdvojeno 12.530.000 dinara.

Izvor:http://infoliga.rs/2018/07/10/produzen-konkurs-za-nabavku-priplodnih-grla-ovaca/

Od 24 miliona dinara, koliko je grad Leskovac ove godine opredelio za subvencije u poljoprivredi, 22,5 namenjena su podsticajima ulaganja u fizičku imovinu gazdinstava, jer je za to u minulom periodu, vladalo najveće interesovanje. Planirani povraćaj sredstava kroz subvencije neće biti manji od 30, ni veći od 50 posto iznosa predmetne investicije, a zavisiće od opredeljenih sredstava i broja podnetih zahteva. “Maksimalni podsticaji za jednu investiciju je do 60.000, a u okviru mere 120.000 dinara”, ističe šef Odeljenja za privredu i poljoprivredu Boban Sokolović. Pravo učešća imaju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva u aktivnom statusu, koja su, u periodu od 25. avgusta prošle, do kraja jula ove godine, investirala u poljoprivrednu proizvodnju kroz nabavku poljoprivredih mašina, opreme za plastenike, stočarstvo i pčelarstvo i podizanje novih zasada. Izvor: http://jugmedia.rs

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je javni poziv za ostvarivanje prava na podsticaje za nabavku nove mehanizacije, opreme i priplodnih grla i unapređenje proizvodnje. Ali, od ove godine samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi moći će da konkurišu. Prvi uslov za dobijanje novca za nabavku nove mehanizacije, opreme, priplodnih grla i unapređenje proizvodnje je registrovano aktivno poljoprivedno gazdinstvo.Međutim, novina koja brine šabačke proizvođače je da za povaćaj sredstava mogu da konkurišu samo poljopriverdnici koji nemaju dugovanja prema državi, uključujući penziono i zdravstveno osiguranje.

To je prethodnih godina bio uslov samo za neke podsticaje, a sada je za sve.

Novost je i da se subvencije za nabavku mehanizacije i opreme, dobijaju se na osnovu računa, a ne predračuna, kako je bilo do sada.

Ratari, stočari, voćari, bez pomoći države proizvodnju ne mogu da zamisle, ali negoduju zbog komplikovane procedure, i dugog čekanja na novac.

,,Nikad se ne zna unapred šta nam je potrebno, evo sad sam uradio, sad tražim papire, vitlam, šta mi je potrebno, ne znam ni sam šta mi treba, ni šta da tražim. Problem je što subvencije kasne, nisam dobio ni sve subvencije ni iz 2017. - te, kad bi moglo malo brže da se odrađuje, to bi značilo za sve,'' kaže Saša Uladžić iz Bogatića.

,, Mogu da pohvalim što država daje posticaj 50%, ali je loše što se traži taj dug za penziono i socijalno. Mislim da država mora naći neko zgodno rešenje, da se oko toga nešto reši, da bi se poljopivednicima olakšalo,'' smatra Marko Tovarović iz Bukora.Novi pravilnici donose izmene u nabavci kvalitetnih priplodnih grla. Za sredstva kod države mogu da konkurišu samo manji proizvođači.

,,Krajem prošle godine počela je primena IPARD programa u našoj zemlji, veći proizvođači u svim oblastima proizvodnje, sada će biti upućivani na tu dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova. Danas je bio proizvođač koji se interesuje za nabavku opreme za proizvodnju mleka, on ima veći broj muznih krava u svom vlasništvu, i on neće moći po ovom pravilniku, jer je maksimalan broj krava koje može imati proizvođač 19. Tako i za druge vidove proizvodnje, tako kad se radi o tovu svinja, maksimalan broj tovnih svinja može biti hiljadu koje proizvođač ima na svom gazdinstvu,' navodi Zoran Kozlina iz Poljoprivredne stručne službe.

Vrednost investicije s kojom poljoprivrednik konkuriše mora biti najmanje stotinu hiljada dinara.

U jednoj kalendarskoj godini, na osnovu podsticaja, poljoprivredni proizvođač maksimalno može da dobije milion i po dinara.

 

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3190136/subvncije-samo-za-poljoprivrednike-bez-dugova.html

Procena štete prouzrokovane elementarnim nepogodama biće poznata za 10 do 15 dana, izjavio je ministar za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Branislav Nedimović, ističući da će Vlada obezbediti pomoć. Nedimović je podsetio da je elementarnim nepogodama prethodnih dana pogođena 21 opština i da je Vlada formirala komisiju za procenu štete. "Koliko će ona iznositi ne znamo dok ne dobijemo detaljne podatke o visini štete, ali oštećeni privrednici i građani svakako mogu očekivati neku vrstu pomoći, bilo u novcu ili opremi", kazao je Nedimović. Nedimović je otkrio i šta bi uradio sa 1,5 miliona dinara, koliko Ministarstvo poljoprivrede kroz startap program daje mladima. "Za 12.600 evra, koliko država daje mladim poljoprivrednicima, podigao bih zasad oblačinske višnje na površini od 1,5 do dva hektara sa sistemom za navodnjavanje. Druga opcija je stočarstvo, kupio bih 30 ovaca, a pored ove subvencije od države bih dobio dodatnih 7.000 dinara po ovci", naveo je Nedimović. On je rekao da će konkurs biti objavljen 1. jula i da će trajati 90 dana. Navodi da su ove godine pravilnikom određeni striktniji uslovi i da nosilac projekta mora da uplaće penziono i ne sme da ima više od 40 godina. Govoreći o malinarima, Nedimović navodi da država ne može da utiče na cenu maline, ali to ne znači da ne treba da pomogne. "Možemo da regulišemo tržište, da vodimo računa da ne dođe do poremećaja i zloupotreba, ali da država bude tu kada imamo ekstremne situacije", rekao je Nedimović. Prema njegovoj proceni, može se očekivati da će cena maline biti sve niža. "Zato bi malinari nižu cenu trebalo da kompenzuju većim zasadima i količinama, trebalo bi da obrate više pažnje na kvalitet, da diverzifikuju zasade i da pored maline gaje i neko drugo voće. Važno je i da standardizuju našu proizvodnju da izbrendiraju srpsku malinu, a ne da govore o ariljskoj ili prijepoljskoj malini", savetuje Nedimović.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju (Objavljeno u „Službeni glasnik RS”, broj 31/18) kojim  se  podsticaji za organsku biljnu proizvodnju  u 2018. godini  utvrđuju u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 70% od iznosa za podsticaje  koji se u skaldu sa  posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju, što iznosi  6.800,00 dinara/ha za organsku biljnu proizvodnju.Ovaj iznos podsticaja je uvećan u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosio 3.400,00 dinara /ha, ali treba napomenuti da ove godine nisu predviđeni podsticaji u vidu regresa za sredsta za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta kao mera koja je bila predviđena prošle godine  i za organsku poljoprivredu je bila uvećana takođe 70% u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na cenu po litru odnosno kilogramu odgovarajućeg sredstva korišćenog u konvencionalnoj proizvodnji, tako da u suštini nema uvećanja.

Maksimalni iznos po korisniku za ovu meru je predviđen kao i prošle godine u iznosu od 136.000,00 dinara, a rok za podnošenje zahteva je od 3.maja do 30 juna  tekuće godine

Podsticaji za stočarsku organsku proizvodnju su uvećani za 40% u odnosu na konvencionalnu stočarsku proizvodnju, ali i dalje samo životinje koje su kvalitetne priplodne mogu da ostvare ovo pravo što je isti uslov kao i za konvencionalnu  stočarsku proizvodnju. Serbia Organika je više puta tokom poslednjih 5  godina  ukazala resornim Ministrstvu da je to neodgovarajući i bespotreban uslov u organskoj proizvodnji, međutim nije bilo razumevanja da se isti izmene.Ovi podsticaji su predviđeni  za  premiju za mleko proizvedeno metodom organske proizvodnje i za  sledeće vrste životinja: tov junadi za koji je na primer iznos podsticaja 14.000 dinara po grlu u tovu; tov jagnjadi  i jaradi u iznosu od 2.800 dinara po grlu u tov; tov svinja u iznosu od 1.400 dinara po grlu u tovu; krave dojilje u iznosu od 28.000 dinara po grlu starosti preko 24 meseca mesa; košnice pčela u iznosu od 1.008 dinara po košnici; proizvodnju konzumne ribe,  krave za uzgoj teladi za tov u iznosu od 7.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne tovne krave i bikove u iznosu od 35.000 dinara po grlu; kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve u iznosu od 9.800 dinara po grlu; kvalitetne priplodne krmače i nerastove , roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 84 dinara po grlu;  roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 140 dinara po grlu, roditeljske ćurke u iznosu od 420 dinara po grlu; kvalitetne priplodne matice riba šarana,  kvalitetne priplodne matice riba.

Ukupno za sve vrste  podsticaja za stočarsku organsku proizvodnju korisnik podsticaja može da ostvari maksimalan iznos od 55.000.000,00 dinara.
                

Ova mera je propisana sledećim pravilnicima:
Pravilnikom  o izmenama pravilnika o korišćenju podsticaja za organsku stočarsku proizvodnju (Objavljeno u ,,Službenom glasniku RS”, broj 31/18) i Pravilnikom o korišćenju podsticaja za organsku proizvodnju (,,Službeni glasnik RS”, broj 41/17 i 3/18).
             Pravo na podsticaje  za obe mere ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Registar) i nalaze se u aktivnom statusu, i to:
1) fizičko lice - nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva;
2) preduzetnik;     
3) pravno lice;

Uredbom o raspodeli sredstava u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2018. godini (Objavljeno u „Službenom glasniku RS”, broj 18/18 od 9 marta 2018. godine)  sredstva  opredeljena organskoj proizvodnji  iznose   110.000.000 dinara što je za 20 miliona dinara više u odnosu na 2017. godinu od čega za:

- organsku biljnu proizvodnju u iznosu od 40.000.000 dinara
- organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 70.000.000 dinara

Podsticaji  u investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje kao i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina, opreme i kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje nisu za organsku poljoprivredu uvećani u odnosu na konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju tako da organski proizvođači imaju prava na iste iznose  po merama kao i konvencionalni proizvođači.

Stanje sektora organkse proizvodnje u 2017.godini

Prema još uvek  nezvaničnim podacima  Ministrstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede o stanju sektora organske prozvodnje u Republici Srbiju u 2017. godini koji su iznešeni  od strane na ministrstva  na konferenciji održanoj  26.04. 2018. godine povodom početka realizacije tvining projekta „Jačanje kapaciteta za sprovođenje i dalji razvoj zakonodavstva u oblasti organske proizvodnje i politike kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda“ koji je finansiran od strane Evropske unije, svi statistički pokazatelji ukazuju na trend pozitivnog razvoja sektora u odnosu na godinu pre( povećanje  površina, broja uključenih proozvođača i rast izvoza organskih proizvoda).

Opština Topola raspisala je javni poziv za davanje subvencija za poljoprivredu i to: sufinansiranje podizanja plastenika, reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje), invensticije u fizičku imovinu poljoprivredno gazdinstvo, iskop, bušenje arterskih bunara ili bilo kakvih kaptaža za navodnjavanja, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja.

„Što se tiče kamata na poljoprivredne kredite, opština će plaćati kamate za kredite na obrtna sredstva (na 12 meseci) koja će uzimati poljoprivredni proizvođači i to u iznosu do 2.000 evra. Takođe opština refinansira i osemenjavanje junica u iznosu od 1200 dinara po grlu. Opština ne ulazi u namenu kredita (da li su za kupovinu hemije, đubreta, goriva, semena). Do sledeće nedelje će se odrediti banka preko koje će ići krediti, jer je u toku javni poziv koji je opština raspisala da nam banke dostave svoje ponude. Ona banka koja nam ponudi najnižu kamatu postaće partner opštine u ovom poslu. Za sve poljoprivredne proizvođače koji planiraju kredit, moj savet je da se strpe još samo sedam – osam dana, kada ćemo mi biti spremni da vam pokrijemo kamatu, tako da će poljoprivrednici umesto kredita, u stvari imati kao pozajmljen novac na godinu dana, posto će vraćati samo glavnicu“, rekao je predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović.

– Regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje) u cilju poboljšanja rasnog sastava goveda na teritoriji opštine, povećanja proizvodnje, kvaliteta mleka i mesa kod komercijalnih proizvođača i doprinosa razvoju matične službe i matičenja grla.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri su 800.000,00 dinara.

Korisnici mere

Fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa teritorije opštine Topola, upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom.

– Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 1.500.000,00 dinara i to za sledeće investicije:

-Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju, konstrukcija za plastenike i staklenike, nabavka visoko kvalitetne višegodišnje, višeslojne folije za plastenike.

-Mašine, uređaji i oprema za navodnjavanje useva.

–Iskop/bušenje bunara, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja poljoprivrednog gazdinstva.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 500.000,00 dinara.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs 

Sve više zainteresovanih za poljoprivrednu proizvodnju, subvencije i povoljni krediti za kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije, rađa i veliko interesovanje za kupovinu polovnih trakora. Većina zainteresovanih traži modele za određeni novac na internetu, vašarima i pijacama, a ne zna šta treba da ‘gleda’ kada kupuje polovni traktor. 

Vrsta poljoprivredne proizvodnje

Kada vlasnik nekog domaćinstva bira traktor, najpre mora da ima u vidu kojom granom poljoprivrede će pretežno da se bavi i prema tome bira traktor. Traktor do 35 konja pogodan je za voćarstvo, a više konja zahteva ratarski traktor. Takođe, zavisi i koju površinu za obradu ima kupac i na kakvom terenu radi. Onom ko obrađuje 10, 15 i 20 ha, potreban je veći i jači traktor, ako ima voćnjak ili njivu pod nagibom, najsigurnije je uzeti traktor sa pogonom na sva četiri točka ili takozvani ‘duplak’.

Marka traktora
Drugi korak u biranju je marka traktora koja najviše zavisi od sopstvenog budžeta, najbolje da kupi polovan traktor iz uvoza, zbog bolje opremljenosti, izdrživosti i funkcionalnosti.

Već duži niz godina aktuelni su i najkonkurentniji Džon Dir (John Deer), Nju Holand (New Holland), Kejs (Case) i Masej Ferguson (Massey Ferguson). Svi su prilično slični u kvalitetu, a razlike u potrošnji goriva, stepenu zagađivanja prirodne sredine, unutrašnjoj opremljenosti, okretnosti i brzini, takođe, kome je jača hidraulika, bolji menjač – u nijansama su. Što mlađi strani traktor, to bolje.

Šta treba gledati?

Kada se kupuje traktor bez obzira koja mu je namena ili marka, kaže ovaj najvažnije je proveriti motor, menjač i hidrauliku, a sporedno ali jednako važno su gume, akumulator, potrošnja ulja, lakoća ili dimljenje prilikom paljenja i ostalo.

Menjač i motor su glavne stvari, ako su menjač i motor loši, onda traktor neće dugo da se vozi, a remont inostranih traktora je dosta skup, košta i do par hiljada evra. Na velikom traktoru obavezno gledati gume; jer su nove skupe, da li je radovno servisiran, zamenjeno ulje, da li mu se čuju diferencijali, da li menjač ispada iz brzina. Zatim, gleda se vizuelno koliko je udaran, pohaban, koliko ima radnih sati.

Važno pitanje za kupca jeste koliko će često koristiti traktor. Ukoliko bi ga koristio samo nekoliko puta godišnje, traktor sa puno radnih sati može da dođe u obzir, inače se uvek preporučije traktor sa manje, jer popravke za traktor koji ima do 10 000 radnih sati iznose više od polovine vrednosti već kupljene mašine. Pravilo je da manji traktor zahteva manja ulaganja, veći veća.

 

izvor : https://vesti.mojauto.rs 

U budžetu grada obezbeđena su sredstva za podršku poljoprivrednicima na području Novog Sada. Grad će pokrivati osam odsto kamatnih obaveza i pružati stručnu pomoć.

Radi unapređivanja i bržeg razvoja poljoprivrede i sela, Novi Sad je doneo nekoliko značajnih mera podrške proizvođačima, za čije je ostvarivanje u ovogodišnjem gradskom budžetu planirano 16,2 miliona dinara.

Taj iznos je za oko milion dinara veći od lanjskog, što, prema oceni člana Gradskog veća Milorada Radojevića, potvrđuje stalno jačanje podrške lokalne samouprave agraru kao izuzetno važnom segmentu novosadske privrede.

"Najvažnije mere u ovogodišnjem paketu su sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite, finansijska podrška u osiguranju useva, u organskoj proizvodnji kao i pomoć u osnivanju i jačanju udruženja poljoprivrednika", istakao je Radojević na prošloj sednici Skupštine grada koja je usvojila taj godišnji program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Taj program predviđa i da za prigradska naselja i sela na području grada budu obezbeđeni stručnjaci koji će proizvođačima pomoći kako prilikom konkurisanja za određena podsticajna sredstva, tako i u njihovom trošenju.

"Uočili smo da se nedovoljno i loše koristi finansijska podrška države i pokrajine, pa bi zato bilo dobro da u mesnim zajednicama imamo ljude koji će poljoprivrednicima biti od pomoći, da na najbolji način koriste podrške sa svih nivoa vlasti",  dodao je Radojević.

Za kreditnu podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u budžetu je planirano ukupno 500 miliona dinara, a kako je precizirano, Grad će finansirati osam odsto kamate po ugovorima na odobrene kredite.

Za realizovanje mera ruralnog razvoja, kao što su uspostavljanje i jačanje udruženja proizvođača, upravljanje rizicima, organska proizvodnja, sertifikovanje sistema bezbednosti hrane i druge, biće izdvojeno ukupno osam miliona dinara. A oko 7,7 miliona dinara planirano je za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Beograd, 30. mart 2018 - NLB Banka Beograd je isplatila prvi kredit za poljoprivrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prvi isplaćeni kredit odobren je poljoprivrednom gazdinstvu iz Sombora, za unapređenje biljne proizvodnje. S obzirom na to da je nosilac gazdinstva žena poljoprivrednica, kamatna stopa koju će klijentkinja plaćati iznosi svega 1 posto na godišnjem nivou.

Podsećamo da se krediti iz ovog programa odobravaju za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavku hrane za životinje. Odobravaju se u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agrobiznisu je povodom odobravanja prvog subvencionisanog kredita izjavila: “Programi subvencionisanih kredita su izuzetno značajni jer poljoprivrednicima omogućavaju da pod izuzetno povoljnim uslovima dođu do sredstava koja su im potrebna za održavanje i unapređenje proizvodnje na njihovim gazdinstvima. S obzirom na to da je među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava samo 17 posto žena, dobro je da postoje dodatne olakšice za žene, kao i mlade poljoprivrednike i stanovnike nerazvijenih područja.

NLB Banka se uključuje u sve programe Vlade Srbije namenjene podršci agro segmentu jer verujemo da je ovo segment tržišta koji značajno doprinosi ekonomiji Srbije. Uz ove kredite, kao banka sa preko 10 posto učešća na tržištu kredita za poljoprivrednike, koja je prošle godine udvostručila svoj portfolio u tom segmentu, u svojoj ponudi imamo širok spektar proizvoda i usluga prilagođenih potrebama poljoprivrednika. Pored toga, poljoprivrednicima je na raspolaganju sve veći tim naših agro savetnika koji su tu za sve konsultacije i podršku”.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31